Od deset najvrednijih ugovora koji se sklope u postupcima javnih nabavki u Srbiji, devet je zaključeno samo na osnovu jedne ili dve prispele ponude, pokazuje istraživanje Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. Prema podacima Instituta društvenih nauka, konkurencija u javnim nabavkama se prepolovila za samo nešto više od decenije, dok je uporedo rasla vrednost ugovorenih poslova, koja je sa prosečnih tri milijardi evra godišnje porasla za 48% u 2021. godini, na 4,75 milijardi evra. Šta ovo znači za privredu i građane?

Koliko su javne nabavke važne za ekonomiju svake zemlje pokazuje podatak da je njihova vrednost u zemljama EU dostigla oko 2.000 milijardi evra ili oko 14% BDP-a. Prema poslednjem Godišnjem izveštaju o javnim nabavkama u Srbiji za 2021. godinu, one su ukupno vredele 559,7 milijardi dinara, ili približno 9% BDP-a.

Ukoliko se za jedan raspisan konkurs pojavi šest do osam ponuđača, može se ostvariti ušteda od 12% do 14% nabavne cene. Smanjivanjem broja postupaka u kojima se za posao javlja samo jedan ponuđač za 2,5% do 6%, u Evropskoj uniji se godišnje uštedi između 4,5 i 10,9 milijardi evra. Samo iz ovih primera je vrlo jasno koliki je značaj konkurencije u javnim nabavkama „i kako male procentualne promene imaju veliki uticaj na iznos sredstava koji će utrošiti javni sektor u pružanju usluga građanima“, ističu Predrag Jovanović i Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u svom istraživanju o efektima javnih nabavki na ekonomiju.

S druge strane, javne nabavke predstavljaju jedan od ključnih generatora korupcije u svetu. Evropska komisija procenjuje da se u zemljama članicama godišnje izgubi po tom osnovu oko 120 milijardi evra, što je malo manje od ukupnog godišnjeg budžeta Evropske unije. Kolike su razmere korupcije u javnim nabavkama u Srbiji može se zaključiti samo posredno, na osnovu Indeksa percepcije korupcije koji objavljuje Transparency International. Po vrednosti ovog indeksa, Srbija se nalazi daleko ispod proseka evropskih zemalja, pa čak i ispod globalnog proseka, a među bivšim jugoslovenskim republikama slabiji rezultat beleži samo Bosna i Hercegovina.

Zašto je asfaltiranje puteva raj za korupciju

Pored toga što negativno utiče na ekonomičnost trošenja javnih sredstava, korupcija u javnim nabavkama dovodi do slabljenja konkurencije, pa samim tim i konkurentnosti domaćih preduzeća, odnosno ponuđača. Zbog znatno složenije administrativne procedure u snabdevanju javnog sektora, preduzeća imaju veće transakcione troškove kada konkurišu za te poslove, nego kada se prijavljuju kao dobavljači privatnih kompanija. Stoga, ukoliko postoji visoka percepcija korupcije u javnim nabavkama, sve više kompanija odustaje od poslovanja s javnim sektorom, a to dovodi do rasta cena i nepovoljnijih uslova za naručioce.

U isto vreme, sa rastućom kartelizacijom tržišta javnih nabavki, uspeh ponuđača sve više zavisi od dogovora i ograničavanja ponude, dok se unapređenje kvaliteta, bolje usluge i niže cene zanemaruju. Ishod je da ova preduzeća postaju nekonkurentna na tržištima van javnih nabavki.

S ciljem da uvećaju svoju zaradu, članovi kartela mogu se dogovoriti da samo jedno preduzeće konkuriše za posao a ostala se ne prijave, ili da konkurišu sa unapred nepovoljnijim ponudama od firme koju su odredili da će dobiti posao, dok je treća opcija da podnesu zajedničku ponudu. U svim ovim slučajevima cilj da se postigne viša cena, pa samim tim i zarada koju će međusobno podeliti. Ključni faktori od kojih zavisi da li će se ponuđači lakše ili teže dogovoriti su koncentracija na tržištu, standardizacija proizvoda i redovnost postupaka javnih nabavki.

Što je broj firmi koje se tajno dogovaraju manji, sporazum je lakše postići i obrnuto – kada raste broj članova kartela opada pojedinačna dobit za svakog od njih i teže se dolazi do zajedničkog interesa. Isto važi i u pogledu standardizacije predmeta nabavke, ukoliko je ona veća, dogovor se lakše postiže. Recimo, kod asfaltiranja puteva, postoje jasni standardi koji se moraju zadovoljiti i potencijalnim ponuđačima ostaje da se dogovore samo oko cene, ali je teže naći zajedničku opciju ako se traže ponude koje se značajno razlikuju u pogledu tehničkih specifikacija i troškovne strukture. Takođe, ako se javne nabavke raspisuju redovno svake godine, članovima kartela je teže da ne prekrše raniji međusobni dogovor, nego kada se konkursi objavljuju jednom u više godina.

Jovanović i Ostojić ističu da se ovaj problem i šteta koju on nanosi javnom sektoru, privredi i građanima uopšte ne istražuje kod nas, iako je jasno da neprekidno smanjivanje broja ponuđača, naročito u nekoliko poslednjih godina, upućuje da ovakvi dogovori postoje. Firme koje monopolizuju domaće tržište javnih nabavki uspešno sprečavaju ulazak drugih preduzeća upravo zahvaljujući ograničavanju konkurencije koja je prisutna od početka primene Zakona o javnim nabavkama, usvojenog 2002. godine.

Izuzeća postala pravilo

Uprkos tome što su tokom godina uvođene mere koje su imale za cilj da suzbiju pregovarački postupak bez prethodnog objavljivanja javnog poziva, naručioci poslova u javnom sektoru su razvili druge načine da zaobiđu primenu zakona. Nameštanje postupaka sve više se sprovodi kroz „podešene“ tehničke specifikacije, kao i zloupotrebe u fazi izvršenja ugovora. Mada je izvršenje ugovora označeno kao jedan od najznačajnijih izvora zloupotreba u javnim nabavkama, do danas nema naznaka da je nad ovom fazom uspostavljena kontrola.

Usled nameštanja postupaka javnih nabavki, došlo je do drastičnog pada broja ponuđača, što ilustruje podatak da je prosečan broj ponuda pao sa 8,5 u 2003. godini na 2,5 u 2021. godini, dok je udeo postupaka sa samo jednom prispelom ponudom u istom periodu porastao sa 14% na 55%.

Najdrastičniji vid zloupotreba je praksa da se na sve veći broj ovakvih postupaka ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. To je dovelo do toga da je trenutno preko dve trećine ukupne vrednosti javnih nabavki izuzeto od primene važeće regulative. Evropska komisija je označila ovu pojavu kao najopasniji vid degradiranja zakona i u svom Izveštaju o napretku Srbije 2022. istakla potrebu da se ukinu izuzeća za infrastrukturne projekte. „Ako se tome doda da je upravo u 2021. godini, kada je udeo izuzeća dostigao maksimum, uporedo uvećana i ukupna vrednost javnih nabavki za 48% na 4,75 milijardi evra, to znači da se sve veća javna sredstva troše mimo zakona, što povećava opasnost od zloupotreba i korupcije“, ističu autori istraživanja.

Odsustvo bilo kakve konkurencije u većini postupaka, uz dominaciju nabavki koje su izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama, izrazito pogoduje stvaranju monopolskih ili oligopolskih struktura. One imaju prednosti u odnosu na rivale koji tek ulaze na tržište zahvaljujući tome što bolje od „novajlija“ poznaju potrebe naručioca i imaju bliske veze sa njim stvorene tokom realizacije ranije dobijenih poslova, što im omogućava da uspešno brane svoje pozicije. Na taj način vremenom samo jačaju, uspostavljajući „začarani krug“ koji ima za posledicu dalje smanjivanje konkurencije i sve više cene koje plaćaju naručioci zbog nepostojanja alternative u nabavci.

Autori istraživanja ističu da je nužno ukazati i na pitanje pouzdanosti podataka o javnim nabavkama koje objavljuju nadležna tela. Naime, pokazatelji kod kojih je zabeleženo značajno pogoršanje, kao što je rast udela ugovora kod kojih je prispela samo jedna ponuda, ne objavljuju se u godišnjim izveštajima Kancelarije za javne nabavke posle 2018. godine. To je ujedno i godina od kada se izrazito povećava udeo javnih nabavki koje su izuzete od primene zakona.

