Tih 636 miliona dinara su prvobitno, zakonom o budžetu za 2023, bili namenjeni Ministarstvu finansija za novčane kazne i penale po rešenju sudova, ali se sada prenose u tekuću budžetsku rezervu, a potom raspoređuju Ministarsvu privrede za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije, vidi se iz rešenja objavljenog u Službenom glasniku.

Za „kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije“ je rebalansom budžeta za 2023. godinu Ministarstvu privrede namnenjeno 2,57 milijardi dinara. Pre rebalansa, prvobitnim budžetom, je za tu namenu je bilo opredeljeno dve milijarde dinara.

Raspored i korišćenje sredstava tih sredstava vrši po posebnom aktu Vlade, piše u budžetu.

izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazuje da su kroz „Program o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima od strateškog značaja za Srbiju i ostalim preduzećima u postupku privatizacije“ preko Fonda za razvoj u 2022. godini kredite, između ostalog, dobijali Saobraćajno preduzeće Lasta, preduzeće Tigar iz Pirota, Politika a.d., te Trajal korporacija i Yumko.

Saobraćajom preduzeću „Lasta“ su, preko tog programa, odobrena dva kredita prošle godine – u iznosu od 100 miliona dinara (u januaru), a potom i u iznosu od 120 miliona dinara (u martu).

Preduzeću Yumco je odobren kredit od takođe 120 miliona dinara, preduzeću Tigar iz Pirota 60 miliona dinara, a Trajal korporaciji 100 miliona dinara.

Dva kredita su prošle godine odobrena i preduzeću Politika a.d, prvi u iznosu od 30 miliona dinara, a drugi u iznosu od devet miliona dinara.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Koliko se izdvaja iz budžetske rezerve za kredite preduzećima u postupku privatizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvoz Ziđin majninga iz Brestovca bio je 631,2 miliona evra, Ziđin kopera iz Bora 427,5 miliona, a HBIS grupe, vlasnika smederevske železare, 347,3 miliona evra.

Tigar tajers iz Pirota je na četvrtom mestu sa izvozom od 492,7 miliona evra, a sledi Leoni iz Prokuplja sa izvozom od 292,2 miliona evra.

Na tom spisku su i ZF iz Pančeva sa izvozom 288,2 miliona evra, SMC pover iz Beograda sa 264,8 miliona, Boš iz beograda sa 256,4 miliona, Henkel iz Beograda sa 246,8 miliona, Jura iz Rače sa 227 miliona evra.

Među najvećim izvoznicima su Naftna industrija Srbije sa 201,1 milion evra, Hemofarm iz Vršca sa 199 miliona, Filip Moris iz Niša sa 171,1 milion, Gorenje iz Valjeva sa 169,4 miliona i Mint automotiv iz Loznice sa 168 miliona evra.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prvom polugodištu ove godine bila je 4,2 milijarde evra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Vlasnici tri kineske kompanije najveći izvoznici u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok ALSU objedinjava podatke o stečajevima preduzeća, kada je reč o finansijskim institucijama, tu ulogu ima Agencija za osiguranje depozita – u toku su stečajni postupci u jednom osiguravajućem društvu i 12 banaka.

Kod preduzeća, samo od početka ove godine, pa do 3. jula, otvoreno je 176 stečajnih postupaka na teritoriji Srbije.

Najduže su, prema evidenciji ALSU, u stečaju dva građevinska preduzeća „Rad“ i „Rad Internacional“ nad kojima su postupci pokrenuti još 13. marta 2001. godine.

„Za petama“ su im još dve kompanije: „JES Jugoeksport sistem JES korporacija“ koja će za nekoliko dana biti tačno 22 godine u stečaju i „Hidrotehnika-Pomoravlje inženjering“, koja će ovu „godišnjicu“ obeležiti u avgustu.

Slede stečajevi otvoreni 2002. godine, među kojima su „Robne kuće Beograd“, „Ineks intereksport“…

Inače, nad poslednje tri pomenute kompanije stečajni postupak je obustavljen u odnosu na stečajnog dužnika, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu.

Poslednji pokretnut stečaj na listi ALSU, od 29. juna ove godine, odnosi se na „Golub pharm“ doo iz Novog Sada.

