Kako se dodaje u tom saopštenju koje je preneo ariljski portal Lokalinfo, veliki problemi su što zbog izrazito niskih cena u Ukrajini, gde je prosečna otkupna cena ispod 0,7 evra i Poljskoj, gde je prosečna otkupna cena oko jeda evro.

„Prodaja srpske maline znatno je smanjena i ne postoji mogućnost de se ceo ovogodišnji rod proda. Za hladnjače je ovo poseban udarac jer su u prethodnoj godini zabeleženi gubici od vise eura po kilogamu. Za proizvođače je teška situacija jer otkupna cena od 200 dinara ne donosi zaradu, a u velikom delu Srbije otkupna cene se kretala i od 160 do 180 dinara“, dodaje se u saopštenju.

Drugi problem je što još uvek nije isplaćena ni malina roda 2022. godine, o čemu je pisao i portal Nove ekonomije. Pored toga, isplata ovogodišnjeg roda ide otežano zbog usporene prodaje u izvozu.

„I pored ovako teške situacije, proizvođači i hladnjače su postigli dogovor da zajedničkim snagama, uvažavajuči teškoće i jednih i drugih, pokušamo da se izborimo sa nastalom situacijom“, stoji u saopštenju.

Pored dobre volje obe strane, u prevazilaženju ovako velikog problema zahtevaćemo da se uključi i drzava preko Vlade Srbije, Ministarstva poljoorivrede, ekonomije i privrede, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Nova rkonomija

Foto: Pixabay

Чланак Usporena prodaja srpske maline се појављује прво на Biznis i Finansije.

Malina se tradicionalno proizvodi u našoj zemlji duže od veka, a u novije vreme malinari tradicionalno protestuju doslovno svake godine, nezadovoljni otkupnom cenom. Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu. Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Stručnjaci ističu da je jedna od osnovnih prednosti maline to što sa male površine može da se ostvari visok prihod. Malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru. Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2% godišnje. Do smanjivanja proizvodnje dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja. I pored toga, Srbija je po obimu proizvodnje četvrta u svetu sa udelom od 13%, odmah iza Rusije, Meksika i Poljske.

Oko 95% proizvodnje kod nas predstavljaju visoko kvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno 3% čini „Tulamen“, a oko 2% druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta. Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.

Plod može da se koristi u svežem ili zamrznutom stanju i za različite oblike prerade, kao što su: sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmelada, kandirano voće, sladoled, malina u prahu i pulpi… Srbija izvozi više od tri četvrtine ukupne domaće proizvodnje maline, no uprkos velikim prednostima za gajenje ovog voća, prerađevine se praktično ne plasiraju na stranim tržištima. U izvozu takozvanog „crvenog blaga“ ubedljivo preovlađuje zamrznuta malina sa preko 97%, dok preostalo čini sveža malina. Ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa, ocenjuje se u analizi.

Tražnja u Zapadnoj Evropi manja za trećinu

Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline, pri čemu je izvoz padao za preko 10% godišnje. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona, dok je prošle godine pao na 68.000 tona. Razlozi su u manjoj domaćoj proizvodnji, ali još više u izrazitom padu tražnje na stranim tržištima u uslovima visoke inflacije. Prehrambene kompanije i maloprodajni lanci navode da je zamrznuta malina znatno skuplja u poređenju sa zamrznutim egzotičnim voćem ili raznim voćnim mešavinama, i zato se sve više zamenjuje jeftinijim namirnicama.

Iako je Rusija vodeći proizvođač maline u svetu, ona celokupnu proizvodnju plasira na domaćem tržištu, pa su glavni konkurenti Srbiji u izvozu Poljska i Čile. Srbija trenutno izvozi zamrznutu malinu u 54 države i sa udelom od 19% u svetskom izvozu nalazi se na drugom mestu, iza Poljske, dok je naše učešće u evropskom izvozu prošle godine iznosilo 22%. Poljska je najveći konkurent Srbiji, posebno na tržištima Nemačke, Francuske, Austrije i Belgije.

Premda izvoz zamrznute maline iz Srbije količinski značajno opada u poslednje četiri godine, njegova vrednost raste usled velikog povećanja izvoznih cena. Tokom ovog perioda, prosečna vrednost ovog dela izvoza je iznosila 311 miliona dolara i rasla je za više od 13% godišnje. Prošle godine, zamrznuta malina je ostvarila najveću vrednost u izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije, pri čemu je izvoz organski proizvedene maline dostigao 34,2 miliona dolara.

