Ove podatke objavio je Centar za istraživanja energije i čistoće vazduha, a sa njima i listu zemalja koje uvoze najviše ruskih energenata. Njihov najveći kupac je Kina u koja je u tom periodu uvezla ruskih fosilnih goriva u vrednosti od 66,6 milijardi dolara. Drugi najveći kupac ruskih energenata je Nemačka, koja je od Rusije kupila naftu, prirodni gas i ugalj u vrednosti od 26,1 milijarde dolara, a sledi je Turska koja je za ruske energente izdvojila 25,9 milijardi dolara. Očekuje se da će Turska uskoro prevazići Nemačku po potrošnji ruskih energenata jer se na nju ne odnose sankcije koje je EU uvela Rusiji.

Na listi najvećih kupaca ruskih fosilnih goriva nalaze se i Indija, Holandija, Italija, Poljska, Francuska, Belgija, Mađarska, Bugarska, Slovačka, Japan, Južna Koreja, Španija…

Pad ruskog izvoza

Kao što vidimo, u pitanju je veliki broj članica Evropske unije, premda je generalno potrošnja ruskih energenata pala u zajednici ovih država. Naime, u martu 2022. ona je dostigla vrhunac svoje vrednosti od 774 miliona dolara na dnevnom nivou, a u februaru 2023. je taj iznos bio dosta skromniji – 119 miliona. Kupovina ruskih energenata od strane EU dakle vrednosno je smanjena za 85%.

Analitičari kažu da iako je u međuvremenu Indija povećala uvoz ruskih goriva sa tri miliona dolara dnevno na 81 milion dnevno, njena tražnja ne može da nadomesti tražnju koja je opala na evropskom tržištu. Prema izveštaju S&P Global, od januara ove godine prekomorski izvoz ruske nafte je smanjen za 21 odsto. Od početka invazije pak ruski prihodi od izvoza ovih energenata pali su za 50 odsto.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Pixabay

Чланак Ko kupuje rusku naftu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije, dve trećine inflacije u Srbiji smo uvezli sa cenama iz inostranstva. Na našu, kao i na inflaciju u ostatku sveta najviše su uticali rast cena energenata i hrane.

Tokom druge polovine prošle godine globalne cene hrane su u padu, a poslednjih meseci smanjuju se i cene energenata.

Recimo u poslednjem tromesečju naftni derivati su smanjili doprinos inflaciji za petinu, a cena gasa u Evropi je pala na nivo iz jeseni 2021. godine.

Sa normalizacijom cena hrane i energije, javnost počinje da se upoznaje sa jednim drugim pojmom – bazna inflacija.

S obzirom na to da država, odnosno monetarna politika skoro da i nema nikakav uticaj na cene energenata koje određuje globalno tržište ili hrane koje zavise od poljoprivredne sezone i vremenskih prilika, centralne banke su u slučaju kriza orjentišu na baznu inflaciju budući da na nju mogu i da utiču.

U Srbiji je decembarska godišnja ukupna inflacija iznosila 15,1 odsto, a bazna 10,1 odsto.

Kako je nedavno guvernerka na predstavljanju izveštaja o inflaciji rekla do marta se može očekivati stagnacija ili blagi rast ukupne inflacije, dok će se bazna inflacija na dvocifrenom nivou zadržati nešto duže, do aprila ili maja.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je glavna razlika između ukupne i bazne inflacije u cenama hrane i energenata.

„Na baznu inflaciju može da utiče monetarna politika. Visoka bazna inflacija, u Srbiji kao i drugim zemljama, odražava nesklad između ponude i tražnje.

Ljudi su posebno tokom pandemije imali dohotke iako nisu radili i imali smo monetarnu i fiskalnu ekspanziju. Na nivou sveta ekspanzija i pregrevanje privrede traje još od ranije.

Samo taj novac je odlazio u tržište nekretnina, u akcije pa su berzanski indeksi bili na rekordnim nivoima iako privreda nije radila ništa posebno ili u kriptovalute“, objašnjava Arsić.

Cena energije se ona ugrađuje u cenu proizvoda

On ipak dodaje da i na baznu inflaciju utiče cena energije, jer se ona ugrađuje u cenu proizvoda.

„Rast cena kod većine proizvoda ukazuje da je inflacija sistemska i to opravdava mere zatezanja i Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka. Povećavanje kamatnih stopa utiče na smanjenje ukupne tražnje, a pre svgea investicija jer se one uglavnom finansiraju iz kredita“, objašnjava Arsić.

