Istovremeno, ponude ima sve više, napominje američki medij, navodeći kao primer neto dva biliona dolara novog duga koje je izdalo Ministarstvo finansija SAD ove godine, što predstavlja najveći nivo u istoriji, ako se izuzme zaduživanje u vreme pandemije virusa korona 2020. godine.

„Izdavanje je znatno poraslo, a strana potražnja nije“, rekao je za Bred Setser, viši saradnik u Savetu za spoljne odnose.
Očekuje se da će potražnja za američkim obavezama među stranim investitorima i centralnim bankama, koji su masovno kupovali američki dug tokom 2000-ih i početkom 2010-ih, biti „ograničenija“, ocenio je Savetodavni komitet za zaduživanje Trezora.

U odgovoru na slabu potražnju, Trezor je nedavno prešao na izdavanje kratkoročnih obveznica koje su u većoj potražnji, u pokušaju da povrati stabilnost tržišta. Prinos na desetogodišnje hartije SAD koji je prošlog meseca premašio pet odsto, sada iznosi oko 4,4 odsto.

Podaci koje je Ministarstvo finansija SAD objavilo ranije ove nedelje pokazuju da su strani investitori prodali neto 2,4 milijarde dolara u dugoročnim trezorskim hartijama u septembru, čime su njihova sredstva dostigla 6,5 biliona dolara.

U međuvremenu, statistika Saveta za spoljne poslove, koja prati investicije na 12-mesečnoj osnovi, pokazuje da je tempo kupovina iz inostranstva u poslednjih nekoliko meseci smanjen na oko 300 milijardi dolara, sa nivoa iznad 400 milijardi dolara tokom većeg dela 2022.

Izvor:rt.rs
Foto: Pixabay

Чланак Strani kupci ne žele američki dug се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuta suma predstavlja 336 odsto globalnog BDP-a, navodi IIF sa sedištem u Vašingtonu.
Kako prenosi Komersant, IIF je u svom izveštaju o dinamici globalnog duga (državnog, korporativnog, finansijskog i domaćinstva) za prvu polovinu 2023. godine napomenuo i da je pre samo deset godina globalni dug bio manji za 100 biliona dolara.

Veći deo rasta globalnog duga u ovoj godini je posledica povećanog zaduživanja u velikim razvijenim zemljama – SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Francuskoj. IIF takođe beleži primetno povećanje duga u vodećim svetskim ekonomijama u razvoju – Kini, Indiji i Brazilu.

„Nagli porast inflacije bio je glavni faktor u oštrom padu odnosa duga prema BDP-u. Očekujemo da će do kraja godine globalni dug već dostići 337 odsto svetskog BDP-a“, ističe IIF.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Globalni dug beleži novi rekord се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 695,6 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 662,1 milijardu dinara.

U odnosu na kraj avgusta prošle godine iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto a stambenih za 10,6 procenata.

Kada je reč o karticama, 15. septembra je bilo 1,15 miliona izdatih kreditnih kartica, dok je korisnika bilo 931.282.
Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Koliko građani duguju bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se ukupni dug, kao zbir javnog i privatnog duga, u poslednje dve godine smanjuje, i to smanjenje je pokrilo tek dve trećine rasta duga tokom pandemijske 2020. godine.

Dugovi država, odnosno javni dug iznosio je 91 bilion dolara, odnosno 92 odsto BDP-a, što je smanjenje od 3,6 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. U prošloj godini javni dug je smanjen oko osam odsto, što je tek polovina povećanja iz pandemijske godine.

Istovremeno je smanjen i privatni dug za 6,4 procentnih poena na neverovatnih 146 odsto BDP-a ili oko 144 biliona dolara.

Zanimljivo je da je odnos duga prema BDP razvijenih zemalja dvostruko veći nego zemalja u razvoju, ne računajući Kinu. Dok su razvijene zemlje dugovale 278 odsto BDP-a, dug zemalja u razvoju je iznosio 124 odsto BDP-a. Dok je javni dug razvijenih ekonomija iznosio 114 odsto BDP-a, javni dug zemalja u razvoju je iznosio 55 odsto BDP-a.

O javnom dugu Srbije piše se naširoko, on iznosi 33,2 milijarde evra, prema podacima u julu, i 50,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, manje se govori o spoljnom dugu zemlje. Spoljni dug čini dug u inostranoj valuti i države i privatnog sektora i pokazalo se u svetskoj finasijskoj krizi 2008. godine kao veliki problem, posebno za manje razvijene zemlje, kada je kapital počeo da se povlači u matice.