Tri banke u stečaju 21 godinu, jedna 33

Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, stečajni postupci kada je reč o finansijskim institucijama, sprovode se u osiguravajućoj kući „SIM osiguranje“, kao i u 12 banaka.

U stečaju su, podsetimo, Beogradska banka, Jugobanka i Beobanka od 3. januara 2002. godine. Već više od 21 godine.

Istovremeno je sa njima, istog dana, u stečaj otišla i Investbanka ali je ovaj postupak u međuvremenu zaključen 2020. godine i postupak je nastavljen nad delom stečajne mase.

Ipak, stečajni postupak najduže traje kod Kosovske banke d.d. Beograd – još od 1990. godine, ukupno 33 godine.

Postupak stečaja sprovodi se i nad JIK bankom od 2005. godine (prethodilo mu je pokretanje likvidacionog postupka 2001. godine).

Nad MB Union bankom pokrenut je likvidacioni postupak 2001, a potom stečajni 2012. godine.

Slede banke nad kojima su stečajni postupci pokrenuti zbog prezaduženih klijenata i neodgovarajućeg obezbeđenja kredita.

U stečaj je prvo otišla Agrobanka 2012. godine, pa potom i Nova Agrobanka, da bi godinu posle stečajni postupak bio pokrenut i u Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd.

Sledi otvaranje stečaja u Univerzal banci 2014. godine, da bi 2019. u stečaj otišla International Investment Bank a.d. Beograd.

Prosečno vreme trajanja kod firmi

Prema podacima kojima raspolaže ALSU, ukupno prosečno vreme trajanja za 8.962 stečajna postupka u preduzećima je tri godine, jedan mesec i 29 dana (aktivni, obustavlјeni i zaklјučeni postupci), dok je ukupno prosečno vreme trajanja za stečajne postupke pokrenute po Zakonu o stečajnom postupku (ukupno 5.252 postupka): četiri godine, jedan mesec i šest dana.

„Za stečajne postupke koji su pokrenuti po Zakonu o stečaju (ukupno 3.710) prosečno vreme trajanja je jedna godina, 10 meseci i četiri dana“, navodi ALSU.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U stečaju su dve firme već 22 godine, a banka više od tri decenije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dakle, za registraciju osnivanja privrednog društva u APR-u više nije moguće podnošenje prijave u papirnoj formi.

Obavezna elektronska registracija osnivanja odnosi se na sledeće pravne forme:

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO),
Ortačko društvo (OD),
Кomanditno društvo (КD) i
Akcionarsko društvo (AD).

Ostale pravne forme privrednih subjekata (preduzetnik, javno preduzeće, zadruga i zadružni savez, kao i ogranak i predstavništvo stranog privrednog društva) takođe imaju mogućnost da podnesu elektronsku prijavu za registraciju osnivanja, s tim što i dalje mogu podneti prijavu u papirnoj formi.

Potrebno je da podnosilac prijave poseduje:

• kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji,
• instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu “NEXU” aplikaciju za elektronsko potpisivanje (ukoliko podnosilac ima već instaliranu “NEXU” aplikaciju, obavezno preuzima novu verziju ovde),
• Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu za onlajn plaćanje naknade.

eRegistracija osnivanja privrednog društva vrši se putem posebne korisničke aplikacije kojoj se može pristupiti preko internet stranice Agencije za privredne registre.

Najpre, korisnik treba da kreira nalog na Portalu eID.gov.rs, ukoliko prvi put pristupa sistemu.

Ukoliko korisnik već ima korisnički nalog u sistemu, onda može istim nalogom da pristupi i aplikaciji za eRegistraciju osnivanja privrednog društva.

Prijava APR nalogom biće omogućena do 1. juna 2023. godine, a nakon toga će biti dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Vodič u slikama kroz e-registraciju DOO-a i Uputstvo za korisnike (u PDF formatu), mogu olakšati korišćenje usluge eRegistracija osnivanja privrednog društva. U Vodiču je predstavljen primer za registraciju osnivanja DOO-a, u kojem član DOO-a podnosi prijavu za sebe, ima jednodomno upravljanje i nema uplaćeni ulog.