Takođe građani se manje zadužuju keš kreditima, a čak i stari krediti kojima zbog rasta euribora ili belibora rastu rate znače da ljudi imaju manje novca da kupuju druge stvari.

„Treba reći i da na baznu inflaciju u velikoj meri utiču i uvozne cene. Cene proizvoda koje uvozimo su povećane za 25 odsto prošle godine. A mi uvozimo sve, od repromaterijala, koji se posle ugrađuju u krajnje proizvode do potrošnih dobara“, napominje Arsić.

Arsić smatra da će ukupna inflacija dostići vrhunac do 16 odsto kada će krenuti da pada, mada upozorava, da to uvek može da pokvari novi rast cena energenata.

„Ipak sve zemlje su zaoštrile monetarnu politiku. U SAD inflacija pada od polovine prošle godine, a u EU poslednja dva meseca. Ostaje pitanje šta će biti sa cenama gasa sledeće zimske sezone kada bude ponovo trebalo puniti skladišta“, kaže Arsić.

Inflacija je kao duh iz boce

Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Monument, ističe da je inflacija inicirana cenama energije, ali „inflacija je kao duh iz boce. Kada se prelije na ostale sektore teško je vratiti“, napominje on.

On objašnjava da ukupna inflacija može brzo da padne ako padnu cene goriva, ali bazna inflacija je mnogo bitnija jer je dugotrajnija i teže se vraća u normalu.

„Kada se prelije na ostale cene i plate onda je teško oboriti je. Mi jesmo imali fiskalnu ekspanziju za vreme korone, ali to nije bilo tako velikog obima kao u nekim drugim zemljama, na primer SAD.

Međutim, ono što je karakteristično za našu privredu je njena loša struktura i nizak nivo konkurencije.

„To Narodna banka ne može da reši, ali to je manjkavost naše privrede“, zaključuje Gujaničić.

Slično mišljenje ima i guvernerka NBS. Ona je govoreći o budućem kretanju inflacije napomenula da bi „silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu“.
Kada uporedimo sa regionom Srbija se i po ukupnoj i po bazoj inflaciji nalazi u sredini.

Šampion je Mađarska sa godišnjim rastom potrošačkih cena od 24,5 odsto u decembru i 25,7 odsto u januaru.

Zanimljivo je da je bazna inflacija u decembru iznosila neverovatnih 24,8 odsto.

Bazna inflacija i u Hrvatskoj je bila veća nego ukupna. U decembru je rast cena bez hrane i energije iznosio 15 odsto, a ukupna inflacija 13,1 odsto.

I u S. Makedoniji je bazna inflacija od 17,5 odsto skoro pa dostigla ukupnu inflaciju od 18,7 odsto.

U Rumuniji je bazna inflacija u decembru iznosila 8,4 odsto, dok je ukupna bila skoro dvostruko veća-16,4 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Glavna razlika između ukupne i bazne inflacije je u cenama hrane i energenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast ekonomije znači i rast proizvodnje, odnosno veću potrebu za energijom. Drugim rečima, Kina će ove godine predstavljati jaču konkurenciju Evropi prilikom nabavke energenata.

Da podsetimo, zbog ukrajinske krize Stari kontinent se u većoj meri okrenuo tečnom prirodnom gasu (LNG). Prema Oksfordskom institutu za energetske studije, evropske zemlje su u 2022. povećale uvoz LNG-a na 141 milijardu kubnih metara, sa 83 milijarde koliko su kupile u 2021. To nije bio veliki izazov za njih zato što je u tom trenutku kineska ekonomija radila smanjenim intenzitetom zbog zero kovid politike. Međutim, sada su stvari znatno drugačije. Kina je ukinula ograničenja, posle čega se ubrzao njen privredni rast.

Analitičari kažu da Evropi naredne zime predstoji „savršena oluja“ odnosno niz događaja koji bi mogli destabilizovati njeno snabdevanje energijom. Naime, očekuje se hladnija zima, nastavak loših odnosa sa Rusijom koja je donedavno bila veliki snabdevač Evrope gasom, ali i problem sa nabavkom energenata na koje je ona prešla baš zbog rata u Ukrajini. Manjak tih energenata mogla bi izazvati upravo Kina. Takođe, stručnjaci predviđaju i rast cene većine energenata, počev do nafte pa sve do uglja.

Izvor: Euronews

Foto: Matthew Henry, Unsplash

Чланак Kina će imati veliki uticaj na cenu gasa naredne zime се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna izreka kaže: uvek može biti gore. Tako i energetski bilans Srbije iz košmarne 2020. godine, sada izgleda kao nedostižni san. Tokom eksplozije korone, Srbija je izvezla električne energije za 264 GWh više nego što je uvezla, a zbog smanjenog uvoza uglja i naftnih derivata troškovi neto uvoza od 1,3 milijardi evra bili su za skoro dve petine manji nego u 2019. godini.

