Na tržištu Srbije od prošle godine sa liste odobrenih preparata za zaštitu bilja uklonjeno je njih 113, ali je rok za bezbedno uništavanje njihovih zaliha istekao 9. novembra. Uprkos tome, mnogi mali proizvođači ih i dalje koriste u svojim zasadima.
Stručnjaci smatraju da je u oblasti kontrole hemijskih sredstava za zaštitu bilja, situacija i dalje „daleko od idealne“. Za svaku ilegalnu primenu zabranjenih pesticida, Zakon predviđa kazne.
Poznato je da put od njive do trpeze nije ni kratak, ni lak. Da bismo mogli da kupimo, a potom i serviramo hranu na tanjir, svi proizvodi moraju da prođu fitosanitarnu kontrolu. Tako je i u zemljama Evropske unije.
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Zabrana je usledila nakon što je ustanovljeno da sadrže 17 aktivnih supstanci koje su štetne za zdravlje. Svi preparati zabranjeni su i u EU.
U poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, za čiju primenu su predviđene kazne. Za one koji koriste nedozvoljene preparate u tretiranju proizvoda Zakon o sredstvima za zaštitu bilja predvideo je novčane kazne. Za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara, fizička 35.000 do 50.000 dinara.
Istorija koja se ponavlja
Od početka 2023. godine granična kontrola je utvrdila da je 10 srpskih proizvoda potencijalno opasno, a tokom 2022. postojanje štetnih materija utvrđeno je u 11 slučajeva.
U julu ove godine breskve su vraćene sa granice sa Hrvatskom, jer je otkriveno da sadrže visok nivo pesticida hlorpirifos, koji je zabranjen već tri godine u EU, a u Srbiji dve godine.
Taj pesticid izaziva različite efekte na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremim slučajevima nastupaju koma i smrt.
Koliko inspektora brine o bezbednosti hrane
Treba napomenuti da 134 fitosanitarna inspektora brinu o tome da li je voće i povrće u Srbiji bezbedno, kako domaćih proizvođača, tako i iz uvoza. Veliki trgovinski lanci imaju i internu kontrolu.
Srbija, kao zemlja kandidat, primenjuje sve norme Evropske Unije.
Prof. Dušav Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže da praksa pokazuje da se pesticidi i nakon zabrane koriste i da to nije samo praksa u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama.
„U isto vreme kada su jabuke vraćene u Srbiju, vraćene su i jabuke iz Poljske namenjene nemačkom tržištu zbog iste supstance, ali je pronađena u duplo većoj količini nego što je bila u kontigentu iz Srbije“, rekao je Veljković za Euronews srbija.
On je naveo da neki ljudi neće lako da se odreknu zaliha koje su platili. Dodaje da uništavanje nedozvoljenih preparata u poljoprivredi postoji dosta inovativnih, ali i starih procedura.
„Uništavanje nije problem. Veći je problem što nedozvoljeni preparati ostaju da se koriste“, rekao je on.
Najveći problem je, dodaje, što poljoprivrednici nemaju adekvatnu zamenu kada se neki preparat povuče iz primene.
„Kada bi bile adekvate zamene većina preparata bi bila povučena. Problem su adekvatne zamene, poskupljenje poljoprivredne proizvodnje i hrane“, zaključio je on.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay