Poreska uprava Srbije je od dana stupanja na snagu Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od 12. marta 2021. godine, pročešljala imovinsko stanje više od 1,2 miliona građana, kažu za 24sedam u Poreskoj upravi.

Kako su naglasili, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave obradio je i ukrstio podatke za preko milion i dvesta hiljada građana Srbije.

– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima identifikovano je više od 13.000 građana čiji podaci o imovini zaslužuju pažnju Poreske uprave – otkrivaju nam u Poreskoj upravi.

Oni su objasnili da su to oni građani koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra, a čiji prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine.
– Postupci provere fizičkih lica kod kojih je utvrđena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra su u toku – naglasili su za 24sedam u Poreskoj upravi.

Inače, uslov za pokretanje postupka kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da najviše u tri uzastopne kalendarske godine građanin ima razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra.

Šta sve „čekiraju“ poreznici

Kako su ranije objasnili za naš portal, poreznici ispituju uvećanje vrednosti imovine pod kojom se podrazumevaju nepokretne stvari, finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava, i da li je to uvećanje vrednosti imovine u skladu sa prihodima koje je ta osoba prijavila nadležnom poreskom organu.

U Poreskoj upravi su takođe ranije istakli da je napravljena i aplikacija koja objedinjuje set podataka koje je Poreska uprava dobila od različitih institucija, tako da je još polovinom 2021. napravljena, uslovno rečeno, prva rang-lista najbogatijih građana Srbije, u smislu posedovanja nepokretnosti, kuća, stanova, vikendica, pokretnosti, skupih vozila, udela i akcija u firmama…

Kako su rekli, Poreska uprava je već imala pred početak primene zakona podatke o podizanju i polaganju gotovine sa računa poslovnih banaka, o deviznim prilivima sa računa u inostranstvu i iz inostranstva… To je, kako kažu, dosta informacija pomoću kojih porede, s jedne strane, podatke o primanjima i prihodima, a s druge mogu da sagledaju imovinsku kartu svakog poreskog obveznika.

Detaljna procedura

Postupak je takav da kada odeljenje za rizike Poreske uprave utvrdi nesrazmeru u imovini i prihodima, u tom slučaju obraća se odeljenju za prethodni postupak. Dalje se to odeljenje obraća svim relevantnim institucijama za ostale podatke, kao što su MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Geodetski zavod, APR, poslovne banke…

U tom slučaju, kako navode, poreznici će videti i fejsbuk-profil osumnjičenog ili njegov tviter-nalog, pa na njima, na primer, sliku sata na ruci i koliko on vredi, te će tako taj predmet automatski biti uvršten u njegovu imovinu.
Takođe, može se desiti i da je neko podigao zgradu u kojoj ima 50 stanova, čija ukupna vrednost iznosi, na primer, pet miliona evra, a da je prijavio nula prihoda. Onda se, kako kažu u Poreskoj upravi, postavlja pitanje odakle mu pet miliona evra, a zadatak poreznika je da prate tok novca.

– Ako je pozajmio pare, videćemo od koga, pa ćemo ispitati i tog čoveka. Kako je on došao do novca – rekli su ranije u Poreskoj upravi.

Posebna pažnja posvećena je, kako su isticali u Poreskoj upravi, građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode.

Izvor:24sedam.rs

Foto:Pixabay

Чланак Do kojeg iznosa i čije bogatstvo češljaju poreznici се појављује прво на Biznis i Finansije.

-U budućnosti nameravamo da započnemo predaju konfiskovane imovine Ukrajini. Želim da naglasim da je ovo relativno nova situacija, rekao je Adams na seminaru na Institutu Hadson.

Međunarodna grupa za blokadu ruske imovine objavila je 29. juna 2022. godine da je za 100 dana rada blokirala imovinu Rusa, koji su se našli pod sankcijama zbog ruske vojne operacije u Ukrajini, u iznosu od preko 30 milijardi dolara. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da namerava da svu zaplenjenu imovinu iskoristi za potrebe Ukrajine.
Kako piše „Gardijan“, Ukrajina lobira kod Generalne skupštine UN da napravi mehanizam koji bi omogućio da se konfiskovana ruska imovina iskoristi kao resurs za dobijanje delimične reparacije od Rusije.

