Rast temperature najviše će uticati na privredne grane koje zavise od vremenskih uslova, kao i one koje zahtevaju ljudski rad na otvorenom, piše u ediciji „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“ objavljenoj u okviru platforme “BeRiskProtected”.
Prosečna temperatura na planeti danas je za 1,2°C viša nego što je bila pre 150 godina, odnosno u predindustrijskom periodu: ovako brze promene u klimi Zemlje nezabeležene su u istoriji ljudske civilizacije. Uzrok ovom zagrevanju su emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida i metana, za koje su odgovorni ljudi.
Uprkos brzom napretku “zelenih tehnologija” koji je usporio rast temperature, naša planeta će svakako postati još toplija nego što je danas, i mi sigurno ulazimo u drugu polovinu 21. veka sa bitno drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one koji su vladali svega 100 godina ranije.
Na koje privredne grane će zagrevanje najviše uticati?
Svet koji je za više od dva stepena Celzijusova topliji u odnosu na predindustrijski period suočavaće se sa znatno češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, češćim sušama, češćim poplavama i generalno događajima sa ekstremnim količinama padavina. Imajući ovo u vidu jasno je da su privredne grane koje najviše zavise od vremenskih uslova, kao i one koje zahtevaju ljudski rad na otvorenom najugroženije budućim promenama klime.
Mnoge osnovne poljoprivredne kulture poput pšenice, soje i kukuruza bi do kraja veka mogle da imaju znatno manje prinose zbog visokih temperatura (20 do čak 50 odsto) u odnosu na ono što bi bilo moguće u svetu bez klimatskih promena. Kratkoročno gledano, prinosi pšenice bi mogli da se uvećaju zbog promena u klimi, međutim dobici bi bili pretežno koncentrisani na globalni Sever i to ne bi na odgovarajući način nadoknadilo gubitke koji bi bili prisutni na Jugu.
Pored smanjene produktivnosti, izmenjeni uslovi mogu dovesti do toga da pojedine kulture više nije isplativo ili moguće gajiti u regionima koji su poznati kao tradicionalni proizvođači. Tako rezultati jedne nedavne studije pokazuju da bi Brazil u slučaju scenarija umerenog zagrevanja do 2050. mogao da izgubi i do 80 odsto područja odgovarajućih za uzgoj kafe zrna arabike. Globalno posmatrano u narednih 30 godina moglo bi da dođe do smanjenja površine teritorije koje je pogodno za uzgoj ove vrste kafe od skoro 50 odsto.
Procene su da u ovom trenutku 100 miliona ljudi živi od uzgajanja i distribucije kafe, a proizvodnja je pretežno skoncentrisana u tek nekoliko zemalja. Promene u klimatskim uslovima znače da će ove države u relativno kratkom roku morati da reorganizuju dobar deo svoje privrede.
Vremenski ekstremi kojih će u budućnosti zbog klimatskih promena biti više posebno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i izazivaju ogromne štete.
Procene su da ukupna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. iznosi više od 7,5 milijardi evra. Od toga je oko 5 milijardi evra štete nastalo upravo zbog suša koje se u Srbiji sada dešavaju znatno češće nego ranije, pri čemu se posebno pamte suše iz 2003. i 2021.
Visoke temperature, zdravlje i ekonomija
Klimatske promene donose mnogo češće toplotne talase. Rezultati studije objavljene u časopisu Science prošle godine pokazuju da bi deca rođena 2020. mogla da dožive i do 7 puta više toplotnih talasa u odnosu na generacije rođene tokom 1960-tih.
Pored toga što ugrožavaju zdravlje građana i mogu da dovedu do smrtnih ishoda, velike vrućine bitno utiču i na produktivnost zaposlenih. Prema izveštaju koji su u 2021. zajednički objavili Atlanski savet i Rokfeler fondacija, smanjena produktivnost zaposlenih zbog visokih temperatura američku privredu na godišnjem nivou košta oko 100 milijardi dolara. Kako toplotni talasi budu postajali češći i ovi gubici će rasti, a proračuni iz ovog izveštaja pokazuju da bi u slučaju izostanka snažne akcije u cilju smanjenja emisija i prilagođavanja na nove uslove troškovi zbog smanjene produktivnosti do 2050. porasli na čak 500 milijardi dolara godišnje.
Osim negativnih uticaja na poljoprivredu i zdravlje ljudi, klimatske promene će značajano uticati i na infrastrukturu. Gradovi u kojima danas živimo su građeni tako da ispoštuju različite standarde koji su se, pre svega, zasnivali na očekivanim uslovima koji su važili u trenutku njihove izgradnje.
Tako putevi i elektromreža koji su napravljeni tako da mogu da izdrže vremenske uslove koji bi se sredinom 20. veka dešavali jednom u sto godina, jednostavno nisu odgovarajući za nove uslove u kojima beležimo vremenske ekstreme koji bi bili praktično nemogući da nije bilo ljudskog mešanja u klimatski sistem, poput izuzetno snažnog toplotnog talasa koji je pogodio predeo zapadne granice SAD i Kanade.
Možda je indikativno navesti i da je Svetski ekonomski forum u svom izveštaju iz januara 2022. kao dva najveća dugoročna globalna rizika u narednoj deceniji izdvojio neuspeh u klimatskoj akciji i ekstremne vremenske nepogode.
Nemanja Milović, urednik portala o klimatskim promenama klima101.rs
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Sve o novcu
Foto: Pixabay