Prosečna izvozna cena naše maline tokom poslednje četiri godine kretala se oko 3,2 dolara po kilogramu, ali je njen rast primetan iz godine u godinu. Cena je 2018. iznosila 2,2 dolara po kilogramu, da bi se do 2022. više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. To je znatno iznad prosečne izvozne cene maline u svetu, koja je prošle godine bila 3,3 dolara po kilogramu. U analizi se ističe da je viša cena srpske maline na tržištu rezultat višegodišnjih unapređenja uzgoja, kao i mogućnosti održavanja visokog kvaliteta ploda tokom i posle berbe, zahvaljujući brzom hlađenju.

Međutim, očekuje se da će cena ovog voća padati na svetskom tržištu zbog daljeg smanjenja tražnje, pre svega u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi. Podaci pokazuju da je u poređenju sa 2020. i 2021. godinom, prošle godine prodaja maline u supermarketima širom Zapadne Evrope opala skoro za trećinu.

Srpski izvoznici maline, koji više od četiri petine ukupnog izvoza plasiraju na tržištu EU, već se suočavaju sa ovim problemom. Najznačajniji izvoz realizuje se u Nemačku, Francusku, Belgiju, Veliku Britaniju i Poljsku. Navedene zemlje su apsorbovale dve trećine ukupnog prošlogodišnjeg izvoza naše maline, ali njeno učešće na ovim tržištima primetno opada.

Srbija vodeći izvoznik u Francuskoj i Britaniji

Najviše zamrznute maline, u proseku 29.000 tona, izvozimo u Nemačku. To je skoro trećina ukupnog izvoza maline iz Srbije, ali plasman u Nemačkoj se smanjuje za 13,6% godišnje. U isto vreme raste vrednost izvoza, koja se u posmatranom periodu kretala oko 88,5 miliona dolara, sa rastom od preko 9% godišnje. Pored pada tražnje, razlog za manji izvoz je i u tome što je Nemačka povećala uvoz maline iz Ukrajine koja je znatno jeftinija, iako je i prosečna izvozna cena srpske maline na ovom tržištu prilično niska, oko 2,9 dolara za kilogram. Ipak, Srbija je i dalje jako dobro pozicionirana na nemačkom tržištu, koje je najveći uvoznik maline u svetu. Nemačka ovo voće najviše uvozi iz Poljske (38,5%), Srbije (33,6%) i Ukrajine (6,1%).

Znatno manje količine zamrznute maline izvozimo u Francusku, prosečno nešto više od 19.000 tona, po ceni od oko 3 dolara za kilogram. Izvoz je u poslednje četiri godine padao po stopi od 4,7% godišnje, dok je njegova vrednost iznosila u proseku 58,1 milion dolara i rasla je za 21% godišnje. Francuska najviše uvozi malina iz Srbije, gotovo 32% ukupnog uvoza, a slede Poljska i Belgija.

Belgijanci su tokom analiziranog perioda uvozili preko 6.000 tona zamrznute maline iz Srbije, po prosečnoj ceni od 3,5 dolara za kilogram, pri čemu naš izvoz u ovu zemlju opada za 7% godišnje, a njegova vrednost raste po godišnjoj stopi od preko 15%. Srbija je četvrti izvoznik zamrznute maline u Belgiju, iza Holandije, Poljske i Španije.

Četvrto najveće tržište za malinu iz Srbije je Velika Britanija, gde izvozimo u proseku nešto više od 5.000 tona godišnje, po ceni od 3,5 dolara po kilogramu. Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline na britansko tržište, sa udelom u ukupnom uvozu od skoro 27%. Prosečna vrednost izvoza zamrznute maline u prethodne četiri godine je iznosila 18,1 miliona dolara, ali zabrinjava pad izvezenih količina za preko 13% godišnje.

Zanimljivo je da je naš najveći konkurent, Poljska, peti po veličini uvoznik zamrznute maline iz Srbije. U ovu zemlju smo tokom prethodne četiri godine izvozili u proseku oko 5.000 tona malina, po ceni od oko 2,8 dolara po kilogramu, što je najniža cena u poređenju sa ostalim najvećim izvoznim tržištima. Vrednost izvoza u Poljsku prosečno je iznosila 14,2 miliona dolara, ali se obim smanjuje za preko 18% godišnje. Poljska uvozi najviše zamrznute maline iz Ukrajine (55,7%), Srbije (24,8%) i Nemačke (2,4%).

