Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, trenutno u svetu radi više od šest stotina nuklearnih reaktora. Energija koju proizvode koristi se u preko pedeset zemalja i zajedno obezbeđuju približno desetinu ukupne proizvodnje električne energije u svetu. Problem je što su ovi reaktori „prestareli“, uprkos osavremenjavanjima, pa je potreba da se radikalnije „podmlade“ otvorila novo tržište.

Podmlađivanje se ne svodi na „nuklearni botoks“. Reč je o proizvodnji potpuno novih, modularnih nuklearnih reaktora, koji zauzimaju površinu manju od fudbalskog igrališta i imaju električnu snagu do 300 Mwe. Njihovi moduli se proizvode u fabrici, transportuju i potom sklapaju na zadatoj lokaciji, a ugradnja više modula obezbeđuje i veću snagu nuklearne elektrane. Modularni reaktori mogu da se koriste za gradnju nove, male nuklearne elektrane, ali i kao zamena za stare reaktore u već postojećim elektranama koje se približavaju kraju svog životnog veka.

Javnost stručnjacima ne veruje

Stručnjaci ističu da su glavne prednosti malih modularnih reaktora njihova sigurnost i pristupačna cena. Manja snaga znatno smanjuje finansijske troškove jer se reaktor, sastavljen od modula, može sagraditi znatno brže. Postupak da se delovi rade u fabrikama i nakon testiranja sastavljaju na lokaciji, gde se ponovo proveravaju, doprinosi i sigurnosti. Dodatna bezbednost se zasniva na modernom dizajnu i veličini, jer je količina radioaktivnosti manja.

Povećanje sigurnosti omogućavaju i rešenja koja ne zahtevaju intervenciju operatera u vanrednim situacijama. To se postiže pasivnim hlađenjem reaktorskog jezgra, baziranim na prirodnoj cirkulaciji i nezavisnosti od spoljnih uslova. Na kraju, njihova manja snaga i fleksibilnost rada omogućavaju lakše integrisanje u elektroenergetski sistem.

Najveći nedostatak malih nuklearnih reaktora je u tome što je većina ovakvih rešenja još u fazi prototipa, odnosno njihove prednosti tek treba

Чланак Podmlađivanje nuklearki: Mali reaktori „za poneti“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o promenama koje je pandemija donela on je rekao da je pandemija ubrzala elektronsku trgovinu ali je značajno ugrozila razvoj trgovine neprehrambenim proizvodima.

– Značajan broj malih trgovaca u ovoj oblasti je nestao sa scene, gde je prostor zadržan isključivo za velike igrače na tržištu a segmenti neprehrambene trgovine pretrpeli su u poslednje dve godine velike gubitke – naveo je on.

Ukazao je da su autori strategije dali veliki značaj i trgovini u ruralnim područjima, jer se kod nas veliki igrači drže urbanih sredina, dok je u malim sredinama, pogotovu u južnoj i istočnoj Srbiji, trgovina slabo razvijena.

Kao važno je naveo i to da bi trgovinu trebalo da razvijamo tako da ona bude po meri čoveka i da ne srljamo u potrošačko društvo anglosaksonskog tipa.

Prema njegovim rečima, mali trgovci se ne mogu boriti sa velikim, koristeći njihove metode i tako što će kopirati njihov biznis model, jer je dobavljačka moć malih trgovaca neuporediva sa onom koju imaju krupni trgovci.

– Njihova budućnost je u tome da se specijalizuju i to u dva pravca, pri čemu je prvi u poznavanju potrošaca. Ovo zato jer nikada jedan veliki lanac ne može tako dobro poznavati kupce koliko mogu mali, porodični trgovci koji rade u svom komšiluku i znaju svako dete i svaku osobu – rekao je Malinović.

Pojedini trgovci najveći deo prometa generišu sa mikro i malim dobavljačima

Kao drugu specijalizaciju manjih trgovaca naveo je ponudu, koja bi trebalo da bude drugačija nego u velikim lancima.

Suština je u tome što pojedini trgovci najveći deo prometa generišu sa mikro i malim dobavljačima iz svoje bliže okoline, čime se stvara posebna sinergija dobavljača i trgovaca.

Trgovci znaju da će ti proizvodi biti samo u njihovim radnjama što je njima važno, jer oni sa velikim sistemima ne mogu da se bore cenom, ni raznovrsnošću ponude ali posebnošću i kvalitetom proizvoda mogu.

Malinović je naglasio da istraživanja pokazuju da naši kupci rado kupuju domaće proizvode i da su spremni da pre kupe domaće proizvode sličnog kvaliteta nego poznate, brendirane.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija male trgovice obrisala sa tržišne scene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u tekstu pod naslovom „Merkator napušta Ljubljansku berzu“, Uprava ovog slovenačkog trgovinskog društva je sazvala za 6. decembar skupštinu na kojoj će odlučivati o otkupu akcija manjinskih akcionara koji drže nešto manje od 10 posto deonica koje još nisu u vlasništvu Fortenove.

Ova hrvatska grupacija nudi otkupnu cenu od 36 evra po akciji, objavljeno je u pozivu za sazivanje glavne skupštine. Fortenova je u aprilu ove godine postala većinski vlasnik Merkatora, kada su deonice prenete na tu grupu sa kompanije Agrokor u stečaju.

Fortenova poseduje 90,005 posto udela u Merkatoru, a da bi imala 100-procentno vlasništvo fali joj još 621.251 deonica. Ako svi manjinski akcionari prihvate ponuđenu cenu, Fortenova će izdvojiti nešto manje od 22,4 miliona evra za sticanje preostalih 10 posto akcija Merkatora.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак „Merkator“ malim akcionarima nudi da izađu iz vlasništva се појављује прво на Biznis i Finansije.