Nasuprot tome, prošle godine smo potrošili više energije nego što smo proizveli. Ukupna proizvodnja je porasla za samo 0,3% na godišnjem nivou, dok je potrošnja povećana za 4,9%, navodi se u izveštaju Agencije za energetiku. Pored JP EPS, koji je najveći proizvođač električne energije, licencu za proizvodnju električne energije imalo je još 30 energetskih preduzeća, a za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije još osam nezavisnih proizvođača električne energije, koji raspolažu malim proizvodnim objektima priključenim na distributivnu mrežu.

U poslednjih deset godina, EPS je proizveo najviše energije 2013. godine, 37,5 ТWh, dok je lane proizveo ispod 34 ТWh električne energije, za 0,2 ТWh manje u odnosu na proizvodnju iz 2020. godine.

S druge strane, povećana je potrošnja svih krajnjih kupaca, u domaćinstvima za 1,2%, ostalih potrošača na niskom naponu za 6,8%, kupaca na srednjem naponu za 7,2% i kupaca na visokom naponu za čak 13,8%. Stoga je u 2021. godini uvoz električne energije bio za 654 GWh veći od izvoza. Kao posledica poremećaja na tržištu električne energije i havarije u najvećoj termoelektrani u sistemu, uvoz je bio najveći u oktobru, novembru i decembru.

Povećana i potrošnja gasa

Prethodne godine, povećana je i potrošnja prirodnog gasa za 15% i iznosila je 2.885 kubnih metera. Prirodni gas na domaćem tržištu proizvodi jedino Naftna industrija Srbije (NIS), a proizvedene količine neprekidno padaju još od 2012 godine. Prošle godine, gas su krajnjim kupcima distribuirala 24 preduzeća na slobodnom tržištu, i 31 javni snabdevač.

Krajnji kuci su potrošili ukupno 2.640 miliona kubnih metara gasa, a pored toga je NIS potrošio 212 miliona kubnih metara iz svoje proizvodnje, tako da ove količine nisu bile predmet trgovanja na srpskom tržištu. Potrošnja je u industriji porasla za 15%, u toplanama za 11%, a u domaćinstvima za gotovo 21%. Domaćom proizvodnjom zadovoljeno je samo 7,9% potrebnog gasa, što je manje nego 10,7% koliko je ovaj procenat iznosio u 2020. godini, a ostatak je obezbeđen iz uvoza.

Troškovi neto uvoza energije u 2021. iznosili su 1,9 milijardi evra, što je za oko 50% više nego u 2020. godini. Ovakva kretanja su rezultat pre svega viših cena uvozne nafte, navode u Agenciji za energetiku. Troškovi uvoza energije činili su 28% od salda ukupnog uvoza i izvoza Srbije u 2021. godini, što je znatno više nego u 2020. godini (21,9%).

Proizvodnja se smanjuje, cene rastu

Perma podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prvoj polovini ove godine proizvodnja u oblasti električne energije i gasa je smanjena za 14,5% u poređenju sa istim periodom lane. S druge strane, zalihe su najviše povećane u proizvodnji koksa i derivata nafte, i to za 50,6%. U ovoj delatnosti cene su istovremeno porasle za čak 78%, u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa su bile veće za 63,6%, dok su cene u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom bile veće za svega 0,2%.

Ipak, upravo u ovom sektoru prosečne zarade su bile najveće, sa iznosom od preko 199.000 dinara, prosečna plata u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa je dostigla skoro 140.000 dinara, dok se u proizvodnji koksa i derivata nafte kretala nešto ispod 121.000 dinara. Zarade u ovim delatnostima su bile između 39 i 65 procenata veće od republičkog proseka.

Kako saopštava Republički zavod za statistiku (RZS), u periodu januar–jun 2022. godine, izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa, energije iznosio je oko 2,3 milijarde evra, što čini 17,4% ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period prethodne godine, zabeležen je rast izvoza od 83,5%. Istovremeno, uvoz je iznosio blizu 4,1 milijarde evra, što je međugodišnji rast od 112,9%, i činio je više do petine ukupnog uvoza.

