Pranje novca odnose na ubacivanje u legalne tokove novca koji je stečen nelegalno.

U godišnjem izveštaju Uprave za 2022. godine ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je prošlih godina primećeno kao tipično.

Pranje novca uz pomoć trgovine sekundarnih sirovina i reeksporta pominjano je u izveštaju za 2020, ali ne i za 2021. godinu, navodi Nova ekonomija.
Uprava navodi i primer carinske prevare kada je jedna osoba zloupotrebljavala pečat kompanija, prikrivala stvarno poreklo robe i time oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra. Primer koji je naveden u izveštaju vrlo podseća na slučaj prodavnice odeće C&A koja je u Srbiji zbog ovog slučaja otišla u stečaj, konstatuje Nova ekonomija.

Poreska uprava je Upravi za sprečavanje pranja novca prošle godine uputila deset zahteva za dostavu podataka, dok je od strane Uprave na dalju nadležnost Poreskoj upravi prosleđeno 106 informacija.
Sumnjive transakcije najčešće su se odnosile na slučajeve „simulovanog izvlačenja“ gotovine sa računa pravnih lica čime se izbegava iskazivanje objektivnih prihoda koji podležu oporezivanju. Takođe, uočen je i veliki broj transakcija koje se odnose na izvlačenje novca sa računa pravnih lica i to po osnovu isplate zarada u visokim, nerealnim iznosima.

Bilo je i onih transakcija koje su se odnosile na zloupotrebe ličnih računa u poslovne svrhe, takođe radi prikrivanja poreskih obaveza.

Uočeno je i da neka pravna lica u celokupnom prometu imaju značajno učešće pozajmica, što ukazuje na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u „sivoj zoni“.

Kao jednu od učestalih pojava Uprava navodi i strane državljane i inostrane kompanije koji otvaraju račune domaćim pravnim licima čiji su osnivači strani državljani. Ovi računi su najčešće korišćeni za reeksport. U tim slučajevima, postavlja se pitanje stvarne ekonomske opravdanosti izvršenih transakcija po osnovu reeksporta.

Transakcije za koje sumnjaju da se odnose na pranje para najčešće su prijavljivale banke. Zbog sumnjivih aktivnosti, banke su raskinuli saradnju sa velikim brojem svojih klijenata.

Konkretno, radilo se o osobama koje su izlačile novac sa poslovnih računa po raznim osnovama, ali i zloupotrebama prilikom otkupa sekundarnih sirova u cilju prikrivanja stvarnog porekla novca.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Kako se najčešće prao novac u 2022. godini u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pred Odborom za finansije skupštine Srbije on je naveo da je reč o višegodišnjem trendu smanjivanja broja javnih akcionarskih društava.

Dodao je da su bila 33 rešenja o brisanju, dok je 35 subjekata sa berze sišlo zbog stečaja i likvidacije.

„Smatram da imamo previše javnih društava koja su trenutno na berzi“, rekao je on.

On je rekao da je Komisija tokom 2021. godine imala 16 odluka o odobravanju ponuda hartija od vrednost, kao i da je ukupna vrednost preuzetih akcija bila 3,7 milijardi dinara.

Naveo je da je pred Komisijom za godinu dana bilo 133 obaveštenja o promenama u značajnom učešću u akcionarskih društvima.

Govoreći o finansijskoj realizaciji Komisije naveo je su prihodi bili 95,6 miliona dinara što je 24 posto manje od plana, te da je uzrok manja naplata po odobrenjima za emitovanje novih hartija od vrednosti.

Rashodi Komisije u kojoj su 43 lica, među kojima je pet članova Komije, iznosili su 106,7 miliona dinara.

Komisija se nije finansirala iz budžetskih prihoda, a za bruto plate potrošila je ukupno 85 miliona dinaraq.

Alternativni investicioni fond

Janković je rekao da u 2021. godini raduje prvo osnivanje društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, i dodao da očekuje će u narednih par meseci biti i prvih rilestejt fondova (za nekrentine).

Ocenio je da postoji tendencija rasta za tu vrstu investiranja, i kroz upravljanje i osnivanje fondova.

Dodao je da je posle kontrole Komisija oduezla dozvole za dva investiciona društva, kao i jednu brokersku licencu fizičkom licu.

