Zakup kancelarija u Indiji oporavio se do nivoa pre pandemije, nakon što je zaključavanje koje je nametnula vlada u borbi protiv korona virusa dovelo do najgoreg pada u poslednjih deset godina, pokazuju podaci analitičke kompanije „Knight Frank“.

U periodu od okrobra do decembra prošle godine, iznajmljivanje poslovnog prostora u osam najrazvijenijih indijskih gradova je poraslo za 31% u odnosu na prethodno tromesečje, dostigavši kvartalni prosek iz 2019. godine. Najneobičnije je to da je u ukupnom broju novih zakupa kancelarijskog prostora prednjačio tehnološki sektor sa učešćem od 41 odsto, za koji se uporno nameće utisak da forsira rad od kuće.

Najveći rast na ovom tržištu je zabeležio grad Bangalor, koji nazivaju „indijska Silicijumska dolina“, gde je vrednost iznajmljenog kancelarijskog prostora porasla za 8 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine. Ukupna vrednost ovih transakcija u osam posmatranih gradova je sa 1,6 miliona iznajmljenih kvadratnih metara porasla za 24 odsto u pomenutom periodu.

Vakcinacija podstakla privredni optimizam

Indija je krajem marta uvela jedan od najstrožih karantina na svetu, a ovako restriktivne mere su značajno urušile gotovo sve privredne sektore, izuzev onlajn usluga koje su doživele rast. Jedna od posledica je bila i smanjena tražnja za poslovnim prostorom, koja je do jula pala za 33 odsto u poređenju sa istim periodom godinu ranije.

Sa smanjivanjem broja zaraženih, privredne aktivnosti su počele da jačaju od septembra. Optimizam privrednika se povećava sa najavama o vakcinaciji, a najveće širenje poslovanja najavljuju tehnološke kompanije koje u skladu sa tim iznajmljuju, a neke i kupuju novi poslovni prostor, navodi se u izveštaju.

Najbolje se prodaju skupe kuće

Podaci pokazuju da, pored tržišta poslovnog protora, oporavak beleži i prodaja stanova. U drugoj polovini godine, kupovina stanova je bila veća za čak 60 odsto. Ovakvim kretanjima je doprineo i nagli pad kamatnih stopa na stambene kredite, kao i niži porezi na nekretnine koje su uvele privredno najvažnije indijske države.
Kuće koje koštaju više od pet miliona rupija činile su 57% ukupne prodaje tokom tog perioda. Ovaj podatak dodatno potvrđuje da je najbogatiji sloj indijskog stanovništva bio daleko manje pogođen ekonomskim posledicama pandemije.

Foto: Pixabay

Чланак Tehnološke kompanije u Indiji predvode u iznajmljivanju kancelarija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi virus i nov način izgradnje zgrada, ovo su otprilike dva velika razloga za „rađanje“ nove vrste biznisa u Srbiji – iznajmljivanje „mini magacina“. Virus je doneo rad od kuće, pa sve više firmi otkazuje poslovne prostore, a za višak stvari traže mesto gde će ih odložiti i sačuvati za „bolja“ vremena.

U novogradnji je sve manji broj stanova koji imaju ostave i podrume, pa ljudi traže male, i relativno jeftine prostore gde bi ostavili višak stvari od kojih ne žele da se rastanu. Broj firmi koje se bave iznajmljivanjem mini-magacina još uvek nije dvocifren, takođe, nekima to nije osnovni posao već više „ulaganje u budućnost“, ali u jednom se svi koji se ovim poslom bave slažu: mini-magacini su vrlo isplativ posao u Evropi i sigurno će tako u budućnosti biti i u našoj zemlji.

„Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika. Potrebno je veće početno ulaganje, ali prema našim proračunima, isplatiće se već za otprilike pet ili šest godina. Investicija u ovaj posao se vraća brže nego investicija u iznajmljivanje stana“, objašnjava Zoran Stajić, vlasnik porodične firme „Toro Box“, najveće firme u Srbiji koja se bavi ovom vrstom iznajmljivanja.

Ova firma se prvo bavila iznajmljivanjem velikog magacinskog prostora, ali su pre dve godine, uz pomoć kanadskog partnera ušli u posao rentiranja mini-magacina. Prema njihovoj proceni, za početno ulaganje potrebno je između milion i dva miliona evra, u zavisnosti od toga da li firma već poseduje svoje zemljište, dok kvalitetni kontejneri-magacini koštaju oko 4.000 evra. Danas iznajmljuju preko 200 malih magacina, dokupili su još zemlje i pripremaju novih 800 objekata. Cena iznajmljivanja je od 50 evra, pa naviše.

