Stručnjaci smatraju da je u oblasti kontrole hemijskih sredstava za zaštitu bilja, situacija i dalje „daleko od idealne“. Za svaku ilegalnu primenu zabranjenih pesticida, Zakon predviđa kazne.

Poznato je da put od njive do trpeze nije ni kratak, ni lak. Da bismo mogli da kupimo, a potom i serviramo hranu na tanjir, svi proizvodi moraju da prođu fitosanitarnu kontrolu. Tako je i u zemljama Evropske unije.

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Zabrana je usledila nakon što je ustanovljeno da sadrže 17 aktivnih supstanci koje su štetne za zdravlje. Svi preparati zabranjeni su i u EU.

U poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, za čiju primenu su predviđene kazne. Za one koji koriste nedozvoljene preparate u tretiranju proizvoda Zakon o sredstvima za zaštitu bilja predvideo je novčane kazne. Za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara, fizička 35.000 do 50.000 dinara.
Istorija koja se ponavlja

Od početka 2023. godine granična kontrola je utvrdila da je 10 srpskih proizvoda potencijalno opasno, a tokom 2022. postojanje štetnih materija utvrđeno je u 11 slučajeva.

U julu ove godine breskve su vraćene sa granice sa Hrvatskom, jer je otkriveno da sadrže visok nivo pesticida hlorpirifos, koji je zabranjen već tri godine u EU, a u Srbiji dve godine.

Taj pesticid izaziva različite efekte na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremim slučajevima nastupaju koma i smrt.

Koliko inspektora brine o bezbednosti hrane

Treba napomenuti da 134 fitosanitarna inspektora brinu o tome da li je voće i povrće u Srbiji bezbedno, kako domaćih proizvođača, tako i iz uvoza. Veliki trgovinski lanci imaju i internu kontrolu.
Srbija, kao zemlja kandidat, primenjuje sve norme Evropske Unije.

Prof. Dušav Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže da praksa pokazuje da se pesticidi i nakon zabrane koriste i da to nije samo praksa u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama.
„U isto vreme kada su jabuke vraćene u Srbiju, vraćene su i jabuke iz Poljske namenjene nemačkom tržištu zbog iste supstance, ali je pronađena u duplo većoj količini nego što je bila u kontigentu iz Srbije“, rekao je Veljković za Euronews srbija.

On je naveo da neki ljudi neće lako da se odreknu zaliha koje su platili. Dodaje da uništavanje nedozvoljenih preparata u poljoprivredi postoji dosta inovativnih, ali i starih procedura.

„Uništavanje nije problem. Veći je problem što nedozvoljeni preparati ostaju da se koriste“, rekao je on.
Najveći problem je, dodaje, što poljoprivrednici nemaju adekvatnu zamenu kada se neki preparat povuče iz primene.

„Kada bi bile adekvate zamene većina preparata bi bila povučena. Problem su adekvatne zamene, poskupljenje poljoprivredne proizvodnje i hrane“, zaključio je on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Stručnjaci kažu da proizvođači i dalje koriste zabranjene pesticide се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog tome je, barkako kažu iz Ministarstva poljoprivrede, činjenica da laboratorija koja je radila pomenutu analizu meda nije ovlašćena da vrši službene kontrole te ove rezultate treba uzeti sa rezervom. Zato će se raditi nova analiza i rezultati će biti objavljeni po njenom završetku.

Oni dodaju da u redovnim kontrolama, koje veterinarska inspekcija svakodnevno sprovodi, nije do sada bilo rezultata koji bi potvrdili navode u medijima o velikom broju falsifikata u analiziranim uzorcima meda.

„Istina je da smo se u prošlosti suočavali sa problemom pojave falsifikata na tržištu meda, ali smo zahvaljujući pojačanim kontrolama veterinarske inspekcije u proizvodnji i prometu meda, uspeli da udeo takve vrste proizvoda smanjimo na najmanju moguću meru“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.

Izvor: Beta

Foto: Alexander Mils, Unsplash

Чланак Veterinarska inspekcija naložila novu analizu meda u Srbiji jer prethodnu nije izvela ovlašćena laboratorija се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence.

„Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena“, rekao je Papović za Betu.

Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina.

Ko je odgovoran za bezbednost hrane

Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu.

On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju.

Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci. „Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova“, rekao je Papović.

Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama.

„Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto“, rekao je Papović.

Istakao je da je u Srbiji „loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji se slabo kontroliše zdravstvena ispravnost hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čak i kada izbegavamo industrijski prerađenu hranu i kupujemo namirnice za koje verujemo da su zdrave, to često nije slučaj, jer se poslednjih godina u namirnicama nalazi sve manje hrane, a sve više hemikalija koje vešto oponašaju hranu, piše Telegraf Biznis.

Tako se na tržištu sve češće otkrivaju ozbiljno organizovani falsifikatori hrane koji zarađuju veliki novac poturajući po visokim cenama proizvode lošeg kvaliteta.

Ovo su namirnice koje se najčešće falsifikuju:

Med

Svi već znamo da su rafovi prepuni lažnog meda koji se pravi od raznih šećernih sirupa, pa umesto da jedemo zdrav proizvod, mi jedemo čist šećer i t najnezdraviju njegovu varijantu. Lažni med je teško otkriti i može sa sigurnošću da se otkrije samo uz pomoć laboratorijskih analiza.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je jedno od skupljih na tržištu, pa mnogi to pokušavaju da iskoriste prodajući falsifikate. Tako se dešava da falsifikatori zapakuju obično suncokretovo ulje, koje ne košta više od evra po litru, uz dodatak hlorofila, beta karotena i sojinog ulja, kako bi se postigla boja i prodaju ga kao višestruko skuplje maslinovo.

Riba

Možda najviše prevara ima među morskim plodovima. Tako se oslić prodaje kao bakalar, a vijetnamski som umesto škarpine. Tačnije, škarpin glumi čak 66 različitih riba. Možda je najgora situacija kada su u pitanju takozvani repovi raka, surimi. Surimi štapići se najvećim djelom sastoje od vode, raznih vrsta škroba, a jedina tri sastojka koja ih povezuje s morem su malo mlevene ribe, aroma i ekstrakt rakovice.

Sir

Veliki broj sireva na tržištu u sebi ima manje od 50 odsto pravog sira, dok je ostatak baziran na glutenskom brašnu, pojačivačima ukusa i bojama. Ovo se najčešće odnosi na sireve poput mocarele i čedra.

Grašak

Kada se uzmu stočni grašak i soja, doda se zelena boja i natrijum-metasulfit koji se koristi se kao izbjeljivač ili konzervans, dobija se lažni grašak koji je mnogo jeftiniji od klasičnog koji je pogodan za kljudsku upotrebu.

Pirinač

Ogromne količine „plastičnog“ pirinča otkrivene su u Kini. U pitanju je pirinač napravljen od krompira i sintetičke smole, a u smesu se dodaje aroma kako bi imala ukus pravog pirinča.

Slanina

Iako zvuči nemoguće, ali i slanina se falsifikuje. Umesto da se za pravljenje ovog dimljenog specijaliteta koristi jedan komad mesa, sve češće se koriste različiti komadi, pa i mesni otpad koji se posebnim mesnim lepkom lepi i spaja u ono što prpoznajemo kao slaninu.

Borovnice

Jedna od čestih varki u prehrambenoj industriji jeste i falsifikovanje borovnica. Ukoliko se u nekom proizvodu sa birovnicama, na spisku sastojaka nalazi indigo karmin (E132), to znači da u njemu nema borovnice, već samo boja i aroma koji je oponašaju.

Cimet

I cimet ima svoju kopiju koja se zove „cassia“. Ova vrsta cimeta ima malo drugačiji miris i opasan je po zdravlje. Razlikujte ih po nazivu, pravi cimet se zove Cinnamomum verum, dok se cassia zove Cinnamomum aromaticum.

Čaj

U razne skupe čajeve koji dolaze iz najudaljenijih delova sveta, dodaju se obične travke. Najveći problem je sa čajevima u kesicama, čiji je kvalitet neujednačen i u koje se pakuje i prah koji ostane nakon branja i sušenja čajeva.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Sve više falsifikovane hrane, slanina, riba, sir, pirinač, grašak,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na pitanje da li je Komisija samoinicijativno razmatrala ogroman skok cena prehrambenih namirnica i ispitivala mogućnost ograničenja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije u trgovinskim lancima, kažu da Komisija upravo sprovodi sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda.