Maja Đurić 

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: Anderson Rian, Unsplash

Чланак Monopolizacija javnih nabavki u Srbiji: Ponude mršave, cene se goje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema Portalu javnih nabavki, u Srbiji je tokom 2022. godine, do momenta nastanka ovog teksta, oglašeno 29.359 postupaka javnih nabavki. Isti izvor navodi da je godinu pre registrovano ukupno 182.998 ugovora, dok je registrovana vrednost javnih nabavki iznosila 559,7 milijardi dinara. Učešće javnih nabavki u BDP-u je iznosilo 8,93 odsto. Otvoreni postupak je u 2021. godini u proseku trajao 48 dana, dok je prosečan broj ponuda po postupku iznosio svega – 2,5.

Svaka firma koja je učestvovala u postupku javnih nabavki zna da njegova priprema i sprovođenje traju dugo, neretko i mesecima za veće projekte. Zato se postavlja pitanje kako inflacija i svakodnevne promene cena u Srbiji i svetu utiču na ponuđače, ali i na naručioce posla, te da li i jedni i drugi mogu da zaštite svoje poslovanje od obezvređivanja?

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da se Zakon o javnim nabavkama ne bavi eksplicitno inflacijom kao takvom, ali da pruža dovoljno mehanizama da se i ponuđač i naručilac posla zaštite ne samo od očekivanih, već i od iznenadnih promena.

Prema njegovim rečima, procena vrednosti posla zavisi od ispitivanja tržišta koje sprovodi naručilac kada pravi plan ili dopunu plana. „Ponuđači svakako uračunavaju rizik rasta cene inputa i repromaterijala i potom daju svoje ponude. Pošto za sve ponuđače važi da uračunavaju rizik rasta cena, naručilac će odabrati najpovoljniju ponudu i potpisati ugovor sa odabranim ponuđačem”, objašnjava Nenadić.

Pravne mogućnosti za raskid ili promenu ugovora

Zakon o obligacionim odnosima, kako ukazuje, dozvoljava raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, dok Zakon o javnim nabavkama pruža dve mogućnosti za izmene ugovora. „Jedna je izmena ugovora po članu 156, koja predviđa izmene po osnovu ugovornih odredaba, a druga po članu 158, koja predviđa izmene usled nepredviđenih okolnosti”, ističe naš sagovornik.

Prva mogućnost podrazumeva da naručilac posla u sam ugovor koji sklapa sa odabranim ponuđačem unese odredbu da će se promeniti cena posla ako dođe do promene cene konkretnog proizvoda na tržištu. „To znači da, na primer, ako poskupi čelik koji nabavljate, možete da promenite ukupnu vrednost javne nabavke ako ste u ugovoru to predvideli u slučaju da, recimo, dođe do poskupljenja čelika na Njujorškoj berzi”, objašnjava Nenadić.

Ugovor o javnoj nabavci može da se menja i ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti (po članu 158). To se odnosi na okolnosti koje „savestan naručilac“ nije mogao da predvidi i podrazumeva se da se izmenom ne menja priroda ugovora. U tom slučaju, kaže zakon, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50 odsto vrednosti prvobitnog ugovora.

Šta to praktično znači? „Vi sprovodite, na primer, javnu nabavku nafte i – počne rat u Ukrajini. To je okolnost koju naručilac nije mogao da predvidi. Nafta potom poskupljuje. Vi kao naručilac, onda, možete da izmenite ugovor o javnoj nabavci, ali tako da nova vrednost nabavke bude maksimum 50 odsto veća od ugovorene vrednosti”, objašnjava Nenadić.

U ovom slučaju je bitno da se priroda ugovora ne menja. „To znači da ako nabavljate naftu, i ona poskupi, možete da povećate do 50 odsto vrednost javne nabavke u ugovoru, ali ne smete da umesto nafte nabavite, ne primer, ugalj“, precizira naš sagovornik.

