U odnosu na poslednji popis stanovništva iz 2011. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje.

Ipak, postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju, piše Euronews Srbija.

Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48,12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11,1 procenata ne želi da se odseli, dok 39,8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.

Među onima koji žele da se odsele dominiraju mlade žene – njih 29,8 odsto, naspram momaka kojih je 21,4 odsto
Posmatrajući kategoriju mladih od 15 do 30 godina, prema popisu iz 2011. godine, mladih je bilo ukupno 1.322.021. Prema popisu iz 2022. godine mladih je 274.000 manje – 1.047.543.

Samo u kategoriji mladih od 25 do 29 godina, Srbija je izgubila skoro 100.000 mladih.

Negativni prirodni priraštaj

Prema rečima savetnika u kabinetu premijerke Srbije za demografiju Ivana Brkljača, razlog zašto naša zemlja ima značajan broj mladih ne leži u migracijama već u negativnom prirodnom priraštaju.

„Pražnjenje Srbije se dešava zato što je nama prošle godine umrlo 110.000 ljudi, a rodilo se 62.000 beba“, istakao je za Euronews Srbija Brkljač.

On objašnjava da Srbija nema ništa veći problem sa migracijama od drugih evropskih država.
Brkljač ističe da u broj od 70.000 ljudi koji godišnje ode iz Srbije ulaze i sezonski radnici koji se vraćaju u zemlju. S druge strane, ističe da postoji i trend povratka ljudi u Srbiju.

„Kada govorimo o trendovima vidite dve stvari. Ljudi se vraćaju iz mnogo razvijenijih zemalja kao što je Švedska, zato što su se tamo neke oklnosti promenile i ljudi planiraju povratak. Možemo primetiti za vreme i nakon korone povećan broj ljudi koji se iz Kanade, Australije… čitave porodice su se vratile. Dakle u samim migratornim tokovima postoji neki balans. Ono gde je disbalans to je broj ljudi koji umire u odnosu na broj koji se rađa, ali postoji jedan pozitivni disbalans da mi po prvi put postajemo zemlja imigracija“, zaključio je Brkljač.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Prošle godine umrlo 110.000 ljudi, a rodilo se 62.000 beba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovde se naravno ne misli na zlatno doba kakvo već godinama doživljavamo mi u Srbiji, zahvaljujući pojeftinjenju parizera i drugim uspesima tvoraca ekonomske politike, već na period života u kojem ne moramo više da radimo već možemo da uživamo u unučićima ili životu u nekoj drugoj zemlji.

Mi sa našim penzijama doduše ne možemo da biramo gde ćemo živeti, ali ovde se radi o Amerikancima koji se često opredeljuju da starost provedu van granica svoje zemlje iz više razloga među kojima su najvažniji – niži troškovi života, bolja zdravstvena nega, prijatna klima itd.

Švajcarska na prvom mestu

Prema mišljenju najvećeg broja anketiranih za potrebe ovog istraživanja, Švajcarska može najviše da ponudi američkim penzionerima, zahvaljujući tome što ima “prijateljski nastrojen” poreski sistem ali i zato što je pravna država u kojoj građani znaju na šta mogu da računaju. Ona takođe ima visoko razvijen i svima dostupan zdravstveni sistem.

Na drugom mestu nalazi se Portugal u kojem su znatno niži troškovi života nego u SAD i koji ima prijatnu klimu. Sledi ga Australija zbog geografskih atrakcija ali i prijateljski nastrojenog stanovništva, a njoj je za petama Novi Zeland koji se smatra generalno “srećnom i bezbrižnom” zemljom. Na petom mestu nalazi se Španija sa svojom umerenom klimom, mnoštvom kulturnih sadržaja i programom “zlatne vize” koji omogućava dobrostojećim penzionerima da lakše dobiju papire ukoliko pazare skupocenu nekretninu u toj zemlji.

Izvor: BBC

Foto: Sarablatter, Pixabay

Чланак U kojim zemljama je najbolje provesti penzionerske dane? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukoliko želiš da ideš brzo, idi sam. Ukoliko želiš da ideš daleko, idi u društvu”, kaže stara afrička poslovica koja je primenjiva u svakodnevnom životu, ali i u poslovanju. Za velike kompanije koje su globalno prepoznatljive i raspolažu većim resursima, širenje na nova tržišta predstavlja daleko manji problem nego za mala i srednja preduzeća. Jer, da bi neka kompanija ušla na novo tržište ona mora prvo da ispita da li tamošnji kupci uopšte imaju potrebu za njenim proizvodima, zatim da pronađe partnere ili neki drugi način za distribuciju svojih proizvoda, da se prilagodi lokalnim propisima i standardima u poslovanju, ispuni različite administrativne zahteve i još mnogo drugih stvari.

U tom pogledu Evropska unija je posebno zahtevna, ali s druge strane, malim i srednjim preduzećima koja su zainteresovana da posluju na njenom tržištu ona nudi savetodavnu pomoć i pristup odgovarajućim izvorima finansiranja.

