Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.
Univerzitet u Novom Sadu je gotovo odmah nakon akreditacije 2015. godine, odustao od studijskog programa Informacioni inženjering na Fakultetu tehničkih nauka. Iako ima master studije nauke o podacima (data science), ni novosadski Prirodno-matematički fakultet formalno ne školuje buduće stručnjake za ovu profesiju, već master matematičare. Nijedan državni univerzitet u Srbiji nije posvećen ovoj oblasti, već se toga prvi setio jedan privatni univerzitet.
Srbija školuje IT stručnjake koje ne angažuje dovoljno za bržu digitalizaciju državne uprave, a još manje pokazuje inicijativu da u javnom interesu uposli jednu od najtraženijih profesija u ovom veku – stručnjake za nauku o podacima. Da biste postali data naučnik, morate da uložite mnogo vremena i sopstvena sredstva u neformalno obrazovanje, bez obzira koji fakultet ste završili. Trud se isplati većini onih koji se odluče na ovo samostalno ulaganje, a svoje znanje dalje razvijaju u nekoj od brojnih privatnih kompanija koje traže data naučnike. Potražnja je veća od ponude, plate su odlične, ali za veću primenu nauke o podacima potrebno je više formalno školovanih stručnjaka za ovu oblast, što bi bilo korisno i za državu i za privatni sektor.
O ovoj temi i budućnosti nauke o podacima za B&F govori Isidora Gatarić, mlada naučnica iz Novog Sada koja ima dugogodišnje iskustvo u istraživanju i naprednoj analizi podataka. Završila je osnovne i master studije na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla je master i u oblasti računarstva i društvenih nauka na Univerzitetu u Beogradu, a upravo je na multidisciplinarnim doktorskim studijama. Isidora Gatarić je i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju. Bavi se prediktivnom analitikom podataka, pre svega u poslovne svrhe, a svoje znanje je stekla kroz neformalno usavršavanje.
B&F: Da li je i koliko nauka o podacima pouzdana?
Isidora Gatarić: To je još uvek diskutabilno pitanje na koje odgovor daje više faktora. Koliki su uzorci koje koristite, kakve modele pravite i koliko dobro poznajete teoriju svoje nauke – ali i da li ste spremni da se „igrate“. Nauka o podacima zahteva strpljenje, nekada upotrebu i po nekoliko različitih modela kako biste otkrili koji odgovara vašem zadatku. Ovo nije samo tehnička disciplina, već podrazumeva i veštine i znanja koja su potrebna za tumačenje i predstavljanje tih podataka.
B&F: Kako se u Srbiji stiču ova znanja i veštine?
Isidora Gatarić: U Srbiji se, barem formalno, vrlo teško stiču ova znanja. Faktički, ne stiču se. Postoje fakulteti koji su više ili manje orijentisani ka nauci o podacima, pa tako studenti koji završe FON, FTN, PMF ili Matematički fakultet u Beogradu imaju bolju polaznu osnovu iz oblasti statistike, programiranja, matematike, algoritama… ali ni oni nisu potpuno spremni za pravi rad i to je velika mana. Ovo je slučaj i u velikom delu sveta, ne samo kod nas, ali je u Srbiji ovaj deficit u formalnom obrazovanju vidljiviji jer smo mala zemlja i posebno kaskamo za svetskim trendovima.
B&F: Zašto je tako?
Isidora Gatarić: Inicijative postoje, ali iz nekog razloga nemaju podršku. Naše formalno obrazovanje je veoma zatvoreno za promene i nije dovoljno spremno da se okrene ka ovoj nauci, pa budući stručnjaci osnovna znanja stiču na fakultetima i dopunjavaju „praznine“ neformalnim putevima – na treninzima, individualnim časovima, praksama.
B&F: Ali vlada veliko interesovanje za ovo zanimanje. Veliko interesovanje bi trebalo da znači da se prosveta prilagođava i pokušava da zadrži svoje stručnjake od kojih bi država imala korist. Da li biste, u ovom trenutku, mogli da se zaposlite u odgovarajućoj državnoj ustanovi i radite na primeni znanja iz nauke o podacima u javnom interesu – na primer, predikcija budućnosti u ekonomskoj politici?
