Kada se govori o energentima budućnosti, vodonik gotovo sve čini posebnim, naglašava profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac. Pre svega to što sagorevanjem vodonika ne nastaje ugljen-dioksid, već nastaje vodena para, što je na putu dekarbonizacije sveta ključni parametar.

– Korišćenje vodonika je tek u začetku i ne treba biti previše optimističan i očekivati da će za neku godinu vodonik ući u upotrebu i zameniti sva fosilna goriva. Prednosti vodonika su i to što je izuzetno energetski jako gorivo. Supergorivo energetski jače tri puta nego bilo koje drugo koje do sada koristimo. Važna njegova osobina je i ta da ga možemo proizvesti, za razliku od svih fosilnih goriva, transformišući električnu energiju u vodonik – dodaje on.

U svetu trenutno postoji oko 30.000 automobila koji koriste vodonik, tridesetak vozova, a intenzivno se radi na avio saobraćaju i pomorskom jer vodonik za razliku od električne energije uskladištene u baterije, omogućava veću mobilnost.

Međutim, postoje brojni izazovi, naglašava Banjac. Baš zato što je u pitanju supergorivo, vodonik ima i mnogo mana.

– Njegova visoka temperatura sagorevanja, vrlo je eksplozivan, problem su njegovo skladištenje i transport, s obzirom na to da se on nalazi u gasovitom stanju u normalnim uslovima, može se prenositi i gasovodom, međutim, molekul vodonika je najmanji molekul koji postoji i kao takav prodire kroz svaku strukturu, bilo gde da ga zarobite – objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Gde se nalazi Srbija u priči o korišćenju vodonika?

U aprilu je Mašinski fakultet, po pozivu Privredne komore Srbije, pripremio Nacrt vodonične strategije Republike Srbije, koja bi trebala da bude deo buduće Strategije razvoja energetike naše zemlje.

– Mašinski fakultet se prijavio na konkurs koji je raspisala Privredna komora u konzorcijumu sa Tehnološkim fakultetom, Institutom u Vinči, Hemijskim fakultetom, Institutom Mihajlo Pupin… Dakle, svi mi zajedno smo radili tu strategiju, došli do nekih zaključaka i predložili na koji bi način taj vodonik mogao zaista da uđe u primenu u Srbiji – napominje Banjac.

Predloženo je, između ostalog, i da se izbegne situacija koja se dogodila sa nuklearnom energijom, da ne znamo kako da je koristimo, već da se i u školski sistem, posebno visoko školstvo, uvede vodonik, da se naučne institucije posvete proučavanju njegove primene.

Vodonik se danas najviše koristi u Kini, Japanu, Evropi, Sjedinjenim Državama, kao i u Brazilu. Odnosno, gde god postoje viškovi energije dobijene iz obnovljivih izvora, oni mogu da se deponuju u vodonik, ističe Miloš Banjac.

Zeleni vodonik

Jedino vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije predstavlja novi izvor energije i jedino takav vodonik može da pomogne na putu dekarbonizacije. Vodonik dobijen pretvaranjem uglja ili gasa ne predstavlja rešenje za dekarbonizaciju.

Izvor: RTS/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li će vodonik promeniti istoriju i zameniti fosilna goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bet Grejam je provela detinjstvo i mladost u okolnostima koje nisu najavljivale ništa posebno u njenom budućem životu. Rođena je 1924. godine u mestašcu blizu Dalasa u Teksasu, u skromnoj radničkoj porodici. Njena majka je imala zanatsku radnju za pletenje, a otac je radio u jednoj firmi koja je prodavala auto-delove. Bet je već sa 17 godina napustila školu i udala se za profesionalnog vojnika Vorena Nismita, sa kojim je dobila sina. Kada se njen suprug vratio kući nakon završetka Drugog svetskog rata, ubrzo su se razveli i Bet je morala da se snađe kako će sastaviti kraj s krajem i sama podizati dete.