Šta je Evropska mreža preduzetništva?

Evropska mreža preduzetništva (EEN) je projekat Evropske unije namenjen malim i srednjim preduzećima (MSP) kao servis za internacionalizaciju poslovanja. Zastupljena je u 60 zemalja, među kojima se nalazi i Srbija. Iako u njenom nazivu piše da je u pitanju evropska mreža, ona je razgranata i van Starog kontinenta, na tržištima u Kanadi, SAD, Brazilu, Čileu, Kolumbiji. Mreža ima svoje ogranke i u Indiji, Egiptu, Izraelu, Japanu, Singapuru, Tajvanu, na dalekom Novom Zelandu i mnogo bliže nama, u zemljama kao što je Turska.

Usluge Evropske mreže preduzetništva je tokom 15 godina njenog rada koristilo više od 4,2 miliona malih i srednjih preduzeća u svetu. U našoj zemlji, njenu podršku je od 2008. do 2022. godine dobilo 18.500 firmi. Najveći broj njih (13.000) je koristio savetodavne usluge i obuke, dok je 6.500 preduzeća imalo organizovane susrete sa potencijalnim poslovnim partnerima. Podršku za inoviranje poslovanja je dobilo 750 domaćih firmi, a za 65 kompanija su napravljeni posebni inovacioni paketi u skladu sa njihovim potrebama.

Ove i druge usluge koje pruža Evropska mreža preduzetništva, domaća mala i srednja preduzeća koriste besplatno, preko konzorcijuma koji čine Privredna komora Srbije (PKS), Poslovni inkubator Novi Sad (PINS), Institut Mihailo Pupin (IMP), Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu (ICMF), Univerzitet u Nišu (UNI) i Razvojna agencija Srbije (RAS).

Od znanja do novca

Evropska mreža preduzetništva pomaže privrednicima da lakše pronađu poslovne partnere u inostranstvu i da prošire saradnju. Ona im omogućava da konkurišu za finansijsku podršku, da dobiju informacije o evropskim zakonima, propisima i standardima, kao i o sredstvima koja je Evropska unija opredelila za istraživanja i tehnološki razvoj.

To konkretno znači da mala i srednja preduzeća preko ove mreže mogu da stupe u kontakt sa stručnjacima koji poznaju različita tržišta i imaju razgranate poslovne veze na svakom od njih. Na taj način, male firme besplatno dobijaju uslugu za koju velike kompanije moraju da unajmljuju eksperte.

Pored toga, preduzeća preko Mreže mogu da kontaktiraju i stručnjake iz različitih grana privrede. Oni će im pomoći da razviju odgovarajuću strategiju za širenje poslovanja u konkretnom sektoru, počev od zdravstva, preko prehrambene, pa do modne i tekstilne industrije. Naši privrednici imaju na raspolaganju i bazu poslovne saradnje, koja obuhvata oko 10.000 kompanija, među kojima mogu da potraže potencijalne partnere. Baza se pretražuje veoma jednostavno, ukucavanjem ključnih reči. Mreža nudi i posebne usluge u organizovanju događaja za povezivanje firmi koje imaju interesa za međusobnu saradnju.

Imajući u vidu da Evropska mreža preduzetništva funkcioniše kao servis, ona ne nudi direktno finansijsku podršku, ali pomaže preduzećima da pronađu odgovarajuće programe ili fondove kod kojih mogu da konkurišu za potrebna sredstva. Njeni stručnjaci identifikuju izvore finansiranja koji će kompanijama, u zavisnosti od njihove delatnosti i planova, biti najkorisniji, počev od programa kao što je „Horizont Evropa“ i podrške koju nudi Evropski fond za regionalni razvoj, preko državnih i konkursa lokalnih zajednica, do ponuda finansijskih posrednika kao što su banke i fondovi rizičnog kapitala. Eksperti, takođe, pomažu preduzećima da bolje osmisle svoje projekte, da podnesu kvalitetniju prijavu na konkurse za finansiranje, a zatim i da uspešno realizuju postavljene ciljeve.

Mreža pruža i druge savetodavne usluge koje su potrebne prilikom širenja poslovanja u inostranstvu, a posebno na jedinstvenom tržištu Evropske unije. To su, na primer, informacije o poreskoj politici na određenim tržištima, o procedurama prilikom izvoza, pa čak i o slanju zaposlenih u druge zemlje.

„Duboko učenje“ stiže u Srbiju

Katarina Momčilović Matić, viša savetnica i koordinatorka konzorcijuma EEN Srbija, predstavila je na događaju „EU nedelja mogućnosti“ način rada ove mreže u Srbiji i najavila nove aktivnosti. „Konzorcijum EEN Srbija funkcioniše po principu da nema pogrešnih vrata, što znači da smo u stanju da svojom stručnošću i kapacitetima pomognemo našim klijentima u njihovom poslovanju, ali takođe i da ih povežemo sa drugim međunarodnim ekspertima koji pomažu inovativnim malim i srednjim preduzećima da ostvare svoje ambicije”, istakla je Momčilović Matić.

Nakon završetka pandemije, tokom koje je Evropska mreža preduzetništva pomogla našim preduzećima da nastave poslovanje sa stranim partnerima preko digitalnih platformi i oko logistike, ona je svoje aktivnosti usmerila na ulaganja u energetsku efikasnost i uvođenje inovacija.

Prema rečima Katarine Momčilović Matić, u Srbiji će uskoro biti dostupan jedinstveni paket podrške za mala i srednja preduzeća, uključujući i startap firme, u oblasti „duboke tehnologije“ (deep tech), koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama. Evropski savet za inovacije će početničkim preduzećima kroz ovaj paket obezbediti grantove, pomoć za ulaganja, kao i stručnu podršku kroz organizovanje obuka. U Srbiji je već realizovana radionica o tome kako bi male firme trebalo da predstave svoje poslovne ideje da bi uspešno privukle investitore, kao i na koji način da promovišu svoje proizvode kako bi pospešile podaju.

Pored pomenutih aktivnosti, Evropska mreža preduzetništva će nastaviti da ulaže u digitalizaciju, kroz učešće u razvoju različitih tehnoloških rešenja za osavremenjivanje poslovanja malih i srednjih preduzeća. Pojedina rešenja su usko specijalizovana, za određene privredne grane i specifične potrebe firmi, dok neka od njih može da primeni većina preduzeća u svom poslovanju.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Evropska mreža preduzetništva: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna obveznica emitovana je u iznosu 750 miliona dolara na pet godina uz kuponsku stopu od 6,25 odsto, a druga u iznosu od jedne milijarde dolara na deset godina uz stopu od 6,50 odsto, dodaje se u saopštenju.

„Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 milijardi dolara, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje“, naveli su iz NBS.

Dodali su da je interesovanje za državne evroobveznice pokazalo oko 500 investitora iz SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije, kao i da su kamatne stope tokom aukcije smanjene za 45 baznih poena (0,45 procentnih poena).

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kazala je da su u razgovoru sa investitorima prethodnih dana isticali da srpsku ekonomiju karakterišu stabilnost i pripremljenost, odnosno „stabilnost domaćih prilika u ambijentu globalnih neizvesnosti i pripremljenost unapred za potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja“.

„Ovakvo mišljenje dele i međunarodni investitori, s obzirom da su oni danas pristali na stope prinosa na srpske hartije koje su povoljnije ili na nivou onih koje su u prethodnim danima prihvatali u slučaju pojedinih zemalja iz regiona, investicionog ranga i članica Evropske unije“, rekla je Tabaković.

Kako se dodaje u saopštenju, Srbija je dolarske evroobveznice odmah konvertovala u obaveze u evrima, čime je „pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije“.

„Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta srpske ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga“, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija emitovala evroobveznice ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2021. godini iznosila je 23,3 milijarde dinara, što je nepunih 200 miliona evra. Najveća građevinska aktivnost bila je u Ruskoj Federaciji, skoro trećina od ukupne vrednosti izvedenih radova i to sa 200 radnika. U Nemačkoj, iako je najviše njih, obezbedili su petinu ukupne vrednosti izvedenih radova. Iz Ugande je stiglo 11,7 odsto, iako je tamo najveća ugovorena cifra – skoro 13 milijardi dinara vredan posao.
U građevinskim firmama, međutim, upozoravaju da su to vrlo mali brojevi.

– Srpsko građevinarstvo u inostranstvu skoro da ne postoji – kaže Ratomir Todorović, direktor „Planuma“. – Te brojke su simbolične. „Energoprojekt“ radi nešto u Ugandi. „Putevi Užice“ su radili u Rusiji, ne znam da li još rade. Mi pokušavamo u Angoli. I to je to od srpskih firmi u inostranstvu. Mnoge rade kao strane firme, najčešće kiparske. Tako i mi nastupamo u Rusiji. To je još iz vremena sankcija. Drugačije nismo mogli, a onda smo tako stekli licence i reference, pa smo i nastavili.

U Rusiji ima puno firmi u visokogradnji, koje su osnovali naši ljudi. To su uglavnom pojedinci iz „Geneksa“ koji su pokrenuli svoje kompanije još u vreme sankcija. Srpskih firmi nema u inostranstvu, zato što više nema srpskih banaka koje će ih pratiti. Bez bankarske podrške je nemoguće obezbediti garancije i raditi. U Rusiji ni sada nema nikakvih problema sa realizacijama poslova, a moglo bi biti sa izvlačenjem novca, jer su im zapadne banke ukinule sviftove.

