Nova čelična zavesa između Zapada i Istoka počela je da se spušta sa ekonomskim ratom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Aktuelna intervencija u Ukrajini, delovala je kao finalni „okidač“. Uz to, pojedine zapadne zemlje, pre svih najjača evropska ekonomija Nemačke, vodile su, smatra Felbermajer, potpuno pogrešnu strategiju. Ključni igrači u sferi politike i privrede donosili su godinama loše odluke, čiji je niz doveo do energetske zavisnosti Berlina od Moskve.

Takav visoki stepen zavisnosti, dodaje Felbermajer, suprotan je svim ekonomskim zakonitostima. Građani sada plaćaju visoku cenu dok su se, istovremeno, na istim poslovnim modelima mnogi strahovito obogatili i ne samo u Nemačkoj i Austriji, nego i u Rusiji.

Nova čelična zavesa između Zapada i Istoka počela je da se spušta sa ekonomskim ratom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Aktuelna intervencija u Ukrajini, delovala je kao finalni „okidač“. Uz to, pojedine zapadne zemlje, pre svih najjača evropska ekonomija Nemačke, vodile su, smatra Felbermajer, potpuno pogrešnu strategiju. Ključni igrači u sferi politike i privrede donosili su godinama loše odluke, čiji je niz doveo do energetske zavisnosti Berlina od Moskve.

Građani sada plaćaju visoku cenu

Takav visoki stepen zavisnosti, dodaje Felbermajer, suprotan je svim ekonomskim zakonitostima. Građani sada plaćaju visoku cenu dok su se, istovremeno, na istim poslovnim modelima mnogi strahovito obogatili i ne samo u Nemačkoj i Austriji, nego i u Rusiji.

Pojedini analitičari idu i korak dalje od Felbermajera, pa tvrde da se u Ukrajini odlučuje „kakvi će u budućnosti biti međunarodni odnosi i svetska ekonomija“.

– Druga era globalizacije ubrzano odlazi u prošlost. Ako se nešto pod hitno ne uradi, svet će se podeliti na neprijateljske tabore. Ukoliko se SAD i njihovi saveznici ne mobilišu, drugo veliko doba globalizacije doći će do katastrofalnog kraja. A takav, podeljeni svet, neće odgovarati Zapadu – tvrdi „Blumberg“ u tekstu koji potpisuju DŽon Mikltvejt, glavni urednik „Blumberg njuza“, i bivši šef „Ekonomista“ i Edrijen Vuldridž, novinar ovog lista.

Ovi autori osim analize, u kojoj ističu da je krah globalizacije nastupio iz dva razloga: nezadovoljstva nezapadnih zemalja i nepostojanja saglasnosti unutar Zapada, nude i recept za spas, jer će, tvrde, Zapad i njegova multimilijarderska vrhuška sve prihvatiti pre nego „upokojenje“ globalizacije.

Pretnja globalizaciji

Prvo doba globalizacije završilo se sa Prvim svetskim ratom, a sada je pretnja globalizaciji direktno uporediva sa onom iz 1914. Po ovim autorima, „tadašnje anglosaksonske elite bile su samozadovoljne i kratkovide, nisu shvatile punu realnost predstojećeg globalnog sukoba zbog uspona Nemačke“:

– Na kraju se sve završilo katastrofom i krahom, a sada je moguć isti scenario.

Mikltvejt i Vuldridž se slažu sa Felbemajerom i ističu da je globalizacija bila na udaru poslednjih dvadeset godina, od 11. septembra 2001. preko finansijske krize 2008. i „bregzita“, zajedno sa izborom Trampa 2016. Priznaju, čak, da „podela svetske privrede na kinesku i zapadnu stranu sve više uzima maha, da je virus korona pogodio integracione procese i da ekonomsko povezivanje šlajfuje“.

