Kompanija Radin nastala je 1990. godine u Zagrebu, a kasnije je preseljena u gradić Svetu nedelju u kojem danas posluje. U početku se bavila trgovinom materijalima za štamparsku industriju, međutim 1995. je osnovala štampariju Radin print a godinu dana kasnije privatizovala i štampariju Grafiku, koja u hrvatskoj grafičkoj industriji radi od 1948. godine. Cilj tadašnjeg rukovodstva bio je da se poslovanje diversifikuje i to u delatnosti za koju su, kao trgovina, već imali potrebne sirovine. Preduzeće je 2002. ušlo i u zajedničko ulaganje sa kompanijom Birografika iz Subotice. Tako je, na temeljima nekadašnje državne štamparije, nastala Rotografika. Tri godine kasnije, Radin je postao njen stopostotni vlasnik.

Budući da je u pitanju porodični posao, naslednici su se dogovorili da podele vlasništvo nad kompanijama Radin print i Radin. Vlasništvo nad Radinom, zajedno sa Rotografikom, pripalo je Tanji Bandić koja je sada predsednica njegove uprave. Danas ovaj veletrgovac materijalom za štampu u Hrvatskoj zapošljava 65 ljudi, a subotička štamparija 215 radnika. Obe firme beleže stabilno poslovanje uprkos tome što se bave delatnošću u kojoj je za relativno kratko vreme došlo do ogromnih promena.

Pronalaženje novih niša

Kompanija Radin 50 odsto svog asortimana prodaje na matičnom hrvatskom tržištu, dok ostatak izvozi, najviše u Srbiju, a potom i u ostale evropske zemlje. Samo na Rotografiku otpada 25 odsto Radinovog izvoza, ali hrvatska kompanija snabdeva i druge srpske štamparije papirom, bojama, grafičkom hemijom i drugim materijalima. Subotička Rotografika, kao deo ove grupacije, takođe plasira svoje proizvode u inostranstvo, što je svojevrstan podvig uzevši u obzir položaj u kojem se našla štamparska industrija poslednjih godina.

„Kada sam ulazila u ovaj posao, pre tri decenije, naš najveći posao u industriji su bili telefonski imenici. Oni praktično više ne postoje. Danas telefonske kontakte čuvamo u telefonima, a preko ovih uređaja nalazimo i sve informacije koje su nam potrebne. Zato opada interesovanje za mnoge štampane sadržaje, uključujući i novine, osim specijalizovanih časopisa koji još uvek odolevaju promenama na tržištu“, kaže Tanja Bandić za B&F.

Srećom, Rotografika je imala dalekovido rukovodstvo i inovativne zaposlene, na čelu sa direktorom Borisom Skenderovićem, pa je brzo pronašla nove perspektivne niše. Sada štampa knjige, koje se i dalje dobro prodaju uprkos tvrdnjama tehnoloških stručnjaka da će pisanu reč potisnuti filmovi i audio knjige. Subotička kompanija je postala jedan od regionalnih lidera u štampanju udžbenika i pored srpskog, snabdeva i tržišta u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj…

„Štamparija godišnje preradi preko 12.000 tona papira. Najveći deo tog papira se koristi za štampanje knjiga – iz naših presa izlazi između 10 miliona i 12 miliona knjiga godišnje“, navodi Bandić i dodaje da je srpsko tržište malo za kapacitete koje ima Rotografika, pa poslove ugovara širom regiona. Štamparija direktno sarađuje sa inostranim naručiocima, izuzev u Rumuniji, gde prodaje štampana izdanja preko jedne lokalne firme.

Nabavka papira u vreme nestašice

Situacija se promenila i u pogledu materijala za štampanje, kojih više nema u izobilju. Proizvodnja papira u Hrvatskoj više ne postoji, a slično je i sa drugim štamparskim materijalima, pa je Radin prinuđen da uvozi 98 odsto robe kojom trguje. Papir nabavlja direktno od evropskih fabrika, u velikim količinama, i prodaje ga štamparijama koje, kao mali igrači, ne mogu same da sklapaju poslove sa proizvođačima.