Izvor: Sputnikportal
Foto: Pixabay

Чланак Potvrđena namera američkih vlasti da deo imovine oduzete Rusiji predaju Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pri tome, kako je predviđeno, građani kojima su cene nepokretnosti za 2023. godinu smanjene, dobiće manji iznos poreza u odnosu na prethodnu godinu.

Gradski menadžer Miroslav Čučković tim povodom je rekao da je prihod Grada Beograda od poreza na imovinu oko 460 miliona dinara i da će u narednoj godini, posle povećanja poreza, biti uvećan za 23 miliona dinara.

Na pomenutoj sednici takođe je usvojena i izmena odluke o lokalnim administrativnim taksama koje su, kako je rečeno, usklađene sa indeksom rasta cena na malo od 11,9 odsto.

Izvor: Blic, Beoinfo

Foto: Tierra Mallorca, Unsplash

Чланак Od sledeće godine u Beogradu veći porez na imovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnivač i predsednik Tiger 21, Majkl Sonenfeld, rekao je za CNBC da, iako su nekretnine istorijski bila najpopularnija destinacija za novac koji su članovi ulagali, oni sada vide neke nove poslovne prilike na berzama. I to se dešava prvi put otkad ova mreža postoji.

Sonenfeld je rekao da članovi uglavnom nisu fokusirani na odabir akcija, tako da se veliki deo ulaganja kanališe u ETF-ove (fondove kojima se trguje na berzi) i indekse za praćenje, dok je tehnologija među najpopularnijim sektorima. Akcije u vlasništvu pojedinaca ili organizacija u kompaniji koja je na berzi (public equity), sada čine 27% ukupne alokacije sredstava članstva.

Takođe, kako kaže Sonenfeld, članovi Tiger 21 imaju interesovanje i za obnovljive izvore energije, jer „znaju da je ovo možda najveća investiciona tema u ljudskoj istoriji i privlači veliku pažnju“.

Članovi Tiger 21 čuvaju svoje bogatstvo od prodaje svojih firmi i žive od otprilike 2% svoje neto vrednosti, pa stoga koriste gotovinske rezerve da bi podmirili troškove života od oko pet godina, rekao je on. Kratkoročno, članovi koriste svoj veliki novac za traženje poslovnih ’dilova’ i zaštitu od inflacije.

„Oni imaju strah od recesije, a većina naših članova misli da idemo u recesiju. Međutim, ulaganjima u nekretnine, kapitala javnih kompanija i privatnog kapitala, prilično su pouzdani na duži rok“, zaključuje Sonenfeld, osnivač mreže Tiger 21.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Da bi se preduzetnik kvalifikovao u članstvo mreže Tiger 21 mora da ima 20 miliona dolara imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

ECB ističe da važno je bolje razumeti potencijalne rizike koje kripto sredstva mogu predstavljati za finansijsku stabilnost ako se trendovi nastave ovom putanjom.

Sistemski rizik se povećava u skladu sa nivoom međusobne povezanosti kripto imovine i tradicionalnog finansijskog sektora, zato je važno zatvoriti regulatorne rupe i rupe u podacima u ekosistemu kripto imovine da bi se ublažili sistemski rizici.

Česta upotreba kripto-imovine kao instrumenta prevare i njeno korišćenje u finansiranju nedozvoljenih aktivnosti čine je navodno „visoko rizičnom“.

Zabrinutost  zbog pranja novca

Takođe postoji velika zabrinutost i zbog pranja novca, integriteta tržišta i zaštite potrošača što ima uticaja na finansijsku stabilnost.

Svaka izloženost sistemskih institucija zasnovana na kripto-imovni mogla bi da dovede kapital u opasnost, sa potencijalnim negativnim efektima na poverenje investitora, kreditiranje i finansijska tržišta ako su izloženosti dovoljne, a same finansijske institucije mogu se suočiti sa rizicima po ugled, kao i sa rizicima klimatske tranzicije.

Finansijske institucije EU zainteresovane da ponude usluge čuvanja, trgovanja i kreiranja tržišta kada se regulatorna nesigurnost smanji sa stupanjem na snagu Uredbe o tržištima kripto imovine što će dodatno povećati međusobnu povezanost.

ECB ističe da je, s obzirom na brzinu razvoja kriptovaluta i sve veće rizike, potrebno hitno zakonski ograničiti kripto imovinu, staviti je pod nadzor i revidirati sektorske propise kako bi se osiguralo da se ublaže svi rizici finansijske stabilnosti, posebno rizici koji proizilaze iz njene međusobne povezanosti sa tradicionalnim finansijskim institucijama.

2,5 biliona evra na ukupnom nivou

Uprkos nedavnim tržišnim dešavanjima, ukupna tržišna kapitalizacija klase kripto imovine je i dalje oko sedam puta veća nego što je bila na početku 2020. godine, dostigavši maksimum od preko 2,5 biliona evra na ukupnom nivou krajem 2021. godine.

Iako je univerzum kripto sredstava još uvek relativno mali u poređenju sa najvećim berzama, do novembra 2021. godine bitkoin i eter su bili među najvećim sredstvima na globalnom nivou.

Obim trgovanja za najreprezentativnijim kriptovalutama (uključujući Bitcoin, Eter i Teter) povremeno je bio uporediv sa kvartalnim obimom trgovanja na Njujorškoj berzi ili državnim obveznicama evrozone.

Međutim, tržišta kripto imovine takođe i dalje karakterišu visoki nivoi volatilnosti. Tokom poslednjih nekoliko godina, istorijska volatilnost kripto imovine nastavila je da umanjuje volatilnost diversifikovanih evropskih tržišta akcija i obveznica. Na primer, dok je volatilnost cene bitkoina opala tokom godina, ona je i dalje znatno viša nego za robu kao što su srebro i zlato.

Međusobna povezanost sa širim finansijskim sistemom raste. Veze između kripto imovine i bankarskog sektora evrozone do sada su bile ograničene, iako tržišni kontakti pokazuju da je interesovanje u 2021. godini poraslo.

Neki institucionalni investitori sada takođe ulažu u bitkoin i kripto sredstva uopšte, a potražnja ovih investitora u Evropi je porasla, budući da 56 odsto evropskih institucionalnih investitora koje je anketirao provajder usluga starateljstva i izvršenja Fidelity Digital Assets ima određeni nivo izloženosti digitalnoj imovini u poređenju sa sa 45 odsto u 2020. godine.

Većina vlasnika kripto imovine je prijavila da poseduju manje od 5.000 evra u kriptovaluta

Maloprodajni investitori predstavljaju značajan deo baze investitora kripto imovine. Nedavni rezultati ankete ECB Ankete o očekivanjima potrošača za šest velikih zemalja evrozone pokazuju da čak 10 odsto domaćinstava može posedovati kripto sredstva.

Većina vlasnika kripto imovine je prijavila da poseduju manje od 5.000 evra u kriptovalutama, a većina investitora ima manje od 1.000 evra te imovine. Na drugom kraju spektra, oko 6 odsto vlasnika kripto imovine je potvrdilo da poseduju više od 30.000 evra u kriptoaktivi.

U saopštenju ECB se takođe pominje kako su investitori su uspeli da podnesu pad tržišne kapitalizacije kripto imovine od novembra 2021. godine u iznosu od 1,3 biliona evra bez ikakvih rizika za finansijsku stabilnost, međutim, ovom brzinom, doći će do tačke u kojoj kripto imovina bez pokrića predstavlja rizik po finansijsku stabilnost.

Sistemski rizik raste u skladu sa nivoom međusobne povezanosti finansijskog sektora i tržišta kripto imovine, korišćenjem leveridža i kreditnom aktivnošću. Na osnovu do sada uočenog razvoja, tržišta kripto imovine trenutno pokazuju sve znake novog rizika za finansijsku stabilnost.

