Zbog zagrevanja planete, i države i kompanije izdvajaju sve veće iznose za razvoj automobila na električni pogon i aviona na hidrogenski. Električni automobili su već na ulicama ali njihovo omasovljenje još nije izgledno, ne samo zbog njihove cene, već i zbog problema u izradi baterija. S druge strane, avioni na vodonik su veoma pristuni u najavama za budućnost, ali ne i u praksi. Ideja o proizvodnji goriva iz vodonika zvuči veoma lepo i održivo jer se ovaj gas smatra ekološki najzahvalnijim gorivom pošto sagorevanjem dva molekula vodonika nastaje molekul vode, dakle ono nema štetne nusprodukte. Međutim, teorija i praksa se ovde razmimoilaze.

Jedna od skupljih tehnologija

Prema analizi koju je izradio portal Clean Technica, da bi hidrogenski avioni ušli u komercijalnu upotrebu u putničkom saobraćaju, potrebno je još mnogo rada i investicija, a čak i kada bi bio kreiran bezbedan hidrogenski avion i infrastruktura za njegovo punjenje, cena letenja bi bila toliko visoka da bi ovakve letove mogla da priušti manjina stanovnika visokorazvijenih zemalja, a kamoli siromašnih.

Jer, proizvodnja aviona na hidrogenski pogon je veoma skupa i kompleksna. Ali zanemarimo tehniku i mehaniku, i pozabavimo se ekonomijom. Ovo gorivo bi se za avione koristilo u tečnom stanju. Tečni vodonik na tržištu drži zaista visoku cenu – pomoću najjeftinijeg načina proizvodnje istog, u morskim vetroparkovima, koji nije baš pouzdan, dobija se kilogram tečnog vodonika za 3,5 dolara, što je deset puta skuplje od, primera radi, kilograma prirodnog tečnog gasa koji je takođe skup. No, posle proizvodnje, treba ga i transportovati a prevoz tečnog vodonika pomorskim putem košta 9,3 dolara po kilogramu. Iz tog razloga se 85 odsto vodonika koji se danas koristi proizvodi na mestu njegove upotrebe. To znači da bi na aerodromima trebalo da postoje postrojenja za dobijanje tečnog hidrogena ili bar cevi za dovod ovog energenta, što teško da će se desiti, posebno kada su u pitanju mali aerodromi.

Ni kamioni ne pomažu

Postoji i opcija dovoženja vodonika kamionima na aerodrome, što je veoma skup i rizičan poduhvat. Skup zato što prevoz košta 10 dolara po kilogramu a rizičan jer je ovo gorivo nestabilno i lako zapaljivo. Kada se zapali stvara jednu od najviših temperatura plamena i izuzetno je eksplozivno. Nije problem ni sama njegova eksplozivnost koliko činjenica da su njegovi molekuli toliko mali da se često dešava da cure, a njihovo curenje se često ni ne registruje.

Zbog svega navedenog, u retkim zemljama u kojima se vodonik toči na stanicama za gorivo, ono ima veoma visoku cenu. U Kaliforniji ona dostiže i 25 dolara po kilogramu. Ovo je skupo i za automobile a kamoli za avione.

Jer, uzmimo za primer putnički avion Erbas A321, jednu od najčešće korišćenih letelica za prevoz putnika. U nju staje najmanje 18 tona kerozina. Budući da vodonik proizvodi 2,5 puta više energije od kerozina, ovom Erbasu bi bilo dovoljno 7,4 tona tečnog vodonika. To je nekoliko velikih cisterni doveženih na aerodrom i veoma dugačak proces punjenja, što bi napravilo ogromnu gužvu na već zakrčenim aerodromima. Ali, zanemarimo gužve. Cena punjenja aviona vodonikom bila bi otprilike 10 puta veća nego cena punjenja kerozinom. Mnogo više se isplati dovesti ga cevima, ali prvo treba uložiti u postavljanje istih. Dakle, novi troškovi.

Koliko je vodonik zapravo zelen?

Problem je i to što bi avioni morali znatno promeniti dizajn kako bi u njih mogli da stanu rezervoari sa vodonikom, pošto su oni drugačijeg oblika i ne mogu stati u krila kakva sada postoje, kao što može na primer kerozin.

I poslednji argument, ali ne i najmanje važan, je da je za proizvodnju tečnog vodonika potrebna velika količina električne energije, a svi znamo kako se struja u većem delu sveta proizvodi, uprkos naporima da se energetika ozeleni.

