Kada je napustio svoju zemlju imao je samo 21. godinu, no iako mlad, bio je svestan da u njoj nema budućnosti. Iz tog razloga je sa velikom grupom svojih sunarodnika krenuo na težak put, sa kojeg se neki od njih nisu vratili.

Prvi susret ovog mladića sa evropskim tlom odigrao se na ostrvu Lezbos, na koje se iskrcao iz gumenog čamca. Bilo je mračno, hladno i Rajal je bio veoma uplašen. Ali, znao je da je “na korak” od obećane zemlje. Zapravo, na mnogo koraka, koje je prelazio što peške, što javnim prevozom, više gladan nego sit. Bio je u koloni izbeglica koja se kretala preko Makedonije, Srbije, Hrvatske… Posle 12 dana stigao je u Nemačku, gde je smešten u centar za izbeglice u Althengštetu, ruralnoj opštini u saveznoj državi Baden-Virtemberg.

Tamo je naučio da tečno govori nemački jezik i završio obuku za administrativnog asistenta u gradskoj skupštini. Prošle godine stekao je nemačko državljanstvo što mu je omogućilo da učestvuje na lokalnim izborima u susednoj opštini Ostelshajm, i to kao nezavisni kandidat. Tamo je izabran za gradonačelnika osvojivši 55,41 odsto glasova u selu koje ima veliki broj konzervativnih stanovnika.

Posle svega kaže da mu je, kada se tek zaputio u Evropu, cilj bio da preuzme odgovornost za sebe, a sada mu je cilj da preuzme odgovornost za zajednicu koja ga je prihvatila.

Izvor: The Local

Foto: Instagram

Чланак Kako je izbeglica iz Sirije postao gradonačelnik malog mesta u Nemačkoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim u navedenim oblastima privrede, izbeglice iz Ukrajine se zapošljavaju i u prehrambenoj industriji, transportu, skladištenju, poljoprivredi itd. U pitanju su uglavnom poslovi u kojima vlada hronični deficit radne snage.

Broj nezaposlenih Ukrajinaca u Poljskoj je rastao do maja, ali od tog meseca je u padu.

Tome je doprinelo i pojednostavljivanje poljske procedure za zapošljavanje stranih državljana. Od tada i Ukrajinci lakše stupaju u radni odnos u Poljskoj.

Izvor: ReMix

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinci popunjavaju deficitarna zanimanja u Poljskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od najtežih odluka u životu je ona o napuštanju svoje zemlje, ili kako je to rekla britanska pesnikinja Vorsan Šajr: „Niko neće staviti svoju decu u gumeni čamac, osim ako je voda u tom trenutku bezbednija opcija od zemlje“.

U Srbiji je od 2008. godine do danas oko 210 ljudi dobilo izbeglički status. U našu zemlju su većinom pristigli iz Irana, Libije, Sirije, Avganistana, Iraka, Burundija i Kube. U programu pomoći koji traje godinu dana, naša država im pruža nekoliko vidova podrške – od finansijskih sredstava za smeštaj, preko časova srpskog jezika, istorije i kulture, pa sve do školskih udžbenika za decu.

Ipak, prava integracija u društvo je moguća tek kada uspeju da obezbede posao koji će im omogućiti ekonomsku nezavisnost. Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), trećina izbeglica u Srbiji ima visoko obrazovanje, a više od polovine srednje. Stoga je UNHCR apelovao na privatni sektor u našoj zemlji da se više uključi u zapošljavanje izbeglica, kao i u druge vrste podrške ovoj ranjivoj grupi.

Koristi za preduzeća

„Kompanija IKEA je u maju 2021. godine pokrenula program tromesečne plaćene prakse za izbeglice i nakon toga smo zaposlili osmoro polaznika. Bio je to pilot projekat za Srbiju. Iskustva su premašila naša očekivanja, pa ćemo isti program realizovati i ove i naredne fiskalne godine”, najavljuje za B&F Nikola Simonović, rukovodilac projekta „Inicijativa za izbeglice“ u toj kompaniji.

Mada je Srbija za većinu izbeglica tranzitna zemlja ka zapadnoj Evropi, Simonović napominje da je odziv bio jako dobar i da su svi koji su se prijavili pokazali veliku želju da unaprede svoje znanje. Administrativne procedure nisu predstavljale problem jer, kako objašnjava, „sva lica sa izbegličkim statusom, uključujući i tražioce azila, dobijaju radne dozvole nakon devet meseci provedenih na teritoriji Srbije”.