Naveo je i da je od 5.460 izveštaja revizorskih kuća za godinu dana bilo samo 29 negativnih.

„Broj negativnih mišljenja je skroman, verovatno je trebalo da ih bude nešto više“, rekao je Janković i dodao da Komisija utiče da revizori budu oštriji, te da je nakon kontrola Komisija trojici revizora izrekla mere, dok su dve revizorske kuće kažnjene, prenosi Tanjug.

Janković je istakao da je Komisija u 2021. godini imala značajne aktivnosti oko pripreme i donošenja podzakonskih akta, u skladu sa novim propisima, i Strategijom razvoja tržišta kapitala.

On je pozvao na jedinstven pristup svih državnih instucija u radu na realizaciji Strategije, te naveo da je izazov da se u narednih pet godina pomeri domaće tržište kapitala sa sadašnjeg niskog nivoa ka boljim rezultatima.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Prošle godine 68 akcionarskih društava nestalo sa Beogradske berze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je kada se neadekvatno primenjuju, u većoj koncentraciji nego što je propisano i kada se ne poštuje karenca.
U Srbiji ima primera čak i da se koriste preparati koji nisu dozvoljeni za upotrebu, a da se proizvodi tretiraju hemijom češće nego što je predviđeno – i do 10 puta.

U Evropskoj uniji nedavno je obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je protekle decenije značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima u zemljama članicama, prenosi Euronews Srbija.

Izveštaj „Zabranjeno voće“

Studija grupe PAN (Pesticide Action Network Europe) u izveštaju „Zabranjeno voće“ navodi da su građani Evrope izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida. EU ima stroga pravila u vezi sa tim preparatima i ranije je saopštila da želi da prepolovi njihovu upotrebu do 2030. godine.

Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.

Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa četiri odsto u 2011. godini na 32 odsto u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.

Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine, breskve, jagode, trešnje i kajsije. Od povrća su najviše kontamirani proizvodi bili celer u listu, koren celera i kelj.

Potrebna veća kontrola

Kakva je situacija u Srbiji i koliko je voće i povrće zagađeno pesticidima ne postoje javno dostupni podaci. Iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu za Euronews odgovorili koliko se često kontroliše voće i povrće na pijacama, ali i kod proizvođača, kao i da li je bilo prestupa i koliko je kazni napisano tokom prošle godine.

Prof. doc Tanja Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu kaže da Srbija ima dobru zakonsku regulativu što se tiče upotrebe zaštitnih sredstava, ali da je neophodne veće kontrole poljoprivrednih apoteka, ali i proizvođača.

„Zakon je jasan i većina stvari je dobro definisana, samo je potrebna veća kontrola ljudi koji rade u poljoprivrednim apotekama, jer tu radi nedovoljno obučen kadar te proizvođači ne dobijaju pravu informaciju o preparatima“, kaže Vasić za Euronews Srbija.

Dodaje da se proizvođači u Srbiji trude da poštuju sve procedure, ali da je problem zastarela tehnika koja se koristi – prskalice kojima se aplikuju preparati stare su i po nekoliko decenija.

„U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče. Neophodno je da se prilikom upotrebe preparata poštuje preporuka proizvođača što se tiče broja tretmana i da se pesticidi koriste u koncentraciji koja je propisana. Ako proizvođač nekog pesticida kaže da se u toku vegetacije koristi jednom, dva ili tri puta, moramo da se držimo tih preporuka. Problem kod naših proizvođača je što se dešava da preparat koriste i deset puta u toku vegetacije. Tu se javljaju dva problema – problem zagađenja i problem razvoja rezistentnosti mikroorganizama“, kaže prof. Vasić.

Dodaje da su mali proizvođači često neobučeni, da se drže protokola koji su naučili od svojih roditelja. Sreća je jedino što oni koriste obično preparate koji nisu mnogo toksični.

Preparate na bazi bakra

„Oni ne koriste formulacije koje su efikasnije, ali toksičnije. Koriste obično preparate na bazi bakra. Veći su problem veliki proizvođači, kod njih je intenzivnija proizvodnja i veći su korisnici pesticida. Nije isto kada obrađujete hektar ili 20-30 hektara. Na većim površinama, veći je broj biljaka a samim tim i veća mogućnost zaraze i razvoja bolesti“, navela je ona.

