Drastičan rast kamatnih stopa poslednje dve godine zadao je glavobolje svima koji su zaduženi i imaju kredite, bez obzira da li u evrima ili u domaćoj valuti. Oni koji koriste stambene kredite malo su odahnuli jer je Narodna banka (NBS) nedavno ograničila iznose kamata.

Ipak, za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata je dobra vest jer su nakon dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa i one konačno porasle. Naravno, koliki je rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca.

Kamata na evre i do 3,7 odsto

Tako, prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2023. godine, kako navode u NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine, 4,60 odsto.

– Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Oni su naglasili da je rastu štednje poslednjih godinu dana značajno doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB), a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje“, koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima.

– Štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Važno je istaći da je rast štednje u Republici Srbiji rezultat pre svega ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – istakli su u NBS.

Oni su naveli i da je, ako se vratimo u pretkrizni period od pre nešto više od tri godine, evidentno da su prosečne ponderisane kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju ostvarile značajan rast.

– Krajem januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, prosečne ponderisane kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima iznosile su 2,87 odsto, 2,19 odsto i 1,90 odsto, respektivno, dok su na novopoloženu štednju u evrima prosečne ponderisane kamatne stope iznosile 0,92 odsto, 1,03 odsto i 0,67 odsto. Posmatrano od aprila 2022. kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima sa 1,75 odsto povećana je za 3,12 procentna poena, na 4,87 odsto krajem jula 2023 – naglašavaju u NBS.

Povoljnije štedeti u dinarima

Kamatne stope na štednju u evrima, dodaju u NBS, su niže u poređenju sa dinarskom štednjom, ali takođe beleže povećanje, na šta je najpre uticalo povećanje osnovne kamatne stope ECB od jula 2022. godine.

– Posmatrano od aprila 2022. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima povećana je za 2,24 procentna poena, sa 0,89 odsto krajem aprila 2022. godine na 3,13 odsto krajem jula 2023. godine – objasnili su u centralnoj banci.

U NBS kažu i da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

Podsetimo, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

– Najnovija redovna polugodišnja analiza NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine, koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su: postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize – ističu u NBS.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Rastu štednje značajno doprineo i rast kamatnih stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

ECB je podigla kamate za dodatnih 25 baznih poena, pa sada depozitna stopa iznosi 4,0 odsto, dok je stopa refinansiranja povećana na 4,5 procenata.

Ova odluka u saglasnosti je sa novim procenama o kretanju inflacije u evrozoni koje su revidirane naviše. ECB sada očekuje prosečnu inflaciju u tekućoj godini od 5,6 odsto u odnosu na 5,4 odsto ranije, te 3,2 odsto u 2024. godini u odnosu na raniju procenu od 3,0 odsto. Istina, srednjoročna prognoza je smanjena sa 2,2 na 2,1 odsto.

Kada je u pitanju stopa privrednog rasta evrozone, ECB je takođe revidirala prognozu. Ove godine se očekuje rast od 0,7 odsto u odnosu na prethodno prognoziranih 0,9 odsto, 1,0 odsto u 2024. (ranije 1,5 odsto) i 1,5 odsto u 2025. godini (ranije 1,6 odsto).

I dok su očekivanja tržišta bila prilično podeljena kada je u pitanju odluka o povećanju kamate, kao malo iznenađenje su došli konkretni nagoveštaji ECB-a da bi do daljeg mogla biti isključena nova povećanja kamata.

Izvor: CNBC, Momentum

Foto: Edar, Pixabay

Чланак ECB podigla kamatu za 25 baznih poena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tekuće račune u Srbiji koristi ukupno 5.876.044 građana, a dozvoljeno prekoračenje na njima („minus“ na računu) iznosi nešto više od 43 milijarde dinara, pokazuju podaci Udruženja banaka.

Iako u Narodnoj banci Srbije (NBS) ističu da ovaj oblik zaduživanja svuda predstavlja najskuplju vrstu pozajmice i upozoravaju građane da bi trebalo da ga koriste samo u krajnjoj nuždi, dosta ljudi ponekad je prinuđeno da „uđu u minus“. A kada se jednom pokrene tzv. prekoračenje po računu, iz njega se teško izlazi. piše 24sedam.

Prosek je kamata od 29 odsto, ali…

Međutim, ono što je najveći problem jeste kamata, koja se plaća na prekoračenje po tekućem računu, a ona nije nimalo „prijatna“. Još je gora situacija za one koji neobazrivo uđu u nedozvoljeno prekoračenje, jer se tu kamatne stope penju i do skoro 55 odsto.