Najveće prepreke, kao i svuda u svetu, predstavljaju jezička barijera i predrasude prema ljudima iz drugačijih kultura, ali jezik se nauči a najbolji način da se prevaziđu stereotipi je svakodnevno druženje i saradnja na radnom mestu. „Kroz takvo iskustvo možemo da uvidimo koliko su ljudi slični, umesto da neprestano tražimo razlike među njima. Ljudi koji su bili primorani da napuste svoju zemlju su, kao i mi, nečija porodica ili bliske osobe. Njima su potrebne iste stvari kao i svima nama – stabilan posao, siguran dom i perspektiva. To nisu i ne bi trebalo da budu privilegije, već osnovno pravo svakog čoveka u svetu“, ističe Simonović.

Naš sagovornik dodaje da zaposleni koji potiču iz različitih kultura mogu kroz međusobnu saradnju da budu kreativniji i produktivniji i da se na taj način dođe do nesvakidašnjih inovacija. Pored toga, među ljudima koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima stručnjaka iz profesija koje su deficitarne na našem tržištu.

„Ne postoji nijedan razlog, bilo da se vodite ljudskim vrednostima ili ekonomskim zakonitostima, zbog kojeg ne bi trebalo da zaposlite izbeglice”, zaključuje Simonović i dodaje da je IKEA spremna da svoja iskustva podeli sa svim preduzećima koja bi želela da krenu njenim stopama.

Od Južnog Sudana do Bubanj potoka

Jedan od novozaposlenih radnika u logistici ove švedske kompanije je i Sebastijan Isa Piter, poreklom iz Južnog Sudana. Svoju domovinu je napustio zbog dugogodišnjeg građanskog rata čiji se kraj ni danas ne nazire.

Ovde je već pet godina, naučio je osnove srpskog jezika, stekao brojne prijatelje i uočio neke sličnosti između njegovog i našeg naroda. „Nažalost, bratoubilački sukobi zbog etničkih ili religioznih razlika nisu nepoznati ljudima na ovim prostorima. Zato sam u Srbiji naišao na mnogo više razumevanja nego što sam očekivao”, priznaje naš sagovornik.

Od saosećanja se, međutim, ne može živeti, ali od rada može. Stoga Sebastijan Isa Piter apeluje i na druge kompanije da slede primer švedskog proizvođača nameštaja i zaposle izbeglice. One, na taj način, pored finansijske nezavisnosti stiču i pravo na zdravstveno osiguranje, ističe naš sugrađanin iz Južnog Sudana koji ne krije da mu je posle svega što je preživeo, sigurnost postala jedna od najvažnijih stvari.

Lajkovački Kubanci

U potrazi za bezbednošću, Belkis Alkantara Gonzales se sa mužem i decom pre pet godina iz rodne Kube uputila ka Srbiji. Pošto su dobili azil, krenuli su na časove srpskog jezika i počeli da traže posao. Ali, kako kaže, čak i sa svom dokumentacijom koju su posedovali, ta potraga je nalikovala Homerovoj „Odiseji“. Srećom, posle nekog vremena su, zahvaljujući ljudima iz UNHCR-a, dobili mogućnost da se smeste i zaposle, i to u Lajkovcu, za koji do tada nisu čuli.

„Na naše iznenađenje, otkrili smo da je to grad prijateljski raspoloženih ljudi, izuzetno solidarnih, sa bogatom tradicijom i kulturom, koji su nas prihvatili kao svakog drugog člana njihove zajednice. Za ovih nekoliko godina, stekli smo mnogo prijatelja koji su nas zvali na krštenja, venčanja, rođendanske proslave… Učinili su da se zaista osećamo kao kod kuće”, kaže za B&F Belkis, koju u Lajkovcu iz milošte zovu Belka.

Ona radi u obližnjoj mesari, a njen muž na gradilištima u okolini. Belka kaže da se nije susretala sa predrasudama, ali jeste za radoznalošću komšija koje često svrate u mesaru da bi je videli i popričali sa njom.

„Ponekad nam ljudi priđu i na ulici, jer su iznenađeni činjenicom da stranci govore srpski. Kada kažemo da smo Kubanci, postaju još srdačniji i rado nastavljaju čavrljanje. Često nam pričaju o prijateljstvu koje je oduvek postojalo između Kube i Jugoslavije, pitaju da li kod sebe imamo ‘kohiba’ cigare i slično”, priča Kubanka iz Lajkovca o iskustvima u novoj domovini.

