Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen (Ursula von der Leyen), rekla je da će vodonik promeniti istoriju na putu ka klimatskoj neutralnosti.
Kada se govori o energentima budućnosti, vodonik gotovo sve čini posebnim, naglašava profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac. Pre svega to što sagorevanjem vodonika ne nastaje ugljen-dioksid, već nastaje vodena para, što je na putu dekarbonizacije sveta ključni parametar.
– Korišćenje vodonika je tek u začetku i ne treba biti previše optimističan i očekivati da će za neku godinu vodonik ući u upotrebu i zameniti sva fosilna goriva. Prednosti vodonika su i to što je izuzetno energetski jako gorivo. Supergorivo energetski jače tri puta nego bilo koje drugo koje do sada koristimo. Važna njegova osobina je i ta da ga možemo proizvesti, za razliku od svih fosilnih goriva, transformišući električnu energiju u vodonik – dodaje on.
U svetu trenutno postoji oko 30.000 automobila koji koriste vodonik, tridesetak vozova, a intenzivno se radi na avio saobraćaju i pomorskom jer vodonik za razliku od električne energije uskladištene u baterije, omogućava veću mobilnost.
Međutim, postoje brojni izazovi, naglašava Banjac. Baš zato što je u pitanju supergorivo, vodonik ima i mnogo mana.
– Njegova visoka temperatura sagorevanja, vrlo je eksplozivan, problem su njegovo skladištenje i transport, s obzirom na to da se on nalazi u gasovitom stanju u normalnim uslovima, može se prenositi i gasovodom, međutim, molekul vodonika je najmanji molekul koji postoji i kao takav prodire kroz svaku strukturu, bilo gde da ga zarobite – objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Gde se nalazi Srbija u priči o korišćenju vodonika?
U aprilu je Mašinski fakultet, po pozivu Privredne komore Srbije, pripremio Nacrt vodonične strategije Republike Srbije, koja bi trebala da bude deo buduće Strategije razvoja energetike naše zemlje.
– Mašinski fakultet se prijavio na konkurs koji je raspisala Privredna komora u konzorcijumu sa Tehnološkim fakultetom, Institutom u Vinči, Hemijskim fakultetom, Institutom Mihajlo Pupin… Dakle, svi mi zajedno smo radili tu strategiju, došli do nekih zaključaka i predložili na koji bi način taj vodonik mogao zaista da uđe u primenu u Srbiji – napominje Banjac.
Predloženo je, između ostalog, i da se izbegne situacija koja se dogodila sa nuklearnom energijom, da ne znamo kako da je koristimo, već da se i u školski sistem, posebno visoko školstvo, uvede vodonik, da se naučne institucije posvete proučavanju njegove primene.
Vodonik se danas najviše koristi u Kini, Japanu, Evropi, Sjedinjenim Državama, kao i u Brazilu. Odnosno, gde god postoje viškovi energije dobijene iz obnovljivih izvora, oni mogu da se deponuju u vodonik, ističe Miloš Banjac.
Zeleni vodonik
Jedino vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije predstavlja novi izvor energije i jedino takav vodonik može da pomogne na putu dekarbonizacije. Vodonik dobijen pretvaranjem uglja ili gasa ne predstavlja rešenje za dekarbonizaciju.
Izvor: RTS/Ekapija.com
Foto: Pixabay