Tamo su lokalci prijateljski nastrojeni prema strancima, vreme je dobro, postoji mnogo zanimljivih opcija za provođenje slobodnog vremena, stanovanje je pristupačno, a troškovi života nisu previsoki. Ipak, ni tamo nije sve toliko bajno. Ispitanici su rekli da u ovom gradu na jugu Evrope nema mnogo mogućnosti za zaposlenje stranaca, ali da je balans između profesionalnog I privatnog života zadovoljavajući. Do ovih podataka istraživači su došli na osnovu odgovora 12.000 osoba koje žive u 172. zemlje ili teritorije u svetu.

Drugi na listi je takođe španski grad, Alikante, koji se nalazi preko puta Ibice, a slede ga Valensija, emiratski gradovi Ras al-Haimah i Abu Dabi, Madrid, Meksiko Siti, Kuala Lumpur, Bangkok i Maskat, najveći grad Omana.

Izvor: CNBC

Foto: Martijn Vonk, Unsplash

Чланак Svetski gradovi u kojima se iseljenici osećaju najzadovoljnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite uz pozamašne finansijske podsticaje.

Albinen, Švajcarska

Albinen u švajcarskom kantonu Vale se, kao i mnoga mesta na ovoj listi, bori sa depopulacijom.U alpskom selu sada ima manje od 250 stanovnika.Da bi povećala broj, švajcarska vlada nudi porodicama čak 53.000 dolara da se tamo presele – 25.000 švajcarskih franaka (skoro 27.000 dolara) za odrasle mlađe od 45 godina plus 10.000 švajcarskih franaka (skoro 11.000 dolara) po detetu.

Da biste ovu ponudu mogli da iskoristite,morate da budete državljanin Švajcarske ili bar da imate C boravišnu dozvolu.Podnosioci zahteva takođe moraju da se obavežu da će kupiti kuću u Albinenu i tamo živeti 10 godina.

Sardinija, Italija

Sardinijaje turističko žarište sa netaknutim plažama i mnoštvom primorskih odmarališta, alinjegovo divlje zaleđe privlači manje posetilaca i ima sve manji broj stanovnika.

Regionalna vlada je uvela šemu za privlačenje novih stanovnika. Kandidati koji se presele u naselje sa manje od 3.000 stanovnikadobiće isplatu do 15.000 evra.

Novac se mora iskoristiti za kupovinu ili renoviranje nekretnine. Vlada je izdvojila preko 45 miliona evra za ovaj program preseljenja.

Preziče Akvarika, Italija

Preziče Akvarika je grad od oko 10.500 stanovnika u južnom regionu Pulje.

Kako bi povećali broj stanovnika, grad je prošle godine pokrenuo kampanju pod nazivom „Dobro došli u Preziče Akvariku“, kojaobećava grant od 30.000 evraza one koji kupe kuću i prijave prebivalište u gradu.

Finansijska pomoć će biti dostupna za pokrivanje 50 odsto troškova kupovine kuće, uključujući renoviranje, do maksimalno 30.000 evra, a oko 30 odsto gradskog stambenog prostora ispunjava uslove za program.

Ponga, Španija

Grad Ponga na severozapadu Španije je dom za samo 600 stanovnika, a da bi povećao svoju populaciju, počeo je da nudi novčane grantove.

Trenutno su dostupni Britancima i obećavaju 2.600 funti za svakoga ko se obaveže da će živeti u gradu najmanje 5 godina, i još 2.600 funti za svaku bebu koja se tamo rodi.

Kalabrija, Italija

Oni koji odluče da se presele u selo sa 2.000 stanovnika ili manje mogu da zarade do 28.000 evra.

Zainteresovanimoraju da imaju 40 godina ili da budu mlađi i da se presele u region u roku od 90 dana od trenutka kad im prijava bude prihvaćena. Oni takođe moraju pokrenuti posao ili naći posao u toj oblasti.

Irska ostrva

Irska nudi značajne finansijske podsticaje za ljude koji su spremni da se presele na jedno od njenih udaljenih ostrva. Projekat je deo šire politike nazvane „Naša živa ostrva“ koja radi na povećanju broja stanovništva u zemlji. Irska ima 30 ostrva bez mostovne veze sa kopnom.

Irska vlada nudi grantove odpreko 80.000 evra za one koji se obavežu da renoviraju imanje na jednom od ostrva, potencijalni stanovnici treba da kupe kuću sa datumom izgradnje pre 1993. godine,aprazna je najmanje dve godine.