„Virus korona nije mnogo uticao na naše poslovanje, mislim da je ova vrsta posla otporna na krize i ekonomska previranja. Posao ima malo sezonski karakter, na primer u avgustu i septembru su aktuelne selidbe, dok je februar miran mesec. Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj“, priča Zoran Stajić.

Osim nameštaja, neki od klijenata su im bila i pogrebna preduzeća koja su čuvala opremu za sahranu, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom i to koristili kao magacin.

Mogućnost da se „spakuje“ dvoiposoban stan

Firma „Skladištenje stvari“ osnovana je pre 13 godina, i prvo su radili selidbe. A zatim se iz selidbi „rodio“ i novi posao, iznajmljivanje malih magacinskih prostora. Kako kažu, virus korona pomogao je da njihov posao „procveta“. Od klijenata imaju firme čiji zaposleni su prešli da rade on-lajn, pa su otkazali poslovni prostor, sve do žene koja ima troje dece, i sa porodicom živi u malom stanu, i zato u njihovom magacinu čuva kolica, krevetac, sezonsku garderobu. Najmanji magacin koji može da se iznajmi u ovoj firmi ima tri kvadrata i košta 15 evra mesečno, i kad se dobro spakuje u njega može da stane 45 kutija. Klijenti najčešće iznajmljuju magacinski prostor od 20 kvadrata, i tu može da se spakuje dvoiposoban stan.

„Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi, i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava. Osim ove, dobre godine za ovaj posao bile su i 2017. i 2018. godina jer je, bar prema našem iskustvu, dosta stranih firmi došlo u Srbiju“, kaže Filip Savić, direktor firme „Skladištenje stvari“. Dodaje da sve češće i veliki kafići i restorani kod njih čuvaju svoje letnje bašte, a kao najčudniju stvar koju su im poverili na čuvanje pamti olupinu od automobila iz kog je čak rastao i korov. Vlasnici su bili ljubitelji old tajmera, i kasnije taj auto prevezli u Ameriku.

„Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi. Ako se vlasnik ne pojavi i ne plati posle tri meseca, mi imamo pravo da stvari prodamo na licitaciji. Dešava nam se da godišnje napunimo i 20-tak šlepera sa stvarima koje niko ne uzima“, priča Savić.

Prvi posao selidbe, drugi iznajmljivanje mini-magacina, bio je i poslovni put firme „Selidbe-Stošić“. Kako kažu, oko 60 odsto klijenata su im privatna lica koja kod njih čuvaju kompletan nameštaj, belu tehniku…

„Cena izdavanja malih magacina iznosi od 50 do 150 evra mesečno, i ljudi najčešće uzimaju na mesec ili dva. Dešava nam se i da ostave stvari i posle toga se više nikada ne pojave, ali to bacamo“, priča vlasnik firme Dragan Stošić.

Vlasnik firme „Rent a Box“ Ivan Božović je ideju za ovaj posao dobio sa televizije i iz iskustva koje ima iz inostranstva. Prema njegovoj proceni, sve što je u Evropi aktuelno sada i što se tamo radi, u Srbiju dođe za nešto manje od decenije. I sve je tako, od usluga do gradnje. Iznajmljivanje malih magacinskih prostora i za ovog preduzetnika je dopunska delatnost, uz već postojeći posao koji godinama radi. Počeo je pre nekoliko meseci, i kako kaže, u rentiranje mini-magacina polaže velike nade.

„Trenutni klijenti su nam manje firme, ali ja očekujem da će se sve više javljati i fizička lica. Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma, i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno. Takav je trend i u Evropi. Za sada ljudi uzimaju prostor na kraći vremenski period, mesec ili dva. Cena je 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata“, objašnjava Božović.

Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za oko tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. A zatim i takozvane „kontejnere“ koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.

Poljaci daju franšizu

Dok je kod nas ova vrsta posla još „u pelenama“, statistika pokazuje da svako deseto domaćinstvo u Americi iznajmljuje dodatni prostor za odlaganje stvari. To, zapravo, podrazumeva iznajmljivanje manjeg skladišta, i procenjuje se da ih širom Amerike ima više od 48.500. Kompanije koje se bave iznajmljivanjem i održavanjem „privatnih skladišta“, u zbiru inkasiraju oko 24 milijarde dolara na godišnjem nivou. U Poljskoj je jedna firma, od ove vrste biznisa, napravila i franšizu. Naime, iako „Kangu Self Storage“ nije jedina kompanija koja se bavi iznajmljivanjem skladišta u Poljskoj, ipak je među prvima uvela mogućnost davanja franšize.

