Usvojene mere za suzbijanje nasilja:

1. Brojčano će se ocenjivati vladanje od petog do osmog razreda u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta, a ocena iz vladanja će ulaziti u prosek.

2. Učeniku se odlaže ispisivanje iz srednje škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, do njegovog okončanja. Nakon toga, ukoliko učenik želi i dalje da se ispiše, škola je u obavezi da dozvoli ispisivanje i da u ispisnicu unese izrečenu vaspitno-disciplinska meru koja je za učenika izrečena tokom postupka.

3. S obzirom na to da je kao teža povreda obaveze učenika već definisana „upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja“, na predlog Ministarstva, a uz saglasnost članova radne grupe, usvojeno je da škole Opštim aktom mogu da urede upotrebu mobilnog telefona tokom nastave.

4. Vršiće se izmene Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog/srednje obrazovanja i vaspitanja u cilju povećanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama. Predlog Ministarstva za broj izvršilaca u osnovnim školama (po 3 odeljenja manje):

– umesto od 8 do 23 odeljenja – predlaženo od 8 do 20 odeljenja – 1 izvršilac na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 24 do 31 odeljenja – predlaženo od 21 do 28 odeljenja – 1,5 izvršilaca na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 32 do 39 odeljenja predlaženo od 28 do 36 odeljenja – 2 izvršioca na poslovima stručnog saradnika itd.

Kako saznajemo, ministar prosvete, kao i članovi radne grupe su se složili da je potrebno povećati broj stručnih saradnika. Ružić je istakao da je neophodno uraditi analizu stanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama, finansijsku projekciju efekata, a zatim i pribaviti saglasnost/odobrenje Ministarstva finansija, sa čime su se saglasili i članovi Radne grupe. Svi članovi Radne grupe su se složili da bi povećanje broja stručnih saradnika bila veoma značana mera u cilju prevencije nasilja, tom prilokom bi prioritet imali stručni saradnici koji u školama nemaju punu radnu normu. Takođe, pomenuto je da su školama pored psihologa i pedagoga potrebi i specijalni pedagozi, socijalni radnici, pre svega srednjim školama.

5. Povećanje nadoknade za rad odeljenjskih starešina od 4 % poveća na 7 %, uz izradu Pravilnika/Uputstva o radu odeljenjskih starešina. Istaknuto je da bi bilo značajno podržati značaj uloge odeljenjskog starešine i kroz donošenje Pravilnika/Uputstva o radu odeljenskih starešina. Naznačeno je da će uvećanje koeficijenta za obračun i isplatu plate za odeljenskog starešinu zahtevati izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i da je potrebno uraditi finansijske efekte.

6. Povećanje postojećih novčanih kazni za roditelje. Postignuta je saglasnost da se poveća samo donja granica novčane kazne za roditelje. Novčanom kaznom od 10. 000 umesto dosadašnjih 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. ovog zakona što predstavlja neopravdane izostanke učenika, upotrebu mobilnog telefona. prevare u ocenjivanju i za unošenje oružja i pirotehnike. Novčanom kaznom od 40.000, umesto dosadašnjih 30.000 do 100.000 hiljada dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. ovog zakona odnosno fizičko, psihičko, digitalno, seksualno i drugo nasilje.

7. Potpisaće se novi memorandumi/revidiraće se stručna uputstava o saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji, Ministarstvom zdravlja i Ministarstvo pravde, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Svi članovi radne grupe su istakli značaj i neophodnost intersektorske saradnje kada je ova složena tema u pitanju.

8. Usvojene su predložene izmene Pravilnika o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, a koje se odnose:

– na veću učestalost i dužinu realizacije društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u školama – (umesto da se aktivnosti realizuju 2 do 3 puta nedeljno, realizovaće se 3 do 4 puta nedeljno) i vreme realizacije aktivnosti (umesto 15-45 minuta, aktivnosti će se realizovati u periodu od 30 do 60 minuta),

– takođe, usvojeno je da se društveno-koristan, odnosno humanitarni rad ostvaruje u prostorijama škole pod nadzorom nastavnika, roditelja, direktora, odnosno stručnog saradnika ili van prostorija škole u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad, kao i da nijedna odabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ne sme osobu koja je bila izložena nasilju, bilo da je reč o učeniku ili zaposlenom, izložiti mogućnosti nove viktimizacije.

