Statistika nije pouzdan saveznik Srba na Kosovu, počev od toga da se ne zna tačno ni koliko ih živi u opštinama gde čine većinsko stanovništvo: u Severnoj Mitrovici, Zvečanima, Zubinom Potoku i Leposaviću na severu, dok su južno od reke Ibar većinom naseljeni u Štrpcima, Gračanici, Novom Brdu, Ranilugu, Partešu i Klokotu. Kako procenjuje OEBS, u pomenutih deset opština živi oko 91.000 kosovskih Srba, s tim što je najgušće naseljena Severna Mitrovica sa više od 2.600 stanovnika po kvadratnom metru, a najmanje Leposavić sa samo 25 stanovnika po kvadratnom metru.

Poslovna demografija po opštinama je nešto drugačije raspoređena. Prema podacima Agencije za registraciju poslovnih subjekata na Kosovu (ASK), u periodu od 2000. do 2020. godine, u srpskim opštinama je registrovano 6.440 privrednih subjekata, odnosno u proseku 5,7 preduzeća na 100 stanovnika. Najveći broj firmi u odnosu na broj stanovnika je registrovan u Leposaviću, a potom u Gračanici, dok najmanji broj privrednika, svega 10, posluje u Partešu, ujedno i najmanjoj opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, navodi Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u analizi o stanju privrede u srpskim sredinama na Kosovu.

Od ukupnog broja registrovanih firmi u srpskim zajednicama, 58% posluje na severu Kosova, ali i ovde kao i na jugu, najzastupljeniji su trgovina na veliko i malo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i tek potom prerađivačka industrija. Kada je reč o drugim delatnostima, one se većinom obavljaju takođe na severu, izuzev usluga smeštaja i ishrane koje su dvostruko zastupljenije u srpskim sredinama južno od Ibra, a tu su brojnije i poslovne aktivnosti vezane za umetnost, zabavu i rekreaciju.

Statističko zbunjivanje

Zvanična statistika pokazuje da stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi visokih 25%, a zaposleno je nešto više od 354.000 ljudi, odnosno oko 29% aktivne radne snage, najviše u trgovini, proizvodnji, obrazovanju i građevinarstvu. Čak 98,8% firmi na Kosovu spada u kategoriju mikro preduzeća, sa jednim do četiri zaposlena. Kada je reč o zaposlenosti u privatnom sektoru u deset srpskih opština, prema podacima Poreske agencije Kosova, prošle godine je prijavljeno ukupno 9.805 radnika.

Ali podaci o broju zaposlenih u srpskim sredinama najblaže rečeno zbunjuju, ističe se u istraživanju koje uradio InTER. Tako je samo u Gračanici, gde posluje 1.245 preduzeća, prijavljeno više od 8.000 radnika. U celoj opštini živi 10.675 stanovnika, a ako se primeni parametar iz poslednjeg izveštaja ASK da je u proseku radno sposobno dve trećine stanovništva, onda proizilazi da je takvih 7.117 u Gračanici, što je manje od broja prijavljenih radnika u privatnom sektoru. To ustvari znači da kada bi u privatnom sektoru bilo zaposleno 100% radno sposobnog stanovništva iz ove opštine, njihov broj opet ne bi dostigao broj prijavljenih radnika, pa ili se angažuju radnici iz drugih sredina, ili statistika nije pouzdana, navide analitičari InTER-a.

S druge strane, iako je u srpskim opštinama na severu registrovan veći broj preduzeća nago na jugu, u potonjim je prijavljen veći broj radnika sa prosekom od 5,5 zaposlenih po preduzeću, dok na severu taj prosek iznosi svega 0,2 radnika po preduzeću. Među južnim opštinama, naročito se ističe opština Parteš, koja sa svega 10 registrovanih firmi upošljava čak 189 radnika, što je 18,9 radnika po preduzeću.

Sa ovako drastičnom razlikom između severa i juga, može se zaključiti da ili preduzeća u severnim opštinama ne prijavljuju radnike kosovskoj poreskoj agenciji, ili da veliki broj registrovanih preduzeća nije aktivan, ocenjuje se u istraživanju. Autori napominju da ukoliko je reč o neprijavljivanju radnika, značajno veća poreska disciplina na jugu se može objasniti i činjenicom da su se tamošnje srpske opštine mnogo ranije uključile u kosovski pravni sistem nego one na severu.