Posmatrano prema vrsti građevina, u inostranstvu su naši na zgradama izveli radove u vrednosti 12,3 milijarde dinara, što čini polovinu ukupne vrednosti radova.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Naši neimari sve manje grade po svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu u zemljama sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o zdravstvenom osiguranju potrebno je da pre polaska na put pribave dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije- za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava).

U zemljama sa kojima Srbija nema zaključen sporazum potrebno je pre polaska na put pribaviti  „Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu“.

– Dvojezični obrazac (potvrdu) izdaje nadležna filijala RFZO, a na osnovu nalaza i  mišljenja lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge – saopšteno je.

Zemlje sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima sklopljene međudržavne ugovore su: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska.

Potvrda o ostvarivanju prava na korišćenje zdravstvene zštite u inostranstvu, može se koristiti u državnim klinikama u zemljama sa kojima postoji potpisan međudržavni sporazum.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Osiguranici RFZO mogu da koriste hitnu zdravstvenu zaštitu u inostranstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zemlju se vrati između 50 i 60 odsto studenata.

„Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije“, napominje Kopertova.
Navodi da u Rusiju ode 150 studenata godišnje, i da Italija dodeljuje veliki broj stipendija.

„Ono što postaje ponovo popularno je Velika Britanija. Zbog Bregzita tamo sada naši studenti jako lako dobijaju radne dozvole posle studija, jer više nije bitno da imaju ili ne EU status, već svako posle studija može da aplicira za radnu dozvolu za dve godine i ostvari neko prvo poslovno iskustvo. Jeftinije su školarine nego što su bile, jer je manja interesovanje za Veliku Britaniju“, objašnjava Kopertova.

Cela Evropa pati od depopulacije, svuda nedostaju mladi ljudi, napominje ona.

„Mi smo ipak Evropljani, kulture su slične i svaki univerzitet će pre da primi nekog iz Srbije, nego iz neke daleke kulture. Matura je dokument koji je priznat u celom svetu. Možete da upišete bilo koji fakultet i u Sloveniji i u Americi“, dodaje Kopertova.

Mnogo studenata, kako je napomenula, odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju.

„Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji“, navodi Kopertova.

Sa druge strane, kako je istakla, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.

„Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih 10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca“, ocenjuje Kopertova.

Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.

„Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze“, zaključuje Kopertova.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle završenih studija u inostranstvu polovina studenata se vrati u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o deviznom poslovanju, kako smatraju oni koji ga svakodnevno primenjuju, nameće nepotrebna administrativna opterećenja kompanijama, propisana u čak 33 podzakonska akta, i umanjuje im konkurentnost, a istovremeno smanjuje interes stranih kompanija da posluju na ovom tržištu.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević kaže da se Zakon o deviznom poslovanju često simbolično naziva „Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije“, jer predstavlja jednu od najvećih barijera za pristup izvorima finansiranja i realizaciju prihoda iz inostranstva.

„Jedan od ključnih nepotrebnih opterećenja koje ovaj zakon donosi kompanijama u našoj zemlji je prethodna kontrola transakcione dokumentacije, s ciljem kontrole zakonitosti transakcije i uključuje i obavezu dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije za realizaciju konkretne transakcije. Vreme koje je potrebno za te aktivnosti značajno usporava procese u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju, povećava troškove transakcija i smanjuje efikasnost poslovanja. Postojeći način kontrole deviznih poslova preduzećima koja posluju iz Srbije otežava da profitabilno i konkurentno naplaćuju usluge i proizvode u inostranstvu, kao i pristup tradicionalnim i savremenim oblicima finansiranja iz inostranstva“, kaže Đurđević za „Biznis i finansije“.

Drugi problem sa ovim zakonom je, kako je ocenio, pravno-pozitivistički pristup koji značajno otežava inovativnu delatnost. Naime, njime se efektivno zabranjuje ili onemogućava svaki vid međunarodnog poslovanja koji nije eksplicitno pomenut u propisima o deviznom poslovanju i na taj način se smatra dozvoljenim.

„Ovakav pristup nije ni praktičan, jer svako novo, po pravilu digitalno rešenje, podrazumeva izmenu zakona ili podzakonskih akata, dodatna tumačenja i velike troškove vezane za pronalaženje načina obavljanja posla tako da se uklopi u postojeći sistem. Takav pristup Srbiju isključuje iz brzo razvijajućih svetskih tokova i onemogućava dalji razvoj i primenu inovativnih tehnologija. Zbog svega toga, imamo situaciju u kojoj oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju – a to su uglavnom digitalne kompanije – čim naiđu na ovakve prepreke netipične za ostatak sveta, sele posao iz Srbije. Kao rezultat, intelektualna svojina razvijena u Srbiji se prenosi u strane države, u njima se podižu investicije, iz njih se prihoduje i njima se plaća porez na profit, dok kompanije u Srbiji posluju samo kao troškovni centri, redukujući korist naše države na operativnu potrošnju i PDV“, ističe Đurđević.

Bankari podsećaju da druge zemlje međunarodne transakcije, odnosno „deviznu dokumentarnu kontrolu“, kontrolišu posle a ne pre realizacije transakcije i smatraju da nema potreba da se Zakonom o deviznom poslovanju reguliše ono što je predmet poreskih kontrola i sistema za sprečavanja pranja novca.

Bez stabilnosti, nema ni dobrog poslovanja

U Narodnoj banci Srbije kažu da vode dijalog sa domaćim i stranim preduzećima, bankama i međunarodnim finansijskim organizacijama i pažljivo analiziraju sve predloge za izmenu Zakona o deviznom poslovanju, kako bi se unapredio poslovni ambijent ali i očuvala makroekonomska i finansijska stabilnost.

„Zakon o deviznom poslovanju, kao pravni okvir za sve vrste tekućih i kapitalnih transakcija sa inostranstvom, pored cilja da stvori bolji ambijent za poslovanje privrednih subjekata, ima kao osnovni makroekonomski cilj da spreči negativne efekte prekomernih i naglih kretanja kapitala, posebno u periodima ekonomskih kriza, a kako se ne bi ugrozilo uspešno vođenje monetarne i ekonomske politike i finansijska stabilnost zemlje“, objašnjavaju u NBS.

Stoga je, kako ističu, pogrešan utisak da su propisi o deviznom poslovanju prepreka za uspešno poslovanje privrednih subjekata. Naprotiv, makroekonomska i finansijska stabilnost su osnova za povoljne uslove poslovanja. Kako bi se preduzele odgovarajuće monetarne mere koje će obezbediti stabilnost, potrebno je da se Zakon o deviznom poslovanju primenjuje na adekvatan način, oprezno pristupa daljoj liberalizaciji kapitalnih tokova i raspolaže ažurnim podacima o prekograničnim transakcijama koji se prikupljaju u postupku izveštavanja, navode u centralnoj banci.

Takođe ocenjuju da devizni propisi ne predstavljaju smetnju za pristup novim izvorima finansiranja, već imaju za cilj da očuvaju povoljan poslovni ambijent za realizaciju investicionih projekata. Uloga NBS se ogleda u pružanju pomoći u realizaciji investicionih projekata, uz obezbeđenje adekvatne primene deviznih propisa, kao i u ukazivanju na određene nezakonitosti u predočenim finansijskim konstrukcijama.

„Podaci o održivim platnobilansnim kretanjima, rastu privredne aktivnosti, prihodima od izvoza, kao i visini stranih direktnih investicija i inostranih kredita upravo demantuju tvrdnju da sadašnji devizni propisi usporavaju saradnju sa stranim partnerima i sprečavaju protok kapitala i razvoj tržišta kapitala. Pored toga, NBS je aktivno učestvovala u svim inicijativama za razvoj tržišta kapitala, uključujući i mogućnost da se preko alternativnih fondova finansiraju ekonomske aktivnosti domaćih privrednika“, ističu u NBS.

Nisu svi zahtevi za izmenama konstruktivni

U slučajevima u kojima predložena rešenja mogu da doprinesu unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji, preduzimaju se aktivnosti, kako su potvrdili u NBS, u pravcu njihovog usvajanja, dok se predlozi koji su motivisani zaštitom pojedinačnih interesa preduzeća ili pojedinih grupacija a koji nisu u skladu sa interesima očuvanja finansijske stabilnosti i cele privrede ne mogu usvojiti.

„Narodna banka Srbije je uspela da, zadržavajući postojeći značajan nivo liberalizacije deviznih propisa i istovremeno pažljivo prateći transakcije sa inostranstvom i efekte sprovedene liberalizacije, očuva finansijsku stabilnost u uslovima globalne ekonomske krize izazvane pandemijom. Smatramo da je dostignuti stepen liberalizacije značajan i adekvatan, imajući u vidu da su tekuće transakcije, kao i strane direktne investicije slobodne, dok se preostala delimična ograničenja odnose na depozitne poslove rezidenata u inostranstvu, kao i kratkoročne kredite i portfolio investicije sa nerezidentima van EU“, ocenjuju u NBS.

Prostor za unapređenje pravnog okvira uvek postoji, pa NBS obećava da će nastaviti i dalje da pažljivo prati i analizira sve predloge i inicijative koje mogu da doprinesu poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, „vodeći računa da se izmene deviznih propisa ne zasnivaju na njihovom nekritičkom pojednostavljivanju, već na obezbeđenju uslova za stabilno i sigurno poslovanje privrednih subjekata, uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti zemlje“.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da nadležne institucije treba da imaju više sluha za zahteve privrednika, jer je ono što njima donosi boljitak dobro i za državu.

„Apsurdno je da ne postoji razumevanje da se menjaju propisi koji bi kompanijama doneli veće prihode, a samim tim bi korist imao i državni budžet, to bi bio uspeh aktuelne vlasti“, rekao je Atanacković za „Biznis i finansije“.