Stav zaposlenih u Ministarstvu je bio da se aktivnosti društveno-korisnog rada ne mogu realizovati bez prisustva nastavnika, sa čim su se saglasili svi članovi Radne grupe. Šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, Snežana Vuković je napomenula da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika revidirati i primeri aktivnosti društvno- humanitarnog rada za teže povrede i povrede zabrane.

9. Usvojena je i jedna od ključnih izmena Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koja će se odnosi na to da za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu u roku od 24 sata putem digitalne nacionalne platforme „Čuvam te“
sa prvim informacijama o događaju, a u roku od 48 sati sa potpunim informacijama i zaključcima sa sastanka tima.

Takođe, ustanova putem nacionalne platforme ažurira informacije o postupanju do zatvaranja predmeta, odnosno preduzimanja svih potrebnih mera i njihove evaluacije.

Zaposleni u Ministrstvu su istakli da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika, izmeniti i delovi Pravilnika koji se odnosite na planiranje preventivnih aktivnosti, uz isticanje značaja stručnog usavršavanja iz oblasti zaštite od nasilja za sve zaposlene toko svake školske godine.

Takođe, preciziraće se uloge Tima za zaštitu, kao i procedure postupanja u situacijama drugig i trećeg nivoa nasilja, nasilja koje se dogodilo izvan ustanove (kada deca nisu u svojstvu učenika) kao i postupanje u situacijama zloupotrbe mobilnih telefona prema drugim učenicima i prema zaposlenim. Biće pojašnjena uloga Nacionalne platforme „Čuvam te“ u evidentiranju prvog i drugog nivoa nasilja.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koje su nove mere donete u borbi protiv nasilja u školi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U Italiju, Grčku, Crnu Goru, Sloveniju, Albaniju, Tursku, Bugarsku i Hrvatsku naši turisti mogu da uđu bez ikakvih ograničenja, dok su im za Španiju i Tunis neophodne kovid potvrde“, kaže Seničić za N1 i dodaje da kovid potvrda za vakcinisane treba da sadrži dve doze vakcine od kojih nije prošlo više od devet meseci, a kada se radi o trećoj dozi, nema vremenskog ograničenja. Nevakcinisani treba da imaju potvrdu da su preležali bolest, odnosno da je to uneto u sertifikat, ili negativni PCR ili antigenski test, urađen u referentnoj laboratoriji.

Neke mere zadržane u Italiji i Grčkoj

Navodi da su neke mere zadržane u Italiji i Grčkoj, poput nošenja maske u zatvorenom prostoru, ali dodaje da kontrole nisu rigorozne, te se slabo poštuje.

Podseća da građani Srbije sa ličnom kartom mogu da uđu u zemlje u okruženju, kao što su BiH, Severna Makedonija i Crna Gora, a od skora i u Tursku, ali samo sa biometrijskom ličnom kartom.

Kada se radi o Crnoj Gori, navodi da su do pre godinu i po dana deca, u pratnji roditelja, mogla u tu zemlju da uđu i sa đačkom knjižicom ili krštenicom, ali da od ove godine moraju da imaju svoj pasoš.

Ako se u Tursku putuje avionom, onda se bez problema u nju može ući sa ličnom kartom, ali ako se ide automobilom ili autobusom, svakako je potrebno poneti pasoš, zbog prolaza kroz druge zemlje.

Na pitanje da li ima većih otkaza aranžmana, zbog rasta cene goriva što uzrokuje doplate, kaže da nema.

„Više o tome pričaju tobožnji zaštitnici potrošača nego što to sami putnici pominju, jer ovo ne zavisi ni od njih ni od nas, već od okolnosti u kojima živimo, i ljudi su toga svesni“, navodi Seničić.