Nada se da će i druge izbeglice dobiti šansu koju je dobila njena porodica – da normalno žive i rade. „Mislim da bi bilo produktivno i za privatni i za javni sektor, kao i za mnoga mala i srednja preduzeća, da otvore prostor za ljude koji, kao moj suprug i ja, samo žele da doprinesu ovom društvu i da mu se na taj način oduže za pruženo gostoprimstvo”, ističe Belkis.

Iako su se uspešno prilagodili životu u Srbiji, njenoj porodici ponekad nedostaje Kuba, a posebno prijatelji i rodbina koji su ostali tamo. Rastužuju ih dešavanja u Ukrajini jer znaju šta predstoji ljudima koji su morali da odu u izbeglištvo. „U pitanju su čitave porodice i ja kao majka veoma saosećam sa njima. Želim im da dobiju svu pomoć koja im je potrebna i da ubrzo pronađu bezbednost i stabilnost koje svako ljudsko biće zaslužuje”, poručuje Belkis Alkantara Gonzales.

Kome mogu da se obrate izbeglice iz Ukrajine?

Trenutno se u Srbiji nalazi mali broj izbeglica iz Ukrajine i uglavnom su smeštene kod rođaka i prijatelja koji ovde žive, a ostali se nalaze u renoviranom Centru za azil u Vranju, kažu u UNHCR-u. Pošto se očekuje da će taj broj rasti, UNHCR je u saradnji sa drugim UN agencijama u Srbiji pokrenuo koordinisanu akciju za odgovarajući prihvat izbeglica iz Ukrajine. Otvorena je danonoćna telefonska linija za pomoć, obezbeđena podrška na terenu, uključujući i besplatnu pravnu pomoć.

Vlada Srbije je, takođe, usvojila plan o pružanju privremene zaštite ljudima koji su prinuđeni da napuste Ukrajinu. Nadležna institucija za prihvat izbeglica i brigu o njima je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), koji ima veliko iskustvo u ovoj oblasti još od devedesetih godina prošlog veka.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Чланак Zapošljavanje izbeglica u Srbiji: Jače je delo, nego beseda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izveštaju humanitarne organizacije „Spasimo decu“ („Save the Children“) u proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona i nasilja, oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje zatražilo je azil u Evropi. Procenjuje se da je ukupan broj dece gotovo sigurno mnogo veći, s obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana.
U izveštaju „Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi“, objavljenom povodom petogodišnjice smrti dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji je izgubio život pored turske obale i postao tragični simbol izbegličke krize, navodi se da mnoga od dece izbeglica i migranata koja su došla do evropskih zemalja i dalje se bore za dobijanje izbegličkog statusa.

Život izgubilo više od 700 dece

„U proteklih pet godina, više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala, tokom opasnih putovanja preko mora“, navodi ova organizacija.
U izveštaju se ocenjuje da su odluke koje su evropske zemlje donele u poslednjih pet godina pokušavajući da upravljaju izbegličkom krizom „samo otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim“. Dodaje se i da je situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj, „jedan od najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava“.
„U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60 odsto njih mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijima na svetu“, ističe se u izveštaju.

Deca izbeglice po evropskim zatvorima

Ova organizacija navodi da deca izbeglice i migranti u najvećem broju potiču iz Avganistana i Sirije.
„U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu, odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi, već godinama je među najsmrtonosnijim sukobima po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u ovoj zemlj“, upozorava „Save the Children“.

U izveštaju ove organizacije se navodi da su u mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, pojednostavljeni i postupci za pritvor dece, a otežano je ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima.
„Samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete. Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali i ozbiljnije slučajeve samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti statusa i usled straha od deportacije“, kaže se u izveštaju.

Migraciona politika plaćena dečijim životima

Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput Eurostata, UNHCR-a i IOM-a, organizacija „Save the Children“ je utvrdila da većina od 200.000 dece bez pratnje dolazi iz Avganistana, Sirije i Eritreje, i nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.
Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje, dok se broj dolazaka u Grčku preko mora gotovo udvostručio izmedju 2018. i 2019. godine (sa 32.000 na 60.000 ljudi).
„Iako je došlo do određenih pomaka, oni su daleko manji u poređenju sa oštrim graničnim merama za sprečavanje dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebale da nastaju po cenu dečijih života“, upozorava se izveštaju „Save the Children“.

Izvor: Beta

Чланак Deca izbeglice bez pratnje najveće žrtve evropske migracione politike се појављује прво на Biznis i Finansije.