Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu u zemljama sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o zdravstvenom osiguranju potrebno je da pre polaska na put pribave dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije- za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava).

U zemljama sa kojima Srbija nema zaključen sporazum potrebno je pre polaska na put pribaviti  „Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu“.

– Dvojezični obrazac (potvrdu) izdaje nadležna filijala RFZO, a na osnovu nalaza i  mišljenja lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge – saopšteno je.

Zemlje sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima sklopljene međudržavne ugovore su: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska.

Potvrda o ostvarivanju prava na korišćenje zdravstvene zštite u inostranstvu, može se koristiti u državnim klinikama u zemljama sa kojima postoji potpisan međudržavni sporazum.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Osiguranici RFZO mogu da koriste hitnu zdravstvenu zaštitu u inostranstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka pandemije korona virusa, u Srbiji se vodi rasprava o tome kakva bi trebalo da bude uloga privatnog zdravstva u borbi protiv Kovida-19. Ministarstvo zdravlja je bilo veoma jasno po ovom pitanju – kapaciteti privatnih bolnica su nedovoljni za lečenje težih pacijenata, jer one ne raspolažu sa dovoljno opreme, pre svega respiratora. Zato je ceo teret lečenja kovid pacijenata pao na državno zdravstvo, ali i testiranja, budući da je samo nekoliko privatnih laboratorija u zemlji dobilo dozvolu da sprovodi PCR testiranje, koje je jedino zvanično priznato.

Tako se državni i privatni sektor dodatno podelio i u eri korone – u najžešćim talasima pandemije državne bolnice su bile prebukirane kovid pacijentima, pa su svi ostali zdravstvenu pomoć tražili u privatnim ordinacijama. Privatnici su u međuvremenu shvatili da mogu pomoći i lakšim kovid slučajevima kojima nije potrebna hospitalizacija, te rade antigenske testove i propisuju terapiju onima koji ne žele satima ili danima (nekad se i to dešava) da čekaju u redovima ispred državnih kovid ambulanti, prvo za testiranje, a potom i za sve ostale preglede i prijem u bolnicu.

Šta posle bolnice?

Pacijenti sa blažom kliničkom slikom, koji su se lečili kod kuće, posle oporavka ne smatraju se preterano rizičnim. Međutim, oni koji su bili hospitalizovani mogu razviti dugoročne posledice Kovida. U lakše posledice spadaju one koje postoje i kod drugih teških respiratornih bolesti: zamor, otežano disanje, bolovi u grudima i zglobovima.

Međutim, postoje i teže posledice koje često nisu očigledne, ali su dugoročno mnogo ozbiljnije: zgrušavanje krvi koje zahteva uzimanje preparata za sprečavanje trombova, kao i oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga. U najteže slučajeve spadaju oni sa velikim oštećenjima kardiovaskularnog sistema, fibrozama na plućima i veoma agresivnim neurološkim promenama, a zabeležene su i situacije da pacijenti posle preležanog Kovida završe na dijalizi.

Državno zdravstvo se i dalje bavi sprečavanjem širenja zaraze i spašavanjem života onih koji su trenutno zaraženi, ali kada sve ovo prođe, doći će na naplatu i troškovi lečenja postkovid pacijenata.

Još uvek nema zvaničnih procena koliko bi ti troškovi mogli da iznose, ali pojedine naučne studije daju uvid u to koliko će zdravstvenih kapaciteta biti uposleno zbog postkovid nege. U jednom istraživanju, sprovedenom prošle godine u Velikoj Britaniji, stručnjaci su pratili stanje 47.700 osoba koje su se oporavile od težeg oblika Kovida i upoređivali nalaze sa rezultatima kontrolne grupe koja nije imala ovu bolest.

Tokom 140 dana od izlaska iz bolnice, mnoštvo onih koji su preležali Kovid imalo je respiratorne, kardiovaskularne, metaboličke, pa čak i probleme sa jetrom. U tom periodu, gotovo trećina od ukupnog broja pacijenata koji su lečeni od korone morala je ponovo u bolnicu zbog novih zdravstvenih problema. Svaki deseti među njima je preminuo. To je osam puta više preminulih nego u kontrolnoj grupi.