Kako su za 24sedam rekli u NBS, prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva iznosi 29,1 odsto na godišnjem nivou.

– S druge strane, prosečna ponderisana kamata na nedozvoljena prekoračenja iznosi 32,4 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Ovo su prosečne kamate koje se kod pojedinih banaka kreću od 10 odsto pa naviše. Tako da kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje u domaćim bankama idu od minimum 10,64 odsto do maksimum 34,51 odsto godišnje.

Kada se radi o nedozvoljenom minusu, kamate su mnogo veće. Kreću se od 9,78 odsto pa do čak 54,98 odsto godišnje.

Ipak, i pored rasta kamata od prošle godine, u NBS ističu da je u periodu od januara 2014. do maja 2023. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,5 procentnih poena (sa 33,6 odsto na 29,1 odsto).

– Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništva po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa je smanjena za 11,8 procentnih poena, sa 44,2 na 32,4 odsto – navode u NBS.

Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu, dodaju u NBS, u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 odsto, dok je u januaru 2014. ovo učešće iznosilo četiri odsto.

Crno na belo na sajtu NBS

– Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni, a NBS je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda – naglašavaju u NBS.

Inače, u NBS kažu i da redovno, na mesečnom nivou, na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuju kamatne stope po pojedinačnim bankama na prekoračenja po tekućim računima.

– Objavljivanjem ovih podataka Narodna banka Srbije želi da građanima omogući da se na transparentan način upoznaju s javno dostupnim podacima i da na osnovu toga uporede banke i naprave adekvatan izbor bankarskog proizvoda koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima – objašnjavaju u NBS.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koja bankarska pozajmica je najskuplja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast referentnih kamatnih stopa centralnih banaka Srbije i Evropske centralne banke posledično utiču na poskupljenje dinarskih kredita, ali onih vezanih za evro.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica objašnjava da mehanizam referentnih kamatih stopa ne utiče direktno na građane, već posredno.

„Referentna kamatna stopa se koristi u poslovanju poslovnih banaka i centralnih banaka. A banke sve što poskupi – što je u ovom slučaju novac – prebaci na klijente. To znači da će krediti da poskupe. I to je taj drugi kraj poluge koji ‘udari po glavi’ građane koji otplaćuju kredite“, objašnjava Uzelac.

Na pitanje šta savetuje građanima koji su zbog poskupljenja kredita u otplati došli u situaciju da imaju problem sa namirenjem rata, Uzelac navodi da je to – individualna stvar.

„Postoje oni koji su prezaduženi zbog svojih finansijskih poteza i oni koji su to zbog okruženja. Građani koji su uzeli maksimalne kredite sa maksimalnim ratama koje su mogli da priušte sad su u nezavidnoj situaciju. Ako je nekada mogao sebi da priušti na primer ratu od 20.000 dinara, sada ne može 30.000 dinara, već mora da se snalazi. Glavni savet je da izračunate koliko možete da se zadužite, jer kada dođe do problema – nećete imati dovoljno vremena. Ako počnete da kasnite sa ratom, banka će zatvoriti sva vrata za dogovore“, navodi Uzelac.

O svemu, dodaje, treba razmišljati na vreme.

„Potencijalna rešenja za građane koji dođu u problem sa otplatom rata je refinansiranje kredita, smanjivanje roka otplate, čime se smanjuje rata na nivo koji može da se podnese“, kaže sagovornik N1.

Postoji, dodaje gost N1, i mogućnost pauziranja u otplati, poput moratorijuma koje smo imali za vreme kovida 19.

Da li sve banke prihvataju „pauziranje“?

„To je individualno. Ako banci predočite da će oni biti u problemu ako vam ‘ne popuste’ – neće imati izbora. Jer, zna se, banke su tu da zarade pare, prodaju uslugu iznajmljivanja novca i svako pomeranje ugovora koji je napravljen njima predstavlja trošak i nisu radi da to rade. Ali, i te kako su radi da ne izgubie ono što su već dali u pozajmicu“, ukazuje Uzelac.

Tu je, kaže, bitna komunikacija obe strane.

„Na tršištu postoje i banke koje su gladne klijenata, pa daju bolje uslove. U svakom slučaju, nemojte čekati da ne biste zakasnili da to refinansirate“, dodaje on.

