I ova vakcina, kao i mnoge konkurentske, oslanja se na spajk protein korona virusa. Taj protein se za njene potrebe gaji u ćelijama jajnika kineskih hrčaka. Kuba će navodno sa ovim načinom proizvodnje vakcina imati proizvodni kapacitet od 100 miliona doza. Deo će praviti za sopstvene potrebe a deo za izvoz. Već imaju neka dogovorena izvozna tržišta – Vijetnam, Venecuelu i Iran.

Testiranje na zdravstvenim radnicima

Međutim, vakcina još nije registrovana. Da bi došla do toga treba da se završi poslednja faza testiranja, koja počinje u ponedeljak. Tada će ova zemlja, u sklopu treće faze testiranja, započeti vakcinaciju 150.000 najizloženijih zdravstvenih radnika. Sve ovo se dešava, kako navode zvaničnici, usled velikog rasta broja zaraženih. Ipak, kada se poredi sa nama taj rast nije tako veliki – zemlja od 11 miliona stanovnika svaki dan beleži između 600 i 1.000 novozaraženih. Od početka pandemije je imala 65.000 obolelih i 387 smrti.

Uprkos, u poređenju sa ostalim zemljama, relativno malom procentu obolelih i preminulih, ova zemlja veoma ozbiljno radi na razvoju vakcina. Prva vakcina koja je otpočela klinička testiranja je već pomenuta Soberana 2. Kroz dosadašnje faze testiranja se, kažu vlasti, pokazalo da je vakcina bezbedna, te će sada njom biti imunizovane osobe koje su u najvećem riziku od zaražavanja. U prethodnoj fazi ispitivanja Soberana 2 testirana na 44.000 dobrovoljaca.

Kuba, iako do nedavno skroz “odsečena” od sveta, svuda je poznata po dobrom i svima dostupnom zdravstvu ali i po razvoju i izvozu vakcina.

Za sada ima nekoliko kandidata i među vakcinama za borbu protiv Kovida-19, a najozbiljniji su pomenuta vakcina Soberana 2 i Abdala, još jedna koja se nalazi u poslednjim fazama ispitivanja. Kuba međutim razvija ukupno pet vakcina kojima planira da do kraja ove godine vakciniše celu svoju populaciju.

Foto: Pixabay

Чланак Uskoro bi se i kubanska vakcina mogla naći na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prema najavi kubanske ministarke za rad Marte Elene Feito, broj delatnosti u kojima će moći da privređuju i privatnici trebalo bi uskoro da poraste sa 127 na 2.000. Samo mali deo kubanske ekonomije biće rezervisan isključivo za državu.

Iako važi za komunističku zemlju, Kuba je zapravo imala privatni sektor ali prilično usitnjen, odnosno sastavljen od mnoštva malih zanatskih firmi i preduzetničkih poduhvata, koje su vodili sitni trgovci ili taksi prevoznici. Oko 13 odsto njenih građana radi u privatnom sektoru, mada postoje indicije da je taj broj i veći tokom turističke sezone, kada mnogi Kubanci kućni budžet dopunjuju zaradom od turizma. Međutim, u prethodnom periodu ta sredstva su izostala.

Da podsetimo, kubanska privreda je prošle godine zapala u veliku krizu zbog udruženog dejstva pandemije i sankcija koje je ovoj zemlji uvela Trampova administracija. Njena ekonomija tada je usporila za 11 odsto, što je najveći zabeležen pad u poslednje tri decenije. Da situacija bude gora, usledile su i nestašice osnovnih potrepština, što je u velikoj meri zaomplikovalo život Kubancima. Očekuje se da će liberalizacija ekonomije, ako ništa drugo, bar rešiti problem nestašica.

Foto: maxos_dim, Pixabay

Чланак Kuba se dodatno otvara prema privatnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.