Da se često preteruje sa pesticidima potvrđuje i podatak o pomoru pčela u Srbiji. Njima nije potrebno laboratorijsko dokazivanje prisustva preparata, njih ubijaju pesticidi ukoliko se primenjuju na neadekvatan način.

Pesticidi kojima se izlažemo duži period dokazano izazivaju neke od najtežih bolesti. Među njima su karcinomi, hormonski poremećaji, problemi sa disanjem.

Po novom Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni.

Novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 predvđena je Zakonom za pravno lice, ako primenjuje neregistrovano sredstvo za zaštitu bilja, dok će se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zakonskom roku je elektronski dostavljeno ukupno 272.703 izveštaja, od toga 243.022 redovna godišnja finansijska izveštaja i 29.681 izjava o neaktivnosti.

Svi obveznici, koji nisu dostavili redovni godišnji finansijski izveštaj za 2021. godinu u propisanom roku, isti mogu da dostave u narednom periodu, uz plaćanje naknade za neblagovremeno dostavljanje istih.

Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da je omogućila prijem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu, čiji je rok za dostavljanje, izuzetno ove godine, 4. maj 2022. godine.

Takođe, u sistemu je omogućen i prijem Dokumentacije uz redovan godišnji finansijski za obveznike revizije, koji istu nisu dostavili uz redovan godišnji finansijski izveštaj. Кrajnji rok za njeno dostavljanje je 30. jun 2022. godine. Preduslov za dostavljanje Dokumentacije uz redovan godišnji finansijski izveštaj putem sistema je da prethodno dostavljeni izveštaj bude javno objavljen kao potpun i računski tačan.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2021. godinu, obveznici mogu pratiti na stranici: Registri/ Finansijski izveštaji/ Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage.

Чланак Uspešno završen prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu je 31. mart 2022. godine.

„Saglasno propisima koji uređuju potpuno novi model finansijskog izveštavanja, u kome su finansijski izveštaji određeni veličinom obveznika i koji se sastavljaju na potpuno novim obrazacima za sve grupe obveznika, Agencija za privredne registre priprema novi Poseban informacioni sistem za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, koji će biti otvoren za korisnike do kraja januara 2022. godine”, najavio je direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić.

On je podsetio da privrednici već sedam godina dostavljaju svoje finansijske izveštaje elektronskim putem i izrazio očekivanje da će APR u idućoj godini primiti oko 300.000 izveštaja.

Lučić je objasnio da nakon prijema sledi obrada i objavljivanje izveštaja na internet stranici www.apr.gov.rs u rokovima koje propisuje novi Zakon, a najkasnije do 30. septembra 2022. godine, kada će biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija, koju obveznici nisu ispravili u ostavljenom roku.

„Objavljivanjem svih dostavljenih finansijskih izveštaja i dokumentacije obezbeđuje se puna transparentnost finansijskog izveštavanja”, naglasio je direktor APR.

S obzirom da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.

Pre puštanja u rad Posebnog informacionog sistema, Agencija sprovodi pripremne aktivnosti koje se odnose na utvrđivanje evidencije obveznika bez koje neće biti moguće dostavljanje finansijskih izveštaja i propisane dokumentacije.

Zajedno sa puštanjem u rad Posebnog informacionog sistema, koji omogućuje lakše sastavljanje i dostavljanje računski i logički ispravnih izveštaja, Agencija će objaviti tehničko, kao i korisnička i video uputstva sa instrukcijama za rad u sistemu.

„Pravna lica i preduzetnici, koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, treba da se blagovremeno upoznaju sa novim pravilima, kako bi sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu prošlo uspešno“, uputio je apel privrednicima direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić.

Foto: Pixabay

Чланак Početak primene novog modela finansijskog izveštavanja od iduće godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenim rečima, godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku više nije ni vest, ni događaj u Srbiji.

“Sada ne priča mnogo o njemu. Ovogodišnji izveštaj je zaslužio da se malo više o njemu priča, pretpostavljam da će nevladin sektor uraditi temeljnu analizu”, navodi ona i dodaje da, posle mnogo godina, ne postoji oblast u kojoj se stagniralo ili nazadovalo.