„Kako tržišta nekoliko izabranih prehrambenih proizvoda obuhvataju proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo i samim tim veliki broj učesnika na tržištu, neophodno je vreme za prikupljanje podataka kao i njihovu analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima“, kažu u ovoj instituciji.

Kako navode, u ovom trenutku ne mogu da prejudiciraju vreme okončanja analize, jer to zavisi od niza faktora, kao što je brzina dostavljanja podataka, eventualna dodatna pojašnjenja od učesnika itd.

Podsećamo, međugodišnja inflacija u martu ove godine iznosila je 16,2 odsto.

U odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4%. Prema tumačenju Narodne banke Srbije (NBS), u pitanju su pre svega prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope.

Nova ekonomija duže od godinu dana prati cene odabranih proizvoda i beleži poskupljenja.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto nije predlaženo da se kontrolišu cene u prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju se navodi da se povećao broj vodovoda sa mikrobiološkom i udruženom neispravnošću.

Broj javnih vodovoda gradskih naselja sa udruženom neispravnošću je 22.

Kod udružene neispravnosti mere se procenti fizičko-hemijske i mikrobiološke neispravnosti.

Tu spadaju Mali Iđoš, Subotica, Crvenka, Kula, Temerin, Bač, Bački Petrovac, Titel, Žabalj, Kikinda, Kneževac, Novi Bečej, Žitište, Sečanj, Nova Crnja, Bela Crkva, Kovačica, Plandište, Grocka, Mladenovac.

Opština Bač, , prednjači u procentima obe vrste neispravnosti koje spadaju u udruženu. U svim uzorcima vode u ovoj opštini je utvrđena fizičko-hemijska, a 68 odsto mikrobiolška neispravnost.

U Subotici je pronađen i arsen, piše u izveštaju.

Broj javnih vodovoda gradskih naselja sa mikrobiološkom neispravnošću 2021. godine bio je 17.

Tu spadaju Sombor, Apatin, Odžaci, Vršac, Kosjerić, Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Nova Varoš, Sjenica, Knić, Merošina, Ražanj, Žagubica, Ćuprija, Despotovac i Petrovac na Mlavi.

Najveći procenat ove vrste neispravnosti utvđen je u Novoj Varoši i tamo je iznosio 18 odsto.
Javni vodovodi u kojima je utvrđena samo fizičko-hemijska neispravanost su Srbobran, Čoka, Kanjiža, Zrenjanin, Stara Pazova, Alibunar, Majdanpek, Žabari, Doljevac, Blace.

Ukupno ih je 12.

Kako se vidi iz tabele koju je objavio Batut, prednjače opštine u Vojvodini. U dom delu Srbije najviše ima opština u kojima su svi kontrolisani uzorci bili neispravni.

Najmanji procenat ove vrste neispravnosti utvrđen je u Majdanpeku i Blacu (27 odsto), kao i u Doljevcu (22 odsto).
Slabo kontrolišemo seoske vodovode

Javni vodovodi seoskih naselja i vodni objekti su redovno kontrolisani u regionu Vojvodine, dok u ostalim regionima Srbije najčešće povremeno ili uopšte nisu kontrolisani, navodi se u Batutovom izveštaju.

Prošle godine u Srbiji je u 25 oblasti ukupno kontrolisano 2.246 javnih vodovoda i vodnih objekata.

Nema merenja, nema zagađenja

U odnosu na 2020. broj kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja je nepromenjen i smanjio se broj kontrolisanih javnih vodovoda seoskih naselja.

U 2021. broj kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja je nepromenjen u odnosu na 2020. godinu.

Od ukupnog broja kontrolisano je 156 javnih vodovoda gradskih naselja, 751 javni vodovod seoskih naselja i 1.339 vodnih objekata.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj vodovoda sa mikrobiološkom i udruženom neispravnošću u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava sada može u realnom vremenu, od početka do kraja radnog dana, da vrši uvid u promet 142 hiljade poreskih obveznika.