Stoga je ključno za regulatore i supervizore da pažljivo prate razvoj događaja i zatvaraju regulatorne praznine, „pošto je ovo globalno tržište i stoga globalno pitanje, neophodna je globalna koordinacija regulatornih mera“, naglašava se u saopštenju ECB

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак ECB: Kripto-imovina potencijalni rizik po finansijsku stabilnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaje se i zemljište, odnosno šest parcela građevinskog zemljišta, kao i oprema. Ponuđene su i nepokretnosti u vlasništvu Fidelinka kompanije ad – isparivačka stanica i priručni magacin, kao i građevinsko zemljište.

Prodaje se i žig.

Izvor: Telegraf

Foto: bing.com

Чланак Fidelinka prodaje imovinu i žig се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi su pokušavali i da “pešaka” saznaju kakvo im je stanje na “računu” za porez na imovinu, ali u tome nisu i uspevali.

Istina i procedura su sledeće.

Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi oni koji ne izmire svoje kvartalne obaveze definisane rešenjem, dobijaju opomene od svojih opštinskih ekspozitura o svom dugu. Na istoj opomeni precizno se navidi i da je rok za izmirenje obaveze pet dana od izdavanja opomene.

Zakon predviđa i da ako poreski obveznik ima primedbe na dostavljenu opomenu i iznos koji treba da uplati u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja.

I treće, ako ni posle toga ne ispune svoje obaveze zaračunava im se kamata ali mogu i dodatno da budu kažnjeni sa 50.000 dinara jer nisu svoje kvartalne obaveze izmirili u predviđenom roku, prenosi B92.

Prinudna naplata

Poreska uprava, ukoliko se ne izmire obaveze i nakon opomene, ima pravo na prinudnu naplatu, koja može da se realizuje ili administrativnom zabranom na primanja pa čak i preuzimanjem pokretnih stvari pa čak i nepokretnosti.

Svaki poreski obveznik dobija sa poreskim rešenjem i iznos rate koju treba da izmiri za određeni kvartal.

To se radi zbog lakšeg praćenja izmirenih obaveza i zakon nalaže da se te obaveze u definisanom iznposu izmire.

Oni pak obveznici koji uplaćuju porez ne po definisanim ratama već to rade u skladu sa svojim nahođenjem, a da pri tom nisu u dugu, ako žele da provere svoje izmirene obaveze, moraju da kontaktiraju direktno ili putem mejla svoju ekspozituru, navodi B92.

Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i izmiruje se u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra.

Porez na imovinu fizičkih lica može se platiti i u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i plaćanje utvrđenog poreza ođednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.

“Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza”, pojasnio je za Blic Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kako saznati da li ste u dugu ili u pretplati na porez za imovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj ovih nedavno usvojenih zakona je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa. Zbog tih izmena održano je već nekoliko protesta. Na njima je poručeno da Srbija nije na prodaju stranim kompanijama kojima, kako se navodi, nove odredbe o eksproprijaciji najviše odgovaraju.

“Svako od nas može izgubiti svoju imovinu”

Novim Zakonom o eksproprijaciji definisani su kraći rokovi za postupanje državnih organa u procesima gde je utvrđen javni interes, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.

Jedna od glavnih zamerki koja se ističe u javnosti zbog tih izmena je da eksproprijacija može da se radi na svim oblicima svojine, kao i da se dodaju projekti iz međunarodnih ugovora, čiji je jedan od potpisnika država Srbija.

„Postupak traje pet plus tri dana, čitav postupak traje pet dana. Ako nadležni organ proceni da bi trebalo dopuniti postupak, može ga produžiti za još tri dana“, kaže advokat Sreten Đorđević koji se bavi ekološkim pravom.

Prema njegovim rečima, posle toga donosi se rešenje o eksproprijaciji, žalbeni postupak traje 30 dana. Drugostepeni organ je dužan da da odluči po žalbi i u jednom inkvizitornom postupku svako od nas u jednom trenutku može izgubiti svoju imovinu preko noći, istakao je Đorđević za N1.