Izvor: Alo.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tri zgrade u Nišu koje imaju potpuno različitu namenu – Sportska hala „Čair“, Institut za patologiju i Tržni centar „Kalča“, povezuje jedan čovek. U procesu projektovanja ova tri objekta učestvovao je Hadži Ivan Redi, kome je više od pola veka arhitektura bila posao, ljubav i zadovoljstvo. Od brojnih uspešnih projekata u Nišu, a zatim u Gracu gde je živeo i radio 25 godina, najviše ga je dirnula izgradnja seoskih kuća u bespuću Kopaonika, nakon razornog zemljotresa 1985. godine. Iako se tokom celog svog radnog veka bavio složenim građevinama, sebe opisuje vrlo jednostavno: „U životu sam, poput starih seoskih tronožaca, uvek imao tri oslonca – porodicu, posao i društveni angažman“.

B&F: Završili ste Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu. Zašto ste se opredelili za arhitekturu?

Hadži Ivan Redi: Moj pradeda i deda su još u 19. veku bili građevinci. Otac je tu tradiciju prekinuo, a ja sam želeo da je nastavim i upisao sam građevinu u Beogradu. Međutim, posle dve godine shvatio sam da to nije posao za mene i upisao sam arhitekturu u Nišu. Ona me je potpuno osvojila i njome sam se bavio čitav radni vek. Imao sam sreću da moj prvi posao bude u projektnom studiju „Arhitekt“, kome su bili povereni veliki i veoma zanimljivi projekti, poput Sportske hale „Čair“ i Instituta za patologiju. Kada sam iscrpeo sve što me je u tom trenutku zanimalo u projektovanju, prešao sam u Zavod za urbanizam. Tamo sam proveo sedam godina, a iz tog perioda moje karijere izdvojio bih moj rad na prvom Generalnom planu Prokuplja i prvom Detaljnom urbanističkom planu Mašinske industrije u Nišu.

B&F: Vaše ime se vezuje i za izgradnju Tržnog centra „Kalča“, koji je devedesetih godina kada je izgrađen bio najveći objekat u Nišu, posle niške Tvrđave. Šta je bio Vaš posao u realizaciji tog objekta?

Hadži Ivan Redi: Pošto sam imao već dosta iskustva na složenim projektima, ponuđeno mi je da budem direktor Sektora za pripremu i izgradnju Trgovinsko-poslovnog centra „Kalča“. Moj zadatak je bio da organizujem projektovanje, obezbedim sredstva za izgradnju i stručnu podršku za potrebe investitora, Direkcije i Grada Niša. U tom procesu doživeo sam dva profesionalna poraza. U toku žiriranja nije usvojen predlog koji sam dao za najbolje rešenje i nije prihvaćen moj stav da je parking uslov bez koga se ne može izgraditi jedan ovakav tržni centar. Insistirao sam na parkingu i ponudio tri rešenja – jedno je bilo garaža na krovu, drugo je bila podzemna garaža, a treće da se garaža nalazi na prostoru iza Narodnog muzeja. Ipak, doneta je odluka da tržni centar bude izgrađen bez parkinga.

B&F: Kako ste reagovali na takav ishod?

Hadži Ivan Redi: Bilo je još i nekih stvari u procesu finansiranja sa kojima nisam mogao da se složim, tako da sam se zahvalio na direktorskoj plati i prihvatio posao referenta u Sektoru za uređivanje građevinskog zemljišta. U to vreme bio sam predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije i mnogi su se čudili zašto sam to uradio, ali shvatio sam da moram da čuvam svoj integritet. Rekao sam: „Na vama je da odlučite kako će se graditi, ali ja želim da stanem uspravno i kažem to što mislim, a ne da se saginjem“.

B&F: Imali ste veoma bogatu i zanimljivu karijeru. Da li biste mogli da izdvojite projekat koji je za Vas posebno značajan?

Hadži Ivan Redi: Doživeo sam tokom karijere mnogo toga, ali me je najviše dirnula izgradnja kuća u bespuću Kopaonika, nakon razornog zemljotresa 1985. godine. Vlada Srbije uradila je projekte više različitih tipova kuća, ali ljudima je trebala stručna pomoć oko izgradnje. Obilazili smo planinska sela „Ladom“, pronalazili ih uz pomoć karte i kompasa. Sećam se da smo u rano jutro došli do jedne kuće i zakucali na vrata. Ljudi su nas dočekali kao svoje najmilije, a meni su kao položajniku poklonili vunene čarape i tkanice koje i dan-danas čuvam.