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Angel Sinigersky, Unsplash

Чланак Izvoz zamrznute maline iz Srbije: Sve manje, a sve skuplje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Visoke temperature u prethodnom periodu izmamile su brojne poljoprivrednike u voćnjake kako bi iskoristili tople dane i obavili jesenju sadnju.

U Institutu za voćarstvo u Čačku najveća potražnja zabeležena je za sadnicima šljive koje kupuju voćari sa teritorije grada na Moravi, dok su Ariljci i Ivanjičani ostali verni sadnicama maline.

– Pre nekoliko godina zabeležena je oromna potražnja za sadnim materijalom oraha i lešnika, ali to sada nije slučaj. Voćari se i dalje odlučuju za voćke koje su proslavile ovaj kraj i van granica naše zemlje, šljivu i malinu – rekao je Nenad Popović, rukovodilac rasadničke proizvodnje Instituta za voćarstvo u Čačku.

On dodaje da je ovo produženo Miholjsko leto bilo idealno za sadnju svih voćnih vrsta, ali i otkriva šta voćari treba da znaju pre nego što pristupe poslu.

– Lepo vreme pogodovalo je poljoprivrednim proizvođačima i voćarima da spreme zemljište za jesenju sadnju, kao i da završe sadnju u blagovremenom roku. Prevashodno je važno da te novoposađene biljke voćari navodnjavaju u malo većem obimu nego ranijih godina, upravo zbog viših temperatura – rekao je Popović.

Jesenja sadnja voća trajaće sve dok to vremenski uslovi dozvole. Jako je važno da se ne vrši na temperaturama ispod nule, da je zemljište pripremljeno i da na njemu nema snega, kako bi se sadnice kvalitetno kasnije razvile.

Izvor: Telegraf Biznis/Rina

Foto: Pixabay

Чланак Najviše se kupuju sadnice šljive i maline, pada potražnja za orahom i lešnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Malinari su ove godine zadovoljni završili sezonu, jer je cena crvenog zlata bila na svom maksimumu, a potražnja za srpskim malinama nikad veća.

Ipak, ove fabrike pod otvorenim nebom i dalje rade a na rod je sada krajem oktobra stigla još jedna sorta maline, pa su voćari iznenađeni, ali i ponovo aktivni u berbi. U domaćinstvu Dragoša Lukovića iz Arilja, malinogorje se opet zacrvenelo, pa umesto da svoj voćnak orezuje i priprema za sledeću godinu, sada mora prvo obrati plodove koje mu je miholjsko leto donelo.

Vanredni rod maline dosta slađi u odnosu na onaj koji beru tokom leta

– Nisam očekivao da ću poslednjih dana oktobra imati šta da uberem u svom malinjaku. Sezona branja vilameta odavno je završena, tačnije u junu i julu, ali nas priroda uvek iznenadi i sada na nekih dvadeset ari ima oko 20 kila crvenog zlata – kazao je Dragoš Luković za RINU.

On ističe da zbog klimatskih promena i temperatura koje su u plusu za ovo doba godine, prinos tokom sledeće berbe će biti umanjen za ove plodove koji su rodili kada im vreme nije.

– Zbog obilnih padavina i produženog lepog vremena, malina nije vratila svoje sokove, sada je ona zbunjena i vrhovi su ponovo rodili, a trebala je ući u fazu mirovanja. To nije dobro za proizvođače crvenog zlata jer to umanjuje rod za narednu godinu. Kada gledamo sa vrha, koliko je ona rodila, sledeće sezone tu neće imati ploda. Kako se ovo lepo vreme produžava, tako niz biljku sve se više maline pojavljuje, umesto da se to zaustavi kako bi malinogorje imalo vremena da se oporavi, i vegetacija odradi svoje za iduću godinu – priča Dragoš.

Sav plod koji je rodio krajem oktobra, poljoprivrednici će mahom stavljati u zamrživače, i koristiti za kućnu upotrebu.

