JP „Putevi Srbije“ raspisali su tender za projektovanje sistema naplate za teška teretna vozila na putevima nižeg reda. To bi, nadaju se, trebalo da uvede red u sistem putarina i smanji oštećenja saobraćajne infrastrukture, piše Euronews Srbija.

Jedna od trasa koja je prva spominjana za uvođenje novog sistema je Ibarska magistrala, koju vozači teretnjaka i dalje koriste kako bi izbegli putarinu na auto-putu „Miloš Veliki“, ali se još ne zna koji će još putevi ući u sistem naplate.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je ranije da bi ove godine trebalo da započne uvođenje sistema. Ministar je rekao da je još 2021. godine izrađena studija opravdanosti na putevima nižeg reda, a da je na osnovu analize zaključeno da bi nova tehnologija, koja je kompatibilna sa postojećim sistemom naplate putarine u Srbiji, omogućila automatsku naplatu putarine bez zaustavljanja. Tu tehnologiju, kako je rekao, karakterišu pouzdanost i tačnost u procesu naplate putarine, uz zaštitu privatnosti i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

On je istakao da se putevi nižeg reda uništavaju od kamiona koji se često pretovareni.

Naplata na putevima nižeg reda

–Tako ćemo zaštititi puteve prvog reda u čiju rekonstrukciju se ulažu milijarde evra od uništavanja. Posle nekoliko godina korišćenja od teških i pretovarenih kamiona ti putevi moraju ponovo da se rekonstruišu. To nema nigde u svetu– rekao je Vesić.

Sistem koji se očekuje naziva se DSRC – MLFF, već postoji u Evropi i omogućava slobodan protok vozila.

–Mi prevoznici najbolje znamo koliko znači izgradnja novih infrastrukturnih objekata, koliko znači kavlitetna saobraćajna infrastruktura i takve pojave koje se javljaju kada su i tranzitna vozila iz inostaranstva, ali i neki naši prevoznici koji nemaju potrebe da idu određenim magistralnim putevima, koliko urušavaju infrastrukturu – kaže za Euronews Srbija Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransporta“.

Na Saobraćajnom fakultetu navode da iako su i do sada postojala pravila i kazne za vožnju teških teretnih vozila van auto-puta, to nije dalo rezultate. Veruju da će i sada naplata na putevima nižeg reda biti izazov.

–Mislim da će organizaciono to biti veliki problem da se reši. Verovatno na nekim otvorenim deonicama između gradova gde nema raskrsnica, verovatno tu, ali to je jedan veoma komplikovan problem– smatra Draženko Glavić, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Kako kaže za Euronews Srbija, ovaj sistem komunicira sa opremom na putu kao u postojećem sistemu kod nas sa barijerama odnosno sa rampama, sa tim što u ovom slučaju nemate zaustavljanja već prođete normalno.

–Ako ste kamion preko 12 tona, nemate tag, sistem vas registruje i plaćate kaznu– ističe.

Cena novog sistema kao i kada bi mogao da bude uveden posle projektnog tendera za sada su nepoznanica.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Uvodi se putarina za kamione na magistralnim putevima u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Član izvršnog odbora švedskog proizvođača kamiona i izvršni potpredsednik za tehnologiju kamiona Stekvist rekao je da se SAD kreću bliže od drugih kada se radi o eksperimentisanju i testiranju autonomnih vozila.

Volvo je već primenio autonomne kamione u nekim industrijama, poput rudarstva, gde ograničeni prostori kamenoloma ili rudnika mogu biti jednostavniji iz bezbednosne perspektive.

“Tržište koje će prvo krenuti je SAD. Tamo postoji veliko interesovanje. Ono što sada radimo je razvoj za serijsku proizvodnju, ciljamo na velike količine i ciljamo da se rešimo sigurnosnog pokretača za nekoliko godina”, rekao je Stenkvist za Vol Strit Žurnal.

Trenutno se nekoliko autonomnih vozila testira sa obe strane Atlantika u stvarnim situacijama, poput vožnje autoputem, ali oni insistiraju, kako je rekao, na bezbednosti vozača.

Prve rute kojima će saobraćati autonomni kamioni biće jednostavne, objasnio je Stenkvist.

Teksas je posebno, rekao je on, postao ključni poligon za testiranje industrije, delom zbog vremenskih prilika.
„Ova tehnologija je naravno izazovna ako govorite o snegu, zato bi trebalo da počnete tamo gde je najjednostavnije da se koriste”, istakao je Lars Stenkvist.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Kamioni bez vozača na putevima za pet godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije odredila je najviše iznose lokalnih komunalnih taksi za držanje vozila pa oni za putnička vozila od 1. decembra mogu iznositi od 710 do 7.110 dinara u zavisnosti od kategorije.

