Do pre neki dan Ukrajina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija nisu u svojim zamrzivačima imale gotovo ni jednu dozu vakcine protiv korona virusa. Međutim, Srbija je donirala deo vakcina Bosni i Severnoj Makedoniji čime je donekle ublažila njihov problem, ali ga nije rešila budući da je ovim zemljama potrebno mnogo više od po nekoliko hiljada doza.

Naravno, za situaciju u kojoj se one nalaze nije kriva Srbija nego očigledno loša organizacija, loše procene kapaciteta proizvođača vakcina, kao i oštro nadmetanje bogatih zemalja, koje imaju mnogo više i sredstva i uticaja, za vakcine.

Ovo međutim nije ništa neočekivano. Još na početku borbe protiv korona virusa se znalo da će bogate zemlje biti privilegovanije u nabavci zaštitne opreme, vakcina i medikamenata. Zato su i Svetska zdravstvena organizacija i EU, i pre registracije prvih vakcina, obećavale da će siromašnim zemljama obezbediti određenu količinu doza. To se međutim nije desilo. Zato su pomenute zemlje morale da se snalaze kako znaju i umeju.

Albanija i nepoznati dobrotvor

Do 11. februara ove godine Albanija je od nepoznatog dobrotvora dobila nešto više od hiljadu doza. Prethodno je naručila pola miliona Fajzerovih vakcina i dobila je prvu turu, ali se ne zna koliko je vakcina u njoj bilo.

Zato se imunizacija u ovoj zemlji za sada ne može oceniti kao uspešna. Ovim tempom, procenjuje se da bi Albaniji bile potrebne dve godine za imunizaciju 70 odsto stanovništva, ali ako bi se ona ubrzala, odnosno ako bi stiglo još vakcina, najkraći mogući rok za postizanje te cifre je narednih 14 meseci.

Bosna i Hercegovina vakciniše samo zdravstvene radnike

Ova zemlja bila je jedna od prvih država koje su aplicirale za COVAX program. Taj program lansirala je SZO sa ciljem da siromašnim zemljama omogući pribavljanje određene doze vakcina. I Srbija je aplicirala za ovaj program i, kao i BIH, još uvek nije dobila vakcine.

Uvidevši se da se to verovatno neće skoro desiti, Bosna je i sama počela da naručuje Fajzerove, ali i kineske i ruske vakcine.

Moglo bi se ustvrditi da je Republika Srpska, zbog političkih veza sa rukovodstvom Srbije, bolje prošla od Federacije pošto je do sada dobila 1.000 ruskih vakcina i još 5.000 koje joj je donirala naša zemlja, i njima započela imunizaciju zravstvenih radnika.

Crna Gora odbila neke donatore

U Crnoj Gori još nije počela vakcinacija ali se svi nadaju da će se to uskoro desiti, budući da je ova država dobila donaciju od 2.000 doza, pogađate, od Srbije. To su prve vakcine protiv korone koje su prešle crnogorsku granicu od početka pandemije.

Crnogorska Vlada za kašnjenje vakcina krivi prethodnu vlast, a odbila je donaciju biznismena Petrosa Statisa koji je ponudio 10.000 kineskih vakcina Sinofarm, kao i Olega Deripaske koji je nudio 100.000 ruskih Sputnjik V. Obrazloženje Vlade je bilo da se vakcine dogovaraju samo na državnom nivou i da Svetska zdravstvena organizacija ne poznaje mogućnost donacija.

Severna Makedonija takođe dobija vakcine od Srbije

Republika Severna Makedonija do prvog februara ove godine dobila je tačno nula vakcina. Srećom, iz Srbije joj je pre četiri dana stiglo 4.680 doza vakcina Fajzer. I ova zemlja polako gubi nadu da će moći da u nekom razumnom roku pribavi tzv. zapadne vakcine, pa se i sama upustila u saradnju sa Kinom, kako bi nabavila Sinofarmove.

Ukrajina – vakcine kao političko pitanje

Do sredine februara ova zemlja od 44,3 miliona stanovnika je dobila samo 117.000 Fajzerovih vakcina. Očekuje da će uskoro dobiti još 3,7 miliona od kompanije AstraZeneca preko COVAX programa.

U Ukrajini vakcinacija još nije zvanično počela, mada se proruski separatisti navodno već vakcinišu na istoku zemlje Stpunjikom V. Pitanje vakcina je, kao i svako drugo, u ovoj zemlji obojeno politikom, pa se tako Ukrajinci verovatno ni neće vakcinisati ruskim vakcinama.

Izvor: Euronews

Foto: MasterTux, Pixabay

Чланак Evropa i vakcinacija: Svi su jednaki ali neki su jednakiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih nekoliko meseci ruski mediji su slovodobitno objavljivali svaki propust zapadnih proizvođača vakcina, i gotovo svaku negativnu reakciju na njih. Ništa bolji nisu bili ni zapadni mediji, u njima se maltene nije moglo čuti za rusku vakcinu Sputnik V, osim šaljivih izveštaja o tome kako Rusi koji je prime ne smeju više da piju votku.