Spoljni dug Srbije

Spoljni dug Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, iznosio je 43,6 milijardi evra. To je oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Veći deo našeg spoljnog duga odnosi se na državu, odnosno na javni dug. Od 35 milijardi evra javnog duga, 24,5 milijarde evra se odnosi na spoljni dug, a preostalih oko 10,5 milijardi evra na unutrašnji javni dug.

Drugi deo spoljnog duga duguje privatni sektor, pre svega banke i privreda.

Prema podacima NBS, banke su na kraju marta dugovale 4,2 milijarde evra, od čega je 1,5 milijarda kratkoročan dug.

Preduzeća duguju inostranstvu 14,7 milijardi evra.

Najveći deo duga privrede , oko 14,2 milijarde evra, odnosi se na druga pravna lica u inostranstvu, koje NBS vodi kao „ostali kreditori“.

Pored toga preduzeća duguju oko 255 miliona evra EBRD-u, 135 miliona evra Evropskoj investicionoj banci i još oko 73 miliona razvojnim bankama i agencijama drugih zemalja.

Banke takođe najviše novca duguju drugim bankama u inosranstvu, ali su značajni kreditori i EBRD sa 623 miliona evra i EIB sa 434 miliona evra.

Kada se radi o državi, 8,7 milijardi evra duguje raznoraznim poveriocima koji su kupili državne hartije od vrednosti.

Koliko dugujemo stranim vladama

Stranim vladama država duguje skoro dve milijarde evra, dok razvojnim bankama i agencijama drugih država dugujemo 4,47 milijardi evra.

Koliko dugujemo po osnovu obveznica toliko država duguje i raznim međunarodnim finansijskim institucijama.

najveći poverilac je Evropska investiciona banka sa 2,4 milijarde evra, odmah iza sa po 2,2 milijarde evra nalaze se Međunarodna banka za obnovu i razvij (IBRD), deo Svetske banke i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Oko 1,4 milijarde evra država duguje i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i još oko 573 miliona evra Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB).

Još oko pola milijarde evra dugujemo Pariskom klubu poverilaca koji čine strane države iz perioda pre 2000. godine.

Spoljni dug Srbije, gledano od 2005. godine, najveći nivo u odnosu na BDP dostigao je 2012. godine kada je iznosio 76,1 odsto BDP-a. Narednih godina je padao sve do 2019. godine kada je iznosio 61,4 odsto BDP-a. Međutim, od tada se beleži stalni rast do 69,9 odsto BDP-a krajem prvog tromesečja ove godine.

Spoljni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra

Gledano u nominalnim iznosima u evrima, spoljni dug Srbije je neprestano rastao. U odnosu na 2012. godinu kada je spoljni dug iznosio 25,6 milijardi evra, u martu 2023. godine stigao je 43,6 milijardi evra, što je rast od oko 18 milijardi evra u poslednjoj deceniji. Za poslednjih godinu dana, od prvog tromesečja prošle do prvog tromesečja ove godine spoljni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra.

Ipak pokazatelj otplate duga prema BDP-u danas je znatno povoljniji nego pre desetak godina. Tada je za otplatu duga plaćano 12,6 odsto BDP-a, dok je u prvom tromesečju ove godine taj odnos iznosio 7,7 odsto.
Još povoljniji je odnos spoljnog duga i vrednosti izvoza, pošto je izvoz najvažniji izvor deviza za otplatu spoljnih dugova. Početkom ove godine 11,4 odsto izvoza je potrošeno za otplatu duga, dok je pre deset godina otplata duga, iako nominalno manjeg, koštala 33 odsto izvoza roba i usluga.

Veroljub Dugalić, profesor ekonomije i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ističe da dug sam po sebi nije najveća opasnost, već način na koji se dug koristi.

„Ako smo se zadužili da izgradimo fabriku ili infrastrukturu, nešto što će nam pomoći da poveamo BDP, onda je zaduživanje u redu. Pa ceo svet živi na kredit. Ali ako se zadužujemo da bi bacali novac iz helikoptera, onda to nije dobro“, napominje on.

On takođe ističe da nije isto kada poredimo dug, posebno javni dug, velikih razvijenih država sa malim ekonomijama.