Onlajn plaćanje naknade za registraciju osnivanja privrednog društva vrši se u sistemu Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

Način plaćanja objašnjen je u Tehničkom uputstvu za elektronsko plaćanje naknade.

Elektronski potpis se koristi za potpisivanje elektronske registracione prijave, ali i za potpisivanje dokumenata koji se prilažu uz prijavu.

Prilaganje elektronskih dokumenata i digitalizovanje

U postupku elektronske registracije osnivanja, svi dokumenti koji se prilažu moraju biti u elektronskoj formi.

Ovde je potrebno razlikovati dokumente (kao što je, npr. osnivački akt) koje osnivač (ili njegov punomoćnik) sâm izvorno sačinjava u elektronskoj formi i potpisuje svojim elektronskim sertifikatom od dokumenata koje izdaju treća lica ili državni organi, koja moraju biti overena elektronskim pečatom ili potpisom ovlašćenog lica trećeg lica/državnog organa koji je dokument izdao (npr. ako se prilaže elektronska potvrda banke o uplati osnivačkog uloga, onda ona mora biti potpisana elektronskim sertifikatom ovlašćenog lica banke).

Ako osnivač želi da registruje privredno društvo, a neki od dokumenata koje je dužan da priloži ne poseduje u elektronskoj formi, tada ima mogućnost digitalizovanja, odnosno pretvaranja dokumenta iz papirnog u elektronski oblik (koji se smatra kopijom). Da bi kopija bila verna originalu, odnosno da bi elektronski dokument koji se prilaže imao istu pravnu snagu kao originalni papirni dokument, potrebno je da bude overen (potpisan) elektronskim potpisom:

1) lica koje je taj dokument izdalo (npr. potvrdu banke o uplati osnivačkog uloga izdatu u papirnoj formi treba da overi ovlašćeni službenik banke svojim elektronskim potpisom), ili
2) lica koje je zakonom ovlašćeno za overu prepisa (javni beležnik – notar), ili
3) advokata koji je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije (uz uslov da je taj advokat istovremeno i punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu).

Potpisivanje elektronskog dokumenta može da se obavi korišćenjem odgovarajućeg programa (npr. Adobe Acrobat Reader) ili korišćenjem besplatne usluge za elektronsko potpisivanje dokumenata, koja se nalazi na internet strani Agencije za privredne registre.

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta, doneto u PDF formatu i potpisano elektronskim potpisom registratora, dostavlja se na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije, nakon završetka postupka elektronske registracije.

Ni jedna institucija ne sme da uslovljava sprovođenje određene procedure prilaganjem rešenja o osnivanju u papirnoj formi umesto rešenja u elektronskoj formi. Za slučaj da je neophodno posedovanje rešenja u papirnoj formi, potrebno je APR-u podneti:

• zahtev za izdavanje prepisa overenog odštampanog primerka elektronskog dokumenta – rešenja izdatog u elektronskoj formi, i
• dokaz o uplati naknade od 1.900,00 dinara.

Pitanja u vezi sa eRegistracijom mogu se uputiti Info-centru APR-a, putem telefona (011 418 1000) ili imejla (info@apr.gov.rs). Кorisnicima je na raspolaganju i Tehnička podrška APR-a (sd@apr.gov.rs).

Napomene u vezi sa podnošenjem elektronske prijave

Sistem za podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja osmišljen je tako da korisnika usmerava tokom unosa podataka da registracionu prijavu popuni ispravno i u skladu sa relevantnim propisima. Na ovaj način, otklanjaju se najčešći nedostaci u prijavi koji dovode do negativne odluke registratora. Ipak, sistem nije u mogućnosti da prepozna sve potencijalne greške, te je svakako neophodno da se podnosilac prijave prethodno dobro informiše o postupku podnošenja elektronske prijave za registraciju osnivanja na zvaničnoj internet stranici APR-a (www.apr.gov.rs).

Чланак Kako se podnosi elektronska prijava za registraciju privrednog društva u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas na Srbiju mogu da se pozivaju samo firme, i to uz saglasnost Vlade. Privilegija da se u po­slu predstavljaju Srbijom i košta. Trenutno ravno 544.120 dinara.

Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno posluje 106 privrednih društava i 17 preduzetnika, koji u svom poslovnom imenu imaju reč Srbija.

