Ove godine prve jagode su na našem tržištu imale cenu od oko 500 dinara za kilogram, međutim sa pristizanjem sve većih količina cena je polako padala. Takođe, česte padavine u vreme berbe značajno su uticale na kvalitet jagode na otvorenom što je dovelo do toga da se veće količine ovih plodova prerade. Pored džema i likera na jednom imanju u selu Zagorica potekla je i rakija od ovog voća koja je prema rečima našeg sagovornika fantastičnog ukusa.

– Ove godine imao sam malo veću količinu jagoda, a zbog uvoza ovog voća cena je brzo počela da pada i odlučio sam da neku količinu sameljem za rakiju. Odradio sam pripremu kao za dunju ili kajsiju, dodao enzime, kvasac i hranu za kvasce. Dobijena rakija je po meni izvanredna, prijatne veoma intenzivne arome, bez negativnih ukusa, kiseline“, otkriva za RINU Dragan Jovanović.

Cena visoka

Kako se rakija od jagoda retko pravi, ali i izuzetnog je kvaliteta, ovaj domaćin iz Zagorice kaže da i cena ovog pića mora biti visoka. Upravo zbog toga se i ne očekuje da će biti mnogo zainteresovanih kupaca.

– Za jedan kazan kljuka potrebno je 120 kilograma jagoda plus enzimi, kvasac za voćne rakije i hrana za kvasce. Kad to pretvorimo u novac dolazi se do cifre od oko 400 evra po jednom kazanu, prosečno mi je po kazanu izlazilo oko osam litara rakije od 18 gradi. Računica je prosta, mene košta 50 evra litar“, naglašava Dragan.
On dodaje da je Za jedan kazan kljuka potrebno je 120 kilograma jagoda plus enzimi, kvasac za voćne rakije i hrana za kvasce, čime bi povećao litražu dobijene rakije ali bi smanjio kvalitet. Kako kaže, želeo je da poradi na kvalitetu a ne na kvantitetu.

Izvor: Telegraf Biznis/RINA
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji se pravi rakija od jagoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preko Amerike gde je neko vreme radio, zatim studija, David Radovanović je sa 27 godina ipak izabrao voćarstvo kao zanimanje. Vratio se u svoj kraj i podigao zasad borovnice na jednom hektaru. Put nije bilo lak, ali uz pomoć interneta i društvenih mreža obezbedio je dobar plasman borovnice na domaćem terenu, najviše u prestonici.

David na imanju ima savremeni sistem za zalivanje kap po kap, u planu mu je da tokom leta posle prodaje ovogodišnjeg roda postavi i protivgradnu mrežu. Nema sertifikat za organsku proizvodnju, ali kaže da biljke gaji bez trunke hemije.

Među prvima u Srbiji David je isprobao uzgoj borovnica i jagoda na istom banku. Biljke dele zemljište, isti sistem za zalivanje, rastu i rađaju u simbiozi i ispostavilo se da je to dobitna kombinacija.

Koristio je subvencije, državne i opštinske, i jedan je od najmlađih poljoprivrednika u Svilajncu, sa registrovanim gazdinstvom.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Kombinovani uzgoj borovnica i jagoda dobitna kombinacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa svake od oko 10.000 sadnica, zasađenih u 15 plastenika, Damnjanovići iz Miličinice kod Valjeva očekuju da uberu po pola kilograma crvenih plodova. Jagodu gaje već nekoliko godina i sa plasmanom, kako kažu, ni ove sezone nema problema, ali da za razliku od prošle, ove godine ne očekuju veći profit.

– Jagodu na veliko trenutno dajemo po 300 dinara kilogram, što je slično kao i prošle godine. Međutim, razlika je u tome što je ove godine došlo do poskupljenja đubriva i drugog materijala, pa bi i otkupna cena za jagodu trebala da bude veća – kaže Bojan Damnjanović i dodaje da će zarada biti malo manja nego proteklih godina, ali da će ipak uspeti da pokriju troškove proizvodnje.