„Ovaj sektor još uvek nije zasićen. Postoji samo nekoliko kompanija u Poljskoj koje se bave istim poslom, tako da konkurencija nije jaka. Međutim, većina stanovnika još uvek nije svesna da ovakva usluga postoji. A znamo da potrebe ima, jer svakodnevno dobijamo veliki broj upita za partnerstvo“, rekao je Pšemislav Guvčevski, direktor „Kangu Self Storage“.

Otvaranje skladišta, međutim, zahteva mnogo rada. Za gradnju i pripremu objekta, u zavisnosti od planiranog obima poslovanja, u Poljskoj treba izdvojiti od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona zlota. Zato u „Kangu Self Storage“ nude dva modela saradnje. Prvi je zajedničko ulaganje, pri čemu oni pokrivaju veći deo investicije. Ovaj model podrazumeva i da partner, pored redovne plate za upravljanje skladištem, dobija i udeo u vlasništvu nad kompanijom. Drugi oblik saradnje je klasični franšizing, tako da primalac franšize sam ulaže u rentiranje ili kupovinu i adaptaciju objekta. Pored toga, ima obavezu da plaća i mesečnu franšiznu naknadu.

Poljsko iskustvo pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i bude smešten u centralnoj gradskoj zoni. Po mogućnosti, period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.

Aleksandra Galić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Preduzetnički poduhvat koji će tek biti aktuelan u Srbiji: Mali magacini za veliku zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon meseci rada na prvoj liniji obrane protiv koronavirusa, španska medicinska sestra Yone Alberich spremna je za odmor, ali pitanje je kakav.

Odlazak na odmor inače je uključivao let u inostranstvo, ali sada kad se virus i dalje širi, Yone ne želi putovati avionom.

Medicinska sestra ne želi ni odsedati u hotelu ili biti među gomilama ljudi, pa je sa suprugom unajmila kamper.

„Ideja je da se držimo podalje od ljudi kako se ne bismo zarazili“, ističe 32-godišnjakinja koja ima malo dete i živi u španskom obalskom gradiću Castellonu.

„A u vreme covida-19 što je bolje nego putovanje domom?“, pita.

Socijalno distanciranje na snazi je širom Evrope, pa stanovnici menjaju i svoje navike po pitanju putovanja. Nedavna anketa pokazala je da 90 odsto Španaca želi ostati u svojoj domovini umesto da putuju u inostranstvo.

Čak 83 odsto njih planira koristiti svoj automobil umesto javnog prevoza.

Fabrizio Muzzati, vođa specijalizovane španske putničke agencije Aquiestoy Caravaning, tvrdi kako mnogi ljudi koji ranije nisu razmišljali o odmoru u domu na točkovima sada to čine.

„U vreme kad celi svet traži sigurnost, veliki broj ljudi će to pokušati zbog novih okolnosti“, kaže.

S ublažavanjem restrikcija putovanja iznajmljivanje kampera „intenzivno“ se nastavilo, objavio je prošlog meseca ASEICAR, udruženje koje okuplja iznajmljivače takvih vozila, istakavši kako bi to moglo biti „ključno za oživljavanje turizma ovo leto“.

Pravo ludilo

Takva situacija nije samo u Španiji.

„Od popuštanja mera nastalo je pravo ludilo za kamperima, posvuda“, rekao je Francois Feuillet, predsednik Evropske federacije kampera (ECF).

„Kamperi predstavljaju slobodu, uštedu i ekologiju. Sada tome dodajemo zdravlje i sigurnost, pa je za nas to prava blagodet“.

Interes raste u celoj Evropi, pa brojke pokazuju da je danas pet miliona korisnika i dva miliona vozila.

U Nemačkoj, glavnom evropskom tržištu, u maju je registrovano više od 10 hiljada novih kampera, što je rast od 32 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok ih je u Francuskoj registrovano 3,5 hiljada, što je rast od gotovo dva odsto.

U Španiji, manjem, no brzorastućem tržištu, u junu je bilo 1,2 hiljade novih registracija, što je rast od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, stoji u podacima ASEICAR-a.

Veća je potražnja i za unajmljivanjem kampera

Platforma Yescapa je u junu imala više od 32,5 hiljade rezervacija, a potražnja u julu i avgustu veća je za 60 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Rast domaćeg turizma

Iako su se evropske granice otvorile 15. juna, većina ljudi ne želi putovati u druge države, naglašava suosnivač Yescape Benoit Panel.

„Otkad se pojavio covid, gotovo da nema prekograničnih rezervacija“, što inače čini 20 odsto prometa, otkrio je.

Jose Pascal Guiral, izvoznik keramike koji inače letuje u inostranstvu, prvi put u životu unajmio je kamper nakon ublažavanja mera, a odmor je proveo putujući španskim Pirinejima.

„Ne samo da je puno lepše nego putovanje avionom i spavanje u hotelu, nego vam daje pravi osećaj slobode. Putujete nedelju dana, a čini se kao da je prošao mesec“, rekao je Guiral.