“Od prvog maja ove godine do sada, inspektori Poreske uprave obavili su preko 9.5 hiljada kontrola. Od tog broja utvrđeno je da 1700 poreskih obveznika nisu izdali fiskalne račune”, rečeno je iz Poreske uprave.

Kazne variraju od toga koliko puta je prekršaj ponovljen – tačnije, da li je u pitanju prvi prekršaj ili ne.

Prvi prekršaj podrazumeva kaznu privremenog zatvaranja objekta od 15 dana, drugi put 90 dana, i treći put do godinu dana.

“Ovaj sistem fiskalizacije omogućava nam da analizu rizika uradimo mnogo brže i bolje i detaljnije. Što znači da svaki obveznik koji je predmet kontrole biva detaljno analiziran – njegovo stanje objekta odnosno kako se on ponaša u novom sistemu fiskalizacije – da li izdaje fiskalne račune ili ne”, rečeno je.

Nekada je jedino bio dostupan broj računa koji poreski obveznik izda na dnevnom nivou, dok se sada ta kontrola obavlja temeljnije.

“Možemo odrediti da li je on rizičan zato što nije izdao veliki broj računa ili je rizičan zato što je izdao veći broj računa, ali koji su minimalnog sadržaja”.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Poreska na dnevnom nivou kontroliše promet 142 hiljade poreskih obveznika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naše pravo na privatnost

„Mi se zapravo kao građani i potrošači nalazimo u makazama između dve vrste interesa, ono što se seče je naše pravo na privatnost. U nekim državama regulativa je uređenija, dobar primer je Evropska unija koja ima GDPR (General data protection regulation), sistem različitih propisa i zakona koji štiti od uzimanja fotografija i drugih podataka, a slično je i u Srbiji koja ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Postoji osnova na kojoj bi mogla da se gradi odbrana od neprekidnog „praćenja“, međutim ona se gradi birokratskim putem kroz zakone, a prakasa ukazuje da se oni na različite načine zaobilaze“, rekao je stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković za „Sputnjik“.

On razume razmišljanje koji dovodi do argumenta da je ovakva vrsta nadzora nešto što smanjuje kriminal, međutim, kaže da postoje brojna istraživanja u kojima se na vrlo egzaktan način pokazuje da je smanjenje kriminala vrlo malo u odnosu na stepen kršenja prava koje ide uz digitalni nadzor.

Cilj je isključivo profit

„Kriminalci zaobilaze zakon, kao što pljačkaju banke u kojima su čuvari i kamere, isto će da rade, bez obzira na kamere koje snimaju ljude na ulicama, samo će biti oprezniji. Naći će mogućnost da hakuju kameru ili da se sakriju na neki drugi način. Problem sa takvom vrstom nadzora je zapravo za sve ostale, jer niko od nas neće da posveti život tome da ne bude prepoznat na društvenoj mreži ili da ne bude vidljiv na ulici. Mi ćemo biti ti čiji se podaci sakupljaju i obrađuju, mi ćemo biti ti čiji će način razmišljanja i ponašanja biti modifikovan u skladu sa željama najboljeg ponuđača“, tvrdi Stojković.

Cilj je isključivo profit.

„Ko plati i kaže, hoću da neko kupuje moj sladoled od vanile, hoću da kupuju žene stare između 29 i 34 godine, koje žive tu i tu, on će dobijati targetovane oblasti, vesti koje su tako formulisane da svesno ili nesvesno guraju ka kupovini onog proizvoda za koji je neki proizvođač platio takvu vrstu marketinške kampanje. Reklame koje gledamo na televiziji su samo delić onoga što formira naše stavove i naše mišljenje o raznim stvarima“.

Da li je u pitanju apsolutna kontrola i gubitak slobode?

„To je apsolutna kontrola, tu nema slobode duha, nema slobode uopšte. Mislim da je slab argument da je kriminal nešto što je osnovni cilj onih koji se bave veštačkom inteligencijom na takav način, ovakvom vrstom nadzora, jer  kriminal ne opada mnogo. Mislim da je zapravo kontrola ljudi ono što je konačno ishodište svega ovoga“, zaključuje Stojković.

