Tako je Indija krajem leta četiri puta povećala uvoz ruskih dijamanata na mesečnom nivou i za devet odsto na godišnjem na 215,1 milion dolara, prenose „RIA Novosti“.

Ovo je postala najveća mesečna kupovina od marta 2018. godine, kada je Indija kupila 481 milion dolara vredne dragulje.

Ukupno, od početka godine, indijske kompanije su od Rusije kupile dijamante u vrednosti od 863 miliona dolara, što je 29 odsto više nego prošle godine.

Kako je saopštio indijski industrijski regulator, Savet za promociju izvoza dragulja i nakita „Alrosa“ je krajem septembra, na svoj zahtev, obustavila prodaju dijamanata za septembar i oktobar.

Kasnije su glavni predstavnici indijskog sektora dijamanata preporučili dvomesečno zamrzavanje svih uvoza neobrađenih dijamanata u Indiju, što je postala najradikalnija restriktivna mera od pandemije.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Indija od Rusije kupuje sve veću količinu dijamanata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog je u tome što za razliku od imućnih Kineza, koji mahom kupuju zapadnjačku odeću, dobrostojeći Indijci su verniji tradiciji, pa prodaja poznatih zapadnih modnih marki trenutno čini manje od 12% ukupne potrošnje na indijskom tržištu.

Sve više najpoznatijih modnih kuća u svetu, poput francuskog Diora, sklapa ugovore sa modnim dizajnerima u Indiji za proizvodnju ekskluzivnih kolekcija, a modeli koje su potpisali indijski kreatori pojavljuju se na najprestižnijim događajima, kao što je dodela američkog Oskara.

Indija je prošle godine osnovala 88.000 startap preduzeća, od kojih 15% čine početničke firme u modnoj industriji, od kojih su neke do sada privukle i do 20 miliona dolara ulaganja. U naciji koja se nametnula na globalnom tržištu svojom IT i farmaceutskom industrijom, modna delatnost doživljava vrtoglav uspon, pre svega zahvaljujući rastu srednje klase za koju se procenjuje da će do 2025. godine narasti na 583 miliona ljudi, što je više od dve petine ukupnog stanovništva.

Najveći izvoz u zapadne zemlje

Prošle godine, modna industrija u svetu je vredela 242,8 milijardi dolara, sa procenama da će do 2030. dostići 369,8 milijardi dolara. Tržište odeće u Indiji je u 2022. godini procenjeno na 59,3 milijarde dolara, približivši se tržištima Nemačke (63,1 milijarda dolara) i Velike Britanije (65 milijardi dolara), sa prognozama da će do 2030. industrija mode u Indiji vredeti 60,9 milijardi dolara.

Indijska tekstilna industrija zapošljava oko milion ljudi, a tamošnjim modnim dizajnerima ide na ruku i to, što za razliku od Kine gde imućniji građani mahom kupuju zapadnjačku odeću, dobrostojeći Indijci su mnogo verniji onoj koja predstavlja mešavinu tradicije i savremenih trendova. To potvrđuje i podatak da je prodaja poznatih zapadnih robnih marki činila prošle godine manje od 12% ukupne potrošnje na indijskom tržištu.

Iz tog razloga, zapadni proizvođači odeće se povezuju sa lokalnim preduzećima i dizajnerima, kako bi na taj način uvećali svoju prodaju. Nasuprot tome, od ukupnog prošlogodišnjeg izvoza odeće iz Indije u vrednosti od 37,6 milijardi dolara, indijski tekstilci su plasirali najviše svoje robe na zapadnim tržištima, u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji.

U Indiji se preko interneta ostvaruje oko 10% ukupne prodaje odeće, a predviđa se da će do 2030. onlajn prodaja porasti više nego dvostruko.

Problemi s pamukom

S druge strane, jedan od najvećih problema sa kojima se suočava indijska modna industrija, poznata po korišćenju prirodnih materijala je ubrzani rast cene tamošnjeg pamuka. Indijski pamuk je sve do polovine 2021. godine bio jeftiniji čak i od kineskog, ali usled niskih prinosa tokom nekoliko uzastopnih godina, njegova cena se za nepunih godinu dana udvostručila.