Budući da je Hrvatska članica EU, uvoz sa tog tržišta se odvija bez popunjavanja hrpe dokumenata na granicama. Ali to ne rešava problem u vreme kada je papir, kao i mnoge druge sirovine, postao deficitarna roba na evropskom tržištu. „Mi jesmo postigli veliki uspeh stupanjem u Uniju, ali i dalje smo neka vrsta njene periferije. Hrvatsko tržište je malo i zato nije prioritetno evropskim preduzećima. Kada se nađemo u problemu, poput ovog sa nestašicom papira, u susret će nam izaći uglavnom kompanije sa kojima dobro sarađujemo dugo godina. Samo zahvaljujući njima, prošle godine smo uspeli da snabdemo hrvatsko i srpsko tržište papirom, a ne zato što je Hrvatska članica EU“, tvrdi sagovornica B&F-a.

Dok izvoznici na hrvatsko tržište primećuju da je ono nakon pristupanja Uniji postalo znatno uređenije, Bandić napominje da je za privrednike u Hrvatskoj članstvo imalo i pozitivne i negativne strane: „Naša regulativa je postala veoma decidna. Više nemamo zakone podložne različitim tumačenjima, već vrlo precizne propise. To je privrednicima olakšalo rad, jer je otklonilo mnoge nejasnoće. S druge strane, sada je sve toliko regulisano da striktno pridržavanje zakona iziskuje mnogo vremena i zahteva zapošljavanje novih kadrova”.

Mala tržišta sa previše prepreka

Ipak, Radin se dobro prilagodio svim promenama, posebno kada je reč o izvozu. Šta više, kompanija je organizovala logistiku tako da izvoz bude što jednostavniji i isplativiji i na zapadu i na istoku Evrope, uključujući i pronalaženje optimalnijih rešenja za različite procedure koje važe za članice EU i države koje to nisu.

Naime, za razliku od izvoza iz Hrvatske na tržišta EU, koji se odvija bez zaustavljanja na granicama i carini, izvoz u Srbiju i u druge države koje još nisu pristupile Uniji je i dalje opterećen graničnim procedurama na koje se gubi mnogo vremena, pa time i novca. „Ali na to smo već navikli“, komentariše naša sagovornica, koja ističe da nasuprot ovakvim situacijama, na koje kompanije ne mogu da utiču, za izvoz iz Srbije Radin je osmislio različite strategije.

„Rotografika se nalazi na odličnoj geografskoj lokaciji jer je blizu svog najvećeg tržišta – rumunskog. Dakle, što se tiče izvoza iz Srbije na istok Evrope, tu štedimo na vremenu za prevoz robe. Kada govorimo o snabdevanju zapadnoevropskih tržišta, za njega smo morali da smislimo posebno rešenje. Naime, ono što odštampamo u Subotici prvo dopremamo u Hrvatsku, pa tek odatle ovu robu prevozimo u zemlje Šengena, najviše u Francusku, Italiju, Austriju i ponešto u Nemačku. Jer, kada izvozite iz Hrvatske, važe drugačija pravila nego kada izvozite iz Srbije”, objašnjava Bandić kako je subotička Rotografika privukla i zadržala klijente iz EU, koji naviknuti na poslovanje na slobodnom tržištu, više ni ne zapošljavaju kadrove koji bi se bavili carinjenjem.

Radin bi, misli njegova vlasnica, još bolje poslovao kada Srbiju i Hrvatsku ne bi delile granice. Za ceo region, čije ekonomije imaju mnogo sličnosti, to bi bilo lakše, uverena ja Bandić.

„Svi mi dolazimo sa malih tržišta kojima je uništen dobar deo industrije. Naše privrede čine uglavnom manja domaća preduzeća i nešto veći strani investitori. Nijedna od balkanskih država, a često ni kompanija, nema snažan nastup i veliku pregovaračku moć na globalnom tržištu, i zato stalno moramo nekome da se dokazujemo. A već pored sebe imamo nekoga kome smo se u proteklim decenijama dovoljno dokazali. Ne razumem zašto saradnja sa nekim koga poznajemo i razumemo mora da bude toliko komplikovana”, pita se Tanja Bandić.

Banke su svuda oprezne

Neke od sličnosti između srpskog i hrvatskog tržišta ogledaju se i u tome da banke nerado daju kredite preduzećima koja tek razvijaju poslovanje i stoga nemaju adekvatno obezbeđenje. Tanja Bandić kaže da je Radin imao tu sreću, koju mnogi nisu imali, da razvije posao uspešnim zaduživanjem, ali u poslednje vreme, zbog rasta kamatnih stopa, radije investira u opremu iz svojih sredstava. Hrvatskoj kompaniji upravo ovih dana pristiže mašina za koju je izdvojila milion evra sopstvenog novca.