U dokumentu objavljenom u Službenom glasniku navodi se da je najviši iznos za putnička vozila do 1.150 kubika – 710 dinara, ta vozila su razvrstana u šest kategorija, a iznos ove takse do 7.110 dinara važi za automobile sa preko 3.000 kubika.

Kod teretnih vozila, koja su prema nosivosti razvrstana u četiri kategorije iznosi su od 2.140 do 7.110 dinara.
Motocikli su svrstani u pet kategorija, a najviši iznosi su od 570 do 2.130 dinara.

Kod autobusa i kombi vozila taksa je 60 dinara po registrovanom sedištu, a iznosi za pet kategorija priključnih vozila su od 580 do 2.860 dinara.

Za vučna vozila – tegljače, koji su u pet kategorija u zavisnosti od snage motora, takse su od 2.100 do 5.710 dinara.

Za radna vozila, specijalno adaptirana za prevoz rekvizita za zabave, vozila za radnje, kao i specijalizovana vozila za pčele taksa je 1.410 dinara.

U odluci donetoj na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave navodi se da će usklađeni najviši iznosi biti u primeni od prvog dana u sledećem mesecu.

Ističe se da je usklađivanje izvršeno sa godišnjim indeksom potrošačkih cena Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Takse za držanje vozila od 1.decembra od 710 do 7.110 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o unikatnom formatu podkasta u audio formi. Dnevnik vozača vas vodi kroz autentične priče duž drumova Kanade, Italije, Rusije, Švajcarske, Srbije… Ovi sadržaji se mogu slušati preko Android aplikacije “Google Podcast” ili, za vlasnike Apple uređaja, preko aplikacije “Podcasts”, kao i na platformama YouTube, Spotify, Deezer, Anchor, Podcast.rs…

“U prvom formatu našeg podkasta dali smo reč i mikrofon vozačima, čiji audio-dnevnici će vas voditi na put i dopustiti vam da oslušnete kako se diše u kabini, na asfaltu. Podkast ‘Za volanom’ je zbog toga zanimljiv, informativan, koristan, ali na trenutke i dirljiv, intrigantan, drzak”, rekla je tim povodom Milica Milosavljević, izvršna direktorka Pluton Media u čijem sastavu posluje www.plutonlogistics.com.

O tome kako je i zašto osnovan sajt Pluton Logistics ali i kako on posluje, pisao je i B&F u svom tekstu o specijalizovanim medijima.

Foto: Pixabay

Чланак Prvi logistički podkast u regionu: Audio dnevnici balkanskih vozača kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dragana ima 34 godine, udata je i majka dvojice dečaka – Sergeja (14) i Alekseja (3). Živi u Topoli, zajedno sa suprugom vodi transportno preduzeće.Udajom je ušla u porodicu u kojoj je „biti vozač sasvim uobičajna stvar i neka vrsta tradicije“, a onda je poželela da i sama pokaže šta sve može i ume.

“S obzirom na to da sam po prirodi vrlo ambiciozna i nikada ne bežim od izazova, odlučila sam da se ‘takmičim’ u početku čisto iz zabave, ali veoma brzo shvatila sam da je to poziv koji mogu obavljati do kraja života. Kako imamo firmu, uspela sam da zatvorim krug, zapravo da učim i savladam sve aspekte poslovanja – od ugovaranja, obrade dokumentacije, održavanja, logistike, do završnog obračuna. U svemu tome, želela sam da se okušam i u transportu, vozeći kamion sa prikolicom, a suprug mi je pružio bezrezervnu podršku”, kaže ona.

Žene su odgovornije u ovom poslu

Rešila je Dragana da bude uporna i da ne odustane, mada je početak bio težak – kako u Topoli ne postoji auto-škola koja obučava polaznike za C i E kategoriju, svakodnevno je putovala u Kragujevac.

Nakon formalne obuke, dodaje kroz smeh, usledila je ona teža. “Najveći izazov predstavljala je obuka u prisustvu mog supruga, koji je imao nešto manje strpljenja od mog instruktora, ali na obostrano zadovoljstvo postadosmo kolege”.

Ne krije ni da je bilo neobično nakon automobila sesti za volan kamiona, da se i sama iznenadila razlikom u vožnji, kao i da je za sticanje rutine jednostavno bilo potrebno vreme.

Dragana daje odgovor i na jedno nepostavljeno (a važno) pitanje: “Predrasude kao predrasude, nema ih više u ovom poslu nego u nekom drugom. Neprijatnosti uvek mogu da se dogode, ali slobodno mogu da kažem da je odnos kolega prema ženama-vozačima profesionalan i prijateljski. Smatram da žena svakako treba biti više u ovom poslu, a ono po čemu se razlikujemo je od muškaraca je da smo, po mom mišljenju, opreznije, temeljnije i odgovornije”.

Pandemija usporila i poslovanje transportnih kompanija

Najveći deo tura tokom godine vozi u međunarodnom transportu širom Evrope, pre svega u Italiju i Češku. Kao i većini njenih kolega, uvek joj nedostaje slobodnih dana sa porodicom i bliskim prijateljima. Zbog toga je, ističe, ovo posao gde je više nego u većini drugih zanimanja važan odnos sa kolegama jer “na putu smo upućeni jedni na druge, bilo da je u pitanju slobodno vreme van vožnje ili neki problem”.

A problema, nažalost, ne nedostaje: čekanje na granicama, migranti koji nasilno ulaze u vozila, pandemija… Upravo zato, pre velikih želja za budućnost, Dragana ima jednu jednostavnu i kratkoročnu želju – da se epidemiološka situacija stabilizuje, da njene kolege i ona mogu u punom kapacicitetu da se bave poslom koji vole.

Ovo je odlomak iz teksta koji pripada rubrici „Za volanom” sa pričama iz ličnog ugla profesionalnih vozača. Integralni tekst i fotografije možete naći na sajtu Pluton Logistics.

Foto: Pixabay

Чланак Retkost na našim drumovima: Uspešna preduzetnica i vozačica kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jovan, Boban i Zvonko su se nekada bavili drugim poslovima ali sada su vozači kamiona koji rade u inostranstvu. Nije im bilo teško da nauče da voze ove velike mašine, a potom i da se snalaze u moru papira koje špediteri moraju popunjavati.

Kada su stekli pomenuta znanja i veštine lako su pronašli posao. “Dođe se u agenciju, daju se osnovni podaci i tako se ulazi u proceduru. Tada smo se baš raspitivali gde možemo najbrže doći do posla i tako smo stigli do agencije Frigo Brigada. Trebalo je možda 3 meseca da završimo svu proceduru i počeli smo da radimo”, objašnjava Zvonko. Svoj trojici je bilo potrebno oko tri – četiri meseca da nađu posao.

Snalaženje u inostranstvu nije bilo jednostavno, ali vremenom su naučili i gde da nađu parking i kojim rutama da idu.

Na pitanje da li im se sve ovo isplatilo odgovaraju potvrdno. “Oko 10.000 evra može godišnje da se uštedi”, kaže Boban, odgovarajući na jedno od najvažnijih pitanja u vezi sa poslom vozača.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Pluton Logistics

Foto: Pixabay

Чланак Kako postati vozač kamiona i koliko možete zaraditi ako vozite po Evropi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbiji nedostaju tri kategorije vozača, podseća predsednik Asocijacije Slavoljub Jevtić – vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, oni koji rade samo u domaćem transportu, kao i vozači u distribuciji, odnosno snabdevanju velikih gradova.

Svim kompanijama koje se bave organizacijom transporta, kao i špediterskim kompanijama, veliki je problem da obezbede neophodan broj vozača u ovom trenutku, ističe.

“Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozarskih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače”, rekao je Jevtić za RTS.

Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. Nemačkoj manjka 80.000, a na pragu penzije je svaki treći. Velika Britanija traži 58.000 vozača cisterni. Slovački prevoznici nedavno su apelovali na nadležne da reaguju, kako bi se sprečio „britanski scenario“.

Može li obrazovanje rešiti problem?

Jevtić je podsetio da se, po normalizaciji situacije prouzrokovane pandemijom, u prošlom periodu pojavila još veća potreba za vozačima, paralelno sa rastom proizvodnje i dostave, kao i intenzivnijim logističkim aktivnostima. Kao adekvatan odgovor na ovu situaciju, on predlaže da se obrati pažnja na obrazovanje profesionalnih vozača.

Slična je i procena Aleksandra Spasića, generalnog sekretara Poslovnog udruženja Međunarodni transport, koji navodi da je u Britaniji, primera radi, alarmanto stanje koje svi osećaju.

I on ističe da je obrazovanje jedan od predloga za rešavanje problema.
“ Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole, iako im je zakonom dato da stvore vozače sa ‘C’ kategorijom, da ti ljudi mogu, kada završe škole, da upravljaju teškim teretnim vozilima, to ne rade. Oni izlaze sa ‘C’ kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač”, pita se Spasić.

Situacija je daleko složenija kada se sagledaju i troškovi za obuku i licencu.

“Od pre dve godine imamo obavezu da vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku, a posle i na dodatnu obuku u neki od centara u Srbiji. A cene, koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu, jedan su od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi”, ukazao je Spasić.