„Nisu isto njihove i naše mogućnosti otplate duga“, ukazuje on posebno ističući da se velike ekonomije oslanjaju na unutrašnji javni dug za koji im ne trebaju devize da bi ga otplatili.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko inostranstvu duguje država, a koliko privatni sektor? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje oko sedam milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,3 milijarde evra.

Na četvrtom mestu je Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,4 milijarde evra.

Zatim, kineska Eksport – import banka od koje je Srbija pozajmila oko 2,3 milijarde evra.

Sledi, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim krediti poslovnih banaka 2,1 milijardu evra. Na sledećem mestu po iznosu duga su državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 530 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) nešto manje 526 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 505 miliona evra,.

Ostale obeveze iznose oko 400 miliona evra, dug za staru deviznu štednju oko 382 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 163 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 124 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 40 miliona evra.

Srbija je, na kraju jula ove godine, bila zadužena 35 milijardi evra, što je 50 odsto BDP-a, prema podacima Uprave za javni dug.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Kome Srbija najviše duguje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog neplaćenih komunalnih usluga – a pod tim se podrazumevaju i računi za mobilnu i fiksnu telefoniju, kablovski internet i TV, struju, vodu, odnošenje smeća i sve druge usluge gde račun na adresu potrošača stiže jednom mesečno – izvršitelji su tokom 2022. godine išli u prinudnu naplatu više od 330.000 puta. Ostalih slučajeva, nevezanih za komunalne usluge, bilo je manje.

Računi za komunalne usluge zastarevaju za godinu dana, poreski dugovi za pet godina, dok za ostale dugove za koje nisu zakonski precizirani rokovi važi opšti rok zastarelosti po Zakonu o obligacionim odnosima od – deset godina.

Dugovi za mobilni telefon specifični

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS, za portal N1 pojašnjava da kod usluga mobilnih operatora potrošači moraju da vode računa o tome da li duguju za uslugu ili za proizvod u slučaju kada u paketu kupe mobilni telefon.

„Ovde samo treba napraviti razliku između isporučenih usluga, kada je reč o mobilnim operatorima, i proizvodu. Jer dug za kupljeni telefon u paketu kod mobilnog operatora ne zastareva u roku od godinu dana, o tome treba voditi računa. Potraživanja za usluge zastarevaju za godinu dana, one su isporučene. Ali, tu imamo i robu – telefon, za koju dugujemo operatoru, pa postoji razdvojeno potraživanje – usluga zastareva za godinu dana, ali dug za telefon – ne“, pojašnjava Nikolić.

Čuvanje računa

Kada je reč o tome koliko dugo treba čuvati priznanice o plaćenim računima i da li taj period treba da bude duži od godinu dana, sagovornik portala N1 podseća na činjenicu da ko račune plaća elektronski – imaće u svojoj bazi podataka sve dokaze o uplati, što je, ističe, savremena tekovina.

Kada je dug za komunalne usluge stariji od 12 meseci, on je već – zastareo.

Nikolić ukazuje da su svi pružaoci usluga po Zakonu o zaštiti potrošača dužni da potrošača na svakom aktuelnom računu obaveste o kompletnom stanju duga, kako bi imao uvid u potrošnju i dugovanje.

„Tako da je jako teško da se odjednom pojavi neki zaostali dug od pre tri godine. A, i ako je zaostao od pre tri godine, sada ne može da bude naplaćen. Pri pokušaju takve naplate, potrošač mora da uputi prigovor zastarelosti sudu ili izvršitelju“, navodi Nikolić.

On ističe da sud ne vodi sam po sebi računa o prirodi zastarevanja računa, već je potrošač taj koji mora da istakne prigovor zastarelosti.

Izvor: N1

Foto: Mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Koje sve račune i koliko dugo treba da čuvate? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dogovor je postignut takoreći u foto-finišu, pred 5. jun kada bi ta država morala da proglasi nemogućnost plaćanja obaveza. Međutim, nije još sve završeno – sada se čeka da se zakon o podizanju granice zaduživanja usvoji u Kongresu. Prema rečima učesnika u ovom dijalogu, obe strane su morale da pristanu na neke kompromise od kojih je najistaknutiji smanjenje javne potrošnje.

Iako je mala, šansa da taj zakon ne bude usvojen ipak postoji. Ukoliko se to ne desi SAD će se naći u ekonomskoj krizi koja bi se lako mogla proširiti na ceo svet. Najveći udar bi pretrpeli Amerikanci čiji poslovi, zarade, penzije i socijalna primanja zavise od države.