Marija Dukić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Чланак Kompanija Radin iz Hrvatske: Za poslovanje bez granica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Hrvatske autoceste d.o.o. i JP „Putevi Srbije“ potpisale su Memorandum o poslovnoj saradnji koja će vozačima omogućiti intеgrisanu naplatu putarinе na autoputеvima kroz obe zеmljе. Odnosno, upotrebu jednog taga. Taj tag ćemo moći da koristimo za mesec i po dana.

To znači da će od sеptеmbra vozači iz Srbijе i Hrvatskе prolaziti naplatnе rampе u obе zеmljе bеz čеkanja.

Da podsetimo, u Srbiji se od početka ovog meseca sprovodi intеgrisana naplata sa Sеvеrnom Makеdonijom. Prema rečima nadležnog ministra već je obavljeno više od 12.000 prеkonfiguracija, a svakog dana oko 1.000 putnika izvrši prеkonfiguraciju.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: 2919569, Pixabay

Чланак Od septembra će se isti tag uređaj koristiti na putevima u Hrvatskoj i Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne samo da ovog leta neće ništa zaraditi, prinosi su više nego upola manji u odnosu na prošlu godinu, kvalitet pšenice lošiji, a za sto kilograma otkupljivači im nude koliko trenutno na Jadranu košta pet kugli sladoleda ili banana-split. Jedna obična kifla u pekari košta kao i četiri kilograma pšenice, a na moru koliko i 8 kilograma pšenice, upozoravaju.

– Nijedan poljoprivrednik nije glupav da ne može računati do 10, a onaj ko zna, na jesen neće sijati jer poljoprivreda nije politika, nego proizvodnja hrane. Žetva znači hleb za sav narod, a iako trenutna svetska dešavanja idu na ruku ukrajinskoj pšenici, nje sledeće godine možda neće biti. Možda ni ruske. A šta ćemo tada – pita član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Antun Vrakić, piše Večernji list.

Pred bankrotom su

Da su nadležni prošle jeseni slušali ratare, omogućili bi im da dođu do jeftinijeg đubriva ili semena i danas bi se, tvrdi on, pomirili sa podbačajem žetve i vremenske bi neprilike smatrali višom silom. Ipak, država ih je izneverila i jesenas, a i sada. Pred bankrotom su.

Prvo je đubrivu cena dva puta išla na gore, dok ih je kilogram semenske pšenice, umesto nekadašnja dva, koštao koliko 6-7 kilograma merkantilne. Razgovarali su s Vladom, ali nije se preduzelo ništa, pa im otkupljivači sada nude svega 160 evra za tonu, a na mađarskoj se berzi plaća i 230-240 evra.

Kao jedna od mera kojima bi Vlada gasila požar spominju se 3,3 miliona evra, koliko se očekuje od EK zbog ukrajinske krize, a država bi ih pojačala do maksimalno dopuštenih 10 miliona evra bespovratne pomoći.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак 100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema poslednjim informacijama, nije reč o konačnom broju, jer su upisani građani danas do 11 časova mogli da uplate novac.

„Broj ljudi koji je upisao ovu obveznicu prelazi 43.000. To pokazuje da je akcija bila dobra, projekat uspešan i još više pokazuje koliko su ljudi prepoznali ovu priliku i imaju poverenja u Republiku Hrvatsku“, rekao je sinoć ministar finansija Marko Primorac za Hrvatsku radioteleviziju.

Hrvatska je 22. februara ponudila građanima prve hrvatske narodne obveznice po minimalnom ulogu od 500 evra. Upisni krug za građane trajao je do 1. marta u 20 časova, a drugi krug namenjen institucionalnim investitorima otvara se 3. marta i trajaće samo jedan dan.

Država je narodnim obvznicama planirala da prikupi milijardu evra. Primorac je najavio da će s obzirom na veći iskazani interes, prihvatiti celokupnu uplatu i omogućiti još oko 500 milona evra za upis insititucionalnim investitorima.