Zakon, takođe, ne brani ni da se, zbog porasta cene, nabavi manja količina proizvoda, te da se ugovor koriguje tako da ukupna cena javne nabavke ostane ista, ali da se istovremeno smanji količina nabavljene robe. Ukoliko nova cena ne odgovara naručiocu, ili ponuđaču, ugovor može da se raskine po Zakonu o obligacionim odnosima, koji predviđa raskid usled nepredviđenih okolnosti (član 133).

Imajući u vidu navedene pravne mogućnosti, po mišljenju Nemanje Nenadića nije nužno da se propisi usaglašavaju sa novonastalom situacijom koja traje već neko vreme. „Da li naručioci u ugovorima o javnim nabavkama u praksi i koriste mogućnost da unesu odredbu o promeni cene – kada ponuđači zapravo nemaju potrebu da uračunavaju rizik inflacije u svoje ponude, jer ih od toga štiti ugovor, nije mi poznato“, kaže Nenadić.

Predlog klizne skale

Da eventualna poskupljenja ponuđači ugrađuju u cenu, potvrđuje i predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov. To se, kaže, radi tamo gde može. Međutim, gde su fiksne cene, to nije moguće. A 90 odsto ugovora o javnim nabavkama, kada je reč o izvođačima radova je, prema njegovim rečima, upravo – sa fiksnim cenama.

„Kada kažem fiksnim, mislim na to da nema ’klizanja’, nema prepoznavanja razlika u ceni”, pojašnjava Čolakov. On ističe da Zakon o obligacionim odnosima, u članu 637, prepoznaje pravo na nadoknadu svega onoga što prelazi 10 odsto porasta cena, odnosno: „Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona određena, izvođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća za više od deset procenata”. Postoji, kaže, i već pomenuti član 133. istog zakona kada ugovor može da se raskine zbog promenjenih okolnosti.

Građevinska komora Srbije već je, upravo zbog velikog poremećaja cena, slala dopise resornom ministarstvu zahtevajući da se koriguju određeni elementi iz ugovora sa fiksnim cenama. Predložena je klizna skala, a konačan dogovor još nije postignut.

Ta skala imala bi zadatak da održi vrednost ugovora kroz vreme, što znači da, između ostalog, prati i kretanje inflacije. „Normalno je da dođe do promene kada gorivo poskupi za 50 odsto, na primer. Jer, kako ćete nadoknaditi transport bilo čega. I zvanična komora i esnafske komore podnele su i pojedinačne i zajedničke zahteve, kao i predlog zaključka za vladu. To je sve u procesu. Ova poskupljenja ne može niko da izdrži, kada skoči cena goriva, skoči i cena bitumena. Kada poskupi bitumen – a to su sve nus proizvodi u preradi nafte – onda skoči cena emulzija. Isto tako kada poskupi čelik, skoči cena armatura”, navodi Čolakov.

Naš sagovornik smatra da uticaj poskupljenja na sklopljene ugovore sa fiksnim cenama može da se reguliše zaključkom vlade. „Dali smo predlog klizne skale. Različita je za objekte visokogradnje, za putarske, nešto drugačija za železničke, ali uglavnom, svi ti zahtevi su predati i pregovori su u toku”, kaže Čolakov.

Podsetimo, Grad Beograd je još u maju doneo Zaključak na osnovu kojeg građevinskim firmama koje imaju sklopljene ugovore može da bude odobrena izmena ugovora i korekcija cena, kako radovi ne bi stali, upravo zbog poskupljenja repromaterijala. Ovim zaključkom se, praktično, daje mogućnost gradskim sekretarijatima i preduzećima čiji je osnivač Grad Beograd da u cilju obračuna razlike ugovorene cene radova primene formule koje sadrže parametre usklađene sa trenutnom situacijom na tržištu. Korekciju cena na državnim infrastrukturnim projektima izvođači radova još čekaju.

Prema godišnjem izveštaju objavljenom na Portalu javnih nabavki, među deset najvećih naručilaca, prema ukupno ugovorenoj vrednosti u 2021. godini, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je na osmom mestu sa ugovorima vrednim 11.506.684.981 dinara.

Zvanična statistika za drugi kvartal 2022. godine navodi da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla za 8,4 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama opala za 8,8 odsto u odnosu na isti period 2021. Ovo pokazuje da je materijal poskupeo, što je prema objašnjenju statističara očigledno kroz pad u stalnim cenama, jer je za više novca izvedeno manje građevinskih radova.

