Od bumera čiji su roditelji preživeli Veliku depresiju do milenijalaca koji su ušli na tržište rada tokom Velike recesije, različite generacije su videle različite ekonomske okolnosti. Ali kako makroekonomski trendovi utiču na naše finansijsko znanje? I da li bi uspon finansijske tehnologije mogao da zatvori ovaj generacijski jaz?

Finansijski portal FinanceBuzz istraživao je kako generacijske razlike utiču na finansijsku pismenost i navike i uporedili različite odgovore različitih generacija.

Istraživanje je pokazalo da skoro polovina odraslih pripadnika generacije Z nikada nije napisala ček, a 80 odsto bejbi bumera nije sigurno da može da koriste aplikaciju za mobilno plaćanje.

Milenijalci više od drugih generacija veruju da je fakultetsko obrazovanje put do dobre plate. Kada su u pitanju finansijski proizvodi, jasno je da se mlađi ljudi brže prilagođavaju od starijih Amerikanaca, posebno na mobilnu tehnologiju.

Bejbi bumeri su generacija koja najmanje koristi onlajn banke, aplikacije za investiranje, mobilna plaćanja, usluge „Kupi sada/plati kasnije“, pa čak i peer-to-peer (P2P) aplikacije za plaćanje, kao što su Venmo i CashApp.

Samo 49 procenata bejbi bumera je reklo da koristi usluge P2P plaćanja, u poređenju sa 78 odsto milenijalaca i 72 odsto ispitanika generacije Z. Isto tako, samo 15 odsto bejbi bumera reklo je da koristi aplikacije za mobilno plaćanje kao što je Epl pej. To je u poređenju sa više od polovine (56 odsto) ispitanika iz generacije Z.

Velika podela

Sa starijim finansijskim navikama, postoji i velika podela. Neverovatnih 83 odsto bumera i dalje voli da plaća gotovinom, ali samo 21 odsto članova generacije Z radi isto. Za lične čekove, oko 65 odsto bumera kaže da ih i dalje koristi. To je u poređenju sa samo 21 odsto generacije Z.

Čini se da je starost manji faktor kada je u pitanju korišćenje usluga profesionalnih finansijskih savetnika, iako generalcija X najmanje zapošljava savetnike, samo 17 odsto ispitanika.

Sa starim investicionim proizvodima, kao što su dugoročna štednja i alati za izgradnju bogatstva, depozitni sertifikati (CD) su i dalje bili popularni kod 25 odsto Bumera, ali je samo 7 odsto generacije Z prijavilo da ih koristi. Čini se da starije generacije više vole da se drže onoga što znaju i osećaju se prijatno da koriste.

Naše istraživanje je pokazalo da je 44 odsto generacije Z reklo da ne zna da napiše ček, ali samo 5 odsto Bumera reklo isto. Komparativno, samo 56 odsto bumera veruje da bi sa sigurnošću mogli da koriste Venmo.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак 44 odsto generacije Z ne zna da napiše ček се појављује прво на Biznis i Finansije.

DVOSEKLI MAČ VISOKIH KAMATA

PRITISAK INFLACIJE NA OSIGURAVAČE

LIZING RASTE, FONDOVI PADAJU

SVE VIŠE NESOLVENTNIH PREDUZEĆA

Чланак Ova godina mnogo neizvesnija od prethodne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bilo da je u pitanju sport, uspeh na poslu, u naučnoj karijeri ili na nekom drugom „poslu“, važno je imati znanje (ili talentat) za to što radite.

Slobodno možemo da kažemo da isto važi i za upravljanje ličnim finansijama. Potrebno je imati osnovna znanja o novcu i tome kako novac funkcioniše da bismo mogli da upravljamo svojim parama.

Dakle, možemo da se složimo da je znanje super. Međutim, da li je dovoljno?

Neko bi možda rekao da je samo znanje dovoljno. Jer, važno je znati, zar ne?

Tačno je da važno znati. Međutim, ako nema još jedne važne stvari, onda nam ni znanje neće mnogo pomoći.

Reč je o disciplini. Jer, bez discipline, neće biti ni više ušteđenog novca. Ukoliko nemamo dovoljno discipline da novac koji smo odvojili „sa strane“ zaista i sačuvamo (a ne da potrošimo čim nam se svidi, primera radi, poslednji model telefona koji smo upravi videli na reklami), onda nam ni sve finansijsko znanje neće biti od koristi.