Minimalni ulog za građane je bio 500 evra, minimalna kamatna stopa iznosi 3,25 odsto godišnje, a dospeće obveznice je 2025.

Narodne obveznice

Prema navodima hrvatskih medija i članovi vlade su upisali narodne obveznice. Večernji list je objavio da je ministar privrede Davor Filipović uložio čak 100.000 evra, a ministar finansija Marko Primorac 20.000 evra. Ne zna se koliko je obaveznica upisao premijer Andrej Plenković koji je rekao da će se to videti u njegovoj imovinskoj kartici.
Država je izdanjem od milijardu evra odustala od zaduživanja u inostranstvu, jer je, kako je ranije rečeno, želela da ojača tržište kapitala i da „upogoni štednju koju građani imaju u bankama po relativno niskim kamatnim stopama“.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, građani Hrvatske u bankama drže oko 35 milijardi evra, uglavnom uz niske kamate ispod 0,5 odsto.

Državni zavod za statistiku danas je objavio da je godišnja stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, u februaru usporila na 11,9 odsto pošto je u januaru dosegnula 12,7 odsto. U Hrvatskoj je od 1. januara ove godine zvanična valuta postala evro.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Prodajom obveznica građanima Hrvatske prikupljeno 1,3 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuto istraživanje sprovelo je Udruženje ovlašćenih istražitelja prevara Hrvatska, lokalni ogranak ACFE (Association of Certified Fraud Examines). U njemu je učestvovalo više od 3.500 ispitanika a obrađena su 124 slučaja prevara u 16 različitih sektora privrede u protekle dve godine. Njihova ukupna šteta je veća od 165 miliona kuna, što je skoro 22 miliona evra.

Prosečni gubitak po oštećenoj organizaciji iznosi oko 750.000 kuna, odnosno 99.500 evra, a prevara obično traje osam meseci pre nego što bude otkrivena. Najčešći oblik prevara je protivapravno prisvajanje imovine (u 52 odsto slučajeva), potom mito i korupcija (31 odsto), dok je treći i brzorastući oblik pevare sajber kriminal (22 odsto), gde je dominantan fišing.

Najzastupljenija vrsta prevara (protivapravno prisvajanje imovine) odnosi se u velikoj meri na prisvajanje novčanih sredstava. U najvećem broju slučajeva u pitanju je neovlašćeno korišćenje kreditne kartice organizacije ili potraživanje za fiktivne osobe ili neopravdano uvećane troškove.

Sledi je korupcija, gde je najučestalije davanje ili primanje mita u obliku novca ili poklona. Drugi, čest oblik korupcije koji se pojavio u 62 odsto prijavljenih slučajeva je preusmeravanje poslovne prilike prema drugim organizacijama u kojima je počinitelj imao sakriveni ekonomski udeo ili indirektno preko povezanih osoba.

Profil prevaranta i žrtve

Tipični hrvatski prevarant je muškarac starosti oko 50 godina. On obično ima dugačak dug staž u organizaciji koja je žrtva prevare. U više od dve trećine slučajeva ima i saučesnike.

Što se tiče meta prevaranata, to su obično privatne kompanije (74 odsto). Preostalo su državne/javne/lokalne institucije ili trgovačka društva, pri čemu 10 odsto prevaranata targetira državnu upravu i vladu, dok se preostalih 16 odsto okreće ka trgovačkim društvima ili institucijama primarno u državnom vlasništvu.

Izvor: Lider.hr, Kapital.mk

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje „Kako krademo“ pokazalo koje su najčešće vrste prevara u Hrvatskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako saznaje Index, haker je maloletno lice koje ide u osnovnu školu, a policija zbog toga nije u mogućnosti da objavi više informacija o prestupniku.

Za sada se zna da je on imao pomagača koji nije iz Hrvatske. Trenutno je u toku utvrđivanje identiteta osobe koja je pomagala.

Podsećamo, maloletni haker je tražio 500.000 dolara od A1 kako ne bi objavio lične podatke kompanijinih korisnika na hakerskim forumima i sajtovima na darkvebu.

Institucije u Hrvatskoj sumnjaju i na ozbiljne sigurnosne propuste u samom sistemu A1 u Hrvatskoj. Agencija za zaštitu ličnih podataka u Hrvatskoj sprovodi istragu kako bi se utvrdilo da li je mobilni operater sprovodio sve propisane mere kako bi zaštitio podatke svojih korisnika.