Izvor: Clean Technica

Foto: akitada31, Pixabay

Чланак Da li će avioni na vodonik ikada postati komercijalni? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vodonični SUV će se zvati iX5 i biti donekle izmenjena verzija X5, sa gorivim ćelijama, baterijama i električnim motorom ali i sa drugačijim podom u koji mogu da stanu rezervoari hidrogena. Hidrogen će napajati gorive ćelije ispod haube koje će biti uparene sa motorom i baterijom, i na taj način će se pokretati ova mašina.

iX5 će imati 374 konjskih snaga i moći će da pređe skoro 499 kilometara samo sa jednim punjenjem. Automobil je već u izradi tako da će se sledeće godine mali broj tih vozila naći na ulicama radi testiranja.

Foto: BMW

Чланак I BMW pravi auto na hidrogenski pogon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi korak je adaptiranje letelice na mešovitu tehnologiju koja kombinuje motore na kerozin i na vodonik. Ta tehnologija će biti isprobana u pomenutom letećem dabl-dekeru. Ukoliko testovi prođu dobro ovakve letelice ili čak i one koje koriste isključivo vodonik mogle bi se naći na tržištu već 2035. godine, kažu iz Erbasa.

Stari A380 će tako dobiti samo nekoliko izmena ali veoma bitnih. On će naime zadržati svoje četiri konvencionalne turbine ali će mu peti motor biti adaptiran u vodonički i nalaziće se bliže repu. Ovaj model aviona odabran je zato što je dovoljno veliki da se u njega mogu ugrađivati dodatni rezervoari, testna oprema a na kraju krajeva i – dodatni motori.

Izvor: Executive Traveller

Foto: Pixabay

Чланак Erbas uskoro počinje sa testiranjem velikih aviona na hidrogenski pogon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njihovoj zajedničkoj izjavi za medije, testiranje ovakvih vozila će biti realizovano 2024. godine na pruzi između Tubingena i Forchajma u saveznoj državi Baden-Virtemberg.

Prototip voza, poznat pod imenom Mireo Plus H, koristiće litijum-jonske baterije i hidrogenske ćelije. Sa jednim punjenjem moći će da pređe oko 600 kilometara, a maksimalna brzina će mu biti 160 km na sat.

Planirano je da hidrogenski vozovi na nemačkim prugama zamene one koje pokreću dizel motori. Dojče ban trenutno u svom voznom parku ima oko 1.300 vozova na dizel koji saobraćaju uglavnom regionalnim rutama.

O hidrogenskom pogonu se sve češće piše. U poslednjih nekoliko meseci najavljen je i avion na hidrogenski pogon, kao i proizvodnja električne energije za stanovništvo.

Foto: Torfi007, Pixabay

Чланак Simens i Dojče ban rade na razvoju „hidrogenskih vozova“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta letelica trebalo bi da bude prvi komercijalni avion na svetu sa nultom emisijom ovog gasa. Kako je najavljeno, pokretaće se pomoću hidrogena.

Erbas je objavio da će razviti tri koncepta ovakvih letelica. Prvi koncept predstavljaju avioni za između 120 i 200 putnika, koji mogu da pređu do 2.000 nautičkih milja (3.702 km).

Druga varijanta odnosi se na letelicu za 100 putnika, namenjenu kratkim letovima do 1.000 nautičkih milja (1.852 km), a treća na avione za 200 putnika i takođe 2.000 milja.

Prema rečima Erbasovih rukovodilaca, do pre nekoliko godina hidrogen se uopšte nije pominjao kao gorivo za komercijalne letelice, ali iskustva iz ostatka transportne industrije su uticala na prihvatanje ove ideje.

Tome su najviše doprinela iskustva iz automobilske industrije gde se hidrogen smatra čak i zelenijim rešenjem od električne energije. Ova vozila rade tako što se hidrogen iz njihovog rezervoara u gorivoj ćeliji stapa sa kiseonikom iz vazduha, oslobađajući električnu energiju potrebnu za pokretanje auta. Najzanimljiviji momenat u ovom procesu je činjenica da iz auspuha umesto ugljen-dioksida izlazi – vodena para.

Da bi se ovaj princip primenio i u avijaciji potrebno je osmisliti siguran način skladištenja hidrogena i promeniti izgled aviona. Erbasovi inženjeri uveliko rade na tome, tako da bi prvi prototip hidrogenske letelice trebalo da bude predstavljen javnosti do kraja ove decenije.

Foto: Airbus

Чланак Erbas najavio prvi komercijalni avion na hidrogen се појављује прво на Biznis i Finansije.