Daniela Ilić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Emily Morter, Unsplash

Чланак Javne nabavke u uslovima inflacije: Oglas po starim, ugovor po novim cenama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz 4 tematske oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, a svaka od ovih oblasti sadrži niz indikatora. Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.

Srbija po skoro svim kriterijumima na začelju liste

Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74% ispunjenih svih posmatranih indikatora na 3. mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21.31% ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33.14% ispunjenosti svih kriterijuma.

Kada posmatramo rezultate po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.

Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države pokazuje da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43% indikatora, zatim sledi BIH sa 46, 25%, a ispred su Severena Makedonija sa 72 % i Crna Gora sa 85%. Što govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.

Kada posmatramo otvorenost vlada ove 4 države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38%, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82%.

Sve države ovde su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38%, Srbija je ocenjena sa 37%, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58% ispunjenosti indikatora.

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31% indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42% svih indikatora.

Javne nabavke sa jednim ponuđačem

Ovo su samo statistički podaci i oni nam zapravo ne govore mnogo, dok ne pogledamo šta to sve naši državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti pa tako: ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.

Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima. Istraživanja su ukazala i na čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu. Tako, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće, sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe COVID bolnice u Kruševcu, čak 54% njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom. Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama.

Autori istraživanja

U okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Monitoring je prvi put sproveden 2017, i od tada se redovno sprovodi.

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак Institucije u Srbiji sve manje otvorene za građane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanja su pokazala da su, u periodu nakon proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Takođe, primećeno je da su neke ustanove tokom jedne godine sprovodile više postupaka nabavke za jedan predmet, te da da su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova.

Potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim kiseonikom, pulsnim oksimetrima i rendgen (RTG) filmovima značajno se uvećala usled pandemije SARS-CoV-2, s obzirom da je u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite bilo mnogo više pacijenata kojima je bilo potrebno meriti nivo kiseonika, snimati pluća ili dati terapiju u vidu kiseoničke potpore. Imajući to u vidu, povećanje obima nabavki ovih dobara od strane ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite bilo je u potpunosti opravdano. Međutim, utisak je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Tako, u slučaju nabavki medicinskog kiseonika, zdravstvene ustanove su pribegavale pregovaračkom postupku bez javnog poziva, oslanjajući se na izuzetak Zakona o javnim nabavkama koji predviđa da za ovakve postupke naručilac mora svoju odluku obrazložiti Kancelariji za javne nabavke, osim ukoliko se radi o situaciji koja ugrožava zdravlje i život ljudi. Međutim, pozivanje na članove koji isključuju usvajanje mišljenja Kancelarije za javne nabavke moglo je biti opravdano tokom 2020. godine jer se nisu mogle predvideti potrebe za pacijente zaražene virusom SARS-CoV-2, ali ne i tokom 2021. kada su povećane potrebe mogle da se očekuju. Sličan je nalaz i u vezi postupaka javnih nabavki RTG filmova, gde su najviše zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.

Kada je u pitanju sprovođenje postupka javne nabavke medicinskog kiseonika, uočena je još jedna nepravilnost, a to je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost. Konačno, razmatrajući ponude i zaključene ugovore zaključuje se da u postupcima javnih nabavki medicinskih gasova nije zadovoljen kriterijum konkurencije ni u najmanjoj meri jer su se ugovori zaključivali uvek sa jednim ponuđačem, ali je i u svim analiziranim postupcima nabavke medicinskih gasova naručiocu dostavljena samo jedna ponuda od istog ponuđača.

Kada su u pitanju pulsni oksimetri, najveći uočen problem je formiranje cena – podaci ukazuju da su razlike između procenje vrednosti i ugovorene cene veće od 50%, a da cene po jednom komadu nabavljenih oskimetara od strane različitih ustanova variraju od 1.700,00 do 130.000,00 dinara.

Navedeni podaci, dostupni na sajtu Partnera Srbija, zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opreme troši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki. Iz tog razloga je potrebno veće učešće nadležnih institucija (Kancelarije za javne nabavke, Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije), ali i veća kontrola postupaka javnih nabavki od strane javnosti i građana, kako se vanredne situacije, kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, ne bi zloupotrebljavale.