Najviše je izvezeno elektromotora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije, i to u vrednosti od 912,8 miliona evra, sa međugodišnjim rastom izvoza od 13,5%. Najveći deficit zabeležen je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, koji je dostigao 2,2 milijarde evra.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom prošle godine zabeležio priliv stranih direktnih investicija od 52 miliona evra, dok je u oblasti eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa evidentiran neto odliv u visini od 28,7 miliona evra. U prvom tromesečju ove godine, trend je još lošiji – u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnji koksa i derivata nafte i energetici, ostvaren je neto odliv investicija od 14,7 miliona evra, a u snabdevanju električnom energijom neto odliv je iznosio devet miliona evra.

Uvoz košta sve više

Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navode da je proizvodnja električne energije, gasa i pare izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, te da je porast u celoj godini iznosio tek 0,7% u odnosu na 2020. godinu. Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine iznosio je oko 9,4%, ali je u januaru ove godine dostigao 18,6% a u februaru 25,8%. U oktobru tekuće godine, proizvodnja je još uvek bila daleko ispod prošlogodišnjeg proseka, ali se od marta ipak beleži blagi rast.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u MAT- u ističu da je izrazitom povećanju vrednosti uvoza u ovoj godini najviše doprineo uvoz sirove nafte i gasa, potom hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, koksa i derivata nafte, a značajno učešće u vrednosti uvoza je imalo snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.

U Fiskalnom savetu upozoravaju da će EPS, nakon gubitka od 500 miliona evra u protekloj grejnoj sezoni, u ovoj napraviti dodatne gubitke između 400 i 450 miliona evra, jer će mu nedostajati oko 2.000 GWh energije, pa će morati da uveze struju u količinama koje iznose oko 10% njegove proizvodnje. Gubitak će biti nešto manji u odnosu na prošlogodišnji zbog vanrednog uvoza uglja iz zemalja u regionu, koji se meša sa lošijim ugljem iz Kolubare, što omogućava veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.

Gubici i naredne godine

Komentarišući rebalans budžeta za 2022. godinu, članovi Fiskalnog saveta ističu da je veliko povećanje rashoda za 2,3 milijarde evra prvenstveno posledica mera za prevazilaženje energetske krize i pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora. U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države su još veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje.

Srbijagas se proletos zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a zahvaljujući rebalansu omogućeno je još 650 miliona evra sličnih garancija do kraja godine. Do sada je praktikovano da ovakve kredite na kraju vraća država, tako da se i to može dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra. On bi mogao biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021. godine, jasno je da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini, zaključuju u Fiskalnom savetu.

Branko Bogavac

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Terry Vlisidis, Unsplash

Чланак Dodatno pogoršanje u energetskom sektoru: Deficit raste, odlivaju se investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva ocena je: Ukoliko se sukob još jače zaoštri, nastaće nepovoljne ekonomske i energetske okolnosti, vojni troškovi će porasti, nivo političke tolerancije biće smanjen, a u našem regionu doći će do jačanja podele na „mi“ i „vi“. Pritisak na Srbiju porašće i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju Kosova piše Blic.

Ovo je scenario koji spoljnopolitički i vojni analitičari predviđaju Srbiji i zapadnom Balkanu, nakon današnjih dramatičnih najava Moskve.

Tačno 210. rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju koja počinje odmah, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove zemlje.

U svetlu novih okolnosti, pitanje je da li će se zaoštravanje odraziti i na Srbiju, naročito ako se ima u vidu da je Ukrajina sada poprište, a da se rat u stvari vodi između Istoka i Zapada.

Od svih se traži da izaberu stranu i odrede se prema Rusiji, a jasnu i najoštriju poruku do sada poslao je francuski predsednik Emanuel Makron juče u UN u Njujorku.

Ko nosi „istorijsku odgovornost“

Rekao je da oni koji ne staju na stranu prave „grešku“ koja će nositi „istorijsku odgovornost“.

– Želim da danas kažem stvari sasvim jasno: oni koji žele da oponašaju borbu nesvrstanih odbijajući da se jasno izraze, prave grešku i to će nositi istorijsku odgovornost – rekao je Makron.

Pitanje je šta sve to znači za Srbiju, s obzirom da se od nje traži da uvede sankcije Moskvi? Hoće li se naći u nepovoljnijem položaju i kakve bi posledice sve mogle da budu?

Odgovarajući na ova pitanja, predsednik obrazovnog istraživačkog centra „Libek“ Miloš Nikolić ocenio je za Blic da će nove okolnosti doneti zahteve da se odredi o akcijama Rusije.