Izvor: Radio Televizija Srbije

Foto: Pixabay

Чланак Stranci kupuju naše transportne firme kako bi sebi obezbedili vozače kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo iz ovog razloga jedan britanski novinar je postavio pitanje nemačkom političaru Olafu Šolcu, za kojeg se očekuje da će biti novi premijer ove zemlje, da li EU može nekako da pomogne Britaniji da izbegne nestašice veće od onih koje trenutno postoje na Ostrvu.

Šolc je novinaru lakonski odgovorio da je britanski problem sa kamiondžijama posledica Bregzita, od kojeg je Unija ovu zemlju uporno odgovarala. Naš narod bi to sažeo u: “Kako seješ, tako ćeš i da žanješ”.

Da podsetimo, britanska logistička i transportna industrija je u velikoj meri zavisila od radne snage iz EU, uglavnom iz centralno-istočnih zemalja. Potom je izlazak iz Unije nekima od njih onemogućio rad na Ostrvu, pa su morali da odu, a u stopu su ih pratile samozaposlene kamiondžije kojima se nije isplatila promena poreske politike na njihovu štetu. Neki od njih su se žalili i na otežane uslove rada i na kršenje njihovih radnih prava. Sve ovo dovelo je do odliva vozača iz Britanije. U takvoj situaciji, nije lako smisliti jednostavno rešenje za privlačenje novih kadrova u ovu profesiju.

Problem i u EU

Međutim, i da želi da pomogne Velikoj Britaniji, pitanje je da li bi EU mogla da reši izazov sa kojim se ona suočava, budući da ne može da ga reši ni “kod kuće”. Taj problem nije izazvala pandemija. Naime, u 2019. godini veliki broj članica Unije imao je neupražnjena radna mesta za vozače kamiona. U Velikoj Britaniji taj procenat je iznosio 24 odsto, u Poljskoj 22, u Češkoj Republici 21, u Španiji 20, i tako dalje…

Sada sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom, a budući da veliki broj kamiondžija odlazi u zasluženu penziju, deficit ovih kadrova je sve izraženiji. Prosečna starost vozača kamiona na Starom kontinentu je 44 godine.

Zato se transportne kompanije svim silama trude da privuku nova lica u kabine kamiona, među kojima i žene i migrante, koji su do sada bili najmanje zastupljeni u ovoj delatnosti. Međutim, dok svi oni budu sticali radno iskustvo i polagali svoje ispite, rafovi u prodavnicama širom Evrope bi mogli zvrjati prazni. Doduše, to za nas ne bi bilo novo iskustvo. Možda bi Srbija i na ovu krizu, kao i na prošlu, mogla gledati kao na razvojnu šansu koja će nam omogućiti da izvozimo know-how kako doći do robe u situaciji ekstremnih nestašica. Već imamo dovoljno konsultanata za ovu oblast, sa diplomom iz snalažljivosti.

Foto: Pixabay

Чланак Manjak kamiondžija bi mogao dovesti do nestašica razne robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Priča o mogućoj propasti američkog proizvođača električnih kamiona Nikola počela je u septembru, kada je Hindenburg Research otkrio da ova kompanija nema, niti je ikada imala, razvijenu tehnologiju za koju je tvrdila da će pogoniti njihova vozila.

Posle tog otkrića, vrednost akcija ove kompanije je pala za 30 odsto a njen osnivač i rukovodilac Trevor Milton podneo je ostavku. Međutim, tu nije bio kraj Nikolinim mukama. Posle toga kompanija je optužena i da je dizajn kamiona “pozajmila” od glavnog dizajnera Rimac Automobila.

Da nesreća uvek ide u paru, odnosno u slučaju ove firme u grupi, pokazuju i naredna dešavanja. Prošlog meseca Dženeral Motors je Nikoli otkazao saradnju iz koje je trebalo da se izrodi kamionet Bedžer. Najavljivani su snaga motora od preko 900 KS, nosivost od preko 4 tone i ubrzanje od nule do 100 km/h za 2,9 sekundi. No, Dženeral Motors je odustao od projekta, u sklopu kojeg je trebalo da postanu i suvlasnici Nikole, pa je kompanija otkazala proizvodnju kamioneta i kupcima vratila uloge.

Nesrećama ni tu nije bio kraj. Ove nedelje se saznalo da je najveća američka kompanija za zbrinjavanje otpada, Ripablik Servises, odustala od narudžbine 2.500 Nikolinih električnih kamiona za odvoženje otpada.

U Nikoli međutim ne gube optimizam, već obećavaju da će narudžbine njihovih ostalih vozila biti ispunjene. Investitori očigledno ne dele njihov optimizam jer im je cena akcija opet u slobodnom padu.

Izvor: Bug.hr

Foto: Pixabay

Чланак Još jedan težak udarac za Nikolu, nesuđenog proizvođača električnih kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.