Zbog ovih izmena najviše su zabrinuti poljoprivrednici i građani Srbije u mestima gde se planiraju rudnici, posebno litijuma.

Kako se utvrđuje javni interes?

Zahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona „neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata“ u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Nova ekonomija.

Foto: Pixabay

Чланак Šta piše u zakonu zbog kojeg su tokom vikenda blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmena tek nekoliko članova ovog zakona izvela je, verovatno za vlast neočekivano, i građane pred Skupštinu. Prema tvrdnjama pravnika radi se o tome da se dira u nepovredivost privatne svojine i otvaraju mogućnosti da se privatni interes proglasi javnim i na osnovu toga ljudima oduzima imovina eksproprijacijom. Prema rečima profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić, pored dosadašnjeg javnog interesa po osnovu kog se gubilo pravo na svojinu uz nadoknadu a to su putevi, pruge, bolnice… otvorena je mogućnost da se javnim interesom proglasi projekat iz međudržavnog ugovora u kom je jedna strana država, a druga strana kompanija.

Projekat  od nacionalnog značaja, to može da se smatra javnim interesom

„Ako se taj projekat proglasi da je od nacionalnog značaja, to može da se smatra javnim interesom i to utvrđuje Vlada. Tako se menja smisao instituta eksproprijacije. Poseban problem je što se to radi po hitnom postupku, bez prave javne rasprave. Jeste da je to izmena zakona, ali njom se koncepcijski menja zakon i potrebna nam je prava, a ne fingirana javna rasprava“, napominje ona dodajući da je Srbija od brojnih međunarodnih organizacija, a pre svega Evropske komisije prepoznata kao zemlja koja se nije izborila sa korupcijom, a pre svega visokom korupcijom i da je zato jako opasno donositi ovako nejasan zakon.

Za advokata Čedomira Kokanovića najveći problem kod ove izmene zakona je to što nije definisano šta može biti javni interes.

„Linglong je dobio zemljište za fabriku od države, ali zamislimo da su hteli da grade fabriku na nečijoj privatnoj zemlji. Zaključili bi međudržavni ugovor sa Republikom Srbijom, država bi to mogla da proglasi javnim interesom i zemljište bi bilo eksproprisano. Po dosadašnjem zakonu to ne bi bilo moguće, po novom jeste moguće“, objašnjava Kokanović.

On ističe da su Vladi ostavljena preširoka ovlašćenja, te da ona odlučuje za svaki projekat da li jeste ili nije od javnog interesa.

„Ne mora to da bude fabrika koja zapošljava hiljade ljudi. Može biti recimo i objekat na Pančićevom vrhu ili tako nešto. Imamo situaciju u kojoj javnim interesom mogu da se proglase i stvari koje to nisu“, upozorava on.

Vlasnik imovine može šest godina da bude lišen prava korišćenja

Rakić Vodinelić ukazuje i na još neke potencijalno sporne izmene zakona.

„Sada se izričito navodi da predmet eksproprijacije mogu biti privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina, koju koriste svi građani, može biti park, priobalje, reka, rudna bogatstva… Može se dogoditi da država radi koristi privatnog partnera ekspropriše svojinu koju su koristili svi. Druga stvar je nejasnoća u vezi privremenog zauzimanja zemljišta i zgrada zbog izgradnje, za držanje mašina, smeštaja radnika itd. Po novom to može trajati tri godine plus još tri godine vanredno, ali se ne kaže koje su to okolnosti. Tako da vlasnik imovine može šest godina da bude lišen prava korišćenja, a nigde nije određeno kakvu će naknadu dobiti. Za eksproprijaciju određena je tržišna vrednost, ali za ovo se ne zna“, ističe Rakić Vodinelić.

Tu je i stavka da se bespravni objekti neće isplaćivati po tržišnoj već građevinskoj vrednosti, što u praksi u kojoj legalizacija pred državnim organima traje jako dugo može značiti da građani dobiju manje novca nego što bi trebalo, zbog sporosti javne uprave.

Rio Tinto otkupio zemlju

Protestanti ispred Skupštine u prvi plan su stavili tezu da se zakon menja zbog Rio Tinta i otkupa zemljišta u dolini Jadra. Predsednica Vlade Ana Brnabić je u skupštini „jasno i glasno“ rekla građanima Srbije da „to nikakve veze sa istinom nema“ i da je „potpuna glupost i budalaština“.

„Taj zakon će služiti samo i isključivo tome da se projekti strateški važni za Srbiju brže implementiraju. Da smo imali takav zakon o eksproprijaciji mi bismo za Svetog Nikolu imali završen auto-put do Požege.“

Ona je istakla i da nema veze sa Rio Tintom, jer je njihova firma u Srbiji Rio Sava već pokupovala zemlju od ljudi.
Rakić Vodinelić smatra da upravo hitnost sa kojom se donosi izmena zakona ukazuje na to da se to radi zbog nekog tekućeg projekta ili nekog čija će realizacija uskoro početi.

„Premijerka tvrdi je Rio Tinto otkupio zemlju, ali oni su otkupili tek oko trećine ili četvrtine potrebnog zemljišta. Uostalom, vidimo ljude iz Gornjih Nedeljica koje pritiskaju da prodaju zemlju“, napominje ona.

Kokanović, koji zastupa rudarske kompanije tvrdi pak da je još 2015. godine izmenom zakona o rudarstvu dozvoljena eksproprijacija u korist privatnih rudarskih firmi.

„Ako postoji mogućnost da vlasnik jedne parcele neće da je proda onda je faktički zabranjeno rudarstvo. Rudarske kompanije generalno ne vole eksproprijaciju, jer je tada komplikovana regulativa i postoje standardi međunarodnih finansijskih institucija. Oni će radije platiti malo više da izbegnu to“, tvrdi Kokanović.

Proces eksproprijacije se ovim izmenama ubrzava i skraćuje

Proces eksproprijacije se ovim izmenama ubrzava i skraćuje. Za početak, vlasnik ima pet dana da odgovori na poziv za eksproprijaciju, što je prema mišljenju Rakić Vodinelić jako kratko.

Kokanović tvrdi da je ovom izmenom proces eksproprijacije učinjen brzim i efikasnim iz ugla države, ali vlasniku imovine, građaninu, smanjuje prava da ospori eksproprijaciju ili da izvuče veću cenu.
Građevinski inženjer Danijel Dašić se plaši da bi se na ovaj način mogla progurati i eksproprijacija ne samo kod otvaranja rudnika nego i kod istraživanja.

„Ako se to proglasi javnim interesom, mada nikada nije bio, može se ljudima uništiti zemlja, a šta ako je istraživanje neuspešno“, pita se Dašić, dodajući da do sada nije bilo većih problema kod eksproprijacije za pravi javni interes kao što je put ili pruga.

Često je država kada je učestvovala u velikim projektima sa privatnim partnerima, pribegavala leks specijalisima, posebnim zakonima kako bi zaobišla domaće propise koji im samo komplikuju i otežavaju poslove. Sada, prema tvrdnjama Rakić Vodinelić, za tim neće biti potrebe.

„Da su imali ovaj zakon ne bi morali da donose leks specijalis za Beograd na vodi. Bila bi dovoljna izmena detaljnog urbanističkog plana. Ili recimo leks specijalis za gasovod Turski tok, mada je pre nekoliko meseci njime uvedena promena shvatanja javnog interesa, kako bi se olakšalo prihvatanje interesa kompanije kao javnog“, napominje ona.

„Ovo je ozbiljna povreda svojinskih ovlašćenja i nejasan propis. Trebalo je osim pravnog sagledati i ekonomski aspekt i eventualne tužbe pred Evropskim sudom pravde. Ako Skupština usvoji zakon, na potezu je predsednik Srbije da odbije da potpiše ukaz“, poručuje Vodinelić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Eksproprijacija, ko dobija a ko gubi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko će taj namet biti uvećan za sada je neizvesno, jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata, ali ono što je izvesno to je da bi ovi dokumenti trebalo da se donosu do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca. Doduše, predloge osnovice su neki gradovi i opštine već uradili, poput Niša i Kragujevca, ali ovi dokumenti još uvek nisu usvojeni.