Ukoliko bismo pričali o procentima, onda je za dobro upravljanje ličnim finansijama disciplina važna 80%, a znanje 20%.

Inače, prvi koji je definisao ovo pravilo je Dejv Remzi, američki finansijski savetnik, pa se zbog toga ono najčešće pripisuje upravo njemu.

Dakle, neko osnovno znanje morate da imate i zbog toga je finansijska edukacija od velike važnosti. Naravno, neće vam štetiti ni ako svoje znanje proširujete.

Sa druge strane, pored sticanja znanja važno je i da vežbate disciplinu. Ukoliko ste uspeli da napravite dobar balans između ova dva, vaš bankovni račun će to uskoro i pokazati.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li je za upravljanje novcem važnije znanje ili disciplina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako se ovih dana i Aleksandar Vučić pohvalio da je u Srbiji pronađen nov majdan ovog metala. Sem naglašene teatralnosti u nastupu, ovoga puta, uprkos nastojanjima opozicije, teško da se predsedniku može nešto zameriti. Reč je o zaista lepoj vesti.

Značaj otkrića je tim veći što se poslednjih godina ubrzano obnavlja uloga zlata kao monetarnog sidrišta i naglo raste potraga za „žutim metalom“.

Viđenje bankara

Prvi koji je javno obznanio da se svet kreće ka uspostavljanju nove monetrane politike nije niko drugi do Zoltan Požar, strateg švajcarske „Kredit Suisse“ banke. Ne dvoumeći se ni časa, na samom početku sukoba u Ukrajini precizirao je da epilog rata neće biti samo vojna pobeda ili poraz, već i promena u funkcionisanju svetskog finansijskog sistema.

Najavio je kolosalne novine prvenstveno kroz promene načina trgovine na energetskom tržištu. I pre nego što je rusofobična zapadna javnost zatražila detaljnija pojašnjenja, u bankarskim krugovima izuzetno uvažavani monetarista je istakao da su promene tim izvesnije stoga što blizu dve trećine nafte na globalnom tržištu prodaju zemlje poput Irana, Venecuele ili Rusije, po političkim i ekonomskim stavovima mnogo bliže Kini nego Vašingtonu.

Da mnogi ne samo priželjkuju nego i iniciraju promene postalo je vidljivije nakon decembarske posete Sija Đinpinga Saudijskoj Arabiji, gde se sastao ne samo sa vladarima prve zemlje po prodaji nafte, već i sa čelnicima Arapskog saveta. Postignut dogovor gotovo da je nadmašio i optimističnija predviđanja. Kina, SA i ostali petroizvoznici sa Bliskog istoka su obostrano prihvatili da ubuduće naftu u stalno i ubrzano rastućem obimu prodaju za juane. Plan je da se za nekoliko godina trgovina realizuje preko Šangajske berze.

Duge pripreme

Takođe, aranžman uključuje i naftno-gasna istraživanja u Južnom kineskom moru, izgradnju rafinerija i postrojenja za izradu plastike i drugih hemikalija. Nije izostala saradnja ni u nizu na naftno-gasnu privredu naslanjajućih delatnosti.

Naravno da bi rezultati višednevnih susreta bili neuporedivo skromniji da prethodnih godina nisu pažljivo i detaljno pripremani. Tako je Kina decenijama razvijala Šangajsku berzu usmeravajući je i na trgovinu plemenitim metalima. Procenjuje se da je tokom poslednje dve decenije najmnogoljudnija zemlja uspela da preko Berze kupi preko 21.000 tonu zlata, što je uz oko 7.000 tona proizvedene iz domaćih nalazišta, sada neka vrsta zlatnog oslonca za juan, valutu u kojoj će se, bar takva su očekivanja, obavljati trgovina naftom.

Struktura rezervi

Sa druge strane, Saudijska Arabija se oslobođa višedecenijske potpune oslonjenosti na dolar i neprekidne kupovine američkih obveznica, što je decenijama bila glavna destinacija za takozvane petrodolare najprostranije zemlje na Bliskom istoku. Vezanost za američku valutu i američko tržište je bila tolika da u Rijadu i nisu imali centralnu banku, već administrativno investiciono odeljenja koje je usmeravalo ulaganja tamo gde je američki partner određivao.