B&F: Šta Vas je motivisalo da nakon dve decenije rada u Srbiji, karijeru nastavite u inostranstvu?

Hadži Ivan Redi: Supruga i ja živeli smo u Nišu kao sasvim običan bračni par, nismo pripadali krugu bogatih ljudi. Imali smo jedno vreme pristojne plate i verovali smo da ćemo za naše troje dece obezbediti dobro školovanje. Međutim, u prvoj polovini osamdesetih naša primanja su se smanjivala, a nismo bili od onih ljudi koji su umeli da zarađuju izvan svog posla, ni ja kao arhitekta, ni ona kao nastavnica matematike. Jedan događaj je ubrzao našu odluku da odemo u inostranstvo. Supruga i naša ćerka koja je najmlađe dete vraćale su se iz nabavke i ćerka je, prolazeći pored piljare, zatražila da joj supruga kupi banane, a ona nije imala novca. Nakon toga smo odlučili da najpre ja potražim posao u inostranstvu, a da mi se posle godinu dana pridruže supruga i deca.

B&F: Zašto ste se opredelili baš za Grac?

Hadži Ivan Redi: Odlučili smo se za Grac jer je, između ostalog, bio samo 60 kilometara od granice naše tadašnje države. U imeniku sam našao deset adresa arhitektonskih biroa i poslao im svoju biografiju. Njih pet mi je potvrdno odgovorilo, a prvi u koji sam otišao mi se veoma dopao. Počeo sam da radim u januaru 1989. godine, a već u jesen došla je i supruga sa decom. Nakon penzionisanja supruga i ja smo se vratili u Niš, ali je na žalost ona pre četiri meseca preminula. Deca su ostala u Gracu, imaju i svoje porodice, a sin je nastavio porodičnu tradiciju, arhitekta je i u mnogim stvarima me je nadmašio.

B&F: Kako ocenjujete trenutno stanje u profesiji kojom ste se bavili?

Hadži Ivan Redi: Sve češće viđam lepe objekte i mislim da stasavaju generacije arhitekata koje uspevaju da objekat dobro izgleda spolja, a što je za mene još važnije, da istovremeno bude funkcionalan. Ima nešto drugo „što nevesti svadbu kvari“. To je proces planiranja i građenja. Mnoge karike su pokidane, mnogi principi su dovedeni u pitanje. Imam utisak da se pronalazi suviše mnogo rupa u zakonu i da se grade objekti koji ne vode gradu kao celini. Vode ka gradu koji je sastavljen od suprotstavljenih celina, a pri tome jedna celina guši drugu. Imamo blokove u kojima zgrade štrče svaka na svoju stranu. Grad nije nešto što se gradi za jednokratnu upotrebu. Grad se gradi za večnost.

B&F: Da li delite utisak da građevinski investitori u Srbiji nastoje da unište i poslednje drvo u gradovima?

Hadži Ivan Redi: Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam, zadovoljan sam onim što sam uradio.

B&F: Svedoci smo da na mestima gde su se nalazile stare građevine, neke od njih čak i zadužbine, niču višespratnice. Kako su evropski gradovi sačuvali stara gradska jezgra?

Hadži Ivan Redi: Gradovi u Evropi vrlo su rigorozni kada su u pitanju stari delovi grada. U jednom delu Pariza mogu da se grade moderne građevine, ali nezamislivo je da se u blokovima koji su formirani u drugim epohama nađe neka nova zgrada koja svojom visinom remeti postojeći sklad. U Gracu postoji specijalna Komisija za stari grad, sastavljena od eminentnih stručnjaka, koja isključivo brine o starom gradu i njegovoj zaštiti. Nije dovoljno da samo neki objekat stavimo pod zaštitu države, a da se ne vodi računa o konceptu izgradnje novih objekata. Šta nam vredi zaštita na papiru, ako ne brinemo o tom objektu? To moramo da rešimo sistemski, da onaj ko stavlja objekat pod zaštitu ima sektor koji će brinuti o starim građevinama. Nedopustivo je da nam objekti koji su pod zaštitom budu najlošije očuvani. Svakako, nedopustivo je i da se ruši nešto, što je neko zaveštao, dakle ostavio „na polzu narodu“.