Marica Vuković

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Zakon o deviznom poslovanju: Kamen spoticanja između privrede i centralne banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa prvim kvartalom, prema poslednjim podacima RZS, nezaposlenost je u mesecima od aprila do juna bila manja za 1,7 odsto, a manje nezaposlenih je u svim regionima – u Vojvodini je ta procenat pao sa 10,9 odsto na 9,6 odsto, u Beogradu sa 9,6 na devet odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 14,7 na 13,6 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 16,8 odsto na 12,1 odsto.

U poređenju sa istim kvartalom prošle godine, kada je u jeku bilo zatvaranje zbog pandemije virusa korona, broj nezaposlenih ove godine je povećan za 51,3 odsto (sa 232.000 na 352.000).

U populaciji mladih od 15 do 24 godine, u drugom kvartalu 2021, u poređenju sa istim periodom prošle godine, smanjio se broj onih van radne snage i to za 78.000, s tim što je zaposlenje našlo 52.000 njih, dok je u nezaposlene „prešlo“ gotovo 16.000 mladih.

Sva poređenja sa prošlom godinom, naročito u ovim mesecima kada je na snazi bilo potpuno zatvaranje, ne daju pravu sliku. Tada je u tom periodu nezaposlenost bila 7,9 odsto, od početka godine razumljivo se „pokvarila“, ali do onog nivoa na kom je Srbija na ovom polju bila pre dve godine.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je to rezultat porasta zapošljavanja u građevinskom sektoru, jer kako rastu investicije u infrastrukturne projekte raste i broj radne snage.

„Osim toga, imamo i sindrom belog praha, odnosno raste stambena izgradnja pa je u građevinarstvu uvećana potreba za radnom snagom, koju moramo i da uvozimo. Do otpuštanja je došlu u nekim drugim uslužnim delatnostima i to je nadoknađeno na ovom sektoru, dok prerađivačka industrija svakako ima rast“, objašnjava Đogović za Danas.

Veliki problem nedostatak radne snage

U odnosu na 2019, ističe on, imamo rast industrijske proizvodnje, ali i maloprodajnog prometa, izvoz je veći, BDP je veći i stopa nezaposlenosti u ravni sa 2019. govori o tome da nismo ušli u krizu.

„Došlo je do određenih slabosti u nekim sektorima, ali u celini industrija beleži rast, građevinarstvo posebno, poljoprivreda isto. Logično je da je rezultat slabiji, ali to ukazuje da su neki segmenti uspeli da amortizuju taj rast nezaposlenosti u nekim
drugim sektorima“, napominje naš sagovornik.

Đogović kaže da su neki sektori u uslugama podbacili zbog pandemije, dok su drugi imali pojačanu potrebu za radnom snagom, koje nemamo dovoljno, što je sve na neki način dovelo do toga da rezultat ove ne bude lošiji nego 2019. godine.

On kaže da je veliki problem nedostatak radne snage i da se on posebno oseti u građevinarstvu, ali i transportu, naročito medicini, što je problem bio i ranije a šta je pandemija potpuno razotkrila.

Za sindikate ovi podaci ne govore mnogo jer su radnici u praksi, poput onih iz Geoksa nedavno, osetili šta znači ostati bez posla. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da nezaposlenost jeste donekle ublažena intervencijom države, ali da to apsolutno nije bilo dovoljno naročito u sektorima u kojima je pad bio osetan.

„Prošle godine u Srbiji je gotovo 60.000 ljudi ostalo bez radnih mesta i to u sektorima ugostiteljstva i turizma. Mislim da to stanje nije moglo da se popravi za tako kratko vreme. U većini tih sektora zapošljavaju se radnici u sivoj zoni pa to statistički ne deluje da je nezaposlenost tolika, ali će se osetiti“, ističe Mihajlović.

Nedostatak radne snage i u Nemačkoj i u skandinavskim zemljama

Jedan broj mladih ljudi kako se granice budu otvarale, kako kaže, odlaziće van zemlje jer postoji veliki nedostatak radne snage i u Nemačkoj i u skandinavskim zemljama.

„Nažalost, ukoliko oni budu otišli, mi nećemo imati problem nezaposlenosti, već problem odliva radne snage“, napominje Mihajlović.

On kaže da nije siguran šta će biti sledeće godine, ali očekuje da će, ako se pandemija nastavi, Krizni štab u nekom trenutku morati da preduzme restriktivne mere koje će opet imati svoje posledice.

