Trećina Beograđana i Vojvođana je spremna da „trampi“ privatne podatke za popust u prodavnici. Odavanje podataka se čak meri visinom popusta, pokazuje istraživanje organizacije „Partneri Srbija“ o tome kako građani Beograda i Vojvodine doživljavaju zaštitu privatnosti i ličnih podataka. Kada se žale na narušavanje privatnosti, ispitanici navode i primere da su im tražili zdravstvenu knjižicu u banci radi odobravanja kredita, te da je mobilni operater prosleđivao lične podatke jednoj političkoj partiji.
Privatnost je prevaziđena, danas ionako svi sve znaju o nama. Ona se kao vrednost visoko ceni, ali često nije potpuno jasno šta podrazumeva, posebno u doba interneta. Opet, mnogi je lako „trampe“ za popust prilikom kupovine a veliki broj građana smatra da pravo na privatnost, na primer, ne treba da važi za osumnjičene za krivična dela.
Ovo su neki od rezultata ankete među građanima o tome kako doživljavaju privatnost i lične podatke, koju je uradila organizacija „Partneri Srbija“. Istraživanje je urađeno u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“ koja ima za cilj da informiše građane o značaju privatnosti u doba novih tehnologija i ukaže im na to koliko je naš nekadašnji doživljaj privatnosti danas neodgovarajući. U anketi su učestvovali građani Beograda i Vojvodine i reč je, mahom, o ljudima od 18 do 50 godina.
Ionako svi znaju sve o nama
Iako će na pitanje da li imate pravo na privatnost u javnosti, ogroman broj građana odgovoriti pozitivno, zapravo je mali procenat njih svestan šta privatnost znači u današnjem vremenu. Tek manje od 10 odsto anketiranih je ovaj pojam povezalo sa zaštitom ličnih podataka, dok većinu i dalje reč privatnost asocira na reči „intima“, „porodica“, „samoća“, „moja soba“, „mir“.
Skoro polovina anketiranih se delimično ili potpuno slaže sa konstatacijom da je „privatnost prevaziđena jer danas ionako svi sve znaju o nama“. Iz odgovora na pitanje koji vid narušavanja privatnosti su doživeli, vidi se da i dalje privatnost doživljavaju kroz sferu ličnih odnosa u krugu porodice i prijatelja, bivših i sadašnjih partnera ili radnog mesta.
Nema kredita bez zdravstvene knjižice
Ipak, zanimljivi su stvarni primeri narušavanja prava na privatnost koje su anketirani izdvojili kao najčešće koje doživljavaju: „kamere u hodniku na poslu“, „glasno saopštavanje dijagnoze, sredstava na računu, bračnog statusa, porekla, godina“, „tražili su mi u banci zdravstvenu knjižicu da bi mi dali kredit“.
Navode se i sledeći primeri: „moj šef je zaposlenima rekao moju dijagnozu“, „mobilni operater je moj broj dao političkoj partiji“, „reklame na društvenim mrežama koje počnu da iskaču posle razgovora“, „bespotrebno traženje lokacije od strane nekih aplikacija“.
Što veći popust, to manji oprez
U praksi se svi vrlo često suočavamo sa situacijama da nam u prodavnicama traže lične podatke, uglavnom JMBG broj, da bi nam zamenili kupljenu robu ili odobrili dodatni popust.
„Iako je to očigledno kršenje zaštite ličnih podataka, ova praksa je široko rasprostranjena pa se čini da polako postaje opšte prihvatljiva sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i da se na to ne obaziremo. Tome u prilog govori i podatak da bi trećina anketiranih u našoj anketi bila spremna da ustupi neki lični podatak ako bi zauzvrat dobili popust”, kaže Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“. Ona objašnjava da su građani, uglavnom, odavanje podataka „merili“ visinom popusta ili vrstom podataka koje treba da daju.
Pravo na privatnost, međutim, nije na ceni ako se tiče osumnjičenih za činjenje krivičnih dela, jer je više od 80 odsto ispitanih odgovorilo da ono ne sme da bude smetnja za sprovođenje krivičnih istraga ili „hvatanje“ kriminalaca.
Baza žalbi Povereniku
S druge strane, u organizaciji „Partneri Srbija“ kažu da građani koji su informisani o pravu na zaštitu ličnih podataka to svoje pravo zaista i štite i to obraćajući se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, najvažnijoj instituciji zaduženoj za zaštitu ovih prava.
Najčešći razlozi zbog kojih se građani žale Povereniku tiču se povrede prava na privatnost na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, u organima bezbednosti, žale se zbog postavljanja video nadzora, i sl. Ova baza rezultat je rada šest organizacija civilnog društva: „Partneri Srbija“, „SHARE Fondacija“, „A 11 Inicijativa“, „Atina“, „Da se zna“ i „Beogradska otvorena škola“.
Ove organizacije su sprovele monitoring povreda prava na privatnost građana, posebno marginalizovanih grupa, i ovu bazu učinile dostupnom javnosti. Baza će se redovno ažurirati i dopunjavati novim primerima.
Najčešće povrede privatnosti
Neki od primera povrede prava na privatnost zbog kojih su se građani žalili Povereniku a koji se nalaze u pomenutoj bazi su i: slanje podataka o pacijentu neovlašćenom licu, javno isticanje obaveštenja o dugovanju, obrađivanje podataka o kretanju van granica države policijskom službeniku, video nadzor u prostorijama jednog Zavoda.
Među primerima su i praćenje GPS-a zaposlenog, aneks ugovora na oglasnoj tabli kladionice, zahtev za pristup fotografijama i telefonskom imeniku od strane jedne apliakcije za mobilno bankarstvo, javno objavljen spisak koja su dece vakcinisana a koja nisu, zahtev da se da otisak prsta za dobijanje članske karte u teretani, itd.
Foto: geralt, Pixabay