Ako se ustanovi neki propust, operater bi mogao dobiti kaznu do 10 miliona evra. Ovo takođe znači da bi i korisnici čiji su podaci ukradeni mogli od operatera da zahtevaju nadoknadu štete.

Izvor: Nova.rs, Index

Foto: Pixabay

Чланак Hakerski napad na A1 u Hrvatskoj sproveo učenik osnovne škole се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na internet stranici posvećenoj ovoj digitalnoj valuti stoji da ona kupcima “jamči pravo glasa prilikom donošenja određenih odluka, osigurava prednost pri kupnji određenih ulaznica te omogućava pristup ekskluzivnim proizvodima i VIP iskustvima”. Drugim rečima, oni koji su u posedu ovih digitalnih novčića moći će da učestvuju i glasaju u određenim odlukama nacionalnog saveza, kao što je npr izbor dresova i mesta odigravanja određenih utakmica. Takođe, imaće prednost prilikom kupovine određenih ulaznica.

Kriptovaluta vatreni još uvek nije u prodaji ali se ostavljanjem svog mejla može rezervisati mesto u “virtuelnom redu” za istu. Onaj ko je kupi u pretprodaji imaće 10 odsto popusta, navodi se na sajtu.

Kasnije, u zvaničnoj prodaji, jedan token će koštati 6,56 kuna (1 dolar), a minimalni ulog će iznositi 164 kune (25 dolara).

Slično bitkoinu, i ponuda tokena vatreni biće ograničena. Plan HNS-a je da izda 30 miliona tokena. Neće svi biti ponuđeni na prodaju odmah, nego u fazama tokom naredne četiri godine.

Foto: Pixabay

Чланак Hrvatski fudbalski savez lansira svoju kriptovalutu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sajtu časopisa Afar možete pratiti listu zemalja koje dozvoljavaju ulazak turistima sa tzv. “pasošima vakcinacije”. Ova lista se redovno osvežava, paralelno sa rastom turističkih destinacija koje kao uslov za ulazak u zemlju priznaju i veštački stečen imunitet na korona virus.

Iz mase zemalja izdvojićemo nekoliko onih koje bi mogle biti interesantne našim turistima, zbog geografske blizine ali i cenovne pristupačnosti.

Gde sve u okruženju možemo na more?

Hrvatska je među poslednjim državama koje su odobrile ulazak na svoju teritoriju za vakcinisane turiste. Svako ko želi da na ovaj način uđe u nju moraće da ima sertifikat koji potvrđuje da je drugu dozu vakcine primio pre najmanje 14 dana. Hrvatska osim “zapadnih”, priznaje i kinesku i rusku vakcinu. Osim sa dokazom o vakcinaciji, u tu zemlju je moguće ući i sa negativnim PCR ili antigenskim testom, ili sa lekarskom potvrdom o preležanom Kovidu u proteklih 180 dana. Deca ispod sedam godina starosti su izuzeta iz ovog pravila.

Slično važi i za Crnu Goru, samo što ona dozvoljava ulazak osobama koje su drugu dozu vakcine primile sedam a ne 14 dana ranije. Ipak, trenutno se ne preporučuju putovanja u ovu zemlju jer ona ima visok broj zaraženih.

Slovenija pak ima svoju “crvenu listu” zemalja u kojima vlada nestabilna epidemiološka situacija i čiji stanovnici moraju po ulasku u ovu zemlju provesti 10 dana u karantinu. Ovo važi za turiste koji nemaju negativan PCR test urađen u 48 časova po polasku u Sloveniju, ili negativan brzi antigenski test u roku od 24 sata pre polaska. Međutim postoji još jedan način da se izbegne obavezni karantin – vakcinacija, ali Fajzerovom, Moderninom ili AstraZenekinom vakcinom.

Grčka je srećom manje zahtevna od Slovenije. Ona će našim turistima priznavati sve vakcine protiv Kovida, ali i PCR i antigenske testove. Za decu do 10 godina neće biti potrebni testovi na granici, dok će za decu preko 10 godina, a koja neće biti vakcinisana, biti potreban negativan test.

Foto: Pixabay

Чланак Gde ćemo sve moći da putujemo sa dokazom o vakcinaciji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Incident s pesticidom etilen-oksidom kojim su tretirane semenke susama već je neko vreme predmet postupanja sistema brzog uzbunjivanja za hranu (RASFF) među zemljama članicama EU i trećih zemlja. Zasad je utvrđeno da je susam poreklom iz Indije, rekao je agenciji Hina upravnik hrvatskog odeljenja za RASFF Alen Petričević.

U septembru su prijavljeni vrlo visoki nivoi etilen-oksida u određenim serijama susamovog semena poreklom ili poslatih iz Indije koje su ušle u Evropsku uniju, a koje su čak 1.000 puta viši od maksimalno evropskom uredbom dozvoljenih 0,05 miligrama po kilogramu.

Evropska unija zaključila je da takva kontaminacija podrazumeva ozbiljan rizik za zdravlje ljudi jer je etilen-oksid razvrstan kao mutagena, kancerogena i reproduktivno toksična materija, a osim toga nije odobrena za upotrebu u sredstvima za zaštitu bilja u Uniji.

U Hrvatskoj su prema podacima Ministarstva poljoprivrede u 2020. zabeležene 73 objave za potrošače, od čega se najviše odnosilo na incident s etilen-oksidom. To je porast u odnosu na 2018. kad je zabeleženo 60 objava i 2019. godinu kad su bile 53 objave.

Prva je na incident putem evropskog RASFF sistema za brzo uzbunjivanje upozorila Belgija nakon čega su se sledili sporni proizvodi koji su se vraćali distributerima, a potom je EU obvezala uvoznike da na granicama dodatno analiziraju semenke poreklom iz Indije.

Izvor: Nova.rs

Foto: weinstock, Pixabay

Чланак Hrvatska povlači iz prodaje proizvode sa kancerogenim susamom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Promet Hrvatske pošte je do 2020. godine rastao u proseku 15 do 20 odsto godišnje, a zbog epidemije je skočio za 30 odsto. Slične trendove beleže i druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije, piše Poslovni dnevnik.

U prethodnom periodu se činilo da su nacionalne pošte, uključujući i Hrvatsku poštu (HP), postale pomalo arhaične organizacije više socijalnog nego tržišnog karaktera, koje zbrinjavaju veliki broj zaposlenih i u isto vreme održavaju nerentabilne pošte po selima i ostrvima gde poštanski službenik može prebrojati „na prste“ sve korisnike i usluge. Međutim, tehnologija je u bizarnom spletu okolnosti ustvari spasila ova preduzeća.

Dostava ostavljena profesionalcima

Naime, početkom ovog milenijuma poštanske službe su, usled liberalizacije tržišta, uglavnom izgubile svoj smisao jer su se na tržištu dostave pošiljki koje je većinom činila dostava pisama, našle nove, inovativne i dobro organizovane manje firme. Neke od njih su proširile svoje poslovanje na nacionalno, pa i na globalno tržište. Onda je krajem 2000-ih naglo, najpre u Sjedinjenim Državama i u zapadnoj Evropi, zaživela onlajn trgovina i sve više kupaca je počelo da naručuje robu preko interneta, a što po prirodi stvari podrazumeva dostavni lanac.

Iako je bilo pokušaja, a neke firme to rade i danas, da pod istim krovom imaju narudžbine, prodaju i dostavu, većina je odlučila da se bavi samo narudžbinama i prodajom, ili samo prodajom, a da dostavu ostavi profesionalcima. Amazon je svakako pionir u tom segmentu, a danas je kompanija s milion zaposlenih i godišnjim prometom od 280 milijardi dolara.

Pošte razdvojile poslovanje

Iako Amazon ima i sopstvene brendove i usluge koje prodaje, preko njega svoju robu i usluge nudi oko pet miliona raznih trgovina. Mada na tržištu globalno posluje niz drugih kompanija u oblasti dostave, kao što su DHL, FedEx, UPS, GLS, DPD, a u novije vreme i platforme kao što su Uber, Wolt, Glovo i drugi, nacionalne pošte su u ovakvoj situaciji ponovo dobile na važnosti.

I pored činjenice da su skoro sve nacionalne pošte, uključujući i HP, razdvojile svoje poslovanje na profitabilnu dostavu paketa i na obavezne javne usluge, pošte svojom veličinom, investicionim kapitalom, organizacijom, a po pravilu i državnim zaleđem, mogu biti pouzdan partner velikim igračima kakav je Amazon.

Dokaz za to je upravo Hrvatska pošta, koja je pre desetak dana i službeno postala Amazonov partner u ovom delu sveta. O detaljima niko ne želi da govori, samu Hrvatsku poštu obavezuju strogi ugovori o poverljivosti, a Amazon je poznat po zatvorenosti pred javnošću, koja je između ostalog prouzrokovana i optužbama da izrabljuje svoje radnike u SAD i Evropi.

Najveća investicija u istoriji Hrvatske pošte

Ipak, činjenica je da se od ovog meseca paketi koji su naručeni preko Amazona, kao i drugih trgovina koje koriste Amazon za svoju prodaju, obrađuju u novom centru Hrvatske pošte za sortiranje u Velikoj Gorici, odakle se isporučuju kupcima. Nagađa se da je upravo novo logističko središte Hrvatske pošte bilo glavni magnet za odluku Amazona da sklopi posao. Ovaj centar je otvoren u septembru prošle godine, a veruje se da je čitav projekat bio ubrzan za pola godine upravo zbog interesa Amazona.

Ukupna vrednost celog projekta je oko 46 miliona evra, u kompleksu radi više od 1.500 radnika zaposlenih u delu za sortiranje pošiljki, poštanskoj logistici, paketnoj logistici, prevozu i voznom parku, IT i centru za podatke, te u delu za podršku poslovanju.

Regalno skladište ima kapacitet 8.000 paketnih mesta i ukupnu nosivost od 6.400 tona. Kapacitet mašine za automatsku obradu paketa je 15.000 pošiljaka na sat, mase paketa od 100 grama do 30 kilograma. Ukratko, radi se o najvećoj investiciji u istoriji Hrvatske pošte, a kompleks je ujedno postao i novo sedište, pa će se tako ubuduće iz Velike Gorice raznositi pošta u sve ostale krajeve Hrvatske.

Nezvanično, ali verovatno: širenje posla na ceo region

Uz to, iako su službeni detalji tajna, portal Poslovni dnevnik saznao je da će ovaj distributivni centar HP-a postati i središte Amazonove dostave za širi region – neslužbeno se govori o Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, ali i o Severnoj Makedoniji i Albaniji, a neki izvori tvrde da se u ovom projektu čak radi i o širenju Hrvatske pošte na Sloveniju, Grčku i Kipar.

Iako su Hrvati kupovali onlajn robu i pre ulaska u EU, do prave eksplozije je došlo tek pošto je Hrvatska postala članica Unije, jer nije bilo više nikakvih carinskih procedura i dodatnih taksi na kupljenu robu. Iz HP-a kažu da su od 2013. stalno beležili dvocifren rast prometa u segmentu dostave paketa.

Onlajn kupovina je dodatno eksplodirala ove godine pojavom pandemije Kovida-19, koja je donela velike probleme celokupnoj svetskoj privredi, ali kurirske firme i onlajn prodavnice zabeležile su značajan rast.

Povezivanje sa železnicom

Primera radi, Amazon je sredinom prošle godine imao oko 650 hiljada zaposlenih, a godinu dana kasnije više od milion. Iz HP-a ističu da su do ove godine prosečno rasli 15 do 20% godišnje, a tokom karantina njihov promet je porastao za 30% u odnosu na isti period prošle godine. Slične trendove beleže i mnoge druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije.

Zanimljivo je da su u poslovne modele za oporavak javnih poštanskih službi u EU sve više počeli da se uključuju i tradicionalni železnički prevoznici, većinom u javnom vlasništvu. Naime, imajući u vidu zelenu agendu EU koja je među njenim prioritetima u poslednjih desetak godina a u narednom periodu postaje još važnija, sve više zemalja ulazi u projekte koji su subvencionisani velikim sumama iz evropskih fondova.

Među takvim projektima je i obnova železničke infrastrukture i voznog parka, jer je takva način transporta ekološki podobniji od drumskog prevoza. Hrvatska se, takođe, priključila na taj voz.

Izvor: Poslovni.hr

Foto: Pixabay

Чланак Amazon će preko Hrvatske pošte slati pošiljke i u Srbiju? се појављује прво на Biznis i Finansije.