„Videli ste šta je bilo sa Geoksom, Jura najavljuje da smanjuje broj radnika, jer je tržište, naročito automobila, zamrlo. Naša privreda, strani investitori uglavnom su vezani za auto industriju i kriza će se najviše odraziti na njih. Sada se održava jer država interveniše, subvencioniše plate, ali to će trajati do kraja godine, a sledeće ili će država nastaviti da subvencioniše ili će oni smanjivati broj radnika, što će dovesti do veće nezaposlenosti ili odlaska ljudi iz Srbije“, ističe Mihajlović i napominje da ne postoji čarobni štapić i da će firme ili raditi ili u nedostatku posla otpuštati radnike, a da će ti radnici bez posla verovatno otići za nekim drugim poslom, ali ne u našoj zemlji.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za Danas da se plaši da za nekoliko godina nećemo imati radnika.

„Sve što se gradi trenutno povučena je građevinska operativa, zanatski deo je ugrožen, nema ko da radi. U Zapadnoj Evropi ranije su bile prepreke da se naši ljudi zaposle, sad je toga sve manje, radije će da prime nekog sa Balkana nego iz Azije“, ističe Vujović i napominje da je pre nekoliko godina bilo 750.000 nezaposlenih, a da se to najviše smanjilo jer su ljudi otišli.

2,8 miliona zaposlenih

U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine bilo zaposleno 2,8 miliona ljudi, nezaposleno 352.000, a van radne snage 2,7 miliona starijih od 15 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ovakva međugodišnja kretanja koja se odnose na povećanje nezaposlenosti na račun smanjenja stanovništva van radne snage, jesu, kako ističu u RZS, posledica promena izazvanih krizom usled pandemije.

„U drugom kvartalu 2020. pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa, prema definicijama MOR-a, nisu smatrani nezaposlenim, već su svrstavani u kontingent stanovništva van radne snage“, objašnjavaju u RZS povećanje stope nezaposlenosti sa 7,9 odsto u drugom kvartalu 2020. godine na 11,1 odsto u drugom kvartalu ove godine. Najveći broj zaposlenih u drugom kvartalu radio je u uslužnom sektoru (55,2 odsto), u industriji (23,6 odsto) i poljoprivredi (15,3 odsto), a najmanji u građevinarstvu (5,9 odsto).

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Odliv radne snage je veći problem nego nezaposlenost u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

To potvrđuju i visina doznaka koje se u Srbiji kreću između 7,9 i 8,8 odsto BDP-a što je takođe značajno iznad svetskog proseka. Uprkos tome, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da termin „odliv mozgova” baš i ne stoji.

„Svaki put se citira to da smo najgori na svetu po odlivu mozgova, ali taj podatak se bazira na percepciji jednog broja menadžera u Srbiji. Prema bazama podataka kojima raspolažemo, ali i na osnovu procena i nekih posrednih indikatora ljudi koji odlaze iz zemlje su za nijansu obrazovaniji od onih koji odlaze. Poslednjih godina najveći rast prvih odlazaka iz Srbije je u Hrvatsku i Maltu zbog turističkih poslova i Slovačku, Sloveniju zbog poslova u industriji. Ovo nisu zemlje u koje se odlazi za stalno. Od zemalja stare Evrope najviše se odlazi u Nemačku, ali i tamo je mnogo više građevinskih radnika ili negovateljica nego lekara i inženjera”, objašnjava Arandarenko dodajući da ako bismo kolokvijalno nazvali odlazak ljudi iz zemlje „odlivom mozgova” to je u redu, ali ne stoji da odlaze samo ili mahom visokoobrazovani.

Takođe, poslednjih godina udvostručen je broj prvih odlazaka u inostranstvo u odnosu na 2010. godinu, ali se mnogo ljudi i vraća.

„Glasanjem nogama”

Tako masovan odlazak u inostranstvo Arandarenko u radu pod nazivom „Politička ekonomija izlaska i lojalnosti“ naziva „glasanjem nogama” i da prihodi iz inostranstva u stvari skidajući pritisak sa vlasti u ovom regionu omogućuju im da traju mnogo duže uprkos ekonomskoj stagnaciji.

„Velika emigracija iz Srbije i, u još većoj meri, šireg regiona predstavlja svojevrsno ‘glasanje nogama’ stanovništva nezadovoljnog ekonomskim prilikama i mogućnostima za realizaciju svojih životnih ciljeva, posebno kroz dobre i pristojno plaćene poslove. Ta emigracija smanjuje protestni potencijal unutar zemlje, a glasovi preostalih nezadovoljnika slabije se čuju. Otuda izostanak protesta. Na taj način mogao se delimično objasniti paradoks da su vladajuće strukture u regionu Zapadnog Balkana u stanju da zadrže vlast u dužem periodu, uprkos veoma slabim ekonomskim rezultatima, a posebno uprkos visokoj nezaposlenosti i raširenom siromaštvu”, ocenjuje Arandarenko u svom radu.

Ne samo da se emigracijom smanjuje broj nezadovoljnih ljudi, već i njihove doznake umiruje potencijalni „glas” tako što porodice emigranata zahvaljujući doznakama koje dobijaju smanjuju zavisnost od socijalne infrastrukture u zemlji, i drugo, doznake doprinose povećanju javnih prihoda, koje država u većoj meri može da koristi za kupovinu lojalnosti od stanovništva koje je ostalo u zemlji, navodi se u ovom radu.