Za kredite ne važi „što južnije, to tužnije“

Isti razlog je u velikoj meri doprineo i razlikama u kreditiranju srpskih preduzeća zavisno do toga da li posluju u severnim ili u južnim opštinama. Generalno, većina firmi na Kosovu prati obrazac karakterističan za mala preduzeća da se pretežno finansiraju iz sopstvenih izvora, a i kada traže kredit od banaka, to su najčešće manji iznosi za koje nije potrebna hipoteka.

Kredite za koje je neophodno obezbeđenje uzima i veoma mali broj srpskih preduzeća, ali podaci NLB banke za prošlu godinu koji se navode u istraživanju InTER-a, ukazuju na znatno veću kreditnu aktivnost na jugu. Tako je u Gračanici, od ukupnog broja kredita, 62% izdato privredi u iznosu od 728.800 evra, a u Štrpcima je taj udeo iznosio 34% sa ukupnom sumom od 948.196 evra. Krediti odobreni firmama u ovoj opštini su ujedno veći od celokupnog iznosa kredita privredi u sve četiri srpske opštine na severu Kosova. Tamo je udeo takvih kredita iznosio svega 2,3% ukupnog portfolija NLB banke, a prošle godine je refinansiran samo jedan kredit i to u iznosu od 5.000 evra.

Problem srpskih preduzeća u pribavljanju hipotekarnih kredita je u nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, posebno na severu Kosova, gde je imovina većinom zavedena kod sudova koji su bili u nadležnosti Republike Srbije, a koje ne priznaju kosovske institucije.

Jedna firma, dva pravna sistema

Pandemija je samo pogoršala ionako nezavidan položaj srpskih privrednika na Kosovu. U anketi koju je InTER uradio za potrebe ove studije, ispitanici kažu da je procedura za osnivanje preduzeća jednostavna, ali je zato sve drugo komplikovano, počev od zakonskih i administrativnih prepreka koje su najizraženije prilikom izvoza, uvoza i tranzita robe.

Saradnja između srpskih i albanskih preduzeća je i dalje jako retka, a ukoliko srpska firma ima takve poslovne kontakte, onda osuda dolazi i sa druge strane, u sopstvenoj zajednici. Privrednici navode da zbog takvih problema odustaju od poslovanja sa mogućim albanskim partnerima i onda kada im je to isplativije, recimo kada mogu od njih da nabave sirovine po znatno povoljnijim cenama. Stoga najveći broj firmi radi samo na teritoriji svoje opštine, posebno na severu Kosova.

Privrednici se žale i na stalni nedostatak radnika. Problem je u neodgovarajućim kvalifikacijama dostupne radne snage, ali i u malim platama u privatnom sektoru. U većinski srpskim sredinama na Kosovu, preduzeća uglavnom nisu članovi nijednog poslovnog udruženja, što je posebno izraženo na severu. U ovim opštinama je i najčešći slučaj da privrednici posluju u dva sistema, odnosno da imaju registrovano poslovanje u okviru kosovskog i srpskog pravnog sistema, posebno oni koji učestvuju na javnim tenderima kod srpskih institucija.

Međutim, poslednjih godina se situacija menja, pa sve više srpskih preduzeća radi u okviru kosovskog pravnog sistema, jer im to olakšava poslovanje. Privrednici koji posluju u dva sistema uglavnom smatraju da je to više opterećenje nego prednost, jer iziskuje znatno veće troškove u poslovanju koji se prelivaju na cenu proizvoda ili usluge.

Ovo je postao poseban problem u situaciji kada aktuelna pandemija uveliko urušava konkurentnost na tržištu. Kao i svuda, najviše su pogođeni oni koji rade u turizmu i ugostiteljstvu, dok su ostali uglavnom smanjili obim poslovanja. Izuzetak su trgovci robom za široku potrošnju, ali i proizvođači nameštaja, koji su znatno uvećali proizvodnju u odnosu na period pre pandemije.

Marina Vučetić

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Privreda u srpskim zajednicama na Kosovu: Celo tržište u svojoj opštini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što je u našem narodu poznato pod imenom Ruska salata zaista jeste poreklom iz ove zemlje, ali je njen tvorac bio jedan belgijski kuvar koji je u 19. veku radio u poznatom moskovskom restoranu. Originalni recept je bio strogo čuvana tajna ali je njegov pomoćnik pratio šta on radi i pokušao da ga iskopira, što je rezultiralo novom vrstom ove salate. Vremenom je recept menjan i to ne uvek iz kulinarskih razloga. Ona je naime tokom teških ekonomskih perioda narodu često služila i kao „lek za dušu“, odnosno privid bogate zakuske.