Iako je od malena pokazivala dar za slikanje, kao samohrana majka sa malo formalnog obrazovanja nije imala puno izbora, pa je na brzinu završila kurs za stenografiju i daktilografiju. Uspela ja da dobije posao daktilografkinje u „Texas Bank and Trust“, radeći za platu od 300 dolara mesečno, a dodatno je zarađivala crtajući. Ipak, njena ukupna primanja nisu bila dovoljna da je poštede straha od nemaštine.

Kao daktilografkinja se nije naročito iskazala, ali su u banci primetili da je inteligentna, snalažljiva, izrazito efikasna u rešavanju problema i dobra u organizaciji. Stoga su joj ponudili mesto glavne sekretarice, ili kako se to danas pompezno naziva „asistenta generalnog direktora“. To je bio „plafon“ koji je mogla da dostigne žena u tadašnje vreme u izrazito konzervativnom Teksasu, sve i da je imala više formalnog obrazovanja nego samohrana majka potekla iz provincije.

Tehnološka revolucija s omaškom

U to vreme, kompanija IBM je plasirala na tržište novi model električnih pisaćih mašina koje su bile brže od prethodnih i koristile su trake od karbonskog filma. Kao i danas, i tada su se javno isticale samo prednosti nove tehnologije, ali ne i njene mane. Njihovo otkrivanje je prepuštano korisnicima, pa je tako i Bet ubrzo shvatila da nove pisaće mašine imaju osetljiviju tastaturu, te da se zbog toga prilikom kucanja pravi mnogo više štamparskih grešaka. Karbonske trake su uzrokovale još jedan problem – u pokušajima da se greške izbrišu, ostajale su ogromne mrlje na celom papiru.

Bet Grejam je zato počela da razmišlja kako da ispravi nedostatke o kojima inženjeri IBM-a očigledno nisu razmišljali dok su pravili tehnološku revoluciju u kucanju, kojim se inače nisu bavili jer su to za njihove potrebe radile sekretarice.

Premda nikada nije postala umetnik, do rešenja je došla zahvaljujući interesovanju za slikarstvo. Krenula je od činjenice da slikari kada pogreše, nikada ne brišu loše naslikani detalj, već slikaju preko njega. Otišla je u biblioteku i potražila recept za spravljanje tempera boja. Potom je tu smesu razblažila vodom, izmešala je u kuhinjskom blenderu i sipala u praznu bočicu u kojoj je prethodno bio lak za nokte.

Svoj izum je primenjivala na poslu krišom, kako bi prikrila greške u otkucanim dokumentima. Ali ono što je bila tajna za generalnog direktora, nije promaklo ostalim sekretaricama, pa je Bet vrlo brzo za svoj pronalazak dobila tržište u samoj banci. Kada je počela da prodaje mesečno i po sto bočica ove tečnosti koleginicama i u drugim kompanijama, rešila je da ozbiljnije krene u posao. Pretvorila je svoju garažu u malu fabriku za pakovanje, plaćajući sinu i njegovim prijateljima jedan dolar na sat da pune staklene bočice i na njih lepe etikete, sa ručno ispisanim nazivom proizvoda. A naziv je, svakako, bio neuobičajen. Svoju inovaciju je nazvala „Greška“.

Šansa zamaskirana otkazom

Bet je znala da ukoliko želi da proširi tržište, mora da poboljša kvalitet svoga korektora, pa je uz pomoć nastavnika hemije koji je predavao njenom sinu i poznanika koji je radio u lakirnici stalno unapređivala formulu. U svojoj kući je 1956. registrovala preduzeće, a dve godine kasnije je preimenovala svoj izum u „Liquid Paper“ i zaštitila ga patentom. Vikendom je bila i trgovački putnik, obilazeći Teksas kako bi pronašla nove kupce.

Uprkos uloženom trudu, prihodi su bili mali, jer zbog rada u banci nije imala dovoljno vremena za razvoj sopstvenog posla. Premorena, otkucala je na jednom zvaničnom dokumentu umesto imena banke naziv sopstvenog preduzeća, i tako ju je greška u kucanju koštala otkaza. Ostala je bez redovnih primanja, ali se otkaz ubrzo pokazao kao zamaskirana šansa.

Pošto je otpuštena iz banke, Bet je svu energiju usmerila na razvoj svoje firme. Stupila je u kontakt sa velikim brojem industrijskih profesionalaca, kako bi uspostavila proizvodnju tečnog korektora za masovno tržište. Zakupila je poslovni prostor, zaposlila radnike u proizvodnji, logistici i marketingu i počela je mnogo da ulaže u reklamu. Proizvodnja je do 1964. porasla deset puta, na 5.000 bočica nedeljno, a kompanija je 1967. ostvarila prvih milion dolara od prodaje.

Bivša sekretarica je 1975. godine otvorila svoju fabriku na 35.000 kvadratnih metara u Dalasu, a pogoni su imali opremu koja je mogla da proizvede 500 bočica u minuti. Sledeće godine, „Liquid Paper Corporation“ je isporučila 25 miliona bočica na tržište, a njena neto dobit je iznosila 1,5 miliona dolara.

U krevetu sa neprijateljem

Iako je u međuvremenu nekoliko konkurenata pokušalo da je izgura iz posla, Bet je uspela da zadrži ogroman deo tržišta. Najveći udarac je doživela od drugog supruga, Roberta Grejama, za koga se udala 1962. godine. Kada su se upoznali, on je bio prodavac smrznute hrane, ali je posle venčanja napustio sopstveni posao i priključio se supruzi u njenoj kompaniji, koja mu je zauzvrat dala udeo u vlasništvu.

Posle razvoda 1976. godine pokušao je da preotme kontrolu nad preduzećem, tako što je bez znanja bivše supruge promenio formulu za spravljanje korektora i lobirao da je, zbog narušenog zdravlja, smene sa mesta direktora i izguraju iz uprave. Bet je uspela da nadigra protivnika sa kojim je do nedavno delila postelju i da zadrži većinski udeo u kompaniji.

Ali mukotrpan put od samohrane majke sa malo škole do pronalazača a potom i vlasnice uspešne firme imao je svoju cenu. Bet je zaista imala sve većih problema sa zdravljem i zato je odlučila 1979. godine da proda svoju fabriku kompaniji „Gillete“ za 47,5 miliona dolara, što bi danas iznosilo oko 173 miliona dolara, uz ugovor koji joj je obezbeđivao udeo u dobiti u naredne dve decenije. Žena koja je bila inovator, imala odličan osećaj za posao ali očigledno jako loš za muškarce koje je birala za muževe, umrla je samo šest meseci kasnije, u 56. godini života od posledica moždanog udara.

Deo od ostvarene zarade je narednih godina dobijao njen sin, Majkl Nismit, koji je postao popularan šezdesetih godina kao član rok grupe „The Monkees“, a od nasleđenog novca je pokrenuo muzičku kompaniju „PopClips“, prethodnicu MTV-a. On je nastavio da javno zagovara postignuća svoje majke i pojavljivao se i tokom devedesetih godina u reklamama za njene proizvode.

Bet Grejam je bila poznata i po tome što je svojim zaposlenima obezbeđivala mnoge pogodnosti u vreme kada društveno odgovorno poslovanje ni iz daleka nije bilo tako popularno sredstvo za jeftino samoreklamerstvo kao danas. Osnovala je dve fondacije, jednu za podršku ženama umetnicama, a drugu za pomoć ženama u nevolji. Testamentom je poklonila i 25 miliona dolara organizaciji Savet za ideje, koja se bavi iznalaženjem rešenja za probleme čovečanstva.

Zorica Žarković

Foto: Univerzitet Severnog Teksasa

Чланак Sekretarica koja je postala milioner: Izum nazvan „Greška“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Laboratorija ima za cilj da osnaži firme i potrošače da promene način na koji proizvode, distribuiraju i kupuju proizvode i usluge, čime bi se osiguralo da ljudi i planeta mogu da napreduju dok se globalna ekonomija brzo digitalizuje.

U znak podrške Zelenom dogovoru Evropske unije, Mastercard je odabrao Stokholm za sedište svoje globalne Laboratorije, jer je upravo ovaj grad već dugo na čelu održivih inovacija gde postoji snažna potrošačka, politička i poslovna posvećenost prelasku na zelenu ekonomiju.

„Kako bi se postigli globalni ciljevi u domenu usporavanja klimatskih promena, neophodno je da se hitno pozabavimo podsticanjem inovativnih rešenja i njihovom praktičnom primenom“, kaže Kristina Kloberdanz, direktorka sektora za održivost u kompaniji Mastercard. „Dok nastavljamo da gradimo održiviju digitalnu ekonomiju, Laboratorija za inovacije u oblasti održivosti će nam omogućiti da zajedno stvorimo opsežan portfolio ekološki prihvatljivih rešenja, kao i da ujedinimo firme i potrošače u akcijama okrenutim ka sprečavanju daljih klimatskih promena.“

Imajući u vidu da je potrebno da se potrošnja prebaci na održiviju paradigmu kako bi se ispunili globalni ciljevi smanjenja ugljeničnog otiska, Mastercard iznova osmišljava budućnost trgovine kroz saradnju na kreiranju digitalnih rešenja koja osnažuju firme, vlade i milijarde potrošača koji su deo Mastercard mreže kako bi pomogli očuvanju okoline. Laboratorija će se posebno fokusirati na rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju, jer sve više potrošača želi da preduzme mere za zaštitu životne sredine, a koja istovremeno mogu da povećaju vidljivost i transparentnost u lancima vrednosti za proizvodnju proizvoda koji imaju pozitivan uticaj i na ljude i na planetu.

Otvorene inovacije za postizanje održivog uticaja

Mastercard ima uspešne rezultate u izgradnji dugoročnih partnerstava sa inovativnim startapima u nordijskom regionu, gde će se nalaziti nova Laboratorija, a najsvežiji primer među njima je nedavna saradnja sa švedskom FinTech kompanijom Doconomy na pokretanju Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska. Kompanija takođe neguje FinTech inovacije usredsređene na klimu kroz Klimatski izazov i svoj program za saradnju sa startap zajednicom Start Path.

„Ljudska aktivnost je nesumnjivo stvorila klimatsku krizu i naše je da to ispravimo“, kaže Mathias Vikstrom, izvršni direktor kompanije Doconomy. „Radeći sa kompanijom Mastercard i našim partnerima širom sveta, uvereni smo da će nam inovacije pomoći da to rešimo. Zaista je inspirativno videti da Laboratorija za inovacije održivosti podržava sve inkluzivne klimatske akcije svake banke na svakom tržištu.

Istraživanje i razvoj u Laboratoriji već su u toku i u njih su uključeni zaposleni u kompaniji Mastercard, startap partnerima i klijenti, dok će fizički prostor otvoriti svoja vrata na proleće 2022.

Aktivnosti u okviru nove Laboratorije će se zasnivati na iskustvu kompanije Mastercard u domenu inovacija koja donose realan uticaj u oblasti finansijske inkluzije, a istraživaće način na koji tehnologije kao što su 5G, kvantno računarstvo i napredna veštačka inteligencija-mogu biti primenjene u rešavanju ekoloških izazova. Sastojaće se od Centar za istraživanje i razvoj koji će u fokus staviti kreiranje rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju i lance vrednosti; zatim od platforme „Laboratorije kao usluga“ za okupljanje partnera i kupaca u zajedničkom kreiranju održivih rešenja koja pružaju međusobnu vrednost, i na kraju od Mastercard Experience Center centra za praktične demonstracije proizvoda i interakciju za zaposlenima.

Osnovni prioritet Laboratorije biće osmišljavanje nove primene karakteristika Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska, koja je sada ugrađena u globalnu mrežu kompanije čimme se osigurava besprekorno korisničko iskustvo i to je aktivnost na kojoj će se blisko sarađivati sa članovima Doconomy tima. Takođe će istražiti kako Mastercard Provenance može dalje da povećava transparentnost ne samo za veći društveni uticaj, već i u inicijativama za životnu sredinu, poput omogućavanja stranama u lancu snabdevanja da donose održivije odluke o proizvodnji.

Kako bi dalje pokretao kolektivne klimatske akcije, Mastercard nastavlja da napreduje u svom naporu da do 2050. godine dostigne nultu emisiju, pridruživši se nedavno inicijativi 1,5 stepeni Lideri lanca snabdevanja koja je usmerena ka emisija gasova širom mreža dobavljača. Kompanija je ujedinila više od 65 partnera širom sveta u okviru koalicije Neprocenjiva planeta, čiji je cilj sadnja 100 miliona stabala.

Чланак Mastercard pokreće novi sektor za inovacije u oblasti održivosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeća mogu inovacioni vaučer da koriste za rešavanje tehničkog i tehnološkog problema na koji nailaze u svom poslovanju, odnosno za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga koje su za njih nove.

Inovacionim vaučerom se finansira do 60 odsto ukupnih troškova usluga, maksimalno do 800.000 dinara, ne uključujući porez na dodatu vrednost. Jednom podnosiocu prijave mogu biti odobrena najviše dva inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara.

Odobreni inovacioni vaučer se mora iskoristiti u roku od šest meseci.

Inovacioni vaučeri se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijave koje se podnose putem portala Fonda.

Javni poziv za dodelu inovacionih vaučera otvoren je sve do utroška opredeljenih sredstava koja iznose 117 miliona dinara, a obezbeđena su u okviru budžeta Srbije.

Izvor: Beta

Foto: Piabay

Чланак Poziv za dodelu inovacionih vaučera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sberbank aktivno uvodi biometrijske skenere na svojim bankomatima, što predstavlja tehnologiju koja klijentima omogućava da koriste samouslužne uređaje za vršenje plaćanja i prenos novca, povlačenje i deponovanje gotovine, bez kartice, pametnog telefona i bilo kog drugog dokumenta.

Ovakvim rešenjem, Sberbank je prva banka u Rusiji koja je svoje bankomate opremila. Biometrijsku uslugu aktivirate na praktičan način, na primer, preko Sberbank onlajn sistema, koristeći bankomat ili u ekspozituri banke, potom birate opciju „Biometrijska usluga“ („Biometric Service“) i sledite uputstva za korišćenje ove opcije. Algoritam ne možete prevariti tako što ćete staviti jaku šminku ili podmetnuti fotografiju, pošto identifikuje klijente čak i ako imaju novu frizuru, bradu ili su našminkani.

Platforma za fakturisanje komunalnih usluga BRIS, omogućava klijentima da obračunaju naknade za komunalne usluge, generišu račune za klijente, uključujući i u elektronskom formatu, automatizuju proces obrade plaćanja i dodatne radnje sa pružaocima komunalnih usluga.

Pored inovacija u poslovnim procesima, platforma za fakturisanje usluga BRIS omogućava komunalnim kompanijama da optimizuju troškove IT usluga i infrastrukture zahvaljujući klaud tehnologiji (SaaS). Kao rezultat toga, plaćanje je ubrzano, a transparentnost komunikacije između korisnika, kompanija za upravljanje i pružalaca komunalnih usluga je poboljšana. Platforma je integrisana u Vladin informacioni sistem stanovanja i komunalnih usluga (GIS HPU), u skladu je sa ruskim propisima o javnim komunalnim službama i kompatibilna je sa savremenim platnim uslugama Sberbank.

Robotski algoritmi — algoritamski nalozi — dostupni su klijentima platforme “Sberbank Markets” za vršenje deviznih transakcija. Takvi nalozi pomažu u unapređenju automatizacije kontrole i transparentnosti određivanja valutnih pozicija. Platforma podržava vršenje kupoprodajnih transakcija sa glavnim svetskim valutama, kao i valutama rastućih tržišta, kursne transakcije sa datumom vrednovanja danas, sutra i prekosutra, valutne svop transakcije za period do dve godine, isporučive i neisporučive terminske ugovore i usklađivanje stopa za deponovanje sredstava, kao i minimalan bilans za period do tri godine. Minimalna vrednost valutne transakcije nije ograničena.

“Sberbank nastoji da omogući jedinstveno korisničko iskustvo kroz proaktivno uvođenje savremenih informacionih tehnologija u svoje poslovanje. Naš cilj je da klijenti koji koriste naše usluge mogu da vrše radnje koje žele brzo i da pri tom budu zadovoljni rezultatima, a biometrijski skeneri u bankomatima, BRIS platforma za račune za komunalne usluge i algoritamski nalozi imaju upravo to za cilj. Drago nam je da su prednosti ovih usluga prepoznali i naši klijenti, kao i priznati svetski stručnjaci magazina „The Banker“”, izjavio je Aleksandar Vedjahin, prvi potpredsednik Izvšnog odbora Sberbank.

Чланак Sberbank proglašena za najbolju banku u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kategoriji inovacija u digitalnom bankarstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupa naučnika iz Srbije osvojila je treće mesto na međunarodnom takmičenju Udruženja pronalazača „Korona inovacije“.
Njihov patent se odnosi na razvoj antivirusnih i antimikrobnih materijala u prevenciji širenja virusa korona u ventilacionim uređajima.

U nadmetanju su učestvovali timovi iz 35 zemalja, sa više od 200 pronalazaka u oblasti visokih nauka i tehnologija, koji su morali da imaju patentnu prijavu ili da su već patentirani, pišu „Novosti“.
U našoj istraživačkoj grupi okupili su se naučnici iz različitih oblasti. Na čelu tima je dr Vladimir Pavlović, profesor Poljoprivrednog fakulteta, koji već deset godina radi i u Nasi.

U ekipi su i Branislav Vlahović, profesor Centralnog univerziteta Severne Karoline, Vera Pavlović sa Mašinskog fakulteta, Suzana Filipović iz Instituta tehničkih nauka SANU, Pavle Mašković sa Agronomskog fakulteta u Čačku i Predrag Petrović, profesor čačanskog Tehničkog fakulteta.

Materijal od tri komponente

„Naš pronalazak se sastoji od materijala koji imaju antimikrobno i antivirusno dejstvo“, kaže „Novosti“ profesor Pavlović, koji već deset godina radi u Nasi na razvoju pametnih materijala. Oni se mogu koristiti kao kao senzori u zaštiti čovekovog okruženja.
„Napravili smo kompozitni materijal, odnosno čestice titan-dioksida, apatita i ekstrakta biljaka sa naših područja, koji se nanosi na filtere u ventilacionim uređajima. Sve tri komponente imaju antimikrobno dejstvo, koje se u njihovom sadejstvu pojačava. Na primer, titan-dioksid ubija mikroorganizme kao antibiotik, ali to ne znači da može da se koristi u medicini. Istraživanja su pokazala da on daje svojstvo staklu da se samoočisti“, objašnjava Pavlović.

Deset godina zajedničkog rada

Materijal koji su dobili naši naučnici je praškast, a njihova ideja je da se kao antimikrobna barijera nanosi na filtere ventilacionih sistema. „Istraživanja još traju i ne možemo pouzdano da kažemo koliko često kompozit treba da se nanosi“, kaže Pavlović i dadaje: „Ova vrsta materijala može da se koristi i na površinama koje nisu deo ventilacionih sistema“.
Naučnici iz Pavlovićevog tima sarađuju već deset godina. „Na različitim smo adresama, ali se često okupljamo oko projekata. Antimikrobna dejstva titanijum-dioksida istražujemo nekoliko godina. Radili smo u vreme vanrednog stanja, ne samo na ovom patentu, već i na drugim koji bi nam koristili u borbi sa koronom“, priča Pavlović.

Komercijalizacija u Srbiji i SAD

Prema njegovim rečima, cilj je da se nagrađeni patent pojavi na tržištu. „Istraživanje smo podelili u dva dela, jedan deo ćemo preko Fonda za nauku da radimo u Srbiji, a za drugi smo konkurisali za fondove u okviru američke vlade. Nagrada će nam pomoći da skrenemo pažnju na naša istraživanja i da ih lakše privedemo kraju“, uveren je naš stručnjak.
Prvo mesto na svetskom takmičenju pripalo je Libanu za održiva sanitarna rešenja za vodu i okruženje, a drugo je pripalo ekipi Maroka za maske koje povećavaju imuni odgovor na viruse.

Izvor: novosti.rs

Чланак Prah iz Srbije treća najbolja svetska inovacija protiv korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sloveniju prate dvije države koje nisu članice EU-a, Turska i Srbija, dok su Rumunija i Bugarska jedine članice EU-a u grupi skromnih inovatora, s rezultatom ispod 50% prosjeka EU-a, objavila je Europska komisija u najnovijem izdanju svoje godišnje tablice o inovacijama u Evropi.

Međutim, Slovenija je bila jedina zemlja u grupi od 12 umerenih inovatora koja je zabeležila smanjenje rezultata, za 9,9%, zbog pogoršanja performansi novih doktorata.

Učinak Srbije bio je posebno jak jer je zemlja povećala rezultat za 13,2% zbog snažne prodora širokopojasne mreže. Turska je poboljšala skor za 12,5%, a zajedno sa Slovenijom jedina je zemlja JIE iz grupe umerenih inovatora.

Crna Gora, koja je prvi put uključena u tablicu, i Severna Makedonija, su među skromnim inovatorima, iako su se njihovi rezultati povećali za 5,0%, odnosno 14,8%.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Evropska komisija: Lideri u inovacijama Slovenija, Turska i Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je uspešan primer inovativne firme koja se brzo prilagodila krizi. Tunel je kompletno domaći proizvod, od ideje, preko modeliranja do projektovanja, koji je konstruisao i proizveo tim stručnjaka školovanih na fakultetu za Mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

Kako radi Higija sistem

Kroz tunel za jedan sat može da prođe i da se dezinfikuje 650 osoba. Sistem ima veliki učinak uz minimalnu potrošnju električne energije i dezinfekcionih sredstava. Pogodan je za instalaciju ispred škola, bolnica, tržnih i logističkih centara, fabrika, na trgovima. Postavlja se na otvorenom prostoru, a može da se instalira i unutar objekata.

Veliko interesovanje za ovu inovaciju

Za nepuna dva meseca isporučeno je više od 50 ovih mašina različitog kapaciteta u Srbiji, kao i desetak tunela na tržišta regiona Zapadnog Balkana i EU. U narednom periodu, „Trefoil inženjering“ planira da kupinovu opremu, poveća proizvodnju i da uz podršku Privredne komore Srbije unapredi prodaju u inostranstvu.

Inače, prvi ovakav tunel doniran je i postavljen ispred privremene bolnice na Beogradskom sajmu.⠀

Izvor: PKS
Foto: PKS

Чланак Domaći stručnjaci za samo pet dana napravili Higija dezinfekcioni tunel се појављује прво на Biznis i Finansije.