Kada se o cenama na turističkim destinacijama radi, kaže da su skočile svuda, jer je inflacija u Evropi velika – od osam do 15 odsto. Ukazuje da, međutim, poskupljenja nisu veća od 10 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li će se mere vratiti zbog porasta broja zaraženih od korone? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podrška će se odnosi na proizvođače registrovane za obavljanje delatnosti mlinarstva na dan 15. novembra 2021. godine, a koji su isporučivali brašno u pakovanjima do pet kilograma (uključujući i pet kilograma) tipa T-400 glatko i T -500, navedeno je na sajtu Vlade.

Na taj način biće održan dosadašnji obim proizvodnje brašna i sprečen potencijalni poremećaj na tržištu koji bi mogao da dovede do nestašice, dodaje se.

Na sednici je, takođe, izmenjena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom se, u cilju olakšanog izvoza te vrste proizvoda, sada uvodi kvantitativno ograničenje izvoza na tromesečnom nivou, umesto na mesečnom, kako je do sada bilo predviđeno.

– Ova mera doneta je u cilju sprečavanja nestašice tih proizvoda – zaključuje se.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada donela Uredbu o podršci proizvođačima brašna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građanima treba da bude jasno da za nove mere nema nekih sklonjenih para i da za dodatnu miljardu evra mi moramo da se zadužimo na finansijskom tržištu u Londonu, rekao je Petrović i objasnio da, pored te jedne milijarde, moramo da se zadužimo i za milijardu i po evra, koliko je planirano budžetom za 2021.godinu.

„Mi nemamo pare iz kojih možemo da trošimo, ove godine ćemo se zadužiti ukupno dodatnih 2,5 milijardi evra“, naglasio je Petrović.

Skrenuo je pažnju da se u najavljenom novom antikriznom paketu mera nalaze dva velika „bloka“ od po 450 miliona evra, od kojih je jedan davanje građanima i penzionerima, a drugi davanje privredi, a da nijedno od njih nije selektivno.

„Novac dobijaju svi, a ne oni kojima je potrebno“, rekao je Petrović i naglasio da Fiskalni savet brine o tome jer „ako neselektivno delite znatno više para dajete“.

Na opasku da premijerka Srbije ističe da je nemoguća selektivna pomoć građanima, jer nemamo socijalne karte, Petrović je odgovorio da je tačno pre tri godine tadašnji ministar rada (Zoran) Đorđević na Kopaonik biznis forumu istakao da se upravo radi na socijalnim kartama za šta postoji donacija jedne skandinavske zemlje.

„Očekivalo se da to bude brzo gotovo, evo, prošle su tri godine od tada. Znate, nije nuklearna fizika napraviti socijalne karte“, poručio je Petrović.

Dodao je da bi svejedno mogli da se primene neki kriterijumi prilikom isplate, pa da pomoć dobiju samo penzioneri sa penzijama ispod proseka, a oni iznad nešto malo manje,ili da novac dobiju nezaposleni i svi koji imaju prihode ispod minimuma i povremeno rade.

Foto: Pixabay

Чланак Sledi novo zaduživanje od ukupno 2,5 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najavljene mere državne pomoći u ovoj godini isplatom polovine dve ili tri minimalne zarade nije odgovarajuća pomoć privredi u vreme pandemije, ocenio je danas predsednik Upravnog odbora Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ Predrag Mitrović.

„Najavljene mere pomoći nisu adekvatne krizi i očuvanju domaćih privrednika“, rekao je Mitrović za Betu.

Svi ćemo motati kablove kod stranih investitora

Mitrović je ocenio da država treba da bude partner privrednicima i da bi trebalo da razgovara sa njima koja vrsta pomoći je potrebna, umesto što je sama određuje.

„Premijerka bi trebalo da nas pita kakva vrsta pomoći, je potrebna privredi jer ako nam ne pomognu preduzeća će se gasiti i svi ćemo ‘motati’ kablove kod stranih investitora“, rekao je