Naime, kako za Ekonomist kaže Sjutkin, do kraja sedamdesetih godina prošlog veka širom zemlje vladale su velike nestašice hrane. „Teško je ovo zamisliti, ali u nekim delovima godine bilo teško pronaći čak i luk među praznim rafovima samoposluga“, kaže on. Upravo iz tog razloga se mnoge salate, pa i poznata ruska, nisu pravile striktno po receptu, već se u njih stavljalo ono čega ima, a to su najčešće bila jaja, povrće i kobasice. Sve to povezivao je ukus majoneza. U ruski majonez se, kao i naš, dodavalo suncokretovo ulje, što mu je davalo specifičan ukus.

Budući da ga je država proizvodila ali i da je davao bolji ukus onome što se može naći od hrane, brzo je postao neizostavan sastojak u većini sovjetskih kulinarskih knjiga. Delom i zbog ukusa, ali dobrim delom i zbog svoje „ekonomičnosti“. Međutim ni danas, kada ne oskudevaju u namirnicama, Rusi se ne odriču majoneza – prosečna godišnja potrošnja ovog namaza tamo iznosi 2,5 kilograma po domaćinstvu.

Foto: userbit, Pixabay

Чланак Kako je Ruska salata sovjetskim trpezama donela privid blagostanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe i prvih deset tačaka odnose se na lakši protok robe i ljudi, investicije u infrastrukturu kako saobraćajnu, tako i energetsku i telekomunikacionu.

Kao prvo, strane se, teško je reći obavezuju, s obzirom da na potpisanim odvojenim dokumentima stoji potpis samo predsednika Srbije odnosno premijera Kosova, da primene sporazum o autoputu potpisan još u februaru 2014. godine.

I druga tačka se odnosi na saobraćaj i primenu već postojećeg sporazuma o izgradnji pruge Beograd-Priština zaključenog takođe pre skoro sedam godina.

Uz ovo obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti povezivanja pruge Beograd-Priština sa lukom na Jadranu, što se prema mišljenju javnosti odnosi na albansku luku Drač.

U trećem članu uvode se američke Međunarodna razvojna finansijska korporacija (IDFC) i EXIM (institucija za finansiranje uvoza i izvoza) s kojima bi Srbija i Priština trebalo da naprave memorandume o razumevanju u vezi realizacije nekoliko velikih infrastrukturnih projekata.

Mini Šengen

Amerikanci bi, verovatno, trebalo da kreditiraju izgradnju Autoputa mira, pruge između Prištine i Merdara, pruge između Niša i Prištine, a tu su „ugurani“ i krediti za mala i srednja preduzeća. Uz to IFDC će otvoriti stalnu kancelariju u Beogradu.

Naredna stavka odnosi se na pojednostavljenje i ubrzavanje prometa preko administrativnog prelaza Merdare. Navodi se da će obe strane otvoriti zajednički prelaz koji bi trebalo značajno da ubrza prelaz kamiona.

Ista je svrha i tačke o mini Šengenu. Ovu ideju je prošle godine lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa idejom stvaranja zajedničkog tržišta na ovom prostoru u jeku trgovinske krize usled uvođenja 100-odstotnih taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH.

U mini Šengen su ušli Albanija i S. Makedonija, ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu Jugoslaviju.

Po sporazumu će se obe potpisnice uključiti u mini Šengen, ali to u praksi znači da će se KiM priključiti pošto je Srbija već deo toga.

Prema rečima predsednika Srbije to znači da ćemo „imati jedinstveno tržište, nema više iznenađenja sa taksama. Time obezbeđujemo slobodniji protok ljudi, roba, kapitala i usluga“. Lakši protok ljudi, odnosno zapošljavanje bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje diploma i sertifikata.

I onda dolazimo do zanimljivog dela. Prema sporazumu obe strane će raditi sa američkim Ministarstvom energetike i drugim institucijama na izradi studije izvodljivosti kako bi se delila struja koja se proizvodi na veštačkom jezeru Gazivode.

Vučić je istakao da su „oni bili snažno protiv toga, a mi za, jer mi nemamo ni kilovat struje sa Gazivoda u ovom trenutku“.

Obe strane diversifikovati snabdevanje energijom

Gazivode osim što proizvode oko trećine struje za potrebe KiM takođe su važne i za snabdevanje pitkom vodom i navodnjavanje Kosova.

Oko trećine jezera napravljenog pregrađivanjem Ibra nalazi se na teritoriji Tutina, a dve trećine na teritoriji srpskih opština na severu KiM.