„Kad su u pitanju privredna društva, najveći broj su javna preduzeća i društva čiji su osnivači strane kompanije“, objašnjavaju u APR.

„Najveći broj ovih društava ima registrovanu pretežnu delatnost konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju. Najveći broj preduzetnika, koji imaju reč Srbija u poslovnom imenu, registrovani su kao trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana i delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata“, kažu u APR.

Nove uslove pod kojima biznis može da se predstavlja Srbijom država je propisala pre manje od dve godine. Tada su ovo pravo izgubili preduzetnici.

Saglasnost nadležnih organa

„Zakonom o privrednim društvima propisano je da poslovno ime može da sadrži reč „Srbija“, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Ovo se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na pridevske oblike istih“, dodaju u APR.

„Ministarstvo privrede utvrđuje sve relevantne elemente i priprema predlog rešenja Vlade radi dobijanja prethodne saglasnosti za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva. Po donošenju rešenja kojim se daje prethodna saglasnost za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva, Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva o obavezi uplate takse na račun Budžeta Republike Srbije“, dodaju u APR.

U praksi među firmama koje koriste Srbija u imenu najviše je javnih preduzeća i stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji. Za manja preduzeća taksa nije pristupačna.

„Korporacije funkcionišu tako da svojim podružnicama dodaju ime države u kojoj posluju“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

„Ta cena je možda zato i tako velika. Iznosi su ranije bili manji. Kada neka manja firma želi da koristi naziv države, za njih je to skupo. To pre svega koriste veliki sistemi. Tako je i u drugim državama“, kaže Rajić.

I gradovi koštaju

I gradovi naplaćuju korišćenje njihovog imena u nazivu preduzeća i preduzetnika. Makar Beograd i Novi Sad. Njihova tarifa je nešto manja, ali nikako beznačajna. Korišćenje Beograda košta 177.422 dinara. Ko bi da mu se firma poziva na Novi Sad, to mora da plati, kako smo uspeli da nađemo, 174.310 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da biste u naziv firme stavili reč „Srbija“ morate da dobijete saglasnost Vlade i platite 544.120 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na početku 2023. godine u Registru privrednih subjekata ima 435.257 registrovanih firmi i preduzetnika, što je za 20.552 više nego na početku 2022. godine, objavila je danas Agencija za privredne registre (APR).

U informaciji na sajtu Agencije navodi se da je tokom prošle godine osnovano 11.241 privredno društvo i 41.628 preduzetnika, što je za 16,7 procenata firmi i 21,08 odsto više preduzetnika u poređenju sa 2021. godinom.

Najviše registracija bilo je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, izgradnju stambenih i nestambenih zgrada i drumski prevoz tereta, kao i za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona. Iz registra je za godinu dana izbrisano 8.416 privrednih društava i 24.026 preduzetnika, što je za 19,4 procenata više firmi i 4,8 posto više obrisanih nego u 2021. godini.

Najveći broj obrisanih društava bio je registrovan za nespecijalizovanu trgovine na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, te izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

Izvor: Tanjug
Foto: APR

Чланак APR: Za 20.552 više registrovanih firmi nego na početku 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska policija je za devet meseci ove godine otkrila 194 „fantomska“ preduzeća, kažu za 24sedam u Poreskoj upravi Srbije. To je za 8,4 odsto više ovakvih firmi u odnosu na isti period 2021. godine kada ih je otkriveno 179.

Kako su nam objasnili, čim Poreska policija identifikuje preduzeće kao fiktivno, „fantomsko“, istom se oduzima PIB. Oni ističu da su ovakva preduzeća osnovana za prevarne radnje i da ona regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda.

„Ispomoć“ za legalne firme…

– Zato ih svrstavamo među glavne generatore sive ekonomije, a u žargonu ih nazivamo „fantom“ preduzeća – navode u Poreskoj upravi, i dodaju:

– Ono što je suština u radu nadležnog Sektora poreske policije je da otkrije kojim regularnim privrednim subjektima, tzv. „fantom“ i „peračka“ preduzeća, izdaju lažne dokumentacije (fakture), jer tako omogućuju tim regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegnu plaćanje javnih prihoda.