– Nije to neka velika količina da bi se predavala hladnjačarima, mi smo tokom leta crveno zlato predali, i još uvek čekamo isplatu, jer prema rečima hladnjačara zbog trenunto slabe potraženje na tržištu, cena koja je tokom sezone bila visoka, sada je drastično pala – dodaje Luković.

On ističe da, jedina dobra stvar u ovome, što je ovaj vanredni rod maline dosta slađi u odnosu na onaj koji beru tokom leta zbog dosta sunca, naročito u visinskim krajevima.

Izvor: Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zbog Miholjskog leta maline ponovo rodile u oktobru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni koji to nisu uspeli na vreme odlučili su se na drugi korak i rešili su da svoje „rudnike crvenog zlata“ izdaju i na taj način, uzimajući deo zarade, ostvare profit. U takvoj situaciji našla se i Ratka Paunović, koja u blizini Prilika kod Ivanjice ima malinjak koji ne može obere, a na želi da joj voće propadne.

„Malinjak se nalazi pored reke Moravice u ravnici i prostire se na oko 20 ari. Sve vreme sam vodila računa o tom malinjaku, dohranjivala, zalivala, strepela od padavina i kad je došlo na branje, radnike je bilo nemoguće naći. Zato sam odlučila da ga iznajmim dok berba traje. Onaj ko se odluči da se prihvati tog posla može da zaradi više nego da ide u klasičnu berbu malina, pritom je takoreći sam sebi gazda“, kaže za Rinu Ratka Paunović.

Ona dodaje da je praksa da se zarada od prodaje deli u određenim procentima koje odredi vlasnik parcele. Otkup je već obezbeđen, a po obrani rod svakodnevno dolaze hladnjačari. Malina je dobro rodila i nevreme koje je prethodnih dana zahvatilo Ivanjicu zaobišlo je ovaj kraj.

Malinjak pod kiriju

„Suša je donekle umanjila rod, ali ono što je najvažnije jeste da nas je zaobišao grad. Prihodi na ovih 20 ari kreću se oko 2.000 kg, a da ih oberu potrebno je oko četiri spremna berača. Mnogo je teško naći dobre radnike i zato je praksa da se u tom slučaju malinjak iznajmi jer je veća verovatnoća da će se tada neko odlučiti da se upusti u berbu. Jer, može da bere kad hoće i koliko hoće i da se prilagodi svojim potrebama. Ponuda sam imala dosta, ali bi u zadnji momenat dosta otkazali“, ističe Ratka Paunović.

Ako se uzme u obzir da će prosečna cena po kilogramu malina ove sezone iznositi oko 400 dinara, onda je računica i više nego jasna. Za razliku od Ratke, koja izdaje malinjak tokom berbe, postoje i vlasnici parcela koji zbog života i posla u gradu malinjake izdaju tokom čitave godine i naplaćuju mesečnu rentu. Onaj ko se odluči na ovakav potez neophodno je da tokom čitave godine ulaže u malinjak, ali tada sa vlasnikom kom je već platio „kiriju“ ne deli procente, već čitavu zaradu od prodaje malina uzima za sebe.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Izdaju se malinjaci pod kiriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Đaković je istakao da je u prvom kvartalu ove godine izvoz voća veći za 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
„Prošle godine smo tačno 206 miliona evra u ovo vreme zaradili, ove godine 256 miliona evra, dakle, 50 miliona evra više nego prošlogodišnji rekord“, rekao je Đaković za RTS.

On je naveo da se jabuka količinski najviše izvozi, najviše novca donosi malina od kojih se zaradi 300 miliona evra, a po zaradi od izvoza slede kupine i višnje.

„Sve je kao što je bilo osim Ruske Federacije. Tražnja je dobra, naši ljudi idu na sajmove, ugovaraju se novi poslovi, nova tržišta su Egipat, Indija, Indonezija – naročito se to odnosi na jabuku“, rekao je Đaković.

Đaković objašnjava da zbog rata u Ukrajini jedan deo izvoza voća ide na Belorusiju, drugi na Estoniju, a da su nađeni i načini da se roba transportuje u Rusiju, koja je najznačajnija kada su u pitanju jabuke i jagode.

Đaković kaže da je jagoda izuzetno ataktivna i izazovna za proizvodnju, jer treba dosta znanja i ističe da su naši klimatski uticaji su mnogo povoljniji za jagode i da su one kvalitetnije od grčkih. Nemci su ti, kaže Đaković, koji najviše vole da konzumiraju naše jagode, a tu su i Belgija i Francuska.