Iako održavanje brane i jezera obavlja javno preduzeće Ibar iz Zubinog potoka, naplatu struje i vode obavlja prištinsko javno preduzeće zbog čega se svojevremeno predsednik opštine Zubin potok žalio da se gubi prihoda oko 10 miliona evra godišnje.

Zanimljiva je i stavka prema kojoj će obe strane diversifikovati snabdevanje energijom. SAD već godinama nastoje da evropske zemlje smanje zavisnost od ruskog gasa i u okviru toga su pokušavali da spreče i izgradnju Severnog toka.

Alternativa ruskom gasu bi trebalo prema izjavama američkih zvaničnika, pa i samog Trampa, da bude američki tečni naftni gas koji bi se dopremao tankerima preko Atlantika.

Za Srbiju je ovo jako osetljivo pitanje s obzirom na srpsko-ruski naftno-gasni sporazum prema kom je NIS prodat Gaspromu u zamenu za izgradnju prvo Južnog toka, od kog nije bilo ništa, da bi se prošle godine započela izgradnja Turskog toka koji bi trebalo da doprema ruski gas u Srbiju.

Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD

Vučić je izjavio nakon potpisivanja da su uspeli da iz sporazuma bude izbačena odredba „da se obavezujemo od koga ćemo i šta da kupujemo, na to nismo pristali. Tu imamo jednu uopštenu normu koja nam ne predstavlja nikakav problem“.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da su „Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ne možemo da se prebacimo na skuplji gas i građane izloži tom trošku.

U sporazumu nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromituje našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom… Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga“, prenela je Beta njenu izjavu.

Na kraju tu je i stavka prema kojoj će obe strane zabraniti upotrebu opreme za 5G mrežu od strane „dobavljača koji nisu pouzdani“.

U sporazumu se ne navodi koji su to dobavljači niti šta ih čini nepouzdanim, ali bi moglo da predstavlja ozbiljan problem u odnosima Srbije i Kine s obzirom da su SAD proterale kineski Huavej, a upravo ova kompanija ima dosta projekata u Srbiji, a pre svega o snabdevanju opremom Telekoma Srbija.

Problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je svako olakšavanje protoka robe, ljudi i kapitala dobrodošlo, ali postavlja se osnovno pitanje da li će se sprovoditi.

„Priča o zajedničkom tržištu je dobra, ali mi to već imamo i zove se CEFTA. Zašto se nije radilo na tome da CEFTA funkcioniše. Da li će SAD da budu garant ili arbitar ako neka strana sutra uvede carine, teško je reći. Šta će biti ako se promeni administracija u Vašingtonu? Zašto je Vašington bolji garant nego EU, jer mi jako malo i uvozimo i izvozimo u SAD da bi nas mogli kazniti nekim carinama. Region je pun graničnih prelaza, kamioni satima stoje na njima i signal da će to biti olakšano je dobar. Ali problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije“, ocenjuje Radosavljević dodajući da mnogo stvari ukazuje da do sada samo Srbija i Makedonija imaju integrisani granični prelaz u regionu.

5G  je tu iz političkih razloga

Radosavljević smatra i da su stavke vezane za infrastrukturu pozitivne, ali potencijalno problematične.

„Ne znamo ko će da ih finansira, ni po kojoj ceni, niti ko će te kredite vraćati. Da li će možda biti neka koncesija. Naše iskustvo sa bilateralnim kreditima je loše jer je uvek bilo preskupo. S druge strane put Niš-Tirana otvara novo tržište za našu robu, a s druge strane otvara i novo turističko tržište i to otvara perspektive za region“, napominje on.

Što se tiče 5G mreže Radosavljević ocenjuje da je u redu da ne kupujemo od nepouzdanih proizvođača, ali ko su oni?

„Da li ovo znači da izlazimo iz saradnje sa Huavejem i koliko milijardi će to da nas košta? Ako izlazimo da li će onaj ko ih je uveo snositi posledice? Kakve veze ima Telekom sa Kosovom? Očigledno je da ovo ima veze sa interesima SAD“, napominje on.

Prema njegovim rečima, ekonomski elementi sporazuma nisu besmisleni osim stavke o 5G koja je tu iz političkih razloga i da se investitorima šalje poruka da se region smiruje i sarađuje.

„Ali ako se za šest meseci ništa ne uradi da ove ideje zažive ta poruka će nestati“, ocenjuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Чланак Šta sve stoji u dokumentu „Ekonomska normalizacija“? се појављује прво на Biznis i Finansije.