Mnogim građanima, smatra sagovornik N1, „manjka opšte finansijske edukacije“.

„Tako se i dolazi u problem – kada ne razumete finansije i ne razumete kako ćete otplatiti kredit. Ako danas uzmete za letovanje kredit i otplaćujete ga naredne tri godine, šta ćete sledeće godine za letovanje? Danas je ta ‘sledeća godina’“, pojašnjava Uzelac.

Oni koji su danas u stambenim kreditima, kaže Dušan Uzelac, naišli su na deo puta sa dosta rupa i moraju sporije da idu. Izazovnije je.

„Svakom ko uzima kredit savetujem da prvo izračuna maksimalnu ratu koju može da priušti i koja mu neće pokvariti dan, mesec i godinu. Treba voditi računa o dve stvari kada se zadužujete – kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit“, ističe on.

Bez pomoći od države

Pomoć od države zbog otežane otplate rata ne treba očekivati, smatra sagovornik N1, a paralela sa zaduženima u švajcarskim francima ipak ne može da se napravi.

„Kod zaduženih u francima je bila situacija da je ekonomski problem postao društveni. Kada su ispravni vredni, radni ljudi došli u situaciju da protestuju – tada je ekonomski problem postao društveni, prenelo se i na politički i tako se rešilo“, navodi Uzelac.

Država je, dodaje, platila ceh – odnosno svi smo platili – ali tek kada je to postao društveni problem.

„Ne mislim da nas ova situacija može dovesti do takve situacije“, zaključio je sagovornik N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Uzelac: Kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,75 odsto, navodi se u saopštenju.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, ističe NBS.

Kako se ocenjuje, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu međugodišnje posmatrano.

„Međutim, Izvršni odbor smatra da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban imajući u vidu da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se očekivalo“, upozorava NBS.

I dalje visoka inflacija

Iako se, kako se dodaje, inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki.

„Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada. To ukazuje da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka može očekivati i u narednom periodu“, stoji u saopštenju.

U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, je nastavljeno smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još uvek znatno iznad cilja. Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku.

Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema Federalnih Rezervi da nakon 10 uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike i zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena u narednom periodu“, navodi se u saopštenju.

Međugodišnja inflacija 13,7 odsto

NBS ističe da je, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7 odsto.

„Nastavku usporavanja inflacije doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane. Ipak, važno je istaći da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za ovakvo njihovo kretanje jesu nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine). I pored toga što agrometeorološki uslovi mogu uticati na odstupanje cena povrća od sezonski uobičajenih kretanja i u narednom periodu, tj. da njihov pad u letnjim mesecima bude manji od sezonski uobičajenog, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja“, navodi centralna banka.

Rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije

Pokazatelji kretanja u realnom sektoru ukazuju, prema navodima NBS, da će i u drugom tromesečju biti ostvaren rast ekonomske aktivnosti i u odnosu na prethodno tromesečje i međugodišnje posmatrano, čemu pre svega doprinose povoljna spoljnotrgovinska kretanja – robni izvoz izražen u evrima porastao je za 10,5 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 11,6 odsto međugodišnje u periodu januar-maj. U okviru robnog izvoza, beleži se rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак I u julu povećena referentna kamatna stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova važna međubankarska stopa na kraju juna dostigla je 3,9 odsto, što je 1,2 procentna poena više u odnosu na kraj prošle godine.

Euribor ili Evropska međubankarska stopa predstavlja referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac za pozajmice na međubankarskom tržištu. To je ujedno i glavna stopa za određivanje kamata na pozajmice u evrima.

Vrednost šestomesečnog Euribora usklađuje se dva puta godišnje – krajem juna i u decembru.

Tromesečni Euribor na kraju juna ove godine iznosio je 3,5 odsto, što je za pola procenta više u odnosu na prethodni period usklađivanja 31. marta. Godišnji Euribor 30. juna ove godine iznosio je 4,1 odsto.

Podsećanja radi, pre godinu dana, tromesečni Eurobor bio je „ispod nule“.

Evropska centrala banka (ECB) objavila je „Makroprudencijalni bilten“ u evrozoni, u kom se navodi da su rizici finansijske ranjivosti i dalje prisutne i da je potrebno da radi na očuvanju otpornosti banaka.

Rast kredita je značajno usporen poslednjih meseci, navoi se u toj analizi, ali pre svega zbog niže potražnje za kreditima, a ne zbog kapitalnog ograničenja banaka.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Novo poskupljenje kredita, euribor porastao na 3,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 3,3hiljada milijardi dinara iznosio je dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju maja i to je 0,4 posto više nego mesec dana ranije, navodi se u martovskom Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije. I sve to uprkos konstantnom rastu euribora i kamatnih stopa na kredite i u Srbiji i globalno!

Keš krediti nesumnjivo prednjače i porasli su za čak 11,2 odsto za godinu dana! Danas, oni kod građana čine oko 60 odsto ukupnih zajmova i ukupno su teški više od 663 milijardi dinara! Na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju, koji su poslednjeg dana marta iznosili 631,3 milijarde dinara.

Trend rasta gledamo iz godine u godinu, iz meseca u mesec, a uprkos kamatama koje su sa prošlogodišnjih 8 do 9 odsto u proseku porasle i na 11 do 12 odsto i više. Nema više ni ponuda sa kamatom koja kod pojedinih banaka nije bila ni jedan odsto. Reč je pritom bilo o malim iznosima do 100.000 dinara, i kreditu koji na kraju košta tek 3.000 do 5.000 dinara više.

Ukoliko bi se sada išlo na veći kredit sa dužim rokom otplate, primer govori sledeće.

Tražnja keš kredita

Za pozajmicu od 5.000 evra koju će klijent vratiti tokom 5 godina , i to kamatnoj stopi od 10 posto, što je negde i najpovoljnija moguća, rata bi bila 106 evra, a ukupan iznos koji bi vratio je 6.300 evra. I to je u najboljem mogućem slučaju, inače treba računati i na desetak evra mesečno i više.
U jednoj banci se navodi primer za kredit od 100.000 dinara sa otplatom na 13 meseci Mesečna rata je 8.255 dinara. Uslov je plata od 50.000 dinara, Rata je fiksna.

Važno je pritom znati i da je za one klijenti koji apliciraju on-lajn, kredit u većini banaka, jeftiniji.

– Imamo tražnju na keš kredite. Nisu to veliki iznosi – hiljadu, dve, do 5.000 evra. Uzimaju ljudi i za letovanja. Mnogi posežu i za ovakvim kreditima da bi kupili polovni automobili – kažu nam u jednoj banci.

Ono što je, međutim, važno kod keš kredita, jeste da vrlo lako možete upasti i u sopstvenu zamku. Zato je od koristi, kažu poznavaoci, pridržavati se nekoliko stvari.

– Za neplanirane troškove, putovanja, renoviranje stana i slične troškove građani Srbije najviše koriste gotovinske kredite. Ova vrsta pozajmice može da bude od velike pomoći ako se promišljeno odabere ponuda i novcem pažljivo raspolaže. Na prvom mestu, važno je preispitati mogućnosti pre zaduživanja, izračunati približnu visinu rate i da li nakon odbitka ostaje dovoljno novca za ostale životne troškove. Savet je da se ne zalećete ni u pogledu iznosa, ni u pogledu perioda otplate. Treba uzeti onoliko novca koliko je potrebno i izračunati optimalan rok otplate – navode u Kamatici.

Izvor: Blic/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Računica, koliko košta keš kredit sa kamatom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamatna stopa na depozite je podignuta na 3,5 odsto, što je najviše u posljednje 22 godine.

“Inflacija pada, ali prema prognozama će predugo ostati na visokom nivou. Upravni savet ECB-a je odlučan u nameri da blagovremeno suzbije inflaciju na dva odsto. Zbog toga je podigao tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena”, navodi se u saopšetenju na sajtu ECB.

ECB je podigao referentnu kamatnu stopu osmi put zaredom, a u poslednjih godinu dana je ona porasla za čak 375 baznih poena, podseća srpsko izdanje Euronewsa.

Prethodno je ECB 4. maja podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 3,75 odsto. Kamatna stopa na depozite je tada podignuta na 3,25 odsto.

Ta odluka, koja je u skladu sa prethodnim tržišnim očekivanjima, stupila je na snagu 10. maja. U majskom saopštenju se nagovestilo da će buduće odluke ECB biti vođene ciljem da se inflacija u eurozoni suzbije na dva odsto.

U tri prethodna uzastopna meseca, apirlu, martu i februaru, ECB je podizala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, a u maju je bilo sedmo povećanje kamatne stope zaredom.

ECB je od jula podigla referentnu kamatnu stopu za rekordnih 350 baznih poena da bi obuzdala inflaciju, a ovo će biti sedmo povećanje zaredom, prenio je ranije Reuters.

“Pritisci na cene su snažni”

Direktorka ECB-a Kristin Lagard izjavila je 5. juna da su pritisci na cene “snažni” i istakla da će ECB podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i da će ih zadržati “koliko god bude potrebno”.

“Naše buduće odluke će osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na naš srednjoročni cilj od dva odsto. Kamate će se zadržati na tim nivoima onoliko dugo koliko je potrebno”, rekla je tada Lagard.

Lagard je tada istakla da inflacija predstavlja najveći teret za obične ljude, posebno one koji imaju niska primanja i veći dio svojih prihoda troše na hranu i energiju.

Visoka inflacija, posebno u segmentu hrane i energije, usporila je evropsku ekonomiju jer su potrošači prinuđeni da izdvajaju više novca za potrepštine, a ostaje im manje da troše na druge stvari.

AP je tada prenio da je inflacija u maju opala za skoro pun procentni poen, na 6,1 odsto.

Lagardova je priznala da više kamatne stope povećavaju troškove zaduživanja i smanjuju obim bankarskih kredita.

ECB je povećavala kamatne stope najbržim tempom u svojoj istoriji od jula 2022. godine, nakon što je inflacija dostigla rekordne visine.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак ECB podigla tri ključne kamatne stope се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, navela je centralna banka.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Usporavanje domaće inflacije u narednom periodu

Izvršni odbor je naveo da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

„Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu (sa 8,5% u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7 odsto međugodišnje (sa 5,6% u februaru)“, ističe se u saopštenju.

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je, kako se navodi, u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

Dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata

„I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa“, navodi NBS.

Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Rast BDP-a od 2 do 3 odsto

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od dva do tri odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

„Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri odsto, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, Narodna banka Srbije će, kako se navodi, procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Referentna kamatna stopa povećana za 6 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pa šta je to? Scenario “bez sletanja” uključuje privredu koja nastavlja da raste uprkos najboljim naporima Federalnih rezervi da smanje inflaciju povećanjem kamatnih stopa.

A šta to znači za investitore i potrošače?

“Sve je u inflaciji”, rekao je predsednik Bianco Research-a, Džim Bjanko za Yahoo Finance Live.

“Ono što žele ili čemu se nadaju, kako u Fed-u tako i na ulici, jeste da će stopa inflacije dostići 2%”, objasnio je on. “Pa, jedini način na koji će to učiniti – barem se veruje – je ekonomija koja usporava. A ako ne uspori, onda stopa inflacije ostaje visoka. A ako stopa inflacije ostane na visini, Fed nastavlja da planira dalje povećanje kamatnih stopa”.

Imajući u vidu implikacije da će Fed nastaviti da povećava stope dok se inflacija ne smiri — i, zauzvrat, ekonomija se ne ohladi — neki posmatrači tvrde da ne postoji takva stvar kao što je scenario „bez sletanja“.

“Zato što se nalazimo u ovom veoma nestabilnom okruženju i zato što postoji toliko neizvesnosti, sada smo u stiuaciji da na različite načine tumačimo ili nazovemo ono što vidimo u ekonomiji”, rekao je glavni ekonomist EY-a Partenon Gregori Dako za Yahoo Finance ove sedmice.

“Nikakvo sletanje nema smisla, jer to u suštini znači da ekonomija nastavlja da se širi i to je dio tekućeg poslovnog ciklusa i to nije nikakav poseban događaj – to je samo stalni rast”, dodao je Daco. “Zar to ne znači da će Fed morati više povećati stope, i zar to ne povećava rizik od tvrdog prizemljenja?”

Ostavljajući na stranu raspravu o preciznoj upotrebi ovog termina, čini se da se stručnjaci generalno slažu da nedavni podaci sugerišu da će Fed možda morati podići kamatne stope više nego što je ranije bilo predviđeno.

Kako je glavni ekonomista Apollo Global Managementa Torsten Slok izjavio u novoj belešci u subotu, “dolazeći podaci pokazuju da ostajemo čvrsto u scenariju bez sletanja, u kojem će Fed dalje podizati kamatne stope kako bi usporio ekonomiju i držao inflaciju pod kontrolom.”

Izvor:Investitor.me

Foto; Pixabay

Чланак Šta je scenario “bez sletanja” u ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.