Izvor: 021.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Najviše se izvozi jabuka, a najveći novac donosi malina се појављује прво на Biznis i Finansije.

I poređenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i 2022. godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina. Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona.

Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.

Dodatno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021.

Razlog pada izvoza je promena u ponašanju kupaca

Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.

Istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30 odsto. Nedavno istraživanje kompanije NielsenIQ, vodeće u oblasti istraživanja, navode da je prodaja zamrznutog voća u Velikoj Britaniji pala za 11% u odnosu na prošlu godinu. Najveći pad je zabeležen kod jagodičastog voća a najmanji kod egzotičnog. Uzrokom se smatra povećanje cena pomenutih proizvoda.

Zamrznuta jagoda, čija je berba počela u nekim zemljama EU, poput Grčke i Španije je solidnog roda, sa cenama sličnim prošlogodišnjim. Predviđanja su da će manja prodaja svežeg voća u istočnoj Evropi u daljem toku berbe dovesti do blagog pada cena zamrznute jagode. I pored rata u Ukrajini, izveštaji iz ove zemlje govore da je obrađeno oko 10% više voćnjaka u odnosu na prošlu godinu i da se očekuje solidna berba. Poljski voćari, takođe, najavljuju rekordnu berbu jagodičastog voća i već sklapaju predugovore po znatno nižim cenama od prošlogodišnjih.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак Za 30% smanjen izvoz smrznute maline iz Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS) upozorila je da je izvoz zamrznute maline zbog efekata kovida i ukrajinske krize značajno opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021. godine, kada je izvezeno 7.930 tona, prenosi PKS.

Dodaje se da poređenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i 2022. godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina maline.

„Tokom prva dva meseca 2020. izvezeno je 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, a ove godine u istom periodu izvezeno je svega 11.180 tona“, precizira se u saopštenju.

Navodi se kako proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, kod potrošača probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije.

„Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta. Dodatni uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021. godine“, saopštava PKS.

Potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije proizvode

Ocenjuje se kako inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca, jer potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije proizvode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim se opredeljuju za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza.

„Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem. Istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30 odsto“, navodi se u saopštenju.

PKS prenosi da je nedavno istraživanje kompanije Nilsen IQ pokazalo da je prodaja zamrznutog voća u Velikoj Britaniji pala za 11 procenata u odnosu na prošlu godinu, s tim da je najveći pad zabeležen kod jagodičastog voća a najmanji kod egzotičnog.

„Uzrokom se smatra povećanje cena pomenutih proizvoda. Zamrznuta jagoda, čija je berba počela u nekim zemljama EU, poput Grčke i Španije je solidnog roda, sa cenama sličnim prošlogodišnjim. Predviđanja su da će manja prodaja svežeg voća u istočnoj Evropi u daljem toku berbe dovesti do blagog pada cena zamrznute jagode“, ocenjuje se u istraživanju Nilsena, prenosi PKS.

„I pored rata u Ukrajini, izveštaji iz ove zemlje govore da je obrađeno oko 10 odsto više voćnjaka u odnosu na prošlu godinu i da se očekuje solidna berba. Poljski voćari, takođe, najavljuju rekordnu berbu jagodičastog voća i već sklapaju predugovore po znatno nižim cenama od prošlogodišnjih“, navodi PKS.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Industrijski kupci malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekuje se akontna cena u rasponu od 600 do čak 800 dinara po kilogramu, što je istorijski maksimum. Malinari već kalkulišu i prave računicu, a mnogi od njih ovogodišnji rod ne žele da prepuste slučaju i već uveliko traže radnike za berbu tokom letnjih meseci.

Ipak, ono što baca senku na ove pozitivne vesti jeste mnogo manji prinos nego ranije.