Izvor: Sputnjik/B92

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je opasna tehnologija za prepoznavanje lica i cela ta baza podataka? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srećom, to upozorenje je stiglo veoma brzo od Sistema za brzo obaveštavanje EU (RASFF) koji nas je obavestio da u ovim sladoledima ima više etil oksida nego što je dozvoljeno. Povlačenje tih sladoleda iz prodaje se pretvorilo u pravu sagu u kojoj su se zvaničnici trudili da nam objasne da ta količina etil oksida nije strašna osim ako ne jedemo 20 kg sladoleda dnevno. Ali su na kraju sporni proizvodi uklonjeni iz prodavnica.

Šta kažu udruženja potrošača?

U organizacijama potrošača za Danas kažu da je ovog puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Danas da u evropskom sistemu brzog obaveštavanja Srbija ima svoju kontrolnu tačku i ona je, možda prvi put, brzo reagovala.

“Do sada smo više puta upozoravali institucije, jer često odemo na sajt RASFF-a i vidimo sporne proizvode. Ovoga puta je brzo sve povučeno preventivno, ali to bi morala da bude konstanta. Mi kao organizacija tražimo mogućnost da i sami radimo te prethodne analize, a sada prvi put imamo i referentnu laboratoriju u Batajnici koja bi mogla da nas prati. U ovom trenutku, kada je reč o povučenim proizvodima, ne znamo da li su oni proizvedeni u pogonima zemlje gde je sedište kompanija ili van nje, jer Bounti, M&Ms imaju fabrike i u drugim zemljama a ne zna se koliko su ispoštovale zahtev da kvalitet bude ujednačen”, kaže Papović.

Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, besmisleno je reagovanje inspekcije nakon što se utvrdi da se pojavio neispravan proizvod.

“Mi imamo problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine, do proizvoda koji dođe do potrošača. Dužan sam da kažem, svesno se išlo na to da obaveštenje ne bude blagovremeno. Iz krugova politike i biznisa nastojali su, a i dalje to čine, da onemoguće uspostavljanje sistema koji bi obezbedio viši stepen zaštite potrošača, posebno dece, kad govorimo o namirnicama koje pretežno ona koriste. Sistem ranog otkrivanja problema i sistematske kontrole kvaliteta, koji je daleko jeftiniji nego kada inspekcija deluje kasnije, trebalo je da bude uspostavljen u celom svetu, ali on je zakazao. Postoji obaveza da se izradi procena rizika na svim punktovima u lancu proizvodnje hrane, ali da se to radilo, ne bi se ovo desilo, posebno ne u tolikom obimu”, kaže Bogosavljević.

Najveći profiti u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane

Bogosavljević podseća da u Zakonu o zaštiti potrošačima postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica. U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta koji se smatrao jednim od originalnijih u svetu.

“Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači” kaže Bogosavljević.

Pritisak velikih kompanija i vrha vlasti

“Na analizi kvaliteta mlečnih proizvoda koju je uradila naša organizacija jedna poznata fabrika izgradila je svoj uspeh i rast na tržištu, ali kada smo kasnije ponovili analizu, svi do jednog proizvoda koje smo testirali bili su ispod granice minimuma kvaliteta. I neki jako značajni proizvođači mesa, po svim parametrima bili su daleko ispod kvaliteta koji su oglašavali. Otuda potiču pritisci da rezultate našeg ispitivanja ne objavljujemo i projekat uporedne analize zaustavili su veliki proizvođači sa uporištem u vrhu vlasti”, kaže Petar Bogosavljević.

M. N. Stevanović

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Lobiji blokiraju nezavisne analize hrane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se moglo i pretpostaviti, najviše kazni platile su banke u Americi. Novac koji je po osnovu penala otišao iz ove države čini čak 73 odsto ukupnog iznosa naplaćenih kazni u svetu. U SAD je procesuirano 12 banaka koje su, po okončanim sporovima, morale zbog nepoštovanja regulative da plate 11 milijardi dolara.

Na drugom mestu po iznosu naplaćenih kazni je Australija, gde su kazne platile tri banke koje su proglašene krivim zbog nepoštovanja regulative, u ukupnom iznosu od 981 milion dolara, zatim Holandija u kojoj je samo jedna banka platila, po okončanom procesu, 916 miliona dolara penala. Iza ove evropske zemlje, dolazi Izrael gde je, takođe, jedna banka bila kažnjena sa 902,5 miliona dolara.