– Pozicija Srbije neće neposredno da bude promenjena najnovijom eskalacijom koja dolazi iz Moskve. Obrazloženje naših nacionalnih interesa mora, i u narednom periodu, sve više da se pomera od romantizma ka pragmatizmu. Deo tog obrazloženja koji se tiče našeg naglašavanja važnosti međunarodnog prava zahtevaće od nas da nedvosmisleno iskažemo nepriznavanje nelegalnih aneksija delova teritorija Ukrajine koje Rusija namerava da izvede. Međutim, ta pozicija doslednosti neće nešto posebno da utiče na promenu našeg položaja – ističe Nikolić.

On dodaje da Srbija ne sme sebi da dozvoli da dođe u poziciju pasivnog perifernog posmatrača koji samo želi da bude zaobiđen kako ne bi morao da se opredeljuje po važnim pitanjima dok traje nevreme izazvano ratom u Ukrajini.

Treba nam aktivna i energična spoljna politika

– Ukoliko želimo da na najbolji način ostvarimo svoje nacionalne interese treba nam aktivna i energična spoljna politika koja racionalno i trezveno sagledava kontekst i posledice procesa kojima prisustvujemo – napomeninje Nikolić.

Veruje da nećemo nužno imati bilo kakve dodatne pritiske oko sankcija, ali da će svakako postojati očekivanje da Srbija pokaže dobru volju u pronalaženju kompromisa sa Prištinom.

– Na tom polju treba očekivati pojačanu aktivnost. Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, Zapadu će svakako biti važno da Beograd i Priština dostignu ili makar da aktivno teže dostizanju autentičnog modaliteta u međusobnim odnosima koji će biti produkt dobrovoljnog dogovora. Verovatno će ceo taj proces da potraje duže nego što mnogi očekuju jer obrise kompromisa mi i dalje ne vidimo – ocenjuje Nikolić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da još ne očekuje novi svetski rat, te da se situacija u Ukrajini promenila i da je za pet dana ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala, što je veliki udarac za Rusiju.

– To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog ‘mesa’. Proglasiće referendum Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju – rekla je Grubješić.
Sem političkih, mogle bi se osetiti i vojne posledice ako se ima u vidu da Putin ujedno zvecka i nuklearnim oružjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran

Prema podacima “Arms control association”, u svetu trenutno postoji više od 13.100 nuklearnih bojevih glava. Najviše ih imaju Rusija (6.257) i SAD (5.550), zatim slede Kina (350) i Francuska (290) kao jedina država EU s atomskim naoružanjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran, napominje za Blic vojni analitičar Aleksandar Radić.

– Rizik zaista postoji. Nema taktičkog, strateškog nuklearnog oružja, sve je to nuklearno oružje. Apsurdno je očekivati da, ako ga Rusija upotrebi, to budu male količine, i kad to uradi povratka više nema. Nema scenarija o tome koliko bi šteta bila i posledice. Ne znamo koliko bojevih glava bi Rusija upotrebila, i koje bi snage bile, pri tom kretanje radioaktivnih snaga koje zavisi od vetra i kiše – ističe Radić.

Svet klizi u eru velikih ratova, smatra Radić, i ocenjuje da je „to neki prirodni istorijski ciklus“.

– To dovodi to zaoštravanja, katastrofičnog scenarija u ekonomiji i energetici. Predviđati budućnost je nekorektno, ali stvorena je klima u kojoj nema zadrške za Ruse i ako Ukrajina nastavi kao i do sad, to nas dovodi do globalnog sukoba i ostalih nepovoljnih okolnosti. Vojni troškovi će porasti, nivo političke toleranicije će biti smanjen, a u ovom regionu do jačanja podele na „mi“ i „vi“. To je za Srbiju ekstremno loša pozicija jer nas nema u onom „mi“ – napominje Radić.

Kako piše “Dojče vele”, rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile.

Rusija i SAD imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu

Država: Rusija, broj nuklearnih bojevih glava: 6.257

Država: SAD, broj nuklearnih bojevih glava: 5.550

Država: Kina, broj nuklearnih bojevih glava: 350

Država: Francuska, broj nuklearnih bojevih glava: 290

Država: Velika Britanija, broj nuklearnih bojevih glava: 225

Država: Pakistan, broj nuklearnih bojevih glava: 165

Država: Indija, broj nuklearnih bojevih glava: 156

Država: Izrael, broj nuklearnih bojevih glava: 90

Država: Severna Koreja, broj nuklearnih bojevih glava: 40-50

Ukupno: oko 13.133

Izvor: Arms control association

Чланак Kakve će posledica naša zemlja imati u trenutku kada je svet nikad podeljeniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rusija je u svom energetskom ratu protiv Evrope više nego dovoljno zaradila da pokrije troškove oružanog sukoba u Ukrajini.