„Suša je zaustavila rast mladih lastara, koji je trebalo da rađaju naredne godine, tako da u 2022. godini možemo očekivati mnogo manji rod. Upravo zbog te smanjene količine na tržištu cena će drastično skočiti. Potražnja za srpskim malinama je ogromna, jer je na evropskom i svetskom tržištu nema i sada se zaista sa pravom ovo voće može nazvati crvenim zlatom“, kazao je za Rinu predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Na teritoriji Srbije pod malinom je registrovana površina od 24.000 hektara, ali, prema rečima predsednika Asocijacije malinara, de fakto je pod malinom oko 14.000 hektara. Prinos na nacionlanom nivou u 2021. godini iznosio je 70.000 tona.
„Usled suše na brojnim parcelama u Srbiji prinos je umesto 150 ili 200 kilograma po aru, prosečno bio tek 40 kilograma. Rod je bio sjajan tamo gde su postojali uslovi navodnjavanja, pa smo dostigli tih 70.000 tona“, istakao je Radović.

Sa druge strane, veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.

Važno ulaganje

„Godina je bila dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nema je i zato je jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake, da obnove zasade i mehanizaciju“, rekao je za Rinu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Stručnjak iz oblasti malinarstva, dr Aleksandar Leposavić kaže da je ovaj proizvod konačno dostigao isplativu cenu, ali da treba pojačati marketing na svetskom tržištu.

„Dosta je urađeno u prethodnom periodu, da se poveća prepoznatljivost kod krajnjih kupaca. Srbija je sada prepoznata kao broj jedan po kvalitetu i to od vodećih proizvođača crvenog zlata u svetu“, zaključuje Leposavić.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se istorijski maksimum za otkupnu cenu maline се појављује прво на Biznis i Finansije.

Goran Rogić iz Užica na području sela Bioska i dalje obrađuje svoje zasade ukupne površine 1,5 hektara. Kako naglašava, prva berba bila je 2012. godine, najbolja sezona 2015, a jedna od najlošijih bila je pre dve godine kada je grad oštetio većinu zasada. Kaže da svake godine osigurava svoje malinjake od vremenskih nepogoda.

Još se ne zna visina otkupne cene malina za ovu godinu. Prošlogodišnja, od 180 dinara po kilogramu, nije bila dovoljna, jer je na samom pragu isplativosti. Ove godine se očekuje oko 200 dinara za kilogram sorte vilamet i 10 do 20 dinara više za hibridnu miker sortu.

Ako cena naftnih derivata i đubriva ostane nepromenjena, imaćemo uspešnu godinu za malinare, kaže Goran kome je taj sezonski posao izvor dodatnih prihoda.

Pored neizvesne otkupne cene, mnogim malinarima je problem da pronađu berače

Iako berba malina počinje krajem juna i početkom jula, na društvenim mrežama i u oglasima već sada se mogu videti ponude za taj posao.

U Goranovom domaćinstvu radnike plaćaju 60 dinara po kilogramu, prosečan berač tokom dana nabere oko 70 kilograma, što znači da dnevno može da se zaradi oko 4.000 dinara. I pored toga, Goran i njegova porodica prošle godine nisu mogli da nađu dovoljno radnika, pa je utisak da ljudi ne žele da se bave tim sezonskim poslom.

Kada je reč o potražnji naših malina, ona je već dugo godina veoma tražena na evropskom tržištu, a ukinuto je i testirnje na norovirus, što predstavlja olakšicu prilikom izvoza.

Naš sagovornik kaže da, prema njegovim informacijama, prošlogodišnjeg roda više nema u hladnjačama i to je za proizvođače još jedna dobra vest.

Prolećni radovi u malinjacima privode se kraju, većih problema u njihovom izvođenju tokom pandemije nije bilo, a kašnjenje sa prskanjem zasada je minimalno.

Površine pod malinom povećane 70 odsto za poslednjih pet godina

Ulaganja u maline su velika, kako u vremenu, tako i u novcu. Goran nam to potvrđuje objašnjavajući da su za nabavku traktora izdvojili oko 20.000 evra, a mašinu i priključke otplatili su prihodom od malina.

Protivgradnu mrežu još nemaju jer im za nju treba mnogo novca.

Postoje šanse da pokrenu spostvenu malu hladnjaču koju su dobili preko jednog međunarodnog projekta i sami nastupe na tržištu, bez posrednika u prodaji.

Međutim, ona već tri godine stoji neupotrebljena, jer je za njeno stavljanje u pogon potrebno više hiljada evra. Tu se, zaključuje, opet dolazi do priče o ceni „crvenog zlata“, kako se žargonski često zove jedan od naših najvećih izvoznih aduta u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Čeka se otkupna cena „crvenog zlata“, jedan od naših najvećih izvoznih aduta се појављује прво на Biznis i Finansije.