To je negativno uticalo na proizvođače specijalizovane za pamučni tekstil i odeću, pa se više njih preusmerilo na druge proizvode. Proizvodi od pamuka kao što su pamučna pređa, tepisi i rukotvorine doživeli su najveći pad u izvozu indijske odeće i tekstila, smanjivši svoj udeo za preko 11% tokom nepunih godinu dana.

Чланак Svetska moda se seli u Indiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugo telo UN-a prošle sedmice je predvidelo da će Indija prestići Kinu do sredine ove godine. Međutim, novi podaci pokazuju kako se očekuje da će broj stanovnika Indije već do kraja aprila dosegnuti 1.425.775.850.

Kina i Indija duže od 70 godina čine više od trećine svetske populacije, piše BBC. “Kina će uskoro ostati bez svog dugogodišnjeg statusa najmnogoljudnije zemlje na svetu”, naveli su u saopštenju iz UN-ovog Odjeljenja za ekonomska i socijalna pitanja (DESA), prenosi Index.

Očekuje se dalji rast broja stanovnika Indije

Dodaju kako je “zbog nesigurnosti povezanih s procenom i projekcijom stanovništva tačan datum kada se očekuje da će Indija nadmašiti Kinu u broju stanovnika približan i podložan reviziji”. Populacijski fond UN-a prošle sedmice je objavio da će Indija imati 2.9 miliona ljudi više od Kine do sredine 2023. godine.

Stopa nataliteta u Kini nedavno je pala, a stanovništvo se prošle godine smanjilo prvi put od 1961. godine. DESA prognozira kako bi broj stanovnika Kine mogao pasti ispod jedne milijarde prije kraja vijeka. “Suprotno tome, očekuje se da će stanovništvo Indije nastaviti da raste još nekoliko decenija”, naglašavaju.

Ipak, stopa fertiliteta pada i u Indiji – s 5.7 rođene dece po ženi 1950. godine na 2.2 rođene dece po ženi danas. U novembru je svetska populacija prešla 8 milijardi, ali stručnjaci smatraju da rast nije tako brz kao što je bio.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Indija prestigla Kinu po broju stanovnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Indijska populacija je jedna od najmlađih na svetu – gotovo polovina zemlje, odnosno 650 miliona ljudi, ima manje od 25 godina, a porodice sa više od jednog deteta u njoj su uobičajena pojava. S druge strane, u Kini je situacija obrnuta, stanovništvo je sve starije i sve ređe se odlučuje da ima više dece.

Zato će do 2047. godine svaka peta osoba na globalnom tržištu rada biti iz Indije. Tako bar kaže računica koju su izradile konsultantska kuća McKinsey & Co i Federacija indijskih privrednih i industrijskih komora. Od toga će Indija itekako imati ekonomske koristi budući da već i sada veliki broj kompanija razmatra selidbu svoje proizvodnje iz Kine u zemlje koje imaju mlado stanovništvo ali i jeftinu cenu rada. Neke, poput Samsunga, Epla, Opoa, Šaomija i sl, su već počele da sele deo svog poslovanja u Indiju.

Ovo nije slučajno. Indija ima dobar obrazovni sistem koji školuje kvalitetne kadrove. I što je najvažnije, ona ima koga da školuje dok mnoge druge zemlje muku muče i sa natalitetom ali i sa deficitom mnogih profesija.

Radna snaga pak nije jedina prednost Indije. Kako se produbljuju tenzije između Kine i Zapada ova zemlja dobija sve važniju ulogu u međunarodnim odnosima. Razlog tome je činjenica da je ona ipak politički znatno neutralnija od Kine.

Foto: Jaikishan Patel, Unsplash

Чланак Indija će uskoro imati više stanovnika od Kine, što će doprineti njenoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za geopolitičku igranku razvijenih „zapadnih zemalja“ (tu je i geografski istočna Australija) i Rusije, pare se naplaćuju – na dalekom Istoku. Indija je postala nezaobilazan igrač na globalnom tržištu nafte, kupujući jeftinu rusku naftu koju Zapad „iz principa“ neće a prodajući tom istom zapadu, prevashodno EU i SAD, skupo gorivo od te iste nafte, piše Blumberg.

