Prosečna temperatura na planeti danas je za 1,2°C viša nego što je bila pre 150 godina, odnosno u predindustrijskom periodu: ovako brze promene u klimi Zemlje nezabeležene su u istoriji ljudske civilizacije. Uzrok ovom zagrevanju su emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida i metana, za koje su odgovorni ljudi.

Uprkos brzom napretku “zelenih tehnologija” koji je usporio rast temperature, naša planeta će svakako postati još toplija nego što je danas, i mi sigurno ulazimo u drugu polovinu 21. veka sa bitno drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one koji su vladali svega 100 godina ranije.

Na koje privredne grane će zagrevanje najviše uticati?

Svet koji je za više od dva stepena Celzijusova topliji u odnosu na predindustrijski period suočavaće se sa znatno češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, češćim sušama, češćim poplavama i generalno događajima sa ekstremnim količinama padavina. Imajući ovo u vidu jasno je da su privredne grane koje najviše zavise od vremenskih uslova, kao i one koje zahtevaju ljudski rad na otvorenom najugroženije budućim promenama klime.

Mnoge osnovne poljoprivredne kulture poput pšenice, soje i kukuruza bi do kraja veka mogle da imaju znatno manje prinose zbog visokih temperatura (20 do čak 50 odsto) u odnosu na ono što bi bilo moguće u svetu bez klimatskih promena. Kratkoročno gledano, prinosi pšenice bi mogli da se uvećaju zbog promena u klimi, međutim dobici bi bili pretežno koncentrisani na globalni Sever i to ne bi na odgovarajući način nadoknadilo gubitke koji bi bili prisutni na Jugu.

Pored smanjene produktivnosti, izmenjeni uslovi mogu dovesti do toga da pojedine kulture više nije isplativo ili moguće gajiti u regionima koji su poznati kao tradicionalni proizvođači. Tako rezultati jedne nedavne studije pokazuju da bi Brazil u slučaju scenarija umerenog zagrevanja do 2050. mogao da izgubi i do 80 odsto područja odgovarajućih za uzgoj kafe zrna arabike. Globalno posmatrano u narednih 30 godina moglo bi da dođe do smanjenja površine teritorije koje je pogodno za uzgoj ove vrste kafe od skoro 50 odsto.

Procene su da u ovom trenutku 100 miliona ljudi živi od uzgajanja i distribucije kafe, a proizvodnja je pretežno skoncentrisana u tek nekoliko zemalja. Promene u klimatskim uslovima znače da će ove države u relativno kratkom roku morati da reorganizuju dobar deo svoje privrede.
Vremenski ekstremi kojih će u budućnosti zbog klimatskih promena biti više posebno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i izazivaju ogromne štete.

Procene su da ukupna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. iznosi više od 7,5 milijardi evra. Od toga je oko 5 milijardi evra štete nastalo upravo zbog suša koje se u Srbiji sada dešavaju znatno češće nego ranije, pri čemu se posebno pamte suše iz 2003. i 2021.

Visoke temperature, zdravlje i ekonomija

Klimatske promene donose mnogo češće toplotne talase. Rezultati studije objavljene u časopisu Science prošle godine pokazuju da bi deca rođena 2020. mogla da dožive i do 7 puta više toplotnih talasa u odnosu na generacije rođene tokom 1960-tih.

Pored toga što ugrožavaju zdravlje građana i mogu da dovedu do smrtnih ishoda, velike vrućine bitno utiču i na produktivnost zaposlenih. Prema izveštaju koji su u 2021. zajednički objavili Atlanski savet i Rokfeler fondacija, smanjena produktivnost zaposlenih zbog visokih temperatura američku privredu na godišnjem nivou košta oko 100 milijardi dolara. Kako toplotni talasi budu postajali češći i ovi gubici će rasti, a proračuni iz ovog izveštaja pokazuju da bi u slučaju izostanka snažne akcije u cilju smanjenja emisija i prilagođavanja na nove uslove troškovi zbog smanjene produktivnosti do 2050. porasli na čak 500 milijardi dolara godišnje.

Osim negativnih uticaja na poljoprivredu i zdravlje ljudi, klimatske promene će značajano uticati i na infrastrukturu. Gradovi u kojima danas živimo su građeni tako da ispoštuju različite standarde koji su se, pre svega, zasnivali na očekivanim uslovima koji su važili u trenutku njihove izgradnje.

Tako putevi i elektromreža koji su napravljeni tako da mogu da izdrže vremenske uslove koji bi se sredinom 20. veka dešavali jednom u sto godina, jednostavno nisu odgovarajući za nove uslove u kojima beležimo vremenske ekstreme koji bi bili praktično nemogući da nije bilo ljudskog mešanja u klimatski sistem, poput izuzetno snažnog toplotnog talasa koji je pogodio predeo zapadne granice SAD i Kanade.

Možda je indikativno navesti i da je Svetski ekonomski forum u svom izveštaju iz januara 2022. kao dva najveća dugoročna globalna rizika u narednoj deceniji izdvojio neuspeh u klimatskoj akciji i ekstremne vremenske nepogode.

Nemanja Milović, urednik portala o klimatskim promenama klima101.rs

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Sve o novcu

Foto: Pixabay

Чланак Šta će se desiti za privredom i zdravljem kad se Zemlja zagreje za dva Celzijusa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima američke agencije pod nazivom “Nacionalna uprava za okeane i atmosferu”, velika je verovatnoća da će ova godina biti među pet najtoplijih u dosadašnjoj istoriji merenja.

Kako pokazuje izveštaj evropske agencije “Kopernikova služba za praćenje klimatskih promena”, tokom maja zabeležene su veoma visoke temperature za taj period godine. Najveća temperaturna odskakanja zabeležena su u delovima Sibira, gde je bilo za 10 Celzijusa iznad proseka. Neuobičajeno toplo bilo je i na Aljasci i Antarktiku.

Prethodna godina, ako se računa period od juna 2019. do maja 2020., blia je za 0,7 Celzijusa toplija od proseka.

Ovo je, kažu naučnici, posledica globalnog zagrevanja. Rast temperature mogao bi da izazove razne prirodne katastrofe, uključujući ubrzano topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku, kao i razorne požare od Australije do Kalifornije. Takođe, očekuje se i veći broj uragana i toplotnih talasa.

Izvor: CNBC

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак Ova godina mogla bi da bude među najtoplijim u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.