Uz primenu svih agrotehničkih mera, po hektaru može da se ubere oko 15 do 20 tona jagoda, a u plasteniku čak i više, što pre svega zavisi od sorte ovog voća. Stručnjaci za voćarstvo navode da je jagoda perspektivno konzumno voće koje je neophodno brzo distribuirati na tržište, osim ako ne ide u dalju preradu.

Prinos i kvalitet ploda je dobar

– Na pijacama jagoda iz plastenika prodaje se po ceni od oko 400 dinara, a u velikim trgovinskim lancima 300 dinara u pakovanjima od kilogram i pola kilograma. Prinos i kvalitet ploda je dobar, a zbog suvog vremena bez padavina, nije registrovana pojava bolesti. Međutim, cena u otkupu je za sada na gajbicu 200 dinara za sitniju jagoda, a za krupniji plod 250 dinara, dok za pakovanja od kilogram i pola kilograma je 270 do 300 dinara – navodi Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Godišnja proizvodnja jagoda u Srbiji je ispod šest miliona kilograma, što je nedovoljno za sopstvene potrebe i zbog toga kada domaći proizvođači počnu izvoz, Srbija mora da uvozi jagodu kako bi podmirila potrebe domaćeg tržišta.

Što se tiče izvoza, on se na tržište Rusije, koja je veliki konzument srpske jagode, trenutno obavlja nesmetano, ali zaobilazno zbog rata u Ukrajini, tako da veliki izvoznici do ruskog tržišta stižu preko Belorusije ili Turske. Uz Rusiju, sveže jagode plasiraju se i na tržište EU.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Cena i kvalitet jagoda dobri, ali profit umanjen се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada bi vam neko na pijaci ponudio osam do 11 jagoda za 50 dolara, verovatno biste momentalno potražili drugog prodavca. Slično je i u SAD gde kilogram jagoda košta oko četiri dolara. Međutim, kada kompanija zanimljivog imena koja gaji ovo voće na svojim vertikalnim farmama spakuje osam jagoda u jednu kutijicu njima cena vrtoglavo raste – na 50 dolara.

To je slučaj sa jagodama koje proizvodi Oishii. Otkako je otvorila prvu radnju, ova firma beleži veliko interesovanje, posebno među dobrostojećim mlađim kupcima kakvi su influenseri i pripadnici drugih tehnoloških zanimanja. Uprkos visokim cenama svog glavnog proizvoda, kompanija je vrlo brzo širila poslovanje pa sada ima prodavnice na Menhetnu i u Los Anđelesu, a planira da otvori još nekoliko u Njujorku.

U čemu je tajna Oishii-jevih jagoda? Na kompanijskom sajtu piše da je u pitanju japanska sorta Omakase, poznata po izuzetnoj aromi, slatkoći i kremastoj teksturi. Ovu jagodu nekada je bilo moguće gajiti samo na japanskim Alpima, međutim danas se to čini i u SAD, na vertikalnim farmama koje oponašaju pomenuto japansko okruženje: „laganu kišu, hladni povetarac i oštro zimsko sunce“.

No, čak i da je ova marketinška poetičnost uvrštena u cenu krajnjeg proizvoda, ona je i dalje za obične smrtnike previsoka. Ipak, Oishii konstantno beleži rast kupaca i to raznovrsnih, među kojima su i restorani sa Mišlenovim zvezdicama.

Cena prava sitnica: tri jagode za šest dolara

Kao i svakoj kompaniji, i ovoj je cilj da širi svoje poslovanje, pa će uvrstiti i nešto jeftinije jagode u svoj asortiman – one od 20 dolara. Toliko će koštati osam do 11 jagoda. No, tu nije kraj, Oishii je mislio i na one kojima je ovo preskupo pa je napravio pakovanja od šest jagoda koja koštaju 11 dolara, pa čak i pakovanja od tri jagode za šest dolara.