I pored toga što naveliko podriva zapadne napore da energetskim embargom osakate prihode Moskve, kojima se između ostalog finansira rat u Ukrajini, Nju Delhi ne trpi javno gotovo nikakve posledice.

– Čelnici američkog Trezora imaju dva glavna cilja, održavati tržište dobro snabdeveno naftom i odvojiti Moskvu od naftnih prihoda. Oni su svesni da indijske i kineske imaju velike profitne margine kupujući jeftinu rusku naftu a prodajući iz nje prerađeno gorivo po globalnim cenama. I to im je ok – kaže za Blumberg Ben Kahil, viši saradnik vašingtonskog tink-tanka „Centar za strategijske i međunarodne studije“.

A takvu situaciju Indijci koriste masovno, dnevno su slali 89.000 barela benzina i dizela dnevno u Njujork prošlog meseca. To je najviše u poslednje četiri godine, podaci su analitičarske firme „Kpler“. Uz to niskosumporni dizel koji ide u Evropu svakog dana dostizao je 172.000 barela, najviše od oktobra 2021.

A tada još nije bilo zabrane direktnog uvoza ruskog dizela, koja je počela danas. Ta zabrana će Aziju načiniti još važnijom za snabdevanje Evrope gorivom koje pokreće gotovo svaki biznis. Ovo je i ogroman izazov za indijske rafinerije jer one moraju da prerade i za domaće tržište, koje je 85 odsto zavisno od uvoza nafte.

Proizvodi koji su stigli iz Rusije

– Indija je neto izvoznik naftnih derivata i sada će biti još veći. Prilično je jasno da dobar deo toga mora biti od proizvoda koji su stigli iz Rusije – kaže Voren Peterson, singapurski šef robne strategije u „ING Grupi“.

Iako se sa jedne strane medijski i politički dobijaju poeni za „čvrst stav“ prema Rusiji i blokadom nafte i goriva, ovakav posao Indijaca čak nije ni protiv pravila sankcija EU. Indija, jednostavno, ne potpada pod zabranu ako prerađuje rusku naftu u „svoje“ gorivo.

– Grupa 7 je rešena da sreže prihode Moskve što je više moguće, ali im je takođe u interesu da rusko gorivo i nafta ipak stignu na tržište i ne izazovu globalni poremećaj ponude – kaže Serena Huang, vodeći analitičar za Aziju u „Vorteksa“

Ono u čemu Zapad uspeva je da drži rusku naftu jeftinom, ili jeftinijom nego što bi trebalo da bude, pošto ima manje tržišta gde legalno može da bude kupljena. U trenutku kada je brent na svetskim berzama nešto više od 80 dolara, ruski ural se prodaje mnogo manje nego što je sankcijama ruskim kupcima postavljeno ograničenje da smeju da plate najviše 60 dolara po barelu.

U normalna vremena, ural je cenom samo 10 odsto jeftiniji od brenta, kao referentno nafte za EU tržište, sada se prodaje i uz diskont od 40 odsto.

– Indijska spremnost da kupuje više ruske nafte je sastavni deo a ne „rupa“ u planu Zapadnih zemalja da nanesu ekonomsku bol (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu a da one same ne trpe previše – tvrdi Džejson Bordof, direktor osnivač Centra za globalnu energetsku politiku pri Univerzitetu Kolumbija i nekadašnji savetnik u administraciji Baraka Obame.

Kina se brzo budi i to sve menja

Međutim, ovakve računice Zapada o „bezbolnom“ sputavanju Rusije mogao bi da naruši drugi veliki dalekoistočni igrač – Kina. Kina je izašla iz zero-kovid antipandemijskog režima i sada izgleda da se ekonomski oporavlja mnogo brže nego što je očekivano.

A to znači da će joj trebati i mnogo više goriva nego što je planirano, ili što ga ima sada preraspoređenog u svetu, kažu iz Međunarodne agencije za energiju.

– Ovo može biti i više, ako se kineska ekonomija bude budila brže nego što računamo. Globalna tražnja za naftom i LNG-om će otići naviše – rekao je Birol u Bangaloru, pred sutrašnji energetski forum,

Već sada potrošnja avionskog goriva u Kini, koja se otvorila nakon pandemije, je „veoma veoma velika“ i to će povećati ukupnu tražnju za gorivom. Još veći problem je što LNG-a na tržištu ima manje nego nafte, i to na istorijski najnižem nivou, pokazuju podaci EIA.

A, podsetimo, taj gas bi trebalo da zameni zemni gas iz gasovoda, za koji takođe postoje sankcije Rusiji. Kako će sve to uticati na cene i nafte, i dizela i gasa, videćemo veoma brzo.

Trenutno se nafta drži na 80 dolar za barel brenta, dizela na Mediteranu (tržišta po kom se meri i cena na pumpama u Srbiji) 820 dolara za tonu a LNG-a 55 dolara evra po megavatu u EU.
Igranka se nastavlja a, kako vidimo, „muzika“ može i da se ubrza.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Maskenbal u EU: Indijski dizel miriše na rusku naftu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre početka ukrajinskog rata Rusija je bila najveći snabdevač Evrope gorivom, a uvođenje sankcija dovešće do značajne promene u rutama globalnih tokova dizela, piše američka agencija.

Snabdevanje EU iz SAD i Indije već je u porastu, jer te zemlje proizvode više nego što troše, što im omogućava da izvoze višak, navodi Blumberg i dodaje da je nakon početka rata Indija postala jedan od najvećih kupaca ruske nafte.
Značajno povećanje tokova indijskog dizela praktično osigurava da se ruska nafta kupuje i prerađuje u Indiji, pre nego što se proda nazad u Evropu, navodi se u tekstu.

Na taj način evropske sankcije nisu u potpunosti zaustavile isporuku ruske nafte Evropi, ukazuje Blumberg.

Izvor: Fonet

Foto; Pixabay

Чланак Rusku naftu, Indija će prerađivati i slati u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalni bruto domaći proizvod (BDP) u 2022. godini iznosio je 101,6 biliona dolara, a pet najvećih ekonomija činilo je 51 odsto ukupnog svetskog ekonomskog autputa.

Kao i ranijih godina najveća je privreda Sjedinjenih Američkih Država sa 20 biliona dolara, dok je na drugom mestu Kina sa 18,3 biliona dolara.

Ove dve ekonomske supersile čine čak 42 odsto svetskog BDP-a.

Najveće svetske ekonomije nominalno gledano su uglavnom najmnogoljudinije zemlje ili zemlje srednje veličine, ali veoma razvijene kao što Holandija ili države sa ogromnim prirodnim resursima kao što je Saudijska Arabija.

Na dalekom trećem mestu je Japan sa 4,3 biliona dolara, dok je Nemačka kreirala BDP od četiri biliona dolara.
Na petom mestu više se ne nalazi Ujedinjeno kraljevstvo, jer ga je iz top pet istisnula Indija koja je imala BDP od 3,2 biliona dolara.

Od petog do desetog mesta poređane su UK, Francuska, Rusija, Kanada i Italija u rasponu od dva do 3,2 biliona dolara kreiranog BDP-a u 2022. godini.

Zemlje od 10. do 25. mesta predvodi Iran koji je slično Italiji je ostvario blizu dva biliona dolara BDP-a, Brazil 1,9 biliona i Južna Koreja sa 1,7 biliona dolara.

Tu su i Australija, Španija, Indonezija, Meksiko, Saudijska Arabija, Holandija, Tajvan, Švajcarska, Poljska kao jedina zemlja iz Centralne Evrope, Švedska i Argentina.

Ostatak sveta proizveo je 16,2 biliona dolara. Najmanja ekonomija na svetu u prošloj godini bila je pacifička ostrvska zemlja Tuvalu sa BDP-om od oko 60 miliona dolara.