Чланак Nepravilnosti u javnim nabavkama zdravstvenih ustanova tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom trogodišnjeg projekta o efikasnijem sistemu javnih nabavki, analizirane su javne nabavke u tri oblasti najznačajnije za običnog čoveka – to su one gde se, prema rečima sagovornika N1, ulaže najviše novca – infrastruktura, zdravstvo i zaštita životne sredine. Cilj je bio, kaže Rastko Naumov, detektovati najranjivije tačke u sistemu javnih nabavki i kroz razne inicijative, alarme i druga rešenja doprineti uspostavljanju efikasnosti sistema javnih nabavki i odgovornost u trošenju javnih sredstava.

„Projekat se završava u decembru, a mi smo, na žalost, tokom ove tri godine mogli u najvećem broju segmenata konstatovati samo stagnaciju i nazadovanje – čak i tamo gde je bilo napretka brzo se išlo korak unazad“, kaže Naumov za N1.

On podseća da smo novi zakon o javnim nabavkama usvojili 1. januara prošle godine. Još se nije ni primenjivao, a već smo, dodaje, usvojili zakon o linijskim infrastrukturnim projektima koji ga je derogirao.

Bez konkurencije

Na pitanje zašto je u Srbiji izneveren princip da se u javnim nabavkama dobije najbolja vrednost za dati novac gost N1 odgovara da je za ostvarenje tog principa potrebno imati – konkurenciju.

„U Srbiji konkurencija, praktično, više ni ne postoji. Po godišnjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, u 2019. godini prosečan broj ponuda bio je 2,6 po jednom postupku. Godinu kasnije 2,7 što je mizeran napredak, na nivou statističke greške, a daleko ispod evropskog proseka u razvijenim zemljama. Tako da princip najbolja vrednost za dati novac ne može da se ostvari u takvim okolnostima“, naveo je Naumov.

Sve manje postupaka

Postupci javnih nabavki sve se manje sprovode.

„Po novom, čak su i povećani pragovi za primenu zakona – za dobra i usluge prag nam je jedan milion dinara, dok je za radove tri miliona. A, prosečna vrednost ugovora u javnim nabavkama 2020. bila je nešto ispod tri milioa dinara, dakle – ispod praga“, ukazuje sagovornik N1.

Postupci se retko sprovode, a kada se i sprovedu, ukazuje on – nema tih osnovnih načela – konkurencije, transparentnosti i efikasnosti.

„Logično je da su učesnici izgubili poverenje u sistem javnih nabavki, sada već govorimo o podeljenom tršištu“, naveo je Naumov.

Nameštanje ponuda

Nameštanje ponuda je, objašnjava – oblik nameštanja ponuda.

„Tako da se u svakoj oblasti zna kome će se šta dodeliti. Tako u dosta postupaka godinama imate po jednog učesnika – niko ne podnosi više ponude, ni ne predlaže izmene konkursne dokumentacije, niti se žali na odluke…“, obrazlaže on .

Poverenje u sistem javnih nabavki su, kaže, izgubili ne samo učesnici već i građani.

„Jer, ključne institucije ne koriste ovlašćenja data zakonom. Tu mislim i na Republičku komisuju za zaštitu prava ponuđača, Kancelariju za javne nabavke, ali i na tužilaštva i sudove“, navodi Rastko Naumov.

Veliki projekti bez javnih nabavki

Velike infrastrukturne projekte Vlada, kaže, može da proglasi za objekte od posebnog značaja, za koje se neće primenjivati zakon o javnim nabavkama i taj posao može da dodeli nekom stateškom partneru.

Veliki problem su, ukazuje i međunarodni sporazumi, gde se isto isključuje zakon i poslovi dodeljuju kompanijama iz tih zemalja.

Kontrola sprovedenih javnih nabavki je, zaključuje gost N1, još jedan od segmenata u kojima smo nazadovali i to, kako navodi – dosta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Javne nabavke sinonim za korupciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečan broj ponuda na tenderima u Srbiji je tek 2,5 pa smo statistički iza BiH gde je zabeleženo 2,54 ponude, iza Slovenije (2,9) i Hrvatske (3,5), a da ne govorimo o proseku Evropske unije – 5,4. Novi Zakon je doprineo unapređenju postupka, ali mesta za poboljšanje itekako ima. U praksi su se pokazale manjkavosti, dijalog je pokrenut kako bi se one i otklonile. I to će biti proces koji se neće zaustaviti. Do promena. One su bile nužne još od prvog zakona o javnim nabavkama koji je donet 2002, a potom se propis menjao 2008. pa 2012. i 2019. I stigosmo do 2021, tačno godinu dana od primene novog Zakona o javnim nabavkama i Portala koji je usaglašen sa direktivama EU.

Gde smo?

Istraživanje o stavovima koje je sproveo NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) pokazuje da svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci javnih nabavki pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove, pa nije za čudo što većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine. Bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma, osim dominantnog – cene, motivisala bi ih da se aktiviraju. Ni naručioci nisu baš zadovoljni, jer se kriterijumi kvaliteta ne koriste češće s obzirom na to da nemaju model na osnovu kog bi mogli da postave nabavku, pa su stava da su takve nabavke rizičnije. Ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju.

Po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, na jedan raspisan tender državne institucije su obavljale još 2,3 nabavke za koje procedure nisu bile obavezne, dok je posle usvajanja novog zakona, jedan javni poziv pratilo 46 izuzetih od ovog zakonskog okvira, što je uvećanje od – 2.000%. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za javne nabavke, u prvih šest meseci prošle godine, prema starom zakonu, zaključen je primenom tog propisa 124.281 ugovor, a izuzeci koje je taj zakon dozvoljavao omogućili su još 285.219 nabavki.

Pad broja tendera

Za šest meseci od kada je novi zakon stupio na snagu, javni pozivi otvoreni su u 10.741 slučaju, a iz primene je izuzeto 495.719 nabavki. Od primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno jer nije bilo ponuda. Brojevi su jasni, novi zakon nije ispunio očekivanja.

Postupak javnih nabavki se jeste promenio, ponuđači ne moraju putem papira i fizičkim prisustvom da učestvuju na tenderima već se to čini elektronski. Međutim, ovakav način doneo je probleme ponuđačima koji nisu imali vremena da se pripreme. Situaciju je dodatno otežala i pandemija. Ni naručioci ni ponuđači često ne znaju kako da se registruju na Portalu, pa iz tog razloga odustaju. Zato se i beleži pad broja tendera.

Nekada je bilo formalno, sada je jednostavnije, nema fizičkog prikupljanja dokumenata, pa potom i fizičke provere, sve se dokazuje putem jedne e-izjave koju prilažu ponuđači. Iako je njeno formiranje veoma lako (za onog ko to zna), upravo ta jedna izjava jeste problem. Potrebno je da ponuđač bude informatički obučen, a da bi to bio neophodne su dodatne edukacije, kako bi mogli da budu učesnici u javnim nabavkama. Problema ima i kada ponuđači dostave netačne podatke u e-izjavi, jer se naručioci kada imaju saznanja da je neki ponuđač dao lažnu izjavu ne žele da pokreću postupke. Ono što takođe zabrinjava jeste i što mnogi ne učestvuju u javnim nabavkama jer smatraju da se unapred zna ko će dobiti.

Uključiti sve vrste nabavki kao što su tajne i hitne

Prostora za unapređenje ima i za Portal za javne nabavke. Neophodno je uključiti sve vrste nabavki kao što su tajne i hitne, kao i sve faze postupka, a trenutno nedostaju planiranje i realizacija ugovora…

Jul je bio mesec javnih nabavki, a kampanju Mesec javnih nabavki pokrenuli su NALED i Udruženje „Ponuđači Srbije“, povodom godinu dana od primene propisa i funkcionisanja Portala za javne nabavke. Kampanja je organizovana uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj USAID u okviru projekta „Javno privatni dijalog za razvoj“.

Dijalog je pokrenut. U Srbiji će svaki mesec biti mesec javnih nabavki sve do poboljšanja propisa i dok ne dođemo do prosečnog broja ponuda od 3,5. Sledeći cilj će biti dostići prosek Evropske unije, što možda i neće biti nedostižno ako se unaprede procedure na Portalu, obezbedi nedostajuća transparentnost i pojednostavljenje procedure, a kako bi ponuđači u mnogo većoj meri učestvovali u postupcima javnih nabavki.