“U svim oblastima koje je pratila Evropska komisija, konstatovala je ograničen napredak. To je skala koju EK upotrebljava, od nazadovanja da veoma dobrog napretka, taj ograničeni napredak se nalazi u sredini. Zato se kaže i u ovom izveštaju da je Srbija umerene pripremljena za članstvo u EU, što znači da imate još posla do punopravnog članstva, ako do njega i dođe”, objašnjava ona, a prenosi Nova.rs.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je juče na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana da u Srbiji postoji novo opredeljenje za sprovođenje reformi, navodeći da bi ustavni amandmani radi jačanja nezavisnosti pravosuđa trebalo da budu dovršeni do kraja godine. „Srbija mora da produbi reforme u borbi protiv korupcije, slobode medija, domaćeg procesuiranja ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala“, naglasio je Varhelji.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ostvarila umeren napredak na putu ka Evropskoj uniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj je rezultat rada 12 organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana, i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju građani u pristupu pravdi. Izveštaj je rezultat sprovođenja prvog ciklusa praćenja napretka u pravosudnim reformama u Srbiji i sadrži sedam ključnih oblasti: pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama.

„Želeli smo da razumemo i istražimo razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz istraživanje njihovih pojedinačnih iskustava u susretu sa pravosuđem. Građani su uglavnom stava da pred sudom neće moći da odbrane svoja prava, da su sudovi podložni uticajima pojeidnaca i da selektivno primenjuju prava. Građani osećaju da su vrata sudova za njih uglavnom „zatvorena“ – zato smo ovaj projekat i nazvali Otvorena vrata pravosuđa“ rekao je Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a.

Istraživanje je pokazalo da javnobeležničke kancelarije posebno dobro rade kada je u pitanju pružanje usluga. Utvrđeno je da je zahtev za sprovođenje radnje kod javnog beležnika podnet
bez poteškoća (84% ispitanika se složilo sa takvom procenom), da je tražena radnja zakazana u razumnom roku (92%), kao i da su prilikom prijema u kancelariji, saradnici javnog beležnika bili ljubazni i predusretljivi (100%). „Najbolje ocenjena je oblast pravosudnih usluga, tačnije rad javnih beležnika, gde je data ocena 4“ rekao je Majstorović.

Najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi u krivici

Većina nalaza u analiziranim oblastima ocenjena je srednjom ocenom, 3 od 5. Prilikom izrade ovog izveštaja, istraživački tim došao je do toga da je najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi u krivici. Sama primena kaznene politike za pojedinačna krivična dela od strane sudova, ujednačenost prema svim okrivljenima, kao i drugi faktori doveli su do ocene 2 od maksimalnih 5 kako je metodološki predviđeno

Vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, procesa koji teče gotovo u kontinuitetu u protekle dve decenije, sa nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene. Ostvarivanje ovog principa, pored ostalog, podrazumeva nezavisno sudstvo, neselektivnu primenu prava, isključivanje nedozvoljenih uticaja na rad pravosudnih organa, kao i niz elemenata koji su konstitutivni i nužni za funkcionisanje nezavisnog sudstva u praksi

Šenli Pinčoti, vršilac funkcije direktora misije USAID-a je rekla kako je veliki doprinos ovog izveštaja to što je stanje po prvi put posmatrano iz ugla građana, a ne iz ptičje perspektive – koji su to pojedinačni problemi sa kojima se građani susreću. „Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećanja pravne nesigurnosti i jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i sloboda građana, da nije izložen uticajima, i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Smatramo da će ovakav pristup i ovaj izveštaj koji je plod tog pristupa dati vidljive i opipljive rezultate,“ rekla je Pinčoti. „Nadamo se da će nadležne institucije proučiti izveštaj i voditi se njime u daljim fazama reforme zakonodavstava i pravosuđa u Srbiji,“ dodala je ona.

Чланак Poverenje građana u pravosudni sistem na niskom nivou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preko posebnog informacionog sistema za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, primljeno je 272.210 izveštaja za 2020. godinu, za 6.033 izveštaja više u odnosu na 2019. godinu. Oko 70 odsto statističkih izveštaja podneto je zajedno sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima, 20 odsto su samo statistički izveštaji, a 10 odsto čine izjave o neaktivnosti.