Poređenja radi Srbija je u 2022. godini imala BDP od oko 65 milijardi dolara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koju zemlju je Indija smenila ušavši u top 5 zemalja sa najvećim BDP-om се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deca nisu jedina koja mogu da se potuku oko igračaka. Tuku se i odrasli, ali oko zarade od prodaje igračaka. U pitanju je mnogo više od dečje igre, jer je vrednost ovog tržišta u svetu porasla prošle godine za preko 22%, na više od 141 milijarde dolara, sa procenama da će vredeti preko 230 milijardi dolara do 2028. godine.

Kina je već decenijama najveći svetski centar za proizvodnju i izvoz igračaka, sa udelom od oko 80% na svetskom tržištu. Prema izveštaju Kineskog udruženja za igračke i proizvode za maloletnike, izvoz igračaka iz ove zemlje je prošle godine iznosio 46,12 milijardi dolara, što je činilo 56% ukupnog svetskog izvoza igračaka.

Kinezi su najviše igračaka prodali na tržištu SAD, pri čemu je izvoz u tu zemlju, uprkos trgovinskom ratu i sve većim političkim tenzijama između dve države, porastao tokom samo godinu dana za 57,3%, na 13,48 milijardi dolara. Izvoz igračaka na druge najkomercijalnije destinacije, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Republiku Koreju, Nemačku, Holandiju, Meksiko, Rusiju, Australiju i Maleziju, iznosio je 13,59 milijardi dolara. Isti izvor navodi da je prodaja igračaka na domaćem tržištu porasla prošle godine za 9,6%, na 85,46 milijardi juana, odnosno na oko 12,65 milijardi dolara, što Kinu čini najvećim tržištem igračaka u svetu.

Najozbiljniji konkurenti Kinezima u ataku na dečija srca i novčanike roditelja su SAD i EU, ali u poslednje vreme, od kako rastu troškovi rada u Kini, pojavljuju se i novi pretendenti koji bi da podriju kineski monopol na ovom tržištu. Vijetnam čini lavovski deo bilansa u svetskom knjigovodstvu igračaka, ali pre svega zato što kineske fabrike sada tamo i same traže jeftinije destinacije za proizvodnju.
Kinezima mnogo jače duvaju za vrat proizvođači igračaka u Indoneziji i Maleziji, kao i fabrike u Meksiku i Brazilu. U ovu igru ozbiljnije ulazi i Turska, kao i neke zemlje istočne Evrope, pre svih Poljska, čija savezna statistika tvrdi da su Poljaci izbili na četvrto mesto najvećih izvoznika igračaka u svetu.

Saplitanje Kineza drakonskim carinama

Ipak, posebno zanimljiv izazivač u ovoj trci je Indija, imajući u vidu da je u toj zemlji angažovano čak 15 nadležnih institucija na saveznom i lokalnom nivou sa zadatkom da se kineske igračke potisnu pre svega sa domaćeg tržišta, a potom i da indijski proizvođači igračaka osvoje mnogo veći udeo na svetskom tržištu od sadašnjih, prilično skromnih 0,5%.

Tržište igračaka u Indiji trenutno vredi oko 1,5 milijarde dolara, a prema procenama revizorske kuće KPMG, ono bi moglo da se udvostruči do 2024. godine, uz predviđanja da će domaća tražnja rasti za 10 do 15 procenata više u odnosu na svetski prosek od oko 5%. Najvažnije u ovoj računici je to da industrija igračaka ima ogromne mogućnosti za otvaranje radnih mesta. Za svakih 10 miliona dolara ostvarenih prihoda, industrija ima potencijal da stvori 1.000 direktnih radnih mesta, ne računajući zapošljavanja u pratećim delatnostima. To znači da ukoliko bi indijsko tržište igračaka za dve godine dostiglo vrednost od ciljanih tri milijarde dolara, ova industrija bi u kratkom roku obezbedila nova zapošljavanja za oko tri miliona ljudi. Poređenja radi, cela IT industrija u Indiji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Sve do izbijanja pandemije korona virusa, uvoz je učestvovao sa ogromnih 80% u ukupnoj vrednosti indijskog tržišta igračaka, a čak 70% uvezenih igračaka je poticalo iz Kine. Onda su indijske vlasti 2020. godine, uporedo sa uvođenjem karantina za ljude, uvele i nova pravila za kretanja igračaka, i tako „konačno uslišile zahteve domaćih proizvođača igračaka da se reguliše uvoz ovih proizvoda“.