Isidora Gatarić: Mislim da ne bih imala gde, ali ni kako. Stručnjak iz industrije se vrlo teško, gotovo nemoguće vraća na fakultete. Kada neko godinama gradi karijeru na fakultetu, logično je da prolazi kroz različite faze napredovanja, a ukoliko ste diplomirali i otišli sa fakulteta, propustili ste deset godina tokom kojih su vaše akademske kolege objavile niz radova na osnovu kojih se boduju za ostanak na fakultetu – i teško ćete ih dostići. Kod nas je, nažalost, taj broj radova još uvek kriterijum za kvalitet. Nisam sigurna da se uopšte radi na izmeni ovog statusa, ali ostaje nada da će se na tome nekad raditi.
B&F: Postoje korporacije koje lobiraju za svoje industrije i uspevaju da, velikim ulaganjima, menjaju i kurikulume. Da li u Srbiji postoje ovakve kompanije i da li je ovaj vid lobiranja prihvatljiv?
Isidora Gatarić: Ovakva vrsta industrijskog ulaganja u nauku o podacima kod nas još uvek ne postoji. U svetu jeste zastupljeno. Nauka o podacima je primenjiva svuda, u psihologiji, u novinarstvu, u umetnosti i svaki fakultet bi mogao da otvori smer i školuje studente za svoje oblasti. Ne vidim ništa loše u tome da korporacije ulažu u razvoj disciplina kojima se bave jer na taj način idemo napred, a ti mladi ljudi su odmah upošljivi. Bojim se da smo daleko od toga da naši data stručnjaci prenose svoja znanja na akademskom nivou. U dosadašnjoj karijeri sam radila sa izvrsnim stručnjacima najviših rangova, ali oni nisu na tom nivou prepoznati jer nisu u akademskom svetu.
B&F: Spomenuli smo ponudu i potražnju. Iako nemamo odgovarajuće formalno obrazovanje, niti ponudu za rad za data stručnjake u javnom sektoru, zašto se ljudi okreću analizi podataka?
Isidora Gatarić: Zato što kompanije prepoznaju da su im potrebni data naučnici. Ne znaju još uvek zbog čega su im ovi stručnjaci potrebni, ali žele da investiraju i to je dobro jer govori da cene inovativnost na tržištu. Ni mi koji smo u ovom poslu ne znamo baš precizno gde su nam limiti i šta sve možemo da damo nekoj kompaniji, ali ta maglovita pozicija nije ništa loše. Nekad se to govorilo za doktore, ali mogu da kažem da i mi neprestano učimo jer nam se oblast munjevito razvija.
B&F: Da li domaći menadžeri imaju poverenja u nauku o podacima?
Isidora Gatarić: Ako posmatramo domaće kompanije koje posluju isključivo na našem tržištu, čini mi se da još uvek ne postoji toliko poverenje. Moje lično iskustvo je da su menadžeri na vrlo visokim pozicijama, pa i vlasnici, vrlo zainteresovani da investiraju u ovaj oblik razvoja, ali to zavisi od kompanije i ne znaju baš sve šta im može doneti nauka o podacima u poslovne svrhe. Bile bi više svesne kada bi se formalno obrazovanje usaglasilo sa trendovima. U stranim kompanijama je situacija značajno drugačija, a istakla bih da je to i zbog strpljenja koje strani menadžeri imaju. Da biste dobili produkt koji je baziran na nauci, a da je ujedno visoko pouzdan i može da se proda, potrebno vam je vreme. To vreme domaći menadžeri često nemaju.
B&F: Kako reaguju menadžeri ukoliko, nakon analize podataka, dobiju rezultate i uputstva koja ima se naročito ne sviđaju?
Isidora Gatarić: To se dešava. Uglavnom sam radila sa pojedincima u kompanijama koji su cenili podatke koje dobiju, ali je bilo i nezgodnih slučajeva. Mislim da takvi odgovorni pojedinci podatke koji im se ne sviđaju odnesu kućama i nekoliko dana „odsede“ nad njima, pa shvate da ipak mogu drugačije da pristupe svojim problemima i obrnu stvari u svoju korist. Ima i onih koji „na prvu loptu“ odbace naučno zasnovane podatke kao gluposti i odustanu od predložene investicije, ali to je njihov izbor.
Gorica Nikolin
Biznis i finansije, broj 196, april 2022.