Novi saudijski lider Mohamed bin Salman je učinio otklon od višedecenijskog (neravnopravnog) partnerstva sa SAD i zemlju poveo u drugom pravcu. Najbolje se vidi po udelu dolara u saudijskim deviznim rezervama – u poslednje dve sezone smanjen je za 39,2 odsto.

Promene su velikim delom izraz promenjenih interesa. Posle Drugog svetskog rata, kada je predsednik Frem Delano Ruzvelt sa saudijskim kraljem dogovorio da, zarad američke bezbednosne garancije, Rijad naftu prodaje isključivo za dolare, Ameri su bili vlasnici i nosioci najvažnijih i najmodernijih tehnologija, posebno u naftnoj privredi. Arabiji je od ključnog značaja bio razvoj upravo naftne privrede, a to tada bez Jenkija nije išlo. SAD su bile i daleko najveći kupac nafte na svetu, dakle prva mušterija Rijada.

Krađa deviza

U međuvremenu, stvari su se iz temelja promenile. Ameri sada izvoze naftu otprilike onoliko koliko je i kupuju, trend „zelene politike“ sve više će ih udaljavati i od dizela i od benzina. Kina, već godinama najveći svetski uvoznik nafte, svakim danom je sve interesantniji partner Rijadu. Pri tome, najmnopgljudnija zemlja je izgradila i vodeću tehnološku silu i gradi najmodernija postrojenja, uključujući brze pruge i 5G mobilnu tehnologiju.

Do sada isključiva prodaja nafte, time i ostalih energenata, za dolare je bila glavni oslonac dolara za neprekidno šireću upotrebu američke valute u trgovini između trećih država. Time je dolar postao najtraženiji američki proizvod, a SAD su, valutnim monopolom u trgovini naftom, izgradile jedinstvenu poziciju – mogle su da gotovo neograničeno štampaju dolare bez inflatornih posledica po unutrašnje američko tržište.

Sada kada se druge valute, pre svih juan, uključuje u naftaške poslove, gubi se tačka oslonca dolara. Dodatno, poverenje u američku valutu je izgubljeno onog trenutka kada je zarobljeno 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Možda je to popularan potez u zapadnoj političkoj javnosti, ali svi ostali su rezonovali da ni njihove devizne rezerve iskazane kroz dolarske hartije od vrednosti nisu baš u pouzdanoj formi. Počeo je beg iz dolara, pre svega u zlato.

Četiri puta više

Tako su tokom trećeg kvartala 2022. godine centralne banke svih zemalja na globusu kupile oko 400 tona „žutog metala“, četiri puta više nego godinu dana ranije. Šta više, potražnja je bila za 1.185 tona. Time je samo nastavljen trend od 2010. godine, kada su centralne banke postale neto prodavci najsjajnijeg metala, do tada su četiri decenije, od američkog napuštanja „zlatnog standarda“ 1971, pretežno prodavale zlato.

U novim okolnostima i političkom ambijentu koji se gradi, traže se i novi, pouzdaniji i ravnopravniji, finansijski odnosi. Osim juana ima još valuta u kojima će se obavljati svetska trgovina. Ako ne baš po celom svetu, onda na nekom delu globusa. Svakoj valuti koja ima pretenzije za svetsku trgovinu potreban je oslonac, neka vrsta sidrišta. Boljeg od zlata teško da ima.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Počeo je beg iz dolara u zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeća danas posluju u sve složenijem okruženju, koje karakterišu veoma brze promene na tržištu ali i u zahtevima kupaca, sve veća konkurencija i rast troškova poslovanja. Ovakve okolnosti nameću potrebu da se promeni i način na koji upravljamo finansijama, kako bismo i u ovom poslovnom segmentu mogli odgovarajuće da reagujemo na sve kompleksnije zahteve na tržištu.

Uloga finansija u poslovanju je višestruka, ali se u osnovi može podeliti na četiri dela:

• zapisničara (računovodstveno prikazivanje ostvarenih rezultata),
• komentatora (objašnjavanje poslovanja kroz brojeve i promene),
• staratelja (uspostavljanje kontrola kako bi se sprečilo kršenje propisa i poslovne prakse), i
• partnera u poslovanju (savetnik u poslovanju kako bi se došlo do najboljih komercijalnih odluka).