B&F: Možemo li mi kao građani nešto da preduzmemo u situaciji kada gradove u kojima živimo sve više „pritiskaju“ beton i soliteri?

Hadži Ivan Redi: Svako može u svom mikro prostoru da obezbedi zelenilo, makar na nekoliko kvadrata. Treba poraditi na zelenilu među gradskim blokovima, kako bismo obezbedili prostor dostojan ljudi.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Hadži Ivan Redi, arhitekta: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U gornjem delu ove liste dominiraju SAD, a London je i dalje vodeći u Evropi i ukupno na drugoj poziciji.

Iza njega su Singapur, Hong Kong i San Francisko na trećem, četvrtom i petom mestu, a Ženeva je jedini drugi evropski grad sa britanskom prestonicom među prvih 10.

Ženeva je povećala svoj rejting za 29 poena i preskočila svoje finansijske rivale iz prošle godine, skočivši sa 23. na 10. poziciju.

Analitičari navode da regulatorno okruženje u Švajcarskoj i nizak nivo korupcije predstavljaju ogromne prednosti za finansijsku snagu njenih gradova.

Frankfurt, dom Evropske centralne banke, popeo sa 17. na 14. mesto na globalnom nivou, dok je Pariz pao sa 14. na 15. mesto.

Ostali evropski gradovi među prvih 20 su Luksemburg (16), Cirih (18) i Amsterdam (19).

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koji gradovi u svetu su najbolji za biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rangiranje je napravljeno na osnovu hiljada indikatora koje su temeljno razvili istraživači, a koji se direktno odnose na kvalitet života i osećaj sreće njegovih stanovnika. Položaj grada na rang listi rezultat je stvarnog blagostanja stanovnika.

Istraživači su gradove ocenili prema 24 različite oblasti aktivnosti, podeljene u 5 ključnih kategorija, a to su građani, upravljanje, životna sredina, ekonomija i mobilnost. Pošto je gradove teško precizno kategorisati, oni su podeljeni u tri grupe – zlatne, srebrne i bronzane.

Analizirajući funkcionisanje grada, pošli smo od pretpostavke da njegovu aktivnost u oblasti izgradnje najsrećnijeg mesta za život treba analizirati kroz 24 različite oblasti delovanja, kao što su sistem obrazovanja, socijalna uključenost stanovnika, BDP i produktivnost, uključenost stanovnika u procese donošenja odluka, dostupnost javnog e-servisa, pristup zelenim površinama itd.

Tako su prvih pet najsrećnijih gradova u 2023. koji nose zlatnu kategoriju danski Arhus, Njujork, Vankuver, Cirih i Ženeva. Ostali „zlatni“ gradovi su zapadnoevropski, američki i australijski gradovi.

Od hrvatskih gradova Zagreb je u bronzanu kategoriju ušao na 138. mestu, a Koprivnica, koja ima svega 30.000 stanovnika, nalazi se na 164. mestu.

Od ostalih gradova iz regiona, Beč je zajedno sa još 13 austrijskih gradova završio na „srebrnom“ 49. mestu, dok su ostali gradovi u bronzanoj kategoriji – Ljubljana na 122. mestu, Budimpešta na 162. mestu, a Podgorica na pretposlednjem, 199. mestu, navodi Poslovni.hr.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Napravljena lista najsrećnijih gradova u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uvođenje turističke takse pokušaj je da se ograniči „preterani turizam“, prenosi Euroaktiv na srpskom jeziku.

Stopa, nazvana Evropski sistem informacija i ovlašcenja za putovanja (ETIAS), primenjivaće se na one koji posecuju šengenski prostor od novembra ove godine.

Svi turisti koji nisu iz EU moraće da plate 7 evra za ulazak bez viza – i to će morati da se obnavlja na svake tri godine.
Sve veći broj španskih regiona takođe naplaćuje svaku noć provedenu u hotelskom smeštaju, dok će Valensija krajem godine uvesti potpuno novu turističku taksu.

U Barseloni, glavnom gradu Katalonije, vec je na snazi taksa za posetioce, ali će se ove godine povećati.
Predsednik pokrajinskog saveta Malage Francisko Salado, izjasnio se protiv poreza EU i rekao da je turizam ekonomski motor Malage i Andaluzije i kritikovao potencijalni porez.

Kako je rekao, to bi mogao da bude veliki problem za Španiju.