To je zaključio finski think tank Crea (Centar za istraživanje energenata i čistoće vazduha). Prema navodima tog instituta, Kremlj je od početka invazije na Ukrajinu od prodaje nafte, gasa i uglja zaradio 162 milijarde evra, prenosi Jutarnji list. Prema njihovoj proceni, istovremeno je ruska vlada potrošila procenje
nih 99 milijardi evra na rat. Reč je, naravno, o proceni jer su iznosi državna tajna.

Ruska Federacija je profitirala jer je, uprkos smanjenoj količini nafte i drugih energenata koji teku prema Zapadu, cena energenata vrtoglavo rasla. Osim toga, Rusija je pronašla nova tržišta poput Kine na koja namerava da plasira viškove. Aleksej Miller, šef naftnog diva Gasproma, objavio je da će Rusija pristupiti povećavanju količine gasa koju putem gasovoda Snaga Sibira može da šalje Kini.

Zauzdavanje profita

Institut Crea piše kako je Rusija Evropi srezala količinu isporučenog gasa 75 posto, ucenjujući je time za rat u Ukrajini. „Međutim, porast cene znači da su prihodi ostali isti kao i pre godinu dana“, objasnio je centar. Istraživači iz instituta Crea pozivaju na uvođenje carine i cenovna ograničenja kako bi se zauzdao profit Rusije u ucenjivačkom ratu protiv EU.

EU je od kraja februara, kada je počeo rat, u rusku državnu blagajnu uplatila čak 86 milijardi evra za gas i naftu. Samo je Nemačka platila 18,5 milijardi evra. Od Kine je Rusija dobila 35 milijardi evra, piše britanski „Tajms“.

Kako bi se ograničio ruski profit zbog rasta cena nafte i smanjila mogućnost da Zapad finansira vojnu mašineriju u susednoj joj Ukrajini, grupa G7 je prošle nedelje objavila da će podržati stavljanje cenovnog ograničenja na naftu iz Rusije.

Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države objavili su da žele da se inicijativi priključi što više zemalja, no analitičari ne veruju da će se s time složiti Kina ili Indija koje su dosad trgovale s Rusijom, manje-više prećutkujući napad na Ukrajinu. Iz Kremlja su odmah poslali upozorenje da će sankcionisati sve zemlje koje pristanu na taj dogovor i uskratiti im dostavu nafte.

Rusija u međuvremenu nastavlja da puca iz svih raspoloživih sredstava. Kompanija Gasprom je objavila da Kina počinje da plaća za ruske energente rubljama i juanima umesto, kao dosad, dolarima. Moskva na taj način pokušava da učvrsti veze s Pekingom i smanjiti zavisnost od dolara u trgovini i bankarstvu.

Snaga Sibira

Osim okretanja Snazi Sibira, 3.000 kilometara dugom gasovodu, više nego dvostruko dužem od oba Severna toka, Moskva ima očekivanja i od Severne Koreje za snabdevanje raketama. Tvrde to američki obaveštajci, a govorilo se i o Iranu koji Moskvi prodaje bespilotne letelice. U dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a koji je objavio „Njujork tajms“, američka obaveštajna služba izvestila je o dogovoru Moskve i Pjongjanga o kupovini miliona projektila. Pjongjang je prema istim izvorima ponudio radnike koji bi radili na obnovi ukrajinskih gradova pod kontrolom ruske vojske.

Izvor: B92/Jutarnjilist.hr

Foto: Pixabay

Чланак Rusija je dovoljno zaradila na energentima da bi pokrila troškove rata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Rojtersa, Rusija je u 2020. godini u evropske zemlje koje su članice OECD-a izvezla 71,9 odsto svog gasa, a 28,1 odsto u druge zemlje. Najviše gasa izvezla je u Nemačku, Italiju i Francusku.

S druge strane, prema poslednjim kompletnim podacima, iz 2019. godine, EU je 60 odsto svojih potreba za enegijom zadovoljavala iz uvoza. Te potrebe se uglavnom zasnivaju na dva energenta – nafti i gasu. Rusija zadovoljava 38 odsto potreba Evrope za gasom, kroz gasovode Severni tok, Jamal, i one kroz Ukrajinu i Tursku. Dopremanje gasa preko svih ovih kanala je smanjeno u januaru kada su počele da rastu tenzije na granici Rusije i Ukrajine, a očekuje se da će tek padati u narednom periodu, dok Zapad i Rusija budu odmeravali snage na energetskom bojištu.

