Troškovi uvoza energije povećali su se prošle godine za polovinu, dostigavši 1,9 milijardi evra. Ove godine, uvoz energenata je porastao za skoro 113%, na blizu 4,1 milijarde evra i čini više od petine ukupnog uvoza. Deficit u ovom sektoru raste, kao i odliv investicija.
Narodna izreka kaže: uvek može biti gore. Tako i energetski bilans Srbije iz košmarne 2020. godine, sada izgleda kao nedostižni san. Tokom eksplozije korone, Srbija je izvezla električne energije za 264 GWh više nego što je uvezla, a zbog smanjenog uvoza uglja i naftnih derivata troškovi neto uvoza od 1,3 milijardi evra bili su za skoro dve petine manji nego u 2019. godini.
Nasuprot tome, prošle godine smo potrošili više energije nego što smo proizveli. Ukupna proizvodnja je porasla za samo 0,3% na godišnjem nivou, dok je potrošnja povećana za 4,9%, navodi se u izveštaju Agencije za energetiku. Pored JP EPS, koji je najveći proizvođač električne energije, licencu za proizvodnju električne energije imalo je još 30 energetskih preduzeća, a za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije još osam nezavisnih proizvođača električne energije, koji raspolažu malim proizvodnim objektima priključenim na distributivnu mrežu.
U poslednjih deset godina, EPS je proizveo najviše energije 2013. godine, 37,5 ТWh, dok je lane proizveo ispod 34 ТWh električne energije, za 0,2 ТWh manje u odnosu na proizvodnju iz 2020. godine.
S druge strane, povećana je potrošnja svih krajnjih kupaca, u domaćinstvima za 1,2%, ostalih potrošača na niskom naponu za 6,8%, kupaca na srednjem naponu za 7,2% i kupaca na visokom naponu za čak 13,8%. Stoga je u 2021. godini uvoz električne energije bio za 654 GWh veći od izvoza. Kao posledica poremećaja na tržištu električne energije i havarije u najvećoj termoelektrani u sistemu, uvoz je bio najveći u oktobru, novembru i decembru.
Povećana i potrošnja gasa
Prethodne godine, povećana je i potrošnja prirodnog gasa za 15% i iznosila je 2.885 kubnih metera. Prirodni gas na domaćem tržištu proizvodi jedino Naftna industrija Srbije (NIS), a proizvedene količine neprekidno padaju još od 2012 godine. Prošle godine, gas su krajnjim kupcima distribuirala 24 preduzeća na slobodnom tržištu, i 31 javni snabdevač.
Krajnji kuci su potrošili ukupno 2.640 miliona kubnih metara gasa, a pored toga je NIS potrošio 212 miliona kubnih metara iz svoje proizvodnje, tako da ove količine nisu bile predmet trgovanja na srpskom tržištu. Potrošnja je u industriji porasla za 15%, u toplanama za 11%, a u domaćinstvima za gotovo 21%. Domaćom proizvodnjom zadovoljeno je samo 7,9% potrebnog gasa, što je manje nego 10,7% koliko je ovaj procenat iznosio u 2020. godini, a ostatak je obezbeđen iz uvoza.
Troškovi neto uvoza energije u 2021. iznosili su 1,9 milijardi evra, što je za oko 50% više nego u 2020. godini. Ovakva kretanja su rezultat pre svega viših cena uvozne nafte, navode u Agenciji za energetiku. Troškovi uvoza energije činili su 28% od salda ukupnog uvoza i izvoza Srbije u 2021. godini, što je znatno više nego u 2020. godini (21,9%).
Proizvodnja se smanjuje, cene rastu
Perma podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prvoj polovini ove godine proizvodnja u oblasti električne energije i gasa je smanjena za 14,5% u poređenju sa istim periodom lane. S druge strane, zalihe su najviše povećane u proizvodnji koksa i derivata nafte, i to za 50,6%. U ovoj delatnosti cene su istovremeno porasle za čak 78%, u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa su bile veće za 63,6%, dok su cene u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom bile veće za svega 0,2%.
Ipak, upravo u ovom sektoru prosečne zarade su bile najveće, sa iznosom od preko 199.000 dinara, prosečna plata u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa je dostigla skoro 140.000 dinara, dok se u proizvodnji koksa i derivata nafte kretala nešto ispod 121.000 dinara. Zarade u ovim delatnostima su bile između 39 i 65 procenata veće od republičkog proseka.
Kako saopštava Republički zavod za statistiku (RZS), u periodu januar–jun 2022. godine, izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa, energije iznosio je oko 2,3 milijarde evra, što čini 17,4% ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period prethodne godine, zabeležen je rast izvoza od 83,5%. Istovremeno, uvoz je iznosio blizu 4,1 milijarde evra, što je međugodišnji rast od 112,9%, i činio je više do petine ukupnog uvoza.
Najviše je izvezeno elektromotora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije, i to u vrednosti od 912,8 miliona evra, sa međugodišnjim rastom izvoza od 13,5%. Najveći deficit zabeležen je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, koji je dostigao 2,2 milijarde evra.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom prošle godine zabeležio priliv stranih direktnih investicija od 52 miliona evra, dok je u oblasti eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa evidentiran neto odliv u visini od 28,7 miliona evra. U prvom tromesečju ove godine, trend je još lošiji – u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnji koksa i derivata nafte i energetici, ostvaren je neto odliv investicija od 14,7 miliona evra, a u snabdevanju električnom energijom neto odliv je iznosio devet miliona evra.
Uvoz košta sve više
Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navode da je proizvodnja električne energije, gasa i pare izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, te da je porast u celoj godini iznosio tek 0,7% u odnosu na 2020. godinu. Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine iznosio je oko 9,4%, ali je u januaru ove godine dostigao 18,6% a u februaru 25,8%. U oktobru tekuće godine, proizvodnja je još uvek bila daleko ispod prošlogodišnjeg proseka, ali se od marta ipak beleži blagi rast.
Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u MAT- u ističu da je izrazitom povećanju vrednosti uvoza u ovoj godini najviše doprineo uvoz sirove nafte i gasa, potom hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, koksa i derivata nafte, a značajno učešće u vrednosti uvoza je imalo snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.
U Fiskalnom savetu upozoravaju da će EPS, nakon gubitka od 500 miliona evra u protekloj grejnoj sezoni, u ovoj napraviti dodatne gubitke između 400 i 450 miliona evra, jer će mu nedostajati oko 2.000 GWh energije, pa će morati da uveze struju u količinama koje iznose oko 10% njegove proizvodnje. Gubitak će biti nešto manji u odnosu na prošlogodišnji zbog vanrednog uvoza uglja iz zemalja u regionu, koji se meša sa lošijim ugljem iz Kolubare, što omogućava veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.
Gubici i naredne godine
Komentarišući rebalans budžeta za 2022. godinu, članovi Fiskalnog saveta ističu da je veliko povećanje rashoda za 2,3 milijarde evra prvenstveno posledica mera za prevazilaženje energetske krize i pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora. U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države su još veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje.
Srbijagas se proletos zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a zahvaljujući rebalansu omogućeno je još 650 miliona evra sličnih garancija do kraja godine. Do sada je praktikovano da ovakve kredite na kraju vraća država, tako da se i to može dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora.
Ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra. On bi mogao biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021. godine, jasno je da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini, zaključuju u Fiskalnom savetu.
Branko Bogavac
Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Terry Vlisidis, Unsplash