„Izlaska i lojalnosti”

U slučaju Srbije bruto nacionalni raspoloživi dohodak (BNRD) je za osam odsto veći od BDP-a. To znači da je stanovnicima na raspolaganju značajno više sredstava za potrošnju, štednju i investicije u odnosu na ekonomsku vrednost koju oni sami proizvedu u zemlji.

U ovom modelu „izlaska i lojalnosti” Arandarenko prepoznaje dva izlaska i jednu lojalnost.

Pored bukvalnog odlaska iz zemlje tu je i unutrašnji, u obliku neformalne zaposlenosti. S druge strane lojalnost dolazi kroz preplaćeni i prezaposleni javni sektor.

To onda rezultira u niskoj zaposlenosti za platu u privatnom sektoru, „što opet prigušuje nezavisni protestni ‘glas’ poslodavaca, zaposlenih i preduzetnika u privatnom sektoru”.

Pored toga što stanovništvo ima veći dohodak od zarađenog i država ima dodatni prihod u budžetu od doznaka i to pre svega kroz poreze na potrošnju, PDV i akcize kada se doznake troše.

Pošto doznake drže apsolutno siromaštvo pod kontrolom, kako primećuje Arandarenko, to oslobađa državu preraspodele od bogatijih ka siromašnima.

„Umesto toga, poreski sistem optimizovan je sa ciljem da se njime što potpunije obuhvati višak prihoda stanovništva koji potiče od doznaka, ličnih transfera i iz neformalne ekonomije. Krajnja potrošnja oporezovana je efikasno kroz indirektne poreze, pre svega kroz PDV i akcize, i to je ujedno glavni put kojim se oporezuju doznake i transferi iz inostranstva. Indirektni porezi jasno su regresivni po svom karakteru, a oni u Srbiji, za razliku od najvećeg broja evropskih zemalja, čine više od polovine ukupnih poreskih prihoda”, navodi Arandarenko.

Prema njegovim rečima, ako doznake olakšavaju život vladama u dobrim vremenima i preuzimaju deo socijalnih zadataka od države, u lošim vremenima je obrnuto.

„Ako ove godine doznake padnu za 16 odsto što je procena, to će imati efekat kao da je BDP pao za još jedan procentni poen”, napominje naš sagovornik.

Zamka srednje razvijenosti kao sudbina

Država podešava sve ključne ekonomske varijable na takav način da obezbedi reprodukciju sistema izlaska i lojalnosti.

Poreski sistem tako je osmišljen da izvlači maksimalni prihod iz najšire moguće baze raspoloživog dohotka, umesto da nastoji da obezbedi dovoljne prihode države uz istovremene podsticaje formalizaciji neformalne zaposlenosti, rastu zaposlenosti za platu u privatnom sektoru i podsticanju preduzetništva u sektoru samozaposlenih i mikropreduzeća.

Na sličan način, monetarni sistem i politika deviznog kursa nisu podešeni da pre svega podrže međunarodnu konkurentnost ekonomije i izvozno orijentisani rast, već da obezbede viši ukupni dohodak i potencijal potrošnje „grupa lojalnosti”.

Veliki i privilegovani javni sektor teži da istisne privatni sektor kroz različite mehanizme konzistentne sa modelom lojalnosti i izlaska, uključujući realokaciju talenata i znanja iz privatnog u javni sektor, ali i širenje korupcije i klijentelizma u okvirima samog privatnog sektora nauštrb izvornog preduzetništva i rasta izvozno orijentisanih privatnih preduzeća.

„Ovo nije neki model koji neko zastupa, već pre svega spontano uređenje. Zato sam i skeptičan da se može promeniti. Jedan od načina bi mogla biti evropeizacija. Poenta je da se država odrekne dela prihoda, da se olakša zapošljavanje mladih, da se investira u socijalnu zaštitu. Ali tu se radi o preraspodeli, a oni kojima odgovara „status quo“ su jači od onih bi da menjaju. To se teško razrešava drugačije nego spontano”, skeptičan je naš sagovornik ističući da je upravo fiskalna konsolidacija bila proces koji je narušavao model „lojalnosti i izlaska”.

„Kao kombinovana posledica ovih okolnosti, zemlja je zaglavljena u zamci visokih poreza, niske zaposlenosti i niskih stopa rasta. Ovaj scenario indikativan je za zamku srednjeg nivoa dohotka, odnosno produženo tavorenje u grupi zemalja koje niti su siromašne, niti bogate, ali čiji je privredni rast usporen u odnosu na uporedive zemlje”, zaključuje Arandarenko.

Izvor: Danas

Foto: Piabay

Чланак Srbija se nalazi među zemljama sa izrazito velikom emigracijom се појављује прво на Biznis i Finansije.