Tradicionalan pristup u upravljanju finansijama je polazio od računovodstvene osnove i dodatno se fokusirao na kontrolu, kako bi se smanjio rizik od kršenja propisa ili nenamenskog trošenja sredstava, dok se komentarisanje poslovanja uglavnom vodilo istorijskim ostvarenjima. Ovakav model, je međutim, bio stalno okrenut prošlosti i dovodio zaposlene u finansijskom sektoru u poziciju da reaguju tek kada se određeni rizici materijalizuju. Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede.

Ključne promene

Kao što je Stiv Džobs rekao da se uvek mora početi sa korisničkim iskustvom pa se vratiti na tehnologiju, tako bi i zaposleni u finansijskom sektoru trebalo da se okrenu očekivanjima koja imaju interni i spoljni korisnici njihovih usluga i krenu u promene koje će doneti bolje korisničko iskustvo. Korisnici finansijskih usluga danas očekuju pre svega pouzdane i ažurne finansijske informacije, transparentno izveštavanje, deljenje znanja i iskustava radi donošenja boljih poslovnih odluka, kao i strogu kontrolu da li se poštuju poslovne norme. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.

Stvaranje dobrog korisničkog iskustva će zavisiti pre svega od ljudskog kapitala sa odgovarajućim veštinama. Međutim, finansijski direktori, kao uostalom i sav poslovni svet, trebalo bi da se pripreme za novo doba u kome će ponuda radne snage biti sve manja. Prema procenama Ujedinjenih nacija, radno sposobno stanovništvo od 20 do 64 godine u Evropi će se smanjiti skoro 5%, odnosno za oko 20 miliona do 2030. godine. Ovo ukazuje da će u budućnosti uvećani zahtevi morati uspešno da se realizuju sa manje utrošenih radnih sati.

To će usloviti sve izraženiju potrebu za tehnološkim razvitkom u finansijskom sektoru, koji će se u narednih pet do deset godina odvijati brže nego ikada ranije. Razvijaće se i testirati različita rešenja, dok će se dalji razvoj softvera za upravljanje resursima (ERP) sve više oslanjati na „oblak“ (cloud-based), kako bi se lakše prilagođavao promenama u organizaciji.

U skladu sa ovim, drugačije će se preraspodeliti i vreme za realizaciju različitih aktivnosti. Finansijsko izveštavanje će postati još složenije, imajući u vidu sve veća očekivanja u pogledu transparentnosti, kao i sve veći značaj koji se pridaje nefinansijskom izveštavanju. Međutim, kako tehnologija postaje sve sofisticiranija a procesi automatizovaniji, zaposleni u finansijama će više vremena provoditi na postavljanju procesa, analizi rezultata, odlučivanju i kreiranju plana i strategije.

Uporedo će se menjati i potrebne veštine zaposlenih. Poznavanje računovodstvenih pravila biće sve važnije, pa time i uloga računovođa koji će nadgledati primenu postojećih i uvođenje novih računovodstvenih i drugih regulatornih standarda.

Budući da podaci postaju sve bitniji za poslovanje, podrazumevaće se da zaposleni u finansijama dobro poznaju informacione tehnologije i sisteme, znaju da obrađuju podatke i mogu da odgovore na poslovna pitanja. Radi bržeg prilagođavanja promenama, sve više će se tražiti znanja koja se odnose na osnovne ekonomske zakonitosti, računovodstvene standarde, prikupljanje i obrade podataka, dok će od manjeg značaja biti poznavanje tekućih rešenja, procesa i tehnologija.

Vrednost iznad profita

Sve ovo će uticati i na izmenu uloge finansijskog direktora, od koga će se očekivati da pokreće promene u celoj organizaciji kako bi se povećala vrednost koja se kreira za različite zainteresovane strane. Stavljanje vrednosti iznad profita, zahtevaće od finansijskih direktora veće razumevanje ne samo finansijskih, nego i nefinansijskih podataka, pa time i da prevaziđu organizacione i kulturološke barijere u kompaniji.

Promena u upravljanju finansijama neminovno će povećati troškove. Pored uvećanih ulaganja u tehnologiju, porašće i troškovi radne snage. Iako će primena novih tehnoloških rešenja povećati efikasnost i time ostvariti uštede, sve manja raspoloživost odgovarajućih kadrova će neminovno dovesti do rasta zarada.

Da bi odgovorio na ove izazove, svaki finansijski direktor bi već sada trebalo da razmišlja o tome kako će privući talente, omogućiti njihov dalji profesionalni razvoj, o ulaganjima u tehnologiju, kao i u sopstveno usavršavanje. Kompanije će morati više i sveobuhvatnije da se uključe u sistem obrazovanja, da bi na vreme obezbedile zaposlene sa neophodnim znanjima i veštinama i privukle mlade da se obrazuju u oblasti finansija.

S druge strane, ulaganja u tehnologije mogu da donesu bolje korisničko iskustvo ali i efikasniju operativu, kroz pojednostavljenje, automatizaciju i promenu načina rada, što će kompaniji uštedeti resurse koji postaju ređi i skuplji.

I na kraju, svi koji se bave finansijama, trebalo bi da pođu od sebe i da rade na sopstvenom stručnom usavršavanju i komunikaciji sa drugima, kako bi složena finansijska pitanja mogli da predstave na razumljiv način svim zainteresovanim stranama. To će doprineti jačanju finansijskog sektora i preneti fokus na kreiranje vrednosti za ulagače, društvo, zaposlene i ostale zainteresovane strane.

Nikola Ribar, partner u odeljenju revizije i povezanih usluga u kompaniji EY

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Scott Graham Unsplash

Чланак Promene u upravljanju finansijama: Predviđanje rizika, umesto saniranja posledica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do projene na vrhu došlo je poslije odluke luksuznih brendova kao što su Louis Vuitton i Gucci da se prebace u Francusku.

Berzanski stručnjaci predviđaju rast prodaje luksuzne robe kada kineski kupci požele da potroše novac koji nisu mogli da troše zbog ograničenja pandemijom koronavirusa.

Dionice na Pariskoj berzi sada iznose 2,823 biliona dolara, u poređenju sa 2,821 biliona dolara koje se nalaze na berzi u Velikoj Britaniji.

Prije šest godina vrednost kapitala na britanskoj berzi bila je za 1,5 biliona dolara veća od Francuske, ali posle Bregzita stvari su počele da se menjaju.

Za gubitak primata u finansijama kriv je Bregzit, a ne poreska politika kratkotrajnog mandata premijerke Liz Trus, izjavio je bivši zvaničnik Banke Engleske Majkl Sonders.

“Ekonomija Velike Britanije u celini je trajno oštećena Bregzitom. Potreba za povećanjem poreza i smanjenjem potrošnje ne bi postojala da Bregzit nije toliko smanjio potencijalnu proizvodnju privrede”, rekao je on, prenosi Politik.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак London više nije centar evropskih finansija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansijsko zdravlje i stabilnost nisu luksuz koji mogu da dostignu samo oni sa dubljim džepom. To je osnovna potreba svih nas, posebno u kriznim i nepredviđenim situacijama. Novac nije ceo naš svet, ali nam obezbeđuje stvari od kojih zavisimo. Preuzimanje kontrole nad sopstvenim finansijama omogućava život sa manje stresa i nije trka na sto metara. Više liči na maraton, a ključni faktor je – disciplina.

Evo nekoliko važnih koraka na tom putu.

Pratite kuda odlazi novac

Možda ste svesni toga da trošite više nego što zarađujete, ali tek kada ovo budete imali crno na belo, shvatićete da morate da promenite navike. U protivnom svesno ulazite u začarano kolo dugova. To što ćete planirati budžet ne znači da nikada više nećete otići u restoran ili na koncert. Naprotiv, cilj ovog koraka jeste da što lakše uočite stavku „bačene pare“ i preusmerite taj novac na stvari koje vam pričinjavaju istinsko zadovoljstvo. Već posle nekoliko meseci planiranje postaje rutina poput pranja zuba. U tome mogu da pomognu i razne aplikacije, a neke od najpopularnijih su Money Manager, Monefy, YNAB (You Need A Budget) i GoodBudget.

Smanjite nepotrebne troškove ili povećajte prihode

Kada ste sve stavili na papir, došao je trenutak za finansijsko planiranje. Kao što smo već zaključili, jedan od najlakših načina za stvaranje više prostora u mesečnom budžetu jeste uklanjanje nepotrebnih troškova. Da li su vam zaista potrebne različite platforme za strimovanje filmova i serija? Možda u ormaru imate previše komada odeće kojoj još nije skinuta etiketa? Može se uštedeti i na fiksnim troškovima prelaskom na jeftiniji paket mobilne telefonije ili kablovskog operatora.