Julio Barrenengoa Gomez, direktor firme Caravanas Holidays, ističe kako je kriza povećala interes za nacionalnim turizmom.

„Ljudi inače žele kamper da bi putovali Evropom, no ove godine žele ostati u Španiji“, kaže.

„Zbog želje da posetimo Evropu izgleda da smo zaboravili koliko je Španija lepa. Ova će godina ojačati domaći turizam“, kaže.

Drugi veruju kako će zdravstvena kriza ubrzati prelaz s masovnog turizma.

„Ova pandemija će promeniti navike ljudi jer će manje hteti biti na mestima s puno ljudi“, smatra Fernando Ortiz, direktor proizvođača kampera Benimar.

„Ne nužno zbog rizika – pronaći će se vakcina – nego jer ljudi žele moći promeniti svoje planove tokom putovanja. A to će potrajati“, zaključio je.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Kamperi vrlo popularan vid turizma u vreme pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici automobila u velikim gradovima imaju problema sa nalaženjem parking mesta, a pogotovo ako žele svog ljubimca na četiri točka da smeste u garažu. Prednosti garaža su brojne, od toga da automobilima ne propada farba zbog sunca, do „zimskih radosti“ kao što su struganje leda, hladna kabina, otežani start, ali i zbog manje opasnosti od krađe. Ali takvo zadovoljstvo košta.

U najpovoljnijem položaju su kupci zgrada u novogradnji, jer je propisima predviđeno da svaki stan ima bar jedno garažno ili parking mesto. Ali za to moraju dodatno da plate.
Nebojša Lazarević iz Beograda kupio je nedavno stan na Novom Beogradu, ali bez garažnog mesta.

– Prethodni vlasnik nije bio vozač, pa je ranije prodao svoju garažu, tako da za svoj auto iznajmljujem prostor u blizini i to me košta 140 evra mesečno. To je u redu ako je u pitanju kraći period, ali na duže se ne isplati. Sada mi jedino preostaje da čekam da mi neko od komšija proda svoj prostor, ili ako se pojavi nešto adekvatno. Ukoliko imate auto, razmišljajte na vreme – objašnjava Nebojša.
Kupci stanova u novogradnji, kako objašnjavaju investitori, prilikom kupovine stana traže i garažu, međutim, nemaju sve zgrade garažni prostor.

– Kada gradimo, uglavnom planiramo i garažni prostor, međutim, treba napomenuti da nemaju sve zgrade garažna mesta. Najpraktičnije su podzemne garaže, jer klijenti prilikom kupovine stanova uglavnom traže i prostor za auto. Stan sa garažom se lakše proda, dok je onaj bez garaže jeftiniji za nekih 15 do 20 odsto – objašnjava investitor Predrag Kostić iz Niša.

Prodavci nekretnina objašnjavaju da prilikom kupovine stana klijenti često traže garažu, ili da makar negde u blizini postoji mogućnost kupovine ili najam.

– U zavisnosti od lokacije kreće se i cena najma garaža u Beogradu, recimo, u Starom gradu cena je 130 evra za 12 kvadrata, na Novom Beogradu cena je od 70 do 140 evra, na Crvenom krstu se može naći za 60 evra, na Voždovcu za 80 evra, dakle zavisi od kvadrature, ali i od dela grada, u centru je najskuplje, ali i u elitnim delovima – kaže Nikola Marinković, agent za nekretnine.

U Novom Sadu se garažni prostor može iznajmiti po ceni od 50 do 70 evra mesečno, u Nišu od 40 do 60 evra, dok je u Kragujevcu cena 50 evra.
Agenti za nekretnine kažu da se najam garaže ne isplati dugoročno, već da je najbolje kupiti garažu. Cene variraju od grada do grada, a kreću se od 500 do 1.000 evra za kvadratni metar, tako da garaža može da se otplati za oko osam godina plaćanja kirije za nju.

– Na Novom Beogradu, ali i u centru, za garažu veličine od 12 do 15 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti između 12.000 i 15.000 evra pa naviše. Na Voždovcu su cene nešto niže, za garažu od 13 kvadrata treba oko 8.500 evra – dodaje Marinković.
U Novom Sadu cena je do 1.000 evra po kvadratu, te je za garažu u centru u proseku potrebno izdvojiti oko 15.500 evra, dok se na periferiji cene oko 6.000 evra. U širem centru Niša za garažu od 20 kvadratnih metara treba izdvojiti 11.000 evra, dok se na periferijama cena umanjuje i do 5.000 evra.

Izvor Blic

Чланак Da li kupiti ili iznajmiti garažu? се појављује прво на Biznis i Finansije.