Ukrajina je postala ono što može da dokrajči globalizaciju

Ali, Ukrajina je postala ono što može da dokrajči globalizaciju, pošto je svetsko tržište počelo da se cepa. Upravo svim potezima i sankcijama protiv Rusije, zamrzavanjem imovine i pretnjama da će uvesti embargo na kineske proizvode, Zapad gura svet ka spuštanju nove gvozdene zavese. Mikltvejt i Vuldridž pokušavaju da ovaj trend opravdaju činjenicom da se on može iskoristiti i u suprotnom smeru, za zaustavljanje Rusije koja je, navodno, glavni neprijatelj globalizacije. Sve ovo ekonomsko divljaštvo, tvrdi Zapad, zamišljeno je da kazni ruskog predsednika Vladimira Putina, upravo da bi se „obnovio sistem zasnovan na pravilima koji on želi da uništi“, ali se, zapravo, prekida slobodan protok robe i novca.

Američki predsednik DŽozef Bajden čak iznosi ideje pogubne po globalizaciju poput one da će „sve, od palube nosača aviona do čelika na ogradama auto-puta, od početka do kraja, biti napravljeno u Americi“. Istovremeno, Kina svojim brzim usponom postaje centralni geopolitički faktor koji deluje nepobedivo. Mikltvejt i Vuldridž nalaze u tome jedini način da spasu globalizaciju i Zapad. NJihov recept je jednostavan: valja se ujediniti. Ali stvarno, ekonomski, stvoriti jedinstven sistem. Ubrzati globalizaciju u zapadnim razmerama: „Američki predsednik mora da prizna da je širenje ekonomske međuzavisnosti između saveznika geostrateški imperativ“, kažu analitičari i dodaju da „on Evropi mora da ponudi sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini koji bi povezao Zapad“.

Predlažu se dve etape, najpre ujedinjenje SAD i Evrope u jedinstven ekonomski organizam, a zatim povezivanje dela Azije sa Latinskom Amerikom.

– Ovo je odličan model, ali nerealan – ocenjuju eksperti, ukazujući da zagovara nastavak globalizacije u anglosaksonskom stilu, ali uz isključenje nekoliko velikih zemalja, u očekivanju da će se vremenom i one slomiti i takođe priključiti „slobodnom i liberalnom svetu“.

Ruska ekonomija na nogama

Restrektivne mere Zapada nisu uspele da unište rusku ekonomiju, čak je BDP za pet odsto veći nego lane, navodi britanski „Ekonomist“. Ni zamrzavanje međunarodnih sredstava Centralne banke RF od nekoliko stotina milijardi dolara nije dovelo do ekonomskog kolapsa.

Rusija, kao i ranije, od izvoza nafte zarađuje oko deset milijardi dolara mesečno. Istovremeno, cene benzina u zemlji nisu porasle, kao što se desilo u SAD i evropskim zemljama. Eksperti neefikasnost restriktivnih mera Zapada objašnjavaju podrškom Indije i Kine i činjenicom da evropske zemlje ne mogu da odbiju ruske energete zbog nedostatka alternative.

Većina protiv

Eksperti ukazuju da je Rezoluciju UN, kojom se osuđuje specijalna operacija Rusije u Ukrajina, podržala 141 zemlja. Nije je podržalo 40 država (35 je bilo uzdržano, a pet protiv), ali one, uključujući Indiju i Kinu, čine većinu svetske populacije. Anglosaksonske pretenzije na svetsku dominaciju, kolokvijalno nazvane globalizacijom, pokazale su se neodrživim.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Druga era globalizacije ubrzano odlazi u prošlost, Ukrajina finalni okidač се појављује прво на Biznis i Finansije.

U narednom periodu nas očekuje uznemirujući scenario, neće biti toliko ljudi za bolnice, rekao je Janković i naglasio kako veruje da će, kada se danas pojave brojke zaraženih, to delovati uznemirujuće i deprimirajuće. Janković je naglasio da će brojevi zaraženih biti potcenjeni, a uveren je da što hitnije treba nešto uradti, jer će efekti ovog pritiska biti mnogo više socijalni i društveni nego zdravstveni.