Obračun poreza će biti veći za većinu poreskih obveznika u 2022. godini

I bez tih zvaničnih dokumenata jasno je da će osnovica za obračun poreza biti za većinu poreskih obveznika u 2022. godini uvećana, jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabeležen skok cena kvadrata. Ipak, kao i ranijih godina, postoje nekretnine u nekim zonama koje nisu bile interesantne za kupce, pa oni koji u njima žive, platiće manji iznos od onog u ovoj godini.

Ono što će izgleda ostati isto kao prošle godine to su stope poreza, koje, bar po najavama lokalaca, neće biti uvećane a kreću se između 0,3% i 0,4%.

– Preliminarni podaci ukazuju da bi osnovica za obračun poreza na imovinu za sledeću godinu trebalo da bude nešto veća. U kojoj meri, zavisi od više faktora, jer se osnovica za obračun poreza na imovinu određuje prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. Treba da se zna da o podeli opština na zone i ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1.oktobra 2020. do 30 septembra 2021. godine. Važno je da se kaže da rast cena kvadrata nije isti po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikovaće se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi – ističu iz lokalnih poreskih administracija koje je kontaktirao Blic.

Promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju

U Nišu i Kragujevcu su ove službe već uradile predloge odluka iz kojih se vidi da će u većini zona porez na imovinu biti uvećan. Međutim, ima i onih gde će ovaj namet biti niži, jer su cene kvadrata pale zbog malog prometa.

Primera radi u Nišu za stan u trećoj zoni, koji je star 20 godina i površine 60 m2, porez će biti 8.466,14 dinara, dok je ove godine bio 8.040 dinara. Za kuću u četvrtoj zoni u Njegoševoj ulici, staroj 30 godina i površine 100 m2, porez će biti 7.085 dinara, dok je ove godine bio 6.887. Porez će biti smanjen za građevinsko zemljište u šestoj zoni sa 3.477 na 3.350 dinara, kao i za poslovni prostor u četvrtoj zoni,i to sa 13.555 na 13.482,61 dinara.

I u Kragujevcu je situacija šarenolika, jer je u odnosu na prethodnu godinu najviše porasla cena kvadrata kuća u ekstra zoni, 15,8%, a najmanje stanova u prvoj, gde je uvećanje 0,5%. Tako će, za kuću od 100 m2u ekstra zoni, izgrađenu 70-tih godina, porez 2022. godine biti veći za 1.020 dinara i iznosiće 7.469,48 dinara dok će za stan od 55 m2 u ovoj zoni, istog godišta, vlasnik platiti 7.258 umesto 6.925 dinara. Vlasnici kuća u prvoj, trećoj i petoj zoni su u boljem položaju jer će za 100 m2 platiti stotinu dinara manji porez .

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju

Što se tiče Beograda, Blic nije imao uvid u predlog odluke ali prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine, cene stanova novogradnje najviše su porasle na Paliluli i to za 20% i Zvezdari za oko 17%. Na Voždovcu je kvadrat skuplji za 13%, Vračaru 10% a u Starom gradu 2% u odnosu na treći kvartal prošle godine, dok su na Savskom vencu cene u novogradnji u proseku ostale iste kao 2020.

Stručnjaci za nekretnine kažu da je promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju zbog čega se može očekivati značajano povećanje poreza na ove nepokretnosti.

– Ta vrsta objekata doživela je pravi „bum“ na tržištu. Može se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije – smatra član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić.

Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do 1% godišnje, a najviše 40%.

Oporezivaće se i nasleđeni bitkon

Od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Naime, stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. To znači ako se nasleđuje bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja. Istovremeno, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti i iznosi 15%.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Veći porez na imovinu u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.