Drugi gradovi širom Evrope već imaju noćnu taksu za posetioce, poput Praga, Berlina, Hamburga, Budimpešte i Amsterdama.

Izvor: Tanjug
Foto: BIng

Чланак Tri Evropska grada uvode turističke takse da bi ograničili „preterani turizam“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim podataka o ulaznicama za muzeje i cenama boravka u hotelima, analizirano je i to koliko vlade ulažu u gradove kao turističke destinacije. Pariz je zauzeo prvo mesto na listi najmoćnijih gradova.

Između ostalog, navedeno je i da se Pariz priprema da bude domaćin Letnjih zimskih igara 2024. Iako će biti izgrađeno manje od pet odsto objekata, grad ulaže resurse u infrastrukturu i sigurnosne i druge mere. Računica je pokazala da prihod od turizma u Parizu iznosi čak 35,6 milijardi dolara.

Zanimljiva je i činjenica da je popularnost Bliskog istoka naglo porasla u protekloj deceniji. Međutim, luksuzni Dubai i Doha, koja je bila domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva, nisu uvršteni na ovu listu uprkos visokim prihodima zato što su se loše pokazali u ostalim kategorijama.

Lista najmoćnijih turističkih gradova sada izgleda ovako:

1. Pariz, Francuska

2. Peking, Kina

3. Orlando, Florida

4. Šangaj, Kina

5. Las Vegas, Nevada

6. Njujork, Njujork

7. Tokio, Japan

8. Meksiko Siti, Meksiko

9. London, Engleska

10. Guangdžou, Kina

Izvor: Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак U kojim gradovima turisti troše najviše novca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njujork je prvi put na vrhu liste, dok je Singapur na prvom mestu osmi put u poslednjih 10 godina.

Izraelski Tel Aviv, koji je 2021. godine proglašen za najskuplji grad na svetu, ove godine je na trećem mestu.

Pored Njujorka, na listi deset najskupljih gradova napredovali su i Los Anđeles i San Francisko.

Sva 22 američka grada obuhvaćena istraživanjem porasla su na rang listi zbog brzog rasta cena i snažnog dolara.

Njih šest – Atlanta, Šarlot, Indijanapolis, San Dijego, Portland i Boston – našlo se među 10 gradova koji su zabeležili najveće skokove na rang listi.

Najviše su na rang listi napredovali ruski gradovi Moskva i Sankt Peterburg, koji su skočili za 88, odnosno 70 mesta.

Većina evropskih gradova je pala na rang listi.

Glavni grad Sirije Damask i libijski Tripoli ostaju najjeftiniji gradovi.

Ovogodišnje istraživanje sprovedeno je od 16. avgusta do 16. septembra u 172 velika grada sveta.

„Rat u Ukrajini, zapadne sankcije Rusiji i kineska politika nulte virusa korona izazvali su probleme u lancu snabdevanja koji su, u kombinaciji sa rastućim kamatnim stopama i fluktuacijama deviznog kursa, rezultirali krizom troškova života širom sveta“, rekao je Upasana. Dutt, šef EIU-a se bavi troškovima života.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак Njujork i Singapur najskuplji gradovi na svetu, najjeftiniji za život Tripoli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sam proces selekcije nije jednostavan u uključuje mnoge faktore, koji su međusobno uslovni, anketa obuhvata 173 grada na pet kontinenata, upoređujući svakodnevne troškove života, uključujući smeštaj, cene hrane i pića, prevoz, rekreaciju i cenu alkohola.Istraživanje je sprovedeno od strane sajta Statista, koji se bavi prikupljanjem kvantitativnih podataka i analizom.

Ovo su top 8 najskupljih gradova na svetu.

8. Singapur

Zemlja: Singapur

Troškovi življenja: 3,604$/mesečno

Populacija: 5.6 miliona

Dok su mnogi gradovi u Aziji bili gore-dole na listi najskupljih gradova na svetu tokom godina, Singapur sada zauzima jedno od prvih mesta. Singapur je suvereni grad-država na ostrvu u jugoistočnoj Aziji.Zbog njegove čuvene čistoće i korišćenje zelene energije Singapur se svrstava među najskuplje gradove na svetu, uključuju. Cene namirnica, automobila i putovanja su previsoke u Singapuru.

7. Hong Kong

Zemlja:Kina

Troškovi življenja:3,879$/mesečno

Populacija:7.4 miliona

Hong Kong je poseban administrativni region. Njegov status metropolitanskog centra sa lokalnom upravom i stanovanjem daje mu sve karakteristike grada. Hong Kong je jedno od najgušće naseljenih oblasti na svetu sa visokim cenama stanova. Život u Hong Kongu je jedinstveno iskustvo, gde je stanovanje skupo i retko.

6. Paris

Zemlja: Francuska

Troškovi življenja: 3,910$/mesečno

Populacija: 2.1 miliona

Na listi se nalazi I uvek prepoznatljiv luksuz Pariza. Ne samo da je dom Luvra, najprestižnijeg muzeja na svetu, i Ajfelove kule, već i kultna Jelisejska polja, neverovatni restorani i beskrajne druge atrakcije čine ga svetskom prestonicom romantične destinacije za odmor. Ovo ga takođe čini jednim od najskupljih mesta za život sa punim radnim vremenom. Kirija zapravo nije najveći trošak grada – Njujork je mnogo skuplji, verovali ili ne.
5. Osaka

Zemlja: Japan

Troškovi življenja: 4,157$/mesečno

Populacija: 2.69 miliona

Osaka u regionu Honšu u Japanu je najnaseljeniji grad u svojoj prefekturi (treći je najnaseljeniji u Japanu, sa skoro 2,7 miliona stanovnika). Iako nije toliko gužva kao Tokio, Osaka to nadoknađuje veoma visokim troškovima života, delimično zahvaljujući dugoj istoriji Osake kao centralnog ekonomskog centra Japana.Zbog veoma visokih cena hrane u gradu i cena zakupa, Osaka je jedan od najskupljih gradova na svetu, za koji se procenjuje da prosečnu četvoročlanu porodicu košta oko 480.000 jena mesečno (oko 4.157 dolara).

4. Kopenhagen

Zemlja: Danska

Troškovi življenja: 4,234$/mesečno

Populacija: 799 hiljada

Kopenhagen, glavni grad Danske, je grad sa preko 799.000 ljudi. Naseljeniji je i urbaniji od bilo kog drugog grada u zemlji. Troškovi života u Kopenhagenu znače da će četvoročlana porodica morati da plaća oko 4.234 dolara mesečno (preko 37.000 kruna).To čak ni ne uzimajući u obzir cene zakupa skuplje od 84% ostatka sveta i izuzetno visoke cene hrane. Danska je već poznata kao jedna od najskupljih i najraskošnijih zemalja na svetu, a ovo je najskuplji grad koji ima.

3. Tel Aviv

Zemlja: Izrael

Troškovi življenja: 4,360$/mesečno

Populacija: 435 hiljada

Tel Aviv u Izraelu se stalno penje na rang listi najskupljih gradova na svetu, dobrim delom zbog rastuće vrednosti izraelske valute, šekela, u poređenju sa američkim dolarom. Njegovi troškovi života za četvoročlanu porodicu bez stanarine procenjuju se na oko 4.361 dolar mesečno. Krajem prošle godine Tel Aviv je zauzimao suvereno prvo mesto na ovoj listi. Cene namirnica i prevoza su dva glavna faktora koja su doprinela rastu troškova života u Tel Avivu.

2. Njujork

Zemlja: Sjedinjene Države

Troškovi življenja: 5,006$/mesečno

Populacija: 8.41 miliona

Najskuplji grad u Sjedinjenim Državama je, ne iznenađuje, i najpoznatiji. Velika jabuka je grad koji na rukavu nosi bogatstvo i glamur. Ali u stvarnosti, to je užurbana metropola od preko 8,4 miliona ljudi, od kojih svi žive u veoma različitim ekonomskim uslovima. Grad ima visoku stopu nezaposlenosti od preko 9% i prosečne cene kuća preko 650.000 dolara, često blizu milion dolara.
Ne samo stanovanje, već i zabava, hrana i školovanje podižu cene Njujorka u nebo. Čak i komunalije i prevoz koštaju 1,5 puta, do čak 1,8 puta više od nacionalnog proseka.

1. Ženeva

Zemlja: Švajcarska

Troškovi življenja: 5,381$/mesečno

Populacija: 198 hiljada

Najskuplji grad na svetu je Ženeva. Švajcarska je poznata po luksuzu, po satovima, po kućama na zaleđenim jezerima koje izgledaju raskošno. Porezi u Ženevi, najpoznatijem gradu u zemlji, su relativno niski, dok su raspoloživi prihodi ljudi koji žive ovde generalno veoma visoki. Međutim, to ih ne sprečava da brzo prođu kroz novac kako bi platili sve smešno visoke premije u Ženevi, kao što su prosečne cene najma koje su dvostruko veće od onih u Amsterdamu.

Procene sugerišu da je prosečnoj porodici potrebno 5.381 dolara da bi preživela u Ženevi, iako neki izvori navode čak 7.000 dolara!Najskuplji gradovi na svetu imaju izuzetno visoke cene zakupa pored osnovnih troškova života za stvari kao što su hrana, lekovi, zabava, prevoz, cena rente, odeća i još mnogo toga.Po pravilu, u većini slučajeva, a zbog novih okolnosti i životnih navika koje je su izazvali pandemija i rat u Ukrajini tržište nekretnina je nakon blage stabilizacije početkom ove godine, opet ušlo u turbulentan period. Najskuplji grad na svetu je trenutno Ženeva, mada ne očekujemo da će ovaj grad ostati na ovoj poziciji u narednih godinu dana, ali ko zna, možda će zadržati tu poziciju.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак 8 najskupljih gradova na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ulaganja u osnovna sredstva u domaćoj prerađivačkoj industriji iznosila su 13,7 milijardi evra u prethodnoj deceniji, odnosno prosečno 1,37 milijardi evra godišnje. Najveća godišnja vrednost ulaganja od 1,8 milijardi evra zabeležena je 2012. godine, kada je počeo da radi Fijat u Kragujevcu. Nakon toga, najviše je uloženo u prerađivačku industriju upravo u pandemijskoj 2020. godini, kada je vrednost investicija dostigla 1,7 milijardi evra, piše ekonomista Miroslav Zdravković na portalu makroekonomija.org.

Investicije na severu Srbije tokom poslednjih deset godina iznosile su 7,1 milijardu evra, nešto više u odnosu na jug, gde je ukupno uloženo 6,6 milijardi evra. Najveću vrednost investicija u posmatranom periodu imala je Vojvodina, 5,7 milijardi evra, ispred Šumadije i zapadne Srbije sa 4,3 milijarde. Slede južna i istočna Srbija sa 2,2 milijarde, dok je Beogradski okrug na začelju, sa 1,4 milijardi evra.

Ovakva pozicija Beogradskog okruga proizilazi iz činjenice da glavni grad izrazito prednjači po ulaganjima u usluge, dok investicije u industriju služe za podsticanje regionalnog razvoja u ostatku Srbije, objašnjava Zdravković.

Niš uporediv sa Pećincima

Posmatrano prema gradovima, najveću vrednost investicija u prerađivačkoj industriji u desetogodišnjem periodu imalo je Pančevo (1.475 miliona evra), ispred Kragujevca, Novog Sada, Pirota, Kruševca i Smedereva, dok je na sedmom mestu jedna beogradska opština – Zemun.

Premda je Beograd tokom poslednjih deset godina imao ulaganja u prerađivačku industriju u visini od 1.394 miliona evra, a Novi Sad 868 miliona evra, vojvođanska prestonica je imala veća ulaganja po stanovniku nego Beograd. Niš, treći grad po veličini i nekada veliki industrijski centar u Srbiji, sa ulaganjima od 179 miliona evra u protekloj deceniji je tek na 19. mestu, uporediv sa Pećincima (174 miliona evra).

Gde je malo ljudi, malo je i ulaganja

Najveća ulaganja je imala Južnobanatska oblast (1,8 milijardi evra), a najmanja beleže oblasti južno od Beograda, Zaječarska, Raška, Braničevska, Toplička, Pčinjska i Borska oblast, sve sa manje od 200 miliona evra investicija.
U prethodnoj deceniji čak 64 opštine u Srbiji su imale manje od jednog miliona evra investicija godišnje u prerađivačku industriju, ili ih nisu imale uopšte. Većina ovih opština ima manje od 30.000 stanovnika i veliki demografski pad, „čiju dubinu ćemo saznati nakon popisa stanovništva sledeće godine“, komentariše Zdravković.

Rekovac, Sopot, Gadžin Han i Trgovište su u posmatranom periodu imali ulaganja manja od 100.000 evra, dok Ražanj, Crna Trava, Medveđa i Sokobanja nisu imali investicije u prerađivačku industriju.

Izvor: makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Pančevo ima najviše ulaganja u prerađivačku industriju u celoj Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.