Omikron daje lakšu kliničku sliku

Vakcine nisu efikasne da spreče zaražavanje kod omirkona, ali štite od smrtnih ishoda i težih slučajeva, naglasio je Janković i dodao da omikron za sada daje lakšu kliničku sliku.

Prema njegovim rečima, simptomi se pojavljuju već posle dva dana, kraće traje i ono što rade zemlje u Zapadnoj Evropi je da smanjuju vreme karantina, kako ne bi svi bili na bolovanju.

Možda je ovo poslednji čin, ovako brzo i masovno završavanje, bez opterećenja zdravstvenog sistema možda znači kraj, ali niko to sa sigurnošću ne može reći, rekao je Janković.

On je naveo da na kovid odeljenju KC Niš trenutno imaju 55 pacijenata na bolničkom lečenju, ali se radi o delta soju.

Đerlek: Razgovara se i o četvrtoj dozi vakcine

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da se razgovara o četvrtoj dozi vakcine protiv kovida, zbog toga što efikasnost vakcina opada sa pojavom novih sojeva.

Bez obzira što nismo uspeli u većem obimu da ubedimo građane za vakcinaciju prvom i drugom dozom, ne znači da nismo uradili dobru stvar sa trećom dozom i da tako treba da nastavimo, a evidentno je da nam je potrebna i četvrta doza, rekao je Đerlek za Blic.

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay

Чланак Možda je ovo poslednji čin korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za dansku DR televiziju rekao da će kovid-19 i ove godine biti prisutan, ali da će se lakše kontrolisati nego 2020.

Prema njegovim rečima, najgori scenariji su gotovi, a istovremeno ima više podataka o samom virusu u odnosu na situaciju prošle godine, prenosi Anadolija.

Kluge je, međutim, upozorio da niko ne može da zna budućnost kovida-19.

“I dalje će biti virusa, ali ne smatram da će restrikcije biti neophodne”, ocenio je Kluge.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Predviđa se kraj pandemije početkom 2022.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je poslednja potvrda strmoglavog pada korišćenja dva najveća aviona putnička aviona, boinga 747, koji leti od 1970, i erbasa A380, koji se koristi od 2007.

Skoro istovremeno u bivšoj kolonijalnoj sili Velikoj Britaniji, preko noći, ali prilično tiho, Britiš ervejz je najavio skori kraj za boing 747, koji je zapravo bio planiran tek 2024. godine.

„To označava kraj 50-godišnje vladavine džambo džeta“, napisao je „Fajnenšel tajms“.

Većina od poslednjih britanskih džambo-džetova kojih ima 31 već je parkirano u Španiji, gde čekaju da budu razmontirani. A pre Britiš ervejza, lokalna konkurencija Virdžin Atlantik već je bila poslala svoje 747 u penziju, baš kao što je to u proleće učinio i KLM.

Lufthanza je sada najveći svetski operator 747. Najnoviji od 30 boinga 747 su u proseku stari šest godina, mada je nejasno koliko će se od jedanaest starijih aviona tipa 747-400 vratiti u saobraćaj.

Džambo-džetom će leteti samo još predsednici SAD

Boing 747 je prvi put poleteo 1969. godine, nekoliko meseci pre prvog sletanja na mesec. U svom poslednjem izdanju 747-8, još se gradi kao teretni avion. Čak i nakon završetka proizvodnje 2022. američka vlada će na kraju 2024. dobiti dva nova predsednička aviona er fors uan, preuređena na bazi 747-8.

Očigledno je – koronavirus bacio je vazdušni saobraćaj u najgoru krizu u istoriji koja traje više od jednog veka. Situacija će se normalizovati najranije 2024. očekuje industrijsko udruženje IATA. Čak i tada će verovatno manje ljudi leteti, a mnogi ne žele da kao ranije lete u avionu sa 400 ili više drugih putnika.