Ranim otkrivanjem ovih „peračkih“ preduzeća, kako kažu, Poreska policija otkriva regularna preduzeća, protiv kojih pokreće krivični postupak, jer oni izbegavaju poreske obaveze i kod njih je realna naplata poreza, s obzirom da su to preduzeća koja poseduju imovinu, za razliku od tzv. „fantom“ preduzeća.

Čemu služe „perači“?

Kako su nam otkrili stručnjaci koji se bave ovim problemom, vrlo često se ovakve „fantom“ firme međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda.

Osnovna i nezakonita „aktivnost“ ovakvih preduzeća je, kako objašnjavaju, sačinjavanje fiktivne dokumentacije, bilo računa, otpremnice i slično, i stavljanje na raspolaganje iste regularnim kompanijama. Na taj način, ove firme, koristeći fiktivnu dokumentaciju simuliraju pravne poslove u cilju izbegavanja poreza.

Prema rečima stručnjaka, najčešće se, prikazivanjem simuliranih pravnih poslova, u regularnim privrednim subjektima izbegava plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa „fantoma“ i „perača“.

– Dešava se i to da regularni privredni subjekti prebacuju novčana sredstva na poslovne račune „fantom“ preduzeća, čiji vlasnici podižu gotovinu i vraćaju uplatiocima, uz zadržavanje novčane naknade, odnosno provizije – navode eksperti s kojima smo razgovarali.

Nekad samo skrivaju vlasnika

Nakon toga, vlasnici regularnih privrednih subjekata primljenu gotovinu koriste za sopstvene potrebe i za isplate zarada zaposlenima, bez plaćanja poreza na dohodak građana i pripadajućih doprinosa za socijalno osiguranje.

Stručnjaci kažu da „fantomske“ firme služe prvenstveno za utaju poreza i pranje novca, zatim da se u legalne tokove ubaci nelegalan novac, ali i da se iz regularnih preduzeća izvuče gotovina. Ima primera i da je njihova uloga prvenstveno u tome da se sakrije identitet vlasnika i poreklo novca.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Otkriveno od početka godine 194 „fantomska“ preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći izvoznici su tri kineske kompanije – Ziđin majning iz Brestovca, koji je vlasnik rudnika Čukaru Peki u okolini Bora, vlasnik smederevske železare HBIS grupa i Ziđin Bor koper, objavilo je Ministarstvo finansija.

Izvoz Ziđin majninga za devet meseci bio je 769,5 miliona evra, HBIS grupe 679,5 miliona evra i Ziđin Bor kopera 676,4 miliona evra.

Naftna industrija Srbije (NIS) sa izvozom od 484,2 miliona evra je na četvrtom mestu, a na petom pirotski Tigar tajers čiji je izvoz bio 370,8 milion evra.

Na listi najvećih izvoznika su i Henkel Srbija sa izvozom od 368,9 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa 309,1 milion evra, ZF Srbija iz Pančeva sa 273,2 milion evra, Robert Boš iz Beograda sa izvozom 241,8 miliona evra.

Slede Petrohemija iz Pančeva sa 241,5 miliona evra, Jura iz Rače sa 233,3 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 213,1 milion evra, Grundfos iz Inđije sa 195,7 miliona evra, Filip Moris iz Niša sa 175,4 miliona evra i Gorenje iz Valjeva sa izvozom od 172,7 miliona evra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najveći izvoznici kineske firme се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pred Odborom za finansije skupštine Srbije on je naveo da je reč o višegodišnjem trendu smanjivanja broja javnih akcionarskih društava.

Dodao je da su bila 33 rešenja o brisanju, dok je 35 subjekata sa berze sišlo zbog stečaja i likvidacije.

„Smatram da imamo previše javnih društava koja su trenutno na berzi“, rekao je on.

On je rekao da je Komisija tokom 2021. godine imala 16 odluka o odobravanju ponuda hartija od vrednost, kao i da je ukupna vrednost preuzetih akcija bila 3,7 milijardi dinara.

Naveo je da je pred Komisijom za godinu dana bilo 133 obaveštenja o promenama u značajnom učešću u akcionarskih društvima.

Govoreći o finansijskoj realizaciji Komisije naveo je su prihodi bili 95,6 miliona dinara što je 24 posto manje od plana, te da je uzrok manja naplata po odobrenjima za emitovanje novih hartija od vrednosti.

Rashodi Komisije u kojoj su 43 lica, među kojima je pet članova Komije, iznosili su 106,7 miliona dinara.

Komisija se nije finansirala iz budžetskih prihoda, a za bruto plate potrošila je ukupno 85 miliona dinaraq.

Alternativni investicioni fond

Janković je rekao da u 2021. godini raduje prvo osnivanje društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, i dodao da očekuje će u narednih par meseci biti i prvih rilestejt fondova (za nekrentine).

Ocenio je da postoji tendencija rasta za tu vrstu investiranja, i kroz upravljanje i osnivanje fondova.

Dodao je da je posle kontrole Komisija oduezla dozvole za dva investiciona društva, kao i jednu brokersku licencu fizičkom licu.

Naveo je i da je od 5.460 izveštaja revizorskih kuća za godinu dana bilo samo 29 negativnih.

„Broj negativnih mišljenja je skroman, verovatno je trebalo da ih bude nešto više“, rekao je Janković i dodao da Komisija utiče da revizori budu oštriji, te da je nakon kontrola Komisija trojici revizora izrekla mere, dok su dve revizorske kuće kažnjene, prenosi Tanjug.

Janković je istakao da je Komisija u 2021. godini imala značajne aktivnosti oko pripreme i donošenja podzakonskih akta, u skladu sa novim propisima, i Strategijom razvoja tržišta kapitala.

On je pozvao na jedinstven pristup svih državnih instucija u radu na realizaciji Strategije, te naveo da je izazov da se u narednih pet godina pomeri domaće tržište kapitala sa sadašnjeg niskog nivoa ka boljim rezultatima.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Prošle godine 68 akcionarskih društava nestalo sa Beogradske berze се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednja dva meseca u Srbiji je zabeželen porast broja firmi kojima su vlasnici sa ruskim ili ukrajiniskim pasošem. Očekuje se da će se ova ekspanzija nastaviti u bliskom narednom periodu, jer je to način da nesmetano nastave poslovanje sa svetom u sigurnom okruženju, piše portal Nova ekonomija.

U Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa

– Očekujemo još velikih ruskih kompanija da će započeti posao ovde kao što je „Jandeks“ (Yandeks) koji namerava da preseli 300 zaposlenih, i „Luxoft“ sa istim brojem radnika – navode advokati i dodaju da obe firme već traže veće poslovne prostore.
Ostanak zavisi od domaćih uslova

Da su te kompanije tu „za stalno“ malo je verovatno, bar sudeći prema mišljenju advokata iskaznom na onlajn sastanku

„Ruske sankcije: Uticaj na kompanije u JIE“, koji je organizovala Pravna alijansa Jugoistočne Evrope (SELA).
Odluka o trajnom ili trajnijem zadržavanju je mnogo kompleksnija i ne zavisi samo od spoljnih i incidentnih uzroka, kakav su sankcije i iembargom, već u dobroj meri i od domaćih faktora – poslovnog i poreskog okruženja, troškova rada, cene nekretnina…

Prema podacima Nove ekonomije, u Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa. Od početka rata 23. februara, pa samo do 1. aprila, više od 300 kompanija čiji su osnivači iz Rusije, započelo je poslovanje u Srbiji.
To je više od dve trećine broja firmi koje su registraone u prethodnoe tri godine.

Najviše se registruje kompanija iz oblasti koje se lako „sele“, poput programiranja, konsaltinga, IT usluga, veleprodaje…
Zapošljavaju između 10 i 70 ljudi, pokazuje iskustvo domaćih advokatskih kancelarija za poslovno pravo.
Pojedini agenti za nekretnine tvrde da je to jedan od razloga dodatnog skoka cena nekretnina u Beogradu i Novom Sadu. Rusi koji započinju posao, navopdno se sele sa celim porodicama, što bi značilo da ako ruska kompanija ima 300 ljudi, to je automatski priliv od 1.000 ljudi koji moraju negde da žive.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак „Preseljenja“ firmi iz Rusije u Srbiju značajna ali ne očekuje se da ovde i ostanu се појављује прво на Biznis i Finansije.