Trenutno se svi trude da diverzifikuju svoj uvoz ili izvoz ali nije lako odjednom naći tako velike dobavljače ili potrošače, koji mogu da popune toliku rupu na tržištu. Drugi snabdevač Evrope gasom, Norveška, nije u stanju da proizvede dovoljno gasa da bi mogla da zameni Rusiju. Čemu se onda Evropa nada?

EU ulaže u LNG

I pre rata u Ukrajini Evropa je bila u energetskoj krizi, budući da su joj zalihe gasa bile na petogodišnjem minimumu a da je njegova cena rasla i da je dolazilo do smanjenja ponude. Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Nemačka, ka kojoj je trebalo u budućnosti da ide još veča količina gasa, je stopirala projekat Severni tok 2.

No, i pre ovog sukoba, lideri EU su shvatili da će Rusija, ukoliko bude imala veliki uticaj na energetskom tržištu, moći da postavlja neke svoje zahteve, pa su počeli da istražuju i druge opcije. I tako, dok je Gasprom bio zauzet izgradnjom gasovoda ka Nemačkoj, Unija je razmatrala neke druge energente.

Zato su u Zapadnoj Evropi nikla postrojenja za preradu tečnog prirodnog gasa (LNG) i sklopljeni su dogovori o povećanju uvoza sa njegovim proizvođačima kao što su Katar i SAD. Pre nekoliko godina ta postrojenja su radila na 50 odsto svojih kapaciteta a sada koriste svoj pun potencijal.

Evropski stručnjaci se nadaju da će sa rastom kapaciteta za preradu moći da popune rupe na tržištu koje bi napravilo povlačenje Rusije iz snabdevanja EU gasom. Navodno je Evropa uvezla već toliko ovog energenta da više neće imati gde da ga skladišti. Zato je izdvojila dve milijarde evra za izgradnju skladišta za LNG.

Ipak, treba biti oprezan kada su u pitanju ove tvrdnje. Evropa uvozi toliko gasa, nafte i uglja iz Rusije, da bi joj, prema nekim procenama, bilo potrebno pet godina da pređe na druge dobavljače.

Rusija se okreće ka Kini

Dok se sve pomenuto dešavalo na evropskom tlu, ni Rusija nije sedela skštenih ruku, već je već uveliko bila u pregovorima sa drugim potencijalnim naručiocima energenata. Najveći od njih je Kina. Ova zemlja već nekoliko godina pokušava da smanji svoju zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz zapadnih zemalja.

Prema pisanju RTS-a, Peking je prošle godine postao najveći uvoznik prirodnog gasa na svetu, a čak 40 odsto kineskog uvoza plavog energenta otpada na Australiju, tradicionalnog američkog i britanskog saveznika s kojim poslednjih godina ima mnogo trzavica, a još deset procenata na same Sjedinjene Države.

Međutim, Kina u poslednje vreme ima trzavica i sa ostatkom Zapada i ne odgovara joj da zavisi od njega. Možda je baš zato potpisala ugovor o isporuci novih deset milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa i izgradnji novog gasovoda između kineske provincije Heilongđan i Sahalina, u čijem su neposrednom okruženju u poslednje dve decenije razvijena polja nafte i gasa, izgrađeni potrebni terminali i gasovodi.

Taj ugovor je vredan 80 milijardi dolara i pokriva isporuke gasa za narednih 25 godina. Neki zapadni analitičari smatraju da bi Rusija povećanjem svog učešća na kineskom energetskom tržištu mogla steći ucenjivački potencijal kakav je mislila da ima i kada je u pitanju Evropa, ali ima i onih koji smatraju da je Rusija znatno oslabljena zapadnim sankcijama i da trenutno nije u dobroj pregovaračkoj poziciji.

Sve je izglednije, kažu stručnjaci, da će najveći pobednik ovog sukoba biti baš Kina.

Foto: Pixabay

Чланак Ko može imati korist od energetskog sukoba između Evrope i Rusije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slovenija će delu građana isplatiti jednokratni dodatak od 150 evra kako bi ublažila uticaj poskupljenja energenata na njihove kućne budžete.

Premijer Janez Janša rekao je nakon sednice Vlade da će taj dodatak primati građani koji dobijaju socijalnu pomoć, što broji oko 67.000 ljudi.

Pravo na dodatak imaju i penzioneri čija penzija ne prelazi 1.000 evra, osobe sa invaliditetom i višečlane porodice.

Za tu meru biće izdvojeno više od 100 miliona evra.

“Vlada će pokušati da smanji i akcize na električnu energiju i energente na najnižu moguću meru“, rekao je Janša i dodao da se PDV neće menjati.