Kina i Iran

Nemački regulatori su naplatili bankama koje rade u ovoj državi oko 215 miliona dolara, dok je Velika Britanija svoje banke kaznila sa oko 156,5 miliona dolara. Veliko iznenađenje za istraživače je i da je Kina u 2020. godini od banaka koje rade u ovoj državi naplatila oko 83 miliona dolara zbog nepoštovanja propisa. Slično je i sa Iranom koji je kaznio svoje banke sa ukupno 37 miliona dolara. Mnoge analitičare začudio je podatak da su regulatori u Švedskoj naplatili od svojih banaka skoro 540 miliona dolara.

Pojedinačno, najvišu kaznu za nepoštovanje postojećih propisa koji regulišu rad finansijskih institucija platio je američki Goldman Sachs, ukupno 6,25 milijardi dolara.

Izveštaj se ne bavi zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Međutim, poznato je da je i u ovom regionu kaznena politika za kršenje propisa predviđenih za funkcionisanje finansijskih institucija vrlo rigorozna.

Slučaj iz Hrvatske

Nije poznato da je u Srbiji bilo ovakvih slučajeva, dok je u Hrvatskoj, krajem prošle godine kažnjena Zagrebačka banka sa oko 4,35 miliona evra. Naime, nadzorom Hrvatske narodne banke (HNB) utvrđeno je da ova banka duže od dve godine nije ispunjavala sve obaveze iz Zakona o sprečavanju novca i finansiranju terorizma.

„Banke koje omogućavaju aktivnosti pranja novca suočavaju se sa ozbiljnim rizicima, kao što su kreditni rizik, rizik od prevare i rizik ugrožavanja reputacije, što može da dovede do ozbiljnih finansijskih i pravnih posledica„, tvrdi bankarka Ljiljana Fijat.

Sve poslovne banke u Srbiji imaju posebna odeljenja koja se bave procenom rizika od mogućeg pranja novca.One i alarmiraju situacije koje ukazuju na moguće činjenje krivičnog dela i o tome upozoravaju Upravu za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija.

Prema navodima Uprave za sprečavanje pranja novca banke, osiguravajuća društva, menjači, ali i advokati, kazina i javni beležnici dužni su da dostavljaju izveštaje o gotovinskim transakcijama, odnosno podatke o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više, kao i izveštaje o sumnjivim transakcijama koje joj obveznici dostavljaju, uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Otkrivanje vlasnika

Prema mišljenju Uprave za sprečavanje pranja novca i od nedavno uvedena mogućnost da banke i druge institucije zatraže od Agencije za privredne registre izvod iz evidencije stvarnih vlasnika firmi u Srbiji značajno će doprineti sprečavanju pranja novca. Inače, i našoj Upravi je, kao i drugim institucijama širom sveta, odnedavno su dostupne i smernice koje je izdao FATF, a koje se odnose na što kvalitetnije prikupljanje podataka u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

S druge strane, NBS, kao supervizor rada poslovnih banaka u Srbiji vrlo intenzivno sprovodi kontrolu njihovog rada. Prema poslednje dostupnim podacima, NBS je donela, na godišnjem nivou, 20 rešenja po pritužbama klijenata banaka, od čega je u 18 slučajeva izrekla i novčanu kaznu. Propisana novčana kazna za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kreće se u rasponu od 80.000 do 1.000.000 dinara, a za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o platnim uslugama od 50.000 do 800.000 dinara, podsećaju iz centralne banke.

Stiče se, ipak, utisak da je i primedbi na postupanje poslovnih banaka u Srbiji danas manje nego ranije.

„To je rezultat dobre uloge regulatora i supervizora poslovnih banaka u Srbiji, ali i vrlo razrađenog zakona, uz kasnije izmene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, konstatuje za portal Biznis.rs Zoran Grubišić, redovan profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najveće kazne banke platile zbog nepoštovanja regulative u vezi sprečavanja pranja novca се појављује прво на Biznis i Finansije.