Uz izuzetan trud i zalaganje obveznika, povremeno i uz izuzetno veliki pritisak na sistem Agencije, veliki broj pravnih lica i preduzetnika već je izvršio zakonsku obavezu i dostavilo svoje finansijske izveštaje za 2020. godinu u elektronskoj formi potpisane kvalifikovanim potpisom zakonskog zastupnika.

Do danas, Agencija je obradila 233.812 izveštaja za statističke potrebe, a podaci iz tih izveštaja upisani su u bazu podataka za statističke potrebe države.

Istovremeno, na sajtu Agencije za privredne registre već je javno objavljeno i 85.990 redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, kao i izjava o neaktivnosti, koje su dostavila pravna lica koja nisu imala poslovnih događaja u 2020. godini, niti su u poslovnim knjigama za tu godinu imala podatke o imovini i obavezama.

Na internet stranici www.apr.gov.rs, u Registru finansijskih izveštaja, na stranici eDostavljanje finansijskih izveštaja za 2020. godinu, objavljene su sve važne informacije u vezi sa ovim postupkom. Sa te stranice se, preko Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika, pristupa posebnom informacionom sistemu, odnosno aplikaciji za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja.

Чланак Nastavak prijema redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sva pravna lica i preduzetnici koji knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, saglasno zakonu o računovodstvu, dužni su da izveštaje za 2020. godinu dostave Agenciji za privredne registre (APR) isključivo u elektronskom obliku, potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika.

Od ove godine su obveznici dostavljanja izveštaja i stečajne mase nad kojima je nastavljen postupak stečaja u slučaju obustave ili zaključenja tog postupka nad stečajnim dužnikom, odnosno stečajne mase koje imaju svoj zasebni matični broj.

Кako poslednji dan za predaju izveštaja za statističke potrebe ove godine ističe u nedelju, 28. februara, prijem izveštaja biće omogućen zaključno sa 1. martom 2021. godine.

Na internet stranici www.apr.gov.rs, u okviru Registra finansijskih izveštaja nalazi se odeljak eDostavljanje finansijskih izveštaja za 2020. godinu, sa linkovima za Pretragu evidencije obveznika i pristup posebnom informacionom sistemu sa aplikacijom za sastavljanje i dostavljanje izveštaja, kojoj se pristupa preko Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika.

Agencija je objavila tehničko uputstvo za potpisivanje dokumenata

Putem linka Pretraga evidencije obveznika, korisnici treba da izvrše uvid u podatke o svakom pojedinačnom obvezniku, kao što su statusni i podaci o zakonskom zastupniku, veličina obveznika, obaveza vršenja revizije, računovodstvena regulativa, obrasci na kojima obveznik treba da sastavlja izveštaj. Obveznici treba da izvrše proveru ažurnosti podataka u evidenciji, dok se reklamacije, ukoliko postoje promene u podacima, upućuju na elektronsku adresu: obveznicifi@apr.gov.rs, dok obveznici, koji nisu registrovani u registrima Agencije, treba da prilože i dokaze koji potvrđuju istinitost svojih navoda iz reklamacije. Proveru podataka u evidenciji obveznika je potrebno izvršiti pre dostavljanja izveštaja za 2020. godinu, kako bi se što brže izvršile promene podataka u evidenciji i time omogućilo dostavljanje izveštaja u skladu sa važećim propisima.

Кako bi pružila pomoć obveznicima prilikom elektronskog sastavljanja i dostavljanja izveštaja za 2020. godinu, Agencija je objavila tehničko uputstvo za potpisivanje dokumenata i zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom i uputstvo za elektronsko plaćanje, kao i video uputstva o kreiranju zahteva, popunjavanju obrazaca, potpisivanju i ažuriranju dokumentacije, o plaćanju naknade, potpisivanju i dostavljanju izveštaja, uz detaljna korisnička uputstva za sastavljanje i dostavljanje svih vrsta izveštaja za 2020. godinu.

Za dodatne informacije, vezane za sve vrste izveštaja, korisnici se mogu obratiti na elektronsku adresu finizvestaji@apr.gov.rs, a za rešavanje tehničkih pitanja u vezi primene posebnog informacionog sistema Agencije i potpisivanja zahteva ili dokumentacije, korisnici se mogu obratiti na elektronsku adresu sd@apr.gov.rs.

Чланак Početak prijema finansijskih izveštaja za 2020. godinu putem posebnog informacionog sistema Agencije za privredne registre се појављује прво на Biznis i Finansije.

The Human Safety Net, Generalijeva globalna inicijativa za oslobađanje potencijala pripadnika ranjivih grupa, objavila je svoj prvi izveštaj o radu. U njemu je predstavljen put sve većeg društvenog uticaja Generalija u zajednicama u kojima Grupa posluje u Evropi, Aziji i Južnoj Americi.

Dve godine po pokretanju, inicijativa The Human Safety Net aktivna je u 21 zemlji sveta i sprovodi tri činjenično utemeljena programa za podršku porodicama s malom decom i radnu integraciju izbeglica. Nakon strogog procesa selekcije, inicijativa The Human Safety Net sklopila je partnerstva s 46 vodećih nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća, i sa njima formirala mrežu kako bi se pojačao uticaj svake organizacije pojedinačno. Do kraja 2019. godine, podržano je preko 30.000 ljudi, od toga oko 20.000 dece do šest godina starosti i 10.000 roditelja, a oko 700 izbeglica prošlo je obuku i osnovalo preko 100 novih preduzeća.

U Srbiji, Generali Osiguranje Srbija od 2018. godine u okviru incijative The Human Safety Net sprovodi program za porodice, čiji je cilj da pruži jednake šanse deci koja žive u nemaštini da ostvare svoj puni potencijal u životu. Kako u odrastanju dece ključnu ulogu imaju njihovi roditelji ili staratelji, program treba da im pomogne da steknu znanja koja će im omogućiti da podrže razvoj svoje dece tokom prvih šest godina života. Program se sprovodi u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i do sada je održano 390 radionica koje su obuhvatile 600 roditelja i 1000 dece.

The Human Safety Net okuplja i osnažuje neprofitne organizacije i privatni sektor. Cilj inicijative je postizanje društvenog uticaja kroz zajedničku metodologiju za sprovođenje programa i zajednički okvir za merenje rezultata. U okviru širih ciljeva održivosti predviđenih strategijom, Generalijev želi da poveća uticaj ovog pokreta ljudi koji pomažu ljudima angažovanjem veština i resursa svojih zaposlenih, agenata, distributivnih mreža i klijenata. Generalijevi zaposleni i agenti su 2019. godine posvetili 20.000 sati volonterskom radu u okviru inicijative The Human Safety Net.

Radi održavanja bliske veze sa što većim brojem ranjivih porodica i preduzetnika izbeglica, i radi obezbeđenja kontinuiteta programa tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije COVID-19, pokrenute su dodatne vanredne inicijative vredne preko milion evra u vidu pomoći za hitne potrebe (zdravstvenu opremu, maske, laptopove i tablete) i u vidu ulaganja u digitalna rešenja (poput onlajn platformi i aplikacija). Ovo drugo će omogućiti partnerskim NVO da pomognu porodicama i izbeglicama tokom i posle krize tako što će im omogućiti da uče i imaju pristup osnovnim službama, i ograničiti socijalnu izolaciju onih najranjivijih. Na ovaj način, The Human Safety Net pomaže smanjenju digitalnog jaza u neprofitnom sektoru.

Predsednik kompanije Assicurazioni Generali, Gabrijele Galateri di Đenola, i Generalni direktor Grupe, Filip Done, objašnjavaju: „Inicijativa The Human Safety Net je deo naše aktivne posvećenosti društvu.

Inicijativa se finansira sredstvima Generalijeve fondacije The Human Safety Net ONLUS, koja je osnovana 2017. godine kao podrška poslovnim jedinicama Grupe pri sprovođenju programa i aktivnosti u zemljama u kojima je inicijativa The Human Safety Net aktivna. Ukupan doprinos Generalijeve fondacije i Generalijevih poslovnih jedinica inicijativi The Human Safety Net iznosio je 6,3 miliona evra 2019. godine.

Чланак Preko trideset hiljada ljudi obuhvaćeno programima Generalijeve inicijative The Human Safety Net се појављује прво на Biznis i Finansije.