Međutim, ponekad zaista želimo neke dodatne stavke i neophodno je povećati prihod da bismo ih mogli priuštiti. Ljudi često pretpostavljaju da su im prihodi fiksni, ali postoji mnogo načina za ostvarivanje dodatnih prihoda. Razmislite, na primer, o tome da li postoji mogućnost da svoj hobi pretvorite u honorarni posao ili o tome da možda prodate neke od stvari koje posedujete, a ne koristite često ili vam više nisu potrebne i da na taj način popravite svoj kućni budžet.

Prvo štednja, pa trošenje

Ako neko zarađuje mnogo i sav novac potroši, to ne znači da je finansijski zdrav, već da živi na visokoj nozi. Štednja je više stvar odluke nego mogućnosti. Mnogi nemaju ušteđevinu jer čekaju da na kraju meseca odvoje na stranu ono što ostane, a to najčešće bude ništa ili veoma malo. Zato prvo treba odvojiti za štednju, pa tek onda trošiti ono što ostane. Stavke kao što su letovanje i novogodišnji pokloni trebalo bi da su predviđene mesečnim budžetom od početka godine, jer samo tako ćemo izbeći stres i zaduživanje u poslednjem trenutku.

Cilj je da živimo prema svojim mogućnostima i izbegnemo potrošački dug. Pozajmljivanje novca nam na kraće staze može omogućiti da trošimo više nego što stvarno imamo, ali dugoročno mnogo košta.

Dug je zao drug

Svi znamo ovu poslovicu, ali dug je često neophodan deo našeg života, naročito ako smo na taj način obezbedili krov nad glavom ili prevozno sredstvo. Izbegavanje duga jeste ključno, ali ako ga već imate, sledeći korak je isplata. Ako imate više dugova, uvek je najbolje prvo otplatiti one s visokim kamatama, a to su uglavnom dugovi po kreditnoj kartici ili dozvoljeni minus. Vodite računa o tome ako kupujete nešto na rate, jer problem nastaje kada se plata optereti prevelikim brojem rata, pa na kraju ne ostane dovoljno novca do kraja meseca i tako se ulazi u nove pozajmice. Kad god pomislite da nešto uzmete na tri rate, proverite da li je izvodljivo da tri meseca štedite jednaku sumu.

Budžet za „šta ako“ situacije

Poslednje dve godine potvrdile su važnost štednje koja treba da nam obezbedi finansijsku rezervu u teškim vremenima. Ukoliko već imate krizni fond, to je svakako dobro. Ako to nije slučaj, ne očajavajte, ni sada nije kasno da jedan deo novca odvojite sa strane za nepredvidljive situacije, od toga šta ako se pokvari auto, do one šta ako ostanete bez posla ili se razbolite. Stručnjaci za finansije savetuju da bi trebalo težiti ušteđevini koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest meseci. Fond ne treba da podrazumeva troškove koje možemo izbeći, poput članarine u teretani ili izdatka za garderobu, ali trebalo bi da pokrije stanovanje, račune za komunalije, hranu i sve osnovne stvari koje su vam zaista neophodne svakog meseca.

Na kraju, važno je da negujete pozitivan stav prema novcu i štednji. Vođenje ličnog budžeta nije neki mukotrpan posao koji će vas lišiti uživanja, već upravo suprotno. Cilj je da od onoga čime raspolažete „oslobodite“ novac za stvari koje za vas imaju vrednost, ne remeteći ukupnu finansijsku stabilnost. Finansijsko zdravlje je ravnoteža odgovornosti prema novcu i uživanja u zadovoljstvima koja možemo da priuštimo, a aktivnim radom na razvijanju dobrih navika planiranja troškova i izdataka dugoročno se povećava kvalitet života.

Zato ne oklevajte da se dodatno finansijski edukujete i da potražite savete profesionalaca. Mnoštvo korisnih saveta naći ćete i na platformi #ErsteZnali, besplatnom programu finansijske edukacije koji već tri godine sprovodi Erste Banka.

Autor ilustracije: Dobrosav Bob Živković

Чланак Šta znači finansijsko zdravlje i kako ga ostvariti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, vlasti širom sveta su u naletu zaraze i karantina donosile dosta obimne pakete ekonomske pomoći privredi, pre svega računajući na to da će se nakon ukidanja karantina, privrede brzo oporavljati.