Objašnjenje za njihove cene krije se donekle u popularnosti pomenutog brenda, možda čak i u mišljenju ljudi da je skuplja roba kvalitetnija i zdravija, ali i u činjenici da je vrsta uzgoja kojom se oni bave košta više. Naime, na njihovoj vertikalnoj farmi postoje sistemi koji obezbeđuju drastičnu redukciju upotrebe vode, ali i izbegavanje pesticida. Drugim rečima – kroz cenu ovih jagoda kupci plaćaju i smanjenje ugljeničnog otiska.

Izvor: Techcrunch

Foto: Pixabay

Чланак Jagode od 50 dolara – kvalitetno voće ili dobra marketinška ideja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prve jagode u našoj zemlji beru se početkom maja, a kako kažu proizvođači ukus ne može da se meri sa ovim iz inostranstva, ali ni cena. Darko Topalović iz sela Viljuša kod Čačka, iako ima siguran i dobro plaćen kancelarisjski posao pre pet godina počeo je da se bavi proizvodnjom jagoda na 10 ari, a danas se njegova plantaža proteže na 70 ari.

– Ove godine očekujemo rod od nekih 15 tona, s obzirom na to da se broj plantaža pod jagodama smanjio i da vlada velika potražnja očekujemo dobru otkupnu cenu, ali svakako da neće biti paprena kao ove jagode sad. Trebalo bi da se kreće oko 150/160 dinara, sve ispod za nas nije isplativo, jer su skupi troškovi proizvodnje, rekao je Darko za RINU.

Najveći uvoznici srpskih jagoda su Rusi

Jagodarstvo može biti dobar i unosan posao, ali samo ukoliko ste adekvatno obučeni i ulažete u zasade. Po jednom hektaru ulaganja se kreću i preko 10.000 evra, ali kako tvrde proizvođači, i te kako se isplati. Sadnju ovog voća neophodno je obaviti od početka avgusta, pa do početka septembra sve nakon toga ako se posade, negativno utiče na rod.

– Dosta ljidi kreće sa proizvodnjom jagoda iako o tome nemaju nikakva znanja. Neophodne su dobre sadnice, konstantna primena agrotehničkih mera i sistem za nvodnjavanje. Dešava se da ljudi nakon par godina odustaju, jer nemaju velike prinose upravo zato što se proizvodnji nisu posvetili kako treba. Jako je važno da se prilagode i geografskim uslovima i posade sortu koja može da uspe u njihovom podneblju, naglašava Darko.

Već godinama unazad najveći uvoznici srpskih jagoda su Rusi, gde idu najveće količine ovog voća u svežem stanju, a manje količine u Nemačku i Sloveniju. Rusija godišnje uvozi oko 50.000 tona jagoda, što čini oko jedne petine godišnje potrošnnje jagoda. Mahom su to jagode iz Moldavije, ali i Srbija je jedan od značajnijih snabdevača sa skoro 10.000 tona na godišnjem nivou. Tome je svakako doprinelo potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije koji je na snagu stupio prošle godine. Na taj način za Srbiju je otvoreno tržište od 180 miliona ljudi za gotovo 99 posto robe sa domaćim poreklom

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Jagodarstvo može biti dobar i unosan posao се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za 100 dinara i da je prodate za 300. Mislim da to nigde u svetu ne postoji“, kaže proizvođač Milomir Gavrović iz Jelen Dola, za Javni servis.
Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa USAID-om objavilo je početkom marta, prognozu cena deset odabranih poljoprivrednih proizvoda u 2020. godini. Međutim, među voćem, ipak nije bila i jagoda.

Trgovci zarađuju više od proizvođača?

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne. Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi, piše Dnevnik.

„Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju, jagode isporučivali i marketima, međutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo“, kaže Detari za ovaj list.
Kako smo ranije pisali, smatra se da će proizvođači spuštati cene kako se količine pristiglog voća budu povećavale. Jedan od razloga visokih cena bila je i slaba konkurencija proizvoda iz uvoza.

Izvor: Agroklub

Чланак Trgovci zarađuju više od proizvođača jagoda? се појављује прво на Biznis i Finansije.