Erbas: Nada iz Arabije

Veliki mlaznjaci sa četiri motora, poput 747, ali i evropskog erbasa A380, koji je počeo da zamenjuje 747 pre nešto više od decenije, postali su previše skupi za avio-kompanije još pre krize i jedva su mogli da donose profit čak i bez virusa.

Sada su popularni manji i znatno ekonomičniji mlaznjaci poslednje generacije – erbas A350 i boing 787 drimlajner.

U svakom slučaju, A 380, u kojeg su se polagale velike nade, izbačen je jz programa erbasa još pre korone. Obustavljanje proizvodnje je najavljeno za 2021. Bilans: Ukupno 242 dvospratna aviona dostavljena su za 15 avio-kompanija. Trenutno ih na redovnim linijima nude samo Emirejts koji ima jedanaest mašina i Čajna sautern sa pet.

Svi ostali avioni tog tipa, uključujući Lufthanzine, trenutno su parkirani u Španiji, Kaliforniji ili Australiji. Polazi se od toga da će tamo ostati godinama, i da će na kraju biti razmontirani. U svakom slučaju, to je predviđeno za celokupnu flotu Er Fransa, deset A380, od kojih je najnovija mašina stara samo šest godina. Takođe je malo verovatno da će neki od 14 Lufthanzinih A380 ponovo vinuti u vazduh.

izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kraj 50-godišnje vladavine džambo džeta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je rekao, pratio je šta kažu velike institucije, kao što su Imperijal koledž, Oksford, Univerzitet u Singapuru…

„Maltene smo došli do sličnih rezultata. Mi smo koristili podatke SZO za Srbiju, ovo što objavljuje Ministarstvo zdravlja, došli smo do zaključka da će prvi talas biti gotov 26. maja, počeo je 6. marta. Šta je tu ceo trik – Gausova kriva ne predviđa nulu, Gausova kriva za svaku zemlju predviđa ‘škart’, 1 na milion, jer se koristi u industriji. Jedan na milion će biti u opticaju, na sedam miliona, sedmoro ljudi će u principu biti zaraženo, može biti i 20, onda se desilo da smo se mi približili brojci 18, 29. maja, odjedanput je to sve eksplodiralo“, kaže on.

Prema njegovim rečima, prvo je derbi bio, 25.000 ljudi…

„Svi svetski mediji su to preneli kao senzaciju, Nemci i danas igraju bez publike, Englezi takođe, počele su žurke, zabave, maturske večeri, rođendani, proslave, finale Kupa u Nišu… Prijemni ispiti su malo drukčije kontrolisani bili, tu je i ranije bilo odstojanje od metar. Imamo puno zaraženih među omladinom, neopreznost na kub, a ne na kvadrat“, kaže on.

Prema njegovim proračunima, kraj bi mogao biti 6. avgusta.

Disciplina i vakcina lek

„Međutim, to su podaci od juče, danas sam propustio sa novim podacima za ovaj dan, što je bacilo na april sledćee godine. Podaci su dnevni prirast zaraženih, to gledamo, ne posmatramo umrle, one koji su ozdravili, nama je najbitnije da zaražene svedemo na minimum, onda će se smanjiti i broj umrlih“, kaže on.

Kaže da ćemo se do 6. avgusta sigurno nositi sa ovim, a moguće i duže.

„To ne zavisi od toga da li su podaci lažirani ili ne, nego zavisi kako će situacija da se razvija u narednim danima. Ako bude raslo ili ostane na ovom nivou, sigurno će se produžiti. To je bio slučaj sa Severnom Makedonijom, Bugarskom i Iranom, oni su maltene bili pri završetku, onda je buknulo, oni su još u prvom talasu“, kaže Kočović.

Mišljenja je da su „disciplina i vakcina lek“.

„Disciplinovana društva kao što je Kina i Daleki Istok, oni lakše prolaze kroz celu priču“, kaže on.

Izvor:N1

Чланак Matematičkim proračunima predviđa se kraj ovog talasa pandemije do 6.avgusta се појављује прво на Biznis i Finansije.