Kuba je će dozvoliti ulazak privatnih kompanija u mnoge ekonomske delatnosti koje su do sada bile isključivo pod državnom kontrolom.
Naime, prema najavi kubanske ministarke za rad Marte Elene Feito, broj delatnosti u kojima će moći da privređuju i privatnici trebalo bi uskoro da poraste sa 127 na 2.000. Samo mali deo kubanske ekonomije biće rezervisan isključivo za državu.
Iako važi za komunističku zemlju, Kuba je zapravo imala privatni sektor ali prilično usitnjen, odnosno sastavljen od mnoštva malih zanatskih firmi i preduzetničkih poduhvata, koje su vodili sitni trgovci ili taksi prevoznici. Oko 13 odsto njenih građana radi u privatnom sektoru, mada postoje indicije da je taj broj i veći tokom turističke sezone, kada mnogi Kubanci kućni budžet dopunjuju zaradom od turizma. Međutim, u prethodnom periodu ta sredstva su izostala.
Da podsetimo, kubanska privreda je prošle godine zapala u veliku krizu zbog udruženog dejstva pandemije i sankcija koje je ovoj zemlji uvela Trampova administracija. Njena ekonomija tada je usporila za 11 odsto, što je najveći zabeležen pad u poslednje tri decenije. Da situacija bude gora, usledile su i nestašice osnovnih potrepština, što je u velikoj meri zaomplikovalo život Kubancima. Očekuje se da će liberalizacija ekonomije, ako ništa drugo, bar rešiti problem nestašica.
Foto: maxos_dim, Pixabay