Kako bi smanjio svoju emisiju štetnih gasova, Japan je odlučio da proizvodi struju iz vodonika. Težnja za smanjenjem zagađenja je svakako pohvalna, ali je upitno koliko vodonik proizveden iz lignita, koji će ova zemlja koristiti, takođe zagađuje. Za sada pojedini naučnici gaje veliku skepsu prema efektima ove “zelene” investicije.
Japan je nedavno objavio da planira da do 2050. godine postane karbonski neutralna zemlja. To znači da će proizvoditi najviše onoliko štetnih gasova koliko zemljište, šume i vode mogu da apsorbuju. Kako bi ovo ostvario moraće da smisli nove načine proizvodnje ogromne količine eletrične energije koja mu je potrebna. Zato se odlučio za ulaganja u vodonik, ali ne onaj na koji prvo pomislite kada čujete pojam “zelena energija”.
Umesto fosilnih goriva – vodonik iz fosilnih goriva
“Lanac snabdevanja energijom iz vodonika” je zajednički projekat japanske i australijske vlade sa ciljem kreiranja jefitne električne energije koja ne zagađuje okolinu.
Da podsetimo, Japan je posle nesreće koja je zadesila nuklearku u Fukušimi u značajnoj meri prešao na fosilna goriva. Sada, kada ima novi cilj – prelazak na karbonski neutralnu ekonomiju – on mora smanjiti svoju emisiju štetnih gasova koju proizvode pomenuta fosilna goriva. Zato je počeo da investira u vodonik koji sagorevanjem ne proizvodi ugljen-dioksid, već paru.
Eksperiment na kojem trenutno rade Japan i Australija trebalo bi da pokaže da li se vodonik može bezbedno i isplativo koristititi za proizvodnju energije za domaćinstva. Tečni vodonik koji će biti korišćen za ovaj eksperiment će se proizvoditi u Australiji, gde se izvlači iz lignita. Takav način proizvodnje vodonika se za sada Japanu najviše isplati, čak i ako se uzmu u obzir troškovi njegovog prevoženja preko 9.000 kilometara mora.
Upotreba vodonika za proizvodnju struje biće testirana na japanskom ostrvu Kobe. Ukoliko sve prođe kako treba, lanac snabdevanja “vodoničkom strujom” će se od 2022. ili 2023. godine širiti po zemlji.
Međutim izazovi su brojni. Za početak, kako transportovati tečni vodonik? Japan je za ove potrebe izgradio specijalan brod budući da se ova tečnost mora držati na temperaturi od -253 Celzijusa, za šta je, ironije li, potrebna velika količina električne energije. Takođe, postavlja se pitanje i koliko je sam proces izvlačenja vodonika iz lignita uopšte “zelen” budući da se tokom izvlačenja jedne tone vodonika emituje 20 tona ugljen-dioksida. Zato ekolozi jedino vodonik nastao elektrolizom vode smatraju ekološkim rešenjem.
Šta je zelenije – amonijak ili vodonik?
Ipak, stručna javnost je veoma podeljena po ovom pitanju. Pojedini stručnjaci misle da će i vodonik izvučen iz lignita smanjiti zagađenje, jer ipak ne emituje ugljen-dioksid prilikom procesa proizvodnje struje. Neki pak smatraju da se vodonik nastao iz uglja nikako ne može smatrati “zelenim” rešenjem i predlažu druga alternativna goriva. Među potonjima je i Šigeru Muraki, direktor Tokijo gas-a koji se zalaže za korišćenje amonijaka kao goriva.
Takozvani “zeleni amonijak” nastaje reakcijom azota odvojenog od vazduha sa vodonikom proizvedenim elektrolizom vode uz pomoć energije iz održivih izvora. Ovako nastao amonijak je jeftiniji i manje štetan od vodonika, a osim toga i proces njegovog skladištenja je jednostavniji. Olakšavajuća okolnost je i to što se on može koristiti u standardnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ipak, i ovo gorivo ima svoje mane. Amonijak je štetan za zdravlje ljudi pa se mora veoma voditi računa o načinu na koji se njime rukuje.
Nove tehnologije i njihova uspešna implementacija često donose velike koristi čovečanstvu, ali ova priča je dokaz da se njihovom prihvatanju uvek mora pristupiti sa dozom opreza. Za sada taj oprez najviše pokazuju naučnici, koji širom sveta gaje skepsu i prema azotu i prema vodoniku. To pak ne znači da oni jednog dana neće biti u masovnoj upotrebi, potpuno bezbedni i cenovno pristupačni. Samo treba ispitati sve njihove mane i vrline.
Izvor: Phys.org
Foto: FeeLoona, Pixabay