Tekst je objavljen na jpd.rs

Autor: Danijela Nišavić-plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji će svaki mesec biti mesec javnih nabavki sve do poboljšanja propisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Važe novi pragovi do kojih se zakon ne primenjuje, pa se ne sprovodi nabavka za dobra i usluge do milion dinara i radove do tri miliona dinara. Spremnost da učestvuju kompanije sada dokazuju izjavom o ispunjenosti kriterijuma. Ona je preliminarni dokaz da firma ispunjava sve nužne zahteve. Obavezu dokazivanja svežim dokumentima i uverenjima na kraju ima samo izabrani ponuđač.

Buduće nabavke moraće da budu realizovane u potpunosti elektronskim putem

Zakon sada prepoznaje i potrebu za javnom nabavkom – partnerstvo za inovacije. O njoj se razmišlja kada valja nabaviti dobra, usluge ili radove koji nisu dostupni na tržištu. Sve buduće nabavke moraće da budu realizovane u potpunosti elektronskim putem preko portala javnih nabavki. Preko njega će se sprovoditi sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki. Ponuđači mogu tako da postavljaju pitanja naručiocu, ali i podnose zahtev za zaštitu prava. Preko portala će se elektronski otvarati ponuda.

– Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća, koja su potrošila 128 milijardi dinara, zdravstvene i socijalne ustanove sa 90 milijardi dinara, a slede lokalne samouprave sa 67 milijardi dinara i lokalna javna preduzeća sa 65 milijardi dinara – objašnjava Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača. – Reč je o novcu svih građana poreskih obveznika. Dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem.

Veća konkurencija u nabavkama donosi bolji kvalitet uz niže cene, ali je u prošloj godini prosečan broj ponuđača u postupcima bio tek 2,5, što je najniže u poslednjih sedam godina i najniži prosek među zemljama regiona. O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula, po starom zakonu.

Izuzeci

Zakon o javnim nabavkama ne važi u svim situacijama. Izuzeci su mogući u slučaju ugovora koji se dodeljuju „džoint venčer“ (zajednički poduhvat) ili sektorskom naručiocu koji je sastavni deo zajedničkog poduhvata. Ne važi ni za nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, usluge civilne odbrane, civilne zaštite i usluge sprečavanja opasnosti, koje pružaju neprofitne organizacije, odnosno udruženja.

Izvor: Novosti

Чланак Sve buduće nabavke moraće da budu realizovane u potpunosti elektronski се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je prvi korak u vraćanju poverenja u sistem nabavki kroz koji se prometuje nešto više od osam odsto BDP-a Srbije. Udruženje „Ponuđači Srbije“ i NALED podržaće Kancelariju za javne nabavke, u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, da kroz obuke i izradu smernica za primenu zakona upozna što više aktera sa novinama.

– Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna JP (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde). Reč je o novcu svih građana poreskih obveznika. Dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem.

Razmena podataka u postupcima nabavki mora se sprovoditi preko Portala

Veća konkurencija u nabavkama donosi bolji kvalitet uz niže cene, ali je u prošloj godini prosečan broj ponuđača u postupcima bio tek 2,5 što je najniže u poslednjih sedam godina i najniži prosek među zemljama regiona. O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula jer će ih primenjivati po starom zakonu – kaže Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača.

Novi zakon podrazumeva da se odsad sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko Portala. Na taj način biće omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda, uvid u dokumentaciju…

Pored toga što transparetnost odlazi na viši nivo jer će pregled dokumentacije biti jednostavniji, dodatne prednosti su i standardizacija postupaka što znači da će naručioci na ujednačen način sprovoditi nabavke i postupci će biti znatno ekonomičniji jer će korišćenje portala biti besplatno.

Među novinama posebno se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do 1.000.000 dinara i radove do 3.000.000 (91% nabavki u Srbiji su velike vrednosti). Značajno je unapređena i procedura zaštite prava u postupcima.

Pokretač dijaloga o unapređenju sistema javnih nabavki je Poslovno udruženje ponuđača Srbije u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Чланак Novi zakon unapređuje transparentnost javnih nabavki се појављује прво на Biznis i Finansije.