Slovenačka Vlada je donela i predlog zakona za ublažavanje rasta cena energenata za privredu i poljoprivredu. Za ove mere izdvojila je 70 miliona evra, i ta “asimetrična pomoć” će biti isplaćena kompanijama najteže pogođenim energetskom krizom.

Mjere će važiti od 1. februara do 30. avgusta, a prema Janšinim rečima mogle bi da budu i produžene ako se kriza ne smiri.

Izvor: Capital.ba, Srna

Foto: Pixabay

Чланак Slovenija: Po 150 evra građanima za ublažavanje skoka cena energenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svako pomeranje na svetskom tržištu utiče na cene na našim pumpama. Poskupljenje derivata je izvesno, samo je pitanje kada će ga naftne kompanije primeniti. Ali ono što zabrinjava je što svetski analitičari najavljuju da bi barel uskoro mogao da košta i 90 dolara, piše RTS.

Nebojša Ćulum iz Srpske asocijacije za naftu i gas i stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije rekao je za RTS da je tržište nafte dugoročno nestabilno što se ilustruje od početka sedamdesetih godina do danas, cena nafte je oscilirala za po 30 posto u šestomesečnim periodima tačno 62 puta.

– Te fluktuacije se odražavuju nekada kao šteta za zemlje proizvođače, a nekada za zemlje potrošače, rekao je Ćulum.

Prema njegovim rečima, prosečna cena nafte od početka 2021. godine do danas bila je oko 67 dolara, prethodne godine je bila 45 dolara.

Cene gasa stabilne

Ćulum kaže da su tri glavna razloga što je sada cena došla do 80 dolara – pad zaliha obaveznih rezervi sirove nafte u Americi, nisko stanje prirodnog gasa u evropskim podzemnim skladištima, koji se supstituišu naftnim derivatima. Treći važan parametar je jačanje američkog dolara, kao valute kojom se trguje sirovom naftom i prirodnim gasom.

– Ne mogu sa sigurnošću da odgovorim kada će doći do promene cena na pumpama. Ono što mogu da kažem je da je 26 posto proizvodnje domaće nafte iz domaće proizvodnje i da se ostatak uvozi i da se pored toga uvozi i milion tona derivata, što znači da je oko 80 odsto derivata iz uvoza i ovo će sigurno uticati na promenu cena, objasnio je.

Kako kaže, taj momenat kada će se to desiti zavisi od trenutnog stanja zaliha kako nafte, tako i derivata koji su nabavljani po nižim cenama.

Evropu trese cenovna gasna groznica.

Ćulum kaže da su cene rekordne, a razlog tome je nisko stanje prirodnog gasa u podzemnim skladištima Evrope. Dodaje da su kod nas cene gasa stabilne, a sadašnje visoke cene mogle bi da se odraze od sledeće godine.

Izvor: RTS

Foto; Pixabay

Чланак Poskupljenje naftnih derivata izvesno je i u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata, kažu u UNKS, koje je nedavno predstavio svoje predloge Ministarstvu finansija.

– Na čitavu stvar ne gledamo jednostrano, tako da ćemo predložiti izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – kaže generalni sekretar UNKS – a Tomislav Mićović za portal Energija Balkana.

Sa poskupljenjem nafte i naftnih derivata na pumpama građani, ali i privreda, imaju povećani trošak za gorivo.

Činjenica je da u u ceni naftnih derivata 50, pa i više procenata čine državna zahvatanja: porez, akciza i razne takste.

Sa poskupljenjem goriva i ovaj prihod države kroz cenu derivata se povećava. Skuplje gorivo, međutim, odvraća neke kupce od kupovine, oni smanjuju potrošnju, pa su na gubitku i naftne kompanije i država.

U svim ovim dažbinama nekako “bodu oči” akcize na naftne derivate. U nekim državama, Crnoj Gori, na primer, najavljuje se izmena akcizne politike. Zanimljivo je, inače, da smanjenje akciza traže političari, a ne potrošači.
Mićović kaže da prihodi od akciza imaju različit udeo u ukupnim fiskalnim prihodima od zemlje do zemlje.

– Ali, svima predstavljaju relativno siguran i lako naplativ prihod. Međutim, kada se fiskalna opterećenja suviše povećaju mogu po nekom drugom osnovu da dovedu do pada prihoda u državnoj kasi. Posmatrano sa tog aspekta, Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata – navodi Mićović.

Kako kaže, Ministarstvu finansija nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike.

– Planiramo da predložimo izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – dodao je on.

Izvor: Energija Balkana/Vesti online

Foto: Pixabay

Чланак Preispitati politiku akciznog oporezivanja energenata u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.