Ovako prokomentarisani potez vlade u javnosti je zapravo značio da je Indija, koja na svetskoj pozornici nasuprot Kini važi za demokratsku državu, okrenutu slobodnom tržištu, i sama posegnula za protekcionističkim merama, trenutno vrlo popularnim u celom svetu. Indijska vlada je 2020. godine podigla osnovnu carinu na uvoz igračaka čak za tri puta, sa 20% na 60%, kako bi zaštitila domaće proizvođače.

Sledeće godine, postalo je obavezno za sve proizvođače igračaka, domaće i inostrane, da dobiju BIS (Bureau of Indian Standards) sertifikat za prodaju svojih proizvoda u Indiji. To je podrazumevalo inspekcije u fabrikama i ispitivanje uzoraka, što je uz stroga pravila koja je Kina uvela u borbi protiv korone, dodatno otežalo kineskim proizvođačima igračaka izvoz u Indiju.

Kako se nedavno pohvalilo indijsko ministarstvo industrije, nakon primene ovih mera uvoz igračaka u Indiju je naglo opao za preko osam puta, sa 304 miliona dolara u 2018-19. godini na svega 36 miliona dolara u 2021-22. godini. S druge strane, izvoz je u posmatranom periodu porastao sa 109 miliona dolara na 177 miliona dolara. Vodeće destinacije za izvoz indijskih igračaka su i dalje SAD i Velika Britanija, uz primetan rast prodaje igračaka na tržištu Bliskog Istoka i u afričkim zemljama. Prema najnovijim zvaničnim podacima, nadležno telo za sertifikaciju kvaliteta igračaka je dodelilo 881 dozvolu domaćim proizvođačima i svega 13 dozvola stranim proizvođačima.

Elektronika i čipovi preskupi za preduzetnike

Najveći problem industrije igračaka u Indiji je, međutim, u tome što 90% proizvodnje potiče iz oko 4.000 malih preduzeća, koja su loše organizovana i međusobno nepovezana. Iz tog razloga, indijska vlada je planirala da formira 35 lokalnih klastera u ovom sektoru, koji će teritorijalno povezati proizvođače i uvećati zajedničke kapacitete.

Prvi klaster igračaka u zemlji osnovan je u Kopalu u indijskoj državi Karnataka. Prostire se na 400 hektara državnog zemljišta i ima za cilj da integriše ceo proizvodni lanac u lokalu, uključujući i ulaganja u nove mašine, alate i 3D tehnologije, kao i da smanji zavisnost proizvođača od uvoza pojedinih sirovina, kao što su vlakna za kosu za lutke i boje za igračke.

Trenutno je odobreno osnivanje još 19 klastera, uključujući najveći „Park igračaka“ u Indiji, u državi Utar Pradeš, gde će dobiti posao preko 6.000 ljudi sa zadatkom da proizvode kvalitetnije, izdržljivije i jeftinije igračke od kineskih. Ali vlastima se zamera da ovaj ambiciozni plan klasterizacije i dalje uporno zaobilazi neke politički osetljive teritorije, poput Pendžaba i Himačal Pradeša.

Kritike se odnose i na činjenicu da je u trci sa kineskom konkurencijom, velika prepreka za domaće izvoznike igračaka to što mnogi od njih nemaju proizvodne pogone u blizini najvećih indijskih luka. Pored fizičke, manjkava je i poslovna infrastruktura, smatraju neki indijski ekonomisti, koji predlažu da vlada kroz klasterizaciju učini i dostupnijom nabavku proizvoda kao što su elektronski delovi, muzički čipovi i liveni kalupi, koji su preskupi za domaća mikro i mala preduzeća, uključujući i sektor igračaka.