Međutim, analitičari sa kojima su novinari CNBC-a razgovarali posle vesti o postizanju ovog dogovora prilično su optimistični kada se radi o njegovom usvajanju. Poučeni prethodnim iskustvom oni očekuju da će ta institucija samo aminovati već sklopljen dogovor.

Šta više, analitičari smatraju da će za neke investitore ovo biti i nova “tržišna šansa” za ulaganja. Naime, kako kažu, američko Ministarstvo finansija će popunjavati kasu izdavanjem obveznica sa višim prinosima, u koje bi se moglo ulagati.

Izvor: CNBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак SAD: Postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja koji sada treba da usvoji Kongres се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što je zajedničko za oba kluba jeste da su poslovali u minusu.

Crvena zvezda je u 2022. godini, pre oporezivanja, imala gubitak od 1.173.029.000 dinara, odnosno 10.001.099 evra za godinu dana. Zvezdin prihod je iznosio 4.749.957.000 dinara, a rashod 5.898.263.000 dinara.

Ukupan akumulirani gubitak Crvene zvezde do kraja 2022. godine je 8.896.562.000 dinara, odnosno 75.909.232 evra.

Partizan duguje duplo manju sumu, tačnije 4.211.919.000 dinara, odnosno u evrima 35.937.875.

Crno-beli su u 2022. godini imali gubitak od 161.747.000 dinara, odnosno 1.380.093 evra. Partizanovi prihodi su iznosili 2.918.770.000 dinara, dok su rashodi bili 3.089.306.000 dinara.

Izvor:Kurir sport
Foto: Pixabay

Чланак Crvena zvezda i Partizan zajedno imaju dug od 110 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 7,1 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju u avgustu 2032. godine.

Obveznice iz ove emisije prvi put su emitovane u februaru 2020. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje, svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.
Obveznica je dužnička hartija od vrednosti koja emitenta (u ovom slučaju Srbiju) obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa pripadajućom kamatom, u tačno utvrđenom vremenskom periodu.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Novo zaduživanje Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je neto dužnik po osnovu stranih investicija za više od 48 milijardi evra. Naime, obaveze po osnovu priliva stranih investicija su 82,9 milijardi, dok je ukupan iznos domaćih ulaganja 34,6 milijardi, pokazuje analiza podataka o međunarodnoj investicionoj poziciji Srbije na portalu makroekonomija org.

Na strani aktive, preovlađuju ostale investicije i devizne rezerve od preko 16 milijardi evra. Ostale investicije čine uglavnom trgovački i komercijalni krediti i gotov novac na računima u inostranstvu. Kod obaveza po osnovu stranih investicija naročito su osetljive pozicije reinvestiranja dobiti od preko osam milijardi evra i dužnički instrumenti od preko 10 milijardi evra.
Kada se sabere ukupan dug po svim osnovama, država, privreda i stanovništvo su zaduženi gotovo 100 milijardi evra kroz javni dug, spoljni dug privrede i stanovništva i dug po osnovu prispelih stranih investicija, odnosno imovine kojom raspolažu nerezidenti.

Preveliki rizik od „bekstva“ stranog kapitala

Ako se tome doda i pasiva banaka koje su gotovo stoprocentno i stranom vlasništvu i to novčana rezerva kod NBS u iznosu od preko 900 milijardi dinara ili 8,3 milijarde evra, obaveze prema inostranstvu od 722 milijarde i kapital i rezerve od 702 milijarde, ukupna otvorena pozicija banaka je 20 milijardi evra.

Iz navedenih podataka proizilazi da se ekonomski i društveni život u Srbiji praktično održava u krhkom i nestabilnom ambijentu, kroz kumuliranje javnog duga države, spoljnog duga države i privrede i vlasništva kojim raspolažu nerezidenti nad privredom i finansijskim sistemom.

Ova pozicija čini državu veoma ranjivom na spoljne šokove i rizik od „bekstva kapitala“, što značajno utiče na ukupni suverenitet Srbije u međunarodnim odnosima, na njenu političku i ekonomsku poziciju, zaključuje se u analizi.

Izvor: https://www.makroekonomija.org/

Foto: Pixabay

Чланак Država, privreda i stanovništvo u Srbiji zaduženi skoro 100 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.