Države su tako crpele svoje finansije i povećavale javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost jer je gotovo izvesno da oporavak neće biti tako brz. Sa svih strana sveta stižu vesti o povećanju broja zaraženih, te se očekuje i produženje mera zaštite, što nikako ne ide na ruku privredi, ali ni već poprilično iscrpljenim budžetima država.

MMF objašnjava da su naniže revidirane procene posledica mera socijalnog distanciranja koje će u zemljama verovatno ostati na snazi i u toku druge polovine godine, što pogađa produktivnost i lance snabdevanja.

Sada je bitno štedeti

Kako ova finansijska institucija ističe, sada će se Vlade suočavati sa veoma visokim nivoom javnog duga. Fond predviđa da će globalni javni dug premašiti 100 procenata BDP u ovoj godini.

Prema osnovnom senariju MMF-a, globalni javni dug dostići će istorijski rekord u 2020. i 2021. godini, od 101,5 odsto BDP, odnosno 103,2 procenta BDP, respektivno. Pored toga, prosečan ukupan fiskalni deficit će porasti na 13,9 odsto BDP ove godine, što je za 10 procentnih poena više u odnosu na 2019.

Iako su ekonomisti opravdavali prve pakete pomoći privredi, sada smatraju da treba biti veoma oprezan jer je javni dug već dosta porastao, a pitanje je koliko bi dalje tako nešto bilo podnošljivo.

Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov ističe da je sada bitno štedeti, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama.

“Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, da recimo stiže i do 90 odsto i moraćemo u tom smislu da budemo obazriviji i štedljiviji. Činjenica je da se zemlje koje su izvan Evropske unije na tržištima zadužuju po višim kamatnim stopama nego zemlje EU. To je zato što one iza sebe imaju Evropsku centralnu banku i uniju da ih pomognu, i sada je situacija da se formalno Italija koja ima javni dug od 150 odsto zadužuje jeftinije od Srbije jer ECB štampa pare i kupuje obveznice Italiji. I susedna Hrvatska se zadužuje jeftinije od nas iako će do kraja godine njihov javni dug da bude 90 procenata, a naš 60”, rekao je on za Blic.

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima

Altiparmakov smatra da će se i Evropa i Srbija ustezati da ponove toliko oštre karantinske mere kao u prvom talasu te samim tim neće morati da se pristupa neselektivnim ekonomskim merama.

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima.

MMF sada procenjuje da će globalni pad ove godine iznositi 4,9 odsto, u odnosu na pad od tri procenta, koliko je predviđao u aprilu. Fond je takođe oborio prognozu BDP-a za 2021, i sada očekuje stopu rasta od 5,4 procenta u odnosu aprilsku projekciju od 5,8 odsto.

Чланак MMF: Javne finansije znatno pogoršane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpska asocijacija menadžera iskazuje podršku aktivnostima Vlade Republike Srbije u rešavanju zdravstvene, sigurnosne i društvene situacije koju je izazvala pandemija virusa COVID-19. Takođe, podržavamo sve napore Ministarstva finansija i Vlade da se što pre izađe sa merama koje su usmerene ka privredi koja je vrlo pogođena.

Ono na šta bismo mi posebno ukazali je potreba:

1. Da država što pre izađe sa ekonomskim merama, kao i da mere budu usmerene prema svim granama privrede, ali sa posebnim fokusom na mikro, mala i srednja preduzeća koja podnose najveći teret ove krize. Pri tome pre svega mislimo na:

Mere za povećanje likvidnosti i pristup povoljnijem finansiranju
Mere usmerene na rasterećenje zarada
Mere koje bi omogućile refinansiranje tekućih potraživanja i kapitalnih investicija

2. Da se međunarodne finansijske institucije uključe u finansiranje, nadzor i koordinaciju implementacije mera, a u cilju postizanja dugoročnih efekata mera i održivosti privrednog rasta.

Srpska asocijacija menadžera je javno poslala poruku svojim članovima i poslovnoj javnosti da su u kriznim vremenima prioriteti zdravlje i sigurnost zaposlenih, očuvanje radnih mesta i poslovnih procesa, uz apel da se ne prekida lanac plaćanja koji bi srpsku privredu uveo u dublju krizu.

U tom smislu SAM će podržati sve mere Vlade i Ministarstva finansija usmerene ka očuvanju naše ekonomije.

Чланак Pismo SAM-a Vladi Srbije i Ministarstvu finansija се појављује прво на Biznis i Finansije.