Ukoliko bi ovakvi proizvodi bili povoljniji za male preduzetnike, to bi prema mišljenju predlagača podstaklo masovniju i raznovrsniju proizvodnju elektronskih igračaka i akcionih junaka. Ove vrste igračaka su najprodavanije u Indiji, a upravo u tom delu proizvodnje lokalna preduzeća najviše zaostaju za kineskom konkurencijom.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Halfcut Pokemon, Unsplash

Чланак Rat na tržištu igračaka: Više od dečije igre се појављује прво на Biznis i Finansije.

Paritet kupovne moći služi za upoređivanje životnog standarda između različitih zemalja, tako što se uzima u obzir domaći proizvod po stanovniku u smislu životnih troškova u svakoj zemlji. piše Nova ekonomija.

Razvoj moderne nauke i industrijska revolucija dali su Zapadnoj Evropi i njenom američkom ogranku ekonomsku sposobnost da kreiraju ogromnu vojnu moć, omogućavajući im da veći deo planete stave pod svoju sferu uticaja, navodi se u analizi Nikolića koja je objavljena u časopisu „Finansije“.

Međutim, kako je Kina već skoro deceniju vodeća industrijska sila („svetska radionica”), koja iz godine u godinu povećava svoj udeo u globalnoj industrijskoj proizvodnji i ekonomskoj aktivnosti generalno, čini se da bi upravo taj proces mogao da se odigra u njenu korist.

Države koje su uvele sankcije Rusiji (SAD, Kanada, Britanija, EU, Japan, Južna Koreja, Australija, Novi Zeland, Tajvan, Singapor, Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn) proizvodile su skoro četiri petine globalnog BDP-a.

Globalizacija, a posebno nezabeležen rast Kine, i u manjoj meri Indije (te drugih zemalja u razvoju koje su dvostruko brže ekonomski napredovale od Zapada), ozbiljno je umanjila tu moć, naročito u poslednjih četvrt veka.

Razvijene države proizvode tek oko 57 odsto globalnog BDP-a

Procenjuje se da ove godine razvijene države proizvode tek oko 57 odsto globalnog BDP-a mereno tržišnim kursevima.

Zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinath ukazuje da će sankcije uvedene Rusiji verovatno smanjiti dominaciju dolara i promovisati druge monete, posebno kriptovalute i digitalne valute. To bi bi moglo da dovede i do urušavanja međunarodnog monetarnog sistema.

S obzirom da mnoge zemlje, posebno Kina i Japan, drže ogromne količine deviznih rezervi izraženih u dolarima, u slučaju pada vrednosti dolara, Peking bi se suočio sa ogromnim gubicima, ali bi, usled praktično pada monetarnog sistema usidrenog u američkom dolaru, dobio priliku da promoviše svoju valutu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Do 2040. Kina i Indija biće bogatije od Zapada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bruto domaći proizvod (BDP) Indije za kvartal jul-septembar tekuće finansijske godine porastao je za 6,3 odsto na godišnjem nivou, prema privremenim procenama koje je u sredu objavio Nacionalni zavod za statistiku (NSO).

Centralna banka Indije (RBI) je u svom izveštaju ranije ovog meseca predvidela stopu rasta između 6,1% i 6,3% za isti period. Novi podaci pokazuju da je BDP povećan za 8,4% u istom periodu tokom 2021-22. godine.

Istovremeno, nominalni BDP ili BDP u tekućim cenama u drugom kvartalu 2022-23. godine, pokazao je rast od 16,2%, u poređenju sa 19,0% iz drugog tromesečja 2021-22. godine, navodi se u izveštaju.

Takođe pokazuje da je sektor poljoprivrede u periodu od jula do septembra zabeležio rast od 4,6% u odnosu na prethodni kvartal i poboljšanje u odnosu na 3,2% – zabeleženih u istom periodu lani, piše RT.

Međutim, proizvodni sektor se smanjio za 4,3%, preokrenuvši ekspanziju od 4,8% u prvom fiskalnom tromesečju i značajno odbacivši tempo rasta od 5,6% u istom kvartalu prošle godine.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Indija ostaje najbrže rastuća svetska ekonomija се појављује прво на Biznis i Finansije.