Verovatno ste od majke ili bake već čuli da će vam držanje čačkalice u ustima pomoći da na što bezbolniji način isečete luk. Ili žvakanje hleba. Ništa vas ne košta da probate, ali imajte u vidu da ni čačkalica ni hleb neće pomoći da vaše oči ostanu suve tokom pripreme luka za ručak. Kao ni mnogi od 2,3 miliona rezultata na Guglu koji daju odgovor na pitanje “kako iseći luk bez plakanja”. Osim ako su u pitanju rezultati naučnih istraživanja.

Takvi su na primer rezultati koje su objavili stručnjaci za oftalmologiju sa teksaškog A&M medicinskog koledža. Oni kažu da je sposobnost luka da “peče za oči” zapravo mehanizam samoodbrane koji je ovo povrće razvilo kroz evoluciju. Ta biljka naime raste pod zemljom gde tumara više životinjskih vrsta koje su konstantno u potrazi za hranom. Zato je razvila sposobnost da čim je neko zaseče ispušta svoje specifične enzime i sulfokside u formi sulfenske kiseline. Kada ta kiselina reaguje sa enzimima luka stvara se gas Sin-Propantial-S-oksid. On se širi do naših ili očiju životinja koje su se namerile na luk, reaguje sa tečnošću u njima, i tako se stvaraju sumporna kiselina i druga iritirajuća jedinjenja koja mogu izazvati suze. Najveće koncentracije ovog enzima imaju beli, žuti (koji mi zovemo crni) i crveni luk i zato najviše plačemo dok njih seckamo.

Kako zaista iseći luk bez plakanja?

Naučnici kažu da postoji nekoliko strategija koje mogu smanjiti iritaciju očiju prilikom sečenja luka. Za početak trebalo bi ga seći veoma oštrim nožem kako bi se smanjio broj presečenih i gnječenih ćelija luka, odnosno kako bi se oslobađala manja količina njegovog enzima.

Takođe, od koristi bi bilo da se luk zamrzne na tridesetak minuta pre sečenja, jer zamrzavanje zaustavlja mnoge hemijske reakcije.

Od pomoći je i nošenje zaštite za oči. Kao zaštita mogu da posluže i kontaktna sočiva ukoliko ih nosite ali i naočare poput onih za skijanje.

Na kraju krajeva, dodavanje kiseline na luk može smanjiti reakciju. Dakle, možete ga poprskati sa nekoliko kapi ceđenog limuna ili sirćeta što će promeniti pH luka odnosno omesti njegovo standardno funkcionisanje.

Izvor: Food and wine

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак Zašto “plačemo” dok sečemo luk i kako to sprečiti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obilne padavine osim na putnoj infrastrukturu veliku štetu su napravile su i na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, uprkos tome plantaža porodice Dukanac u čačanskom selu Viljuša ove sezone obilovaće rodom. Oni već godinama unazad uzgajaju crni luk koji na vađanje stiže za nepunih mesec dana.

– Za sada je situacija sasvim solidna kada je crni luk, odnosno domaći kolačar u pitanju I moram da priznam, s obzirom na ovu godinu rod je dobar. Ove godine očekujemo cenu od 120 do 150, nije realno da bude ispod 100 dinara – rekao je za RINU Žarko Dukanac iz čačanskog sela Viljuša.

Crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu

Uzgoj ove povrtarske kulture, prema njihovim rečima, može biti i te kako isplativ. Za svoje prozvode imaju već obezbeđen plasman, a crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu.

– Luk skidamo posle Petrovdana. S obzirom na to da ove gdoine prosto sve kasni, nismo sigurni da li ćemo ga sačuvati do tada, jer je ova njiva već i plavljena. Što se tiče roda. on je zadovoljavajući, a iz ugla domaćice, mogu da kažem da je dobar, dobrog kvaliteta za sada nema truleži, za mesečak dana videćemo da li će ove kiše ostaviti posledice na rod – rekla je Dana Dukanac.
Ova vredna porodica iz Viljuše, pored crnog luka bavi se i proizvodnjom drugih povrtarskih kultura.

– Uzgajamo i papriku, međutim ona kasni sa sadnjom, već nekih 15 dana, čeka se vedrije vreme, paprika voli sunce. Još uvek je neizvesno šta ćemo uraditi, svakako moramo da radimo, jer smo dosta i ulagali. Bavimo se proizvodnjom kupusa, krompira, imamo i pšenicu, tako da će vreme pokazati dalje. Što se tiče radne snage, sve je veća oskudica, imamo ljude koji nam pomažu u radu, a kada je potrebno pomažemo i mi njima – zaključila je Dana.

Struka kaže, da ono što je ohrabrujuće kod porodice Dukanac u Viljuši da su zasadi crnog luka, uprkos kiši i poplavama, za sada u dobrim uslovima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja crnog luka je unosan biznis i donosi dobru zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 – koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.

Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Izvor: 021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Zašto je dobro jesti slaninu, luk i mast? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svake subote u trgovinskom lancu Japan Home Centre u Manili građani mogu kupovati razne potrepštine za kuću poput osveživača vazduha, keramičkih vaza, postolja za sveće isl, plaćajući ih lukom.

Kupci dolaze sa komadima ovog povrća u džepovima i gledaju šta se može pazariti za njegovu cenu. Vrednost jednog luka u toj radnji je 88 filipinskih pezosa. Jedan evro inače vredi 58,8 pezosa.

Međutim, postoji ograničenje – u radnji se može kupiti maksimalno tri proizvoda za luk, a ostatak robe se mora platiti u novcu. Da nije tako, možda bi kupci dolazili sa džakovima luka a Japan Home Centre bi morao da otvori dodatni magacin za lagerovanje ovog povrća.

Šalu na stranu, ovaj metod plaćanja ustanovljen je na Filipinima kada je cena luka drastično porasla, i učinila ga skupljim od mesa. Ta država je naime veliki uvoznik luka jer ga ne proizvodi u dovoljno velikim količinama, a luk je gotovo neizostavni sastojak većine lokalnih jela.

Ovo nije prvi takav primer u skorijoj istoriji, Filipini su imali i mnogo drastičnije primere razmene „u naturi“, poput svojevrsne trampe zdravstvenih radnika za vakcine protiv korona virusa.

Foto: costanzimarco, Pixabay

Чланак Na Filipinima je kao valuta plaćanja počeo da se koristi – luk се појављује прво на Biznis i Finansije.