Ta žestoka borba za tržište odvijala se u trenutku kada još nije bilo sigurno da li sve ove farmaceutske kuće zajedno uopšte imaju kapacitet da proizvedu dovoljnu količinu vakcina za ceo svet. Na kraju se ispostavilo da nemaju, a da su nepromišljenim propagandnim ratom samo zbunili obične građane i produbili nepoverenje u vakcine.

Srećom po našu zemlju, mi, možda po prvi put u svojoj istoriji, nismo u centru nekog velikog svetskog sukoba.

Šta je problem u EU?

Evropska unija je u poslednje vreme na meti žustrih kritika zbog sporog tempa vakcinacije. U Uniji je na svakih 100 stanovnika samo dvoje dobilo vakcinu dok u Velikoj Britaniji taj broj iznosi 10 osoba, a u SAD sedam.

Unija je do sada odobrila vakcine Fajzera i Moderne, ali ove kompanije očigledno ne mogu da zadovolje potražnju. Proces nabavke vakcina inače izgleda ovako: EU naručuje određenu količinu doza za svojih 27 članica kojima ih potom distribuira na osnovu brojnosti njihove populacije. Cela ova zamisao ne bi bila problematična da se EU nije oslonila samo na dve kompanije. Od Fajzera je naručila 300 miliona doza ali ispostavilo se da ova kompanija jednostavno neće imati kapacitet da proizvede i isporuči tu količinu.

Moderna bi trebalo da nadomesti bar deo te velike rupe koja je nastala u nabavci, ali vremenom stiže još loših vesti – ni britanska AstraZeneca, na koju se računalo, neće moći da isporuči dovoljne količine vakcina.

Reakcija Evropske komisije na ove vesti bila je manje suzdržana nego obično – najavljeno je pooštravanje uslova za izvoz vakcina koje su nastale na teritoriji EU, što znači uskraćivanje vakcina ostatku sveta, uprkos konstantno proklamovanom načelu solidarnosti.

Fajnenšl Tajms ocenjuje ovu najavu kao pogrešnu i dodaje da je Unija bar delimično kriva za problem u kojem se nalazi, budući da je favorizovala svoje proizvođače vakcina ali i da je generalno bila veoma spora prilikom odobravanja vakcina. Takođe, piše ugledni ekonomski časopis, nije bila velikodušna prilikom subvenciranja proizvodnje vakcina kao neke druge svetske sile. Dalje, stiče se utisak da EU gaji veliko nepoverenje u proizvođače vakcina koji dolaze sa Istoka, a koji bi se sada mogli pokazati kao „ruka spasa“.

Siromašni u još većem problemu

Međutim, ako zanemarimo prevaziđenu blokovsku podelu sveta na Zapad i Istok, uvidećemo da se i u drugim delovima sveta dešava nešto slično.

Vest da su od 12 milijardi vakcina, koje je trebalo da proizvedu zapadne kompanije, čak devet milijardi rezervisale bogate zemlje jasno govori o klasnoj pozadini imunizacije. „Upravo svedočimo katastrofalnom moralnom posrnuću, čija cena će biti plaćena životima stanovnika nerazvijenih zemalja“, izjavio je tim povodom šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus. Kao rezultat ovog posrnuća izdvaja se podatak da dva meseca od početka vakcinisanja Evropljana, Afrika još nije dobila nijednu zapadnu vakcinu.

Zato su pojedine afričke države same počele da pregovaraju sa drugim proizvođačima vakcina. U ovom zanemarivanju Crnog kontinenta svoju šansu su videle kineska kompanija Sinofarm i ruski Gamaleja insistut koji proizvodi Sputnik V. Počev od Egipta i Maroka, sada još nekoliko afričkih zemalja počinje imunizaciju kineskim i ruskim vakcinama.

No, ne mnogo dalje od Afrike nalazi se još jedno problematično područje u oblasti vakcinacije. Izrael je zemlja koja je do sada vakcinisala najveći deo svoje populacije ali zato Zapadna obala i Pojas Gaze oskudevaju u vakcinama. Pitanje je kada će i da li će Palestinci koji žive tamo dočekati svoju prvu dozu. Oni stalno apeluju na sve koji im mogu pomoći da pribave potrebnu količinu doza, ali čini se da ih niko ne čuje.

Izgleda da je ova kriza, umesto da nas sve ujedini u naporima da se izborimo sa jednim od trenutno najvećih pretnji za čovečanstvo, uspela da nas još više podeli. Samo, ovaj put niko neće imati velike koristi od toga. Osim poneke farmaceutske kuće.

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

Чланак Kako je vakcina protiv Kovida podelila svet umesto da ga ujedini? се појављује прво на Biznis i Finansije.