Ne treba zanemariti ni deo pacijenata koji su posle preležanog Kovida prijavljivali niz mentalnih tegoba poput anksioznosti, napada panike, depresije, pojave „mentalnih magli“, kratkotrajnog gubitka pamćenja ili simptoma koji su karakteristični za posttraumatski sindrom. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kod onih koji su preležali koronu postoji tri puta veća šansa za razvoj anksioznog poremećaja i četiri puta veća za ispoljavanje simptoma depresije nego kod ljudi koji nisu bili zaraženi.

Nešto slično pokazuju i istraživanja Džon Hopkins univerziteta, uz konstataciju njihovih naučnika da su mentalni problemi sada u Americi učestaliji nego posle 11. septembra ili uragana Katrina.

Koliko košta postkovid lečenje u Srbiji?

U iščekivanju novog talasa koji nam donosi delta soj, mali broj državnih bolnica ima prostora da, pored redovne borbe sa koronom, organizuje i postkovid lečenje. Jedna od retkih je KBC „Bežanijska kosa“ sa posebnim odeljenjem za postkovid pacijente, koje je ova bolnica otvorila nakon saznanja da oni koji su imali srednje teške i teške forme pneumonije zahtevaju dodatnu pažnju, posebno zbog povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek je najavio da će biti sačinjena strategija za pružanje podrške onima koji imaju posledice preležanog kovida, ali postavlja se pitanje gde ljudi koji već osećaju takve tegobe mogu da potraže lekarsku pomoć?

Uglavnom kod privatnika, koji su ponudili različite postkovid zdravstvene pakete, po različitim cenama. U jeftinije spada pregled koji košta 7.900 dinara i uključuje opšti pregled sa kontrolom rada srca, stanja krvnih sudova i merenje zasićenosti krvi kiseonikom.

Nešto detaljniji pregled može se dobiti za 12.000 dinara, koji pored pomenutih analiza, uključuje i merenje antitela na korona virus, specijalističke preglede pulmologa i kardiologa, ultrazvuk srca, pa i psihijatrijski pregled. Sa rastom specijalističkih pregleda raste i cena ovih paketa, koja može dostići i 42.500 dinara.

Navedeni podaci su dostupni u velikim privatnim sistemima u zdravstvu, no kada je reč o malim ordinacijama koje takođe nude ove usluge, da biste saznali šta one podrazumevaju i koliko to košta, morate lično da pozovete. U nekim ordinacijama ne umeju baš jasno da vam predoče šta sve nude u svojim paketima, ali je zato njihova cena 4.000 dinara. U drugima izdeklamuju sve analize ali ne kažu odmah njihovu cenu, pa kroz duži razgovor dođete nekako do brojke od 9.500 dinara. Sve ove ponude postoje uglavnom u velikim gradovima, dok se u manjim mestima malo ko bavi postkovid tretmanima.

No, bolnice nisu jedine koje nude postkovid podršku.

Banje na postkovid tržištu

Zanemarivane decenijama unazad, banje su tek nedavno postale „vruća roba“. Aktuelnoj popularnosti banja je, pored ograničenih mogućnosti putovanja u inostranstvo, doprineo i rast tražnje za postkovid tretmanima. Nekoliko banja je u proteklom periodu uočilo ovu tržišnu priliku i u svoju ponudu uvrstilo postkovid pakete, koji se manje-više svode na isto: nadzor lekara, boravak u zdravoj sredini, uravnotežena ishrana i umereno kretanje uz stručno vođene aerobne i vežbe disanja, a za teže pacijente u ponudi je i hiperbarična komora.

Pojedine banje su prepoznale i potrebu za lečenjem mentalnih tegoba, te su angažovale i psihologe. Neke od njih su otišle korak dalje, pa reklamiraju personalizovano lečenje za svakog pacijenta ponaosob, zato što se pokazalo da korona virus ljudi različito podnose. Zajedničko za sve ovakve ponude je da uključuju obavezni lekarski pregled i laboratorijske analize.

Cene banjskih postkovid tretmana se kreću od 4.000 dinara po danu za smeštaj i pun pansion, pa naviše. Paket u koji je uključena hiperbarična komora košta preko 10.000 dinara po danu, tako da je za desetodnevni „ubrzani“ oporavak potrebno više od 850 evra po osobi.

Uloga osiguranja u lečenju posledica Kovida

Uočivši da je postkovid tržište još uvek relativno nezasićeno, i finansijski sektor je u njemu pronašao svoju priliku.

Tako su neke osiguravajuće kuće u svoju ponudu uvrstile postkovid preglede koji, osim internističkih i kardioloških, obuhvataju laboratorijske analize, ultrazvučne i kolor-dopler preglede.

Pravo na besplatne preglede ove vrste imaju postojeći i novi klijenti određenih osiguranja, međutim ukoliko se kod lekara utvrdi da osiguranik ima neku zdravstvenu posledicu Kovida, on snosi dalje troškove lečenja.

Marija Dukić

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Novo tržište – postkovid tretmani: Cene lečenja od kojih može da vam pozli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od milijardu ljudi dnevno šeruje, tvituje, objavljuje storije i fotografije, a još dve milijarde ljudi to čini barem jednom nedeljno. Da li su društvene mreže zapravo postale centar naših života, zabave, druženja i komunikacije?

Vest da je u prošloj godini širom sveta prodato nešto više od 735 miliona novih smartfona, zvuči neverovatno, naročito ako se ima u vidu da je globalna ekonomija bila pogođena pandemijom.

U ovu brojku ne ulaze stariji modeli (NOS, new old stock), kao i “hibridni uređaji” – razni laptop-tablet uređaji, pametni displej i zvučnici itd. Kada se sve sabere, za zadnjih godinu dana je prodato čitavih 1,2 milijarde smart uređaja.

Umreženi bilo gde

Na ove zaista astronomske brojke treba dodati i klasične PC računare, starije laptopove, kao i sve veći broj TV uređaja sa pristupom internetu i aplikacijama.

Tako u praksi, mnogi korisnici (čak i na ovim prostorima) imaju i po dva smartfona, smart TV, kućni računar, računar na poslu, itd.

Vlasnici novijih automobila internet imaju i u svom vozilu, putem raznih ‘infotaiment’ sistema. Ne zaboravimo ni konzole za igrice nove generacije, razne pametne i fitness satove, multimedijalne audio uređaje i BluRay plejere – svi oni takođe imaju konekciju ka internetu i raznim aplikacijama.

Činjenica je da se od sadržaja sa interneta i društvenih mreža više ne može pobeći, a one su toliko prisutne u našim životima da su odavno ušle i u politiku, pa tako često na vestima čujemo da se neki strani ili domaći političar ‘oglasio na Twitteru’ ili postavio ‘skandalozan’ sadržaj na svom Facebooku.

Većina svetskih državnika već godinama koristi društvene mreže da građanima čestitaju nacionalne praznike, ili kao što je sada aktuelno, pozivaju da se vakcinišu protiv korona virusa.

Objave državnika na društvenim mrežama odavno imaju ‘istu snagu’ kao i nekadašnji intervjui na televiziji ili novinama.

Ogroman biznis

Ovolika popularnost smartfona, tableta i raznih računara – a sve kako bi se koristio Facebook, Twitter, Instagram, YouTube – odavno je i ogroman biznis.

Samo prošle godine na tržištu SAD je prodato pametnih uređaja u vrednosti od 77.5 milijardi dolara. U EU se ta cifra kreće između 38 i 42 milijarde eura, sa trendom rasta od 32% do 2025. godine.

Zanimljivo je i da zemlje Istočne Evrope ne zaostaju puno, jer su ovim zemljama na tržištu proda smart uređaja za čitavih 33 milijarde evra.

‘Preprodaje’ uređaja gotovo da i nema

U zemljama bivše SFRJ se godišnje proda oko 550 hiljada novih smartfona i tableta, a u ovu cifru ne ulaze uređaji koji se kroz razne pakete nabave kod nekog od brojnih operatera. Ono što je specifično na Balkanu je i činjenica da se godišnje proda više od 100 hiljada polovnih smartfona, uglavnom nešto starijih modela, a ovo je mnogima i jedini način da priušte smartfon sebi ili članovima porodice.

U EU, zbog strogih zakona o reciklaži i elektronskom otpadu, ‘preprodaje’ uređaja gotovo da i nema, već se stariji smartfoni ‘vraćaju’ operateru uz popust za novi (trade-in programs).

Preterujemo, ali ne mnogo

Sa ovolikim brojem uređaja, nije iznenađenje i da dobar deo dana provodimo ‘ulogovani’. U proseku dnevno provedemo 2 sata i 51 minut koristeći smartfon ili računar, a više od polovine Evropljana proverava svoj telefon više od pet puta za sat.

Ono što posebno zabrinjava je i da je prosek godina kada se dobija prvi smartfon pao sa 14 na 12, a nije retkost ni da deca predškolskog uzrasta imaju svoj smart uređaj – tablet, telefon pa čak i pametni sat.

Dalje, 2.7 milijardi ljudi u svetu poseduje smartfon, a preko pet milijardi ima neku vrstu mobitela.

Ujedinjene nacije procenjuju da će ovaj broj narasti na preko sedam milijardi do 2030. godine. Ovoliko mobilnih uređaja troši i zaista puno električne energije – svakog dana se u svetu na punjenje uređaja potroši struje koliko i cela Švajcarska za godinu dana.

Ovolika povezanost ima i svoje negativne strane, što psiholozi nazivaju ‘efektom zasićenja’.

Na Facebooku i Instagramu su i naši prijatelji, ali i članovi porodice, kolege, komšije. Mnogi zbog toga kreću u suprotnom pravcu brišu naloge na društvenim mrežama i prelaze na aplikacije za komunikaciju poput Vibera, WhatsApp i Telegram.

Sanja Petrov, urednica i novinarka, kaže da se način korišćenja smartfona i društvenih mreža dosta promenio:

“Društvene mreže su promenile gotovo svaki aspekt našeg života, na društvenim mrežama kupujemo, zakazujemo termine, čitamo novosti, te je neminovan i uticaj na komunikaciju sa porodicom i prijateljima. Svakako su chat aplikacije više uticale na komunikaciju među članovima porodice, jer su intimnije, nego profili na društvenim mrežama.

Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima

Iz porodice sam sa četvoro dece i svi smo ‘raštrkani’. Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima i da organizujemo obaveze kada smo svi u istoj Viber ili WhatsApp grupi. To je svakodnevnica. Takođe, primetno je da smo sada u situaciji da roditelji možda i više od nas koriste Facebook i imaju neki svoj način komuniciranja sa prijateljima, koji je nama često smešan ili simpatičan, a moja generacija svakako više koristi Instagram. Mlađi su sada na TikTok-u, tako da ova „razdvojenost“ ide u prilog teoriji da chat aplikacije više utiču na komunikaciju od samih društvenih mreža” kaže Petrov.

Sa ovim se slaže i Jelena Jović, pravnica:

“Ugasila sam svoj Facebook nalog jer mi je sadržaj na njemu postao nezanimljiv i pomalo dosadan. Sa druge strane, Instagram mi omogućava da postavim slike i sadržaje koje zaista želim da podelim sa svojim prijateljima, a sa njima najviše komuniciram popularnom aplikacijom Viber” kaže Jović.

Umetnost na internetu

Mnogi umetnici širom sveta su, pre svega zbog pandemije, u poslednjih godinu dana odlučili da svoja dela izlažu onlajn.

Tako muzeji u NJujorku, Rimu i Londonu nude svima širom sveta da obiđu njihovu postavku u ‘virtuelnoj realnosti’.

Postavke su zapravo snimljene kamerama visoke rezolucije, a onda postavljene u virtuelnom izložbenom prostoru.

I veliki broj muzičara se odlučilo da svoje nastupe prenose uživo preko aplikacija Instagram TV, Twitch i YouTube.

Instagram i Facebook su odlično rešenje za prikaz raznih vidova umetnosti, budući da podržavaju video, slike, tekst pa čak i razne opcije poput VR video klipova.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković takođe svoje radove prezentuje na Instagramu i Facebooku, a aplikacije koristi i za komunikaciju sa učenicima:

“To je sad postala naša realnost, svi su na društvenim mrežama i sve se tu ugovara i dešava. Vode se poslovi, zakazuju sastanci i sve, mi počinjemo da živimo tako. Ja sam da bi svoje učenike pratila otvorila prvo Facebook, a odskora i Instagram. Društvene mreže su deo naše realnosti i u mnogome oblikuju naš život” kaže Marinković Stanković.

Digitalni život pre realnog

Nedavno objavljena studija iz SAD je došla do zapanjujućeg otkrića. Objavljena u ‘Journal of applied and cognitive psychology’, studija zaključuje da korišćenje smartfona i raznih mreža duže od dva sata dnevno, dovodi do ozbiljnih kognitivnih poremećaja – sposobnosti razumevanja sveta oko sebe, procene ličnog emocionalnog stanja, te čak i do ozbiljne depresije i anksiozkosti, naročito kod tinejdžera i osoba do 30 godina starosti.

To je postalo toliko često, da danas mnoge specijalizovane klinike u SAD i Evropi nude tretmane lečenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Lečenje od bolesti zavisnosti društvenih mreža се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako će se lečiti državljanin Srbije ako se zarazi koronom u nekoj stranoj zemlji dok je na letovanju, s obzirom da nijedno zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove za tu vrstu lečenja?

„Osiguravajuće kuće pokrivaju sve troškove do momenta dok se dijagnoza ne uspostavi. One ne pkrivaju troškove lečenja za koronu, ali nisu pokrivale tu vrstu rizika ni ranije, u slučaju nekih drugih pandemija u prošlosti“, istakao je Zoran Arsenović, predsednik Upravnog odbora Jute za RTS.

„Ipak“, dodaje Arsenović, „veliki broj zemalja u kojima će naši putnici letovati imaju svoje protkole koji će omogućiti letovanje i boravak pod nekim uslovima koji neće biti opterećujući, ukoliko se tako nešto desi. Ono što je bitno istaći jeste da Srbija ima potpisan Međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju i prihvatu građana sa 20 zemalja. Između ostalog tu su neke popularne turističke destinacije kao što su Turska, Italija, Španija i Crna Gora. S te strane verujemo da će taj Međunarodni sporazum olakšati izbor kada je neko putovanje u pitanju“.

Kako nabaviti besplatno zdravstveno osiguranje?

Postupak izdavanja zdravstvenog osiguranja podrazumeva pribavljanje dvojezične potvrde koju izdaje nadležna filijala RFZO. Potvrda se izdaje na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje i smeštanje u bolnicu.

Potrebnu dokumentaciju, odnosno nalaz i mišljenje izabranog lekara i overenu zdravstvenu knjižicu, osigurano lice podnosi lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Potvrda se izdaje najduže za period do 90 dana od dana izdavanja, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U slučaju potrebe za medicinskom pomoći u zemlji sa kojom je zaključen ugovor, osigurano lice predaje dvojezični obrazac nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka.

Šta ako osiguranik nije pribavio potvrdu?

Ukoliko obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, izuzetno može i naknadno izdati, ako je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom.
U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene, po povratku u zemlju, osiguranik podnosi direkciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zahtev za naknadu troškova.

Kada se troškovi ne pokrivaju?

Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene .
Ako osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, a platilo je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom nije zaključen ugovor, nema pravo na naknadu tih troškova.

Чланак Letovanje: Pravo na lečenje od korone u stranoj zemlji се појављује прво на Biznis i Finansije.