Prema nekim procenama, oko milion ljudi u Srbiji živi ili dodatno zarađuje od proizvodnje malina. U okolini Užica i Bajine Bašte, mnogi malinari su zapustili svoje malinjake jer smatraju da im se taj posao više ne isplati.
Goran Rogić iz Užica na području sela Bioska i dalje obrađuje svoje zasade ukupne površine 1,5 hektara. Kako naglašava, prva berba bila je 2012. godine, najbolja sezona 2015, a jedna od najlošijih bila je pre dve godine kada je grad oštetio većinu zasada. Kaže da svake godine osigurava svoje malinjake od vremenskih nepogoda.
Još se ne zna visina otkupne cene malina za ovu godinu. Prošlogodišnja, od 180 dinara po kilogramu, nije bila dovoljna, jer je na samom pragu isplativosti. Ove godine se očekuje oko 200 dinara za kilogram sorte vilamet i 10 do 20 dinara više za hibridnu miker sortu.
Ako cena naftnih derivata i đubriva ostane nepromenjena, imaćemo uspešnu godinu za malinare, kaže Goran kome je taj sezonski posao izvor dodatnih prihoda.
Pored neizvesne otkupne cene, mnogim malinarima je problem da pronađu berače
Iako berba malina počinje krajem juna i početkom jula, na društvenim mrežama i u oglasima već sada se mogu videti ponude za taj posao.
U Goranovom domaćinstvu radnike plaćaju 60 dinara po kilogramu, prosečan berač tokom dana nabere oko 70 kilograma, što znači da dnevno može da se zaradi oko 4.000 dinara. I pored toga, Goran i njegova porodica prošle godine nisu mogli da nađu dovoljno radnika, pa je utisak da ljudi ne žele da se bave tim sezonskim poslom.
Kada je reč o potražnji naših malina, ona je već dugo godina veoma tražena na evropskom tržištu, a ukinuto je i testirnje na norovirus, što predstavlja olakšicu prilikom izvoza.
Naš sagovornik kaže da, prema njegovim informacijama, prošlogodišnjeg roda više nema u hladnjačama i to je za proizvođače još jedna dobra vest.
Prolećni radovi u malinjacima privode se kraju, većih problema u njihovom izvođenju tokom pandemije nije bilo, a kašnjenje sa prskanjem zasada je minimalno.
Površine pod malinom povećane 70 odsto za poslednjih pet godina
Ulaganja u maline su velika, kako u vremenu, tako i u novcu. Goran nam to potvrđuje objašnjavajući da su za nabavku traktora izdvojili oko 20.000 evra, a mašinu i priključke otplatili su prihodom od malina.
Protivgradnu mrežu još nemaju jer im za nju treba mnogo novca.
Postoje šanse da pokrenu spostvenu malu hladnjaču koju su dobili preko jednog međunarodnog projekta i sami nastupe na tržištu, bez posrednika u prodaji.
Međutim, ona već tri godine stoji neupotrebljena, jer je za njeno stavljanje u pogon potrebno više hiljada evra. Tu se, zaključuje, opet dolazi do priče o ceni „crvenog zlata“, kako se žargonski često zove jedan od naših najvećih izvoznih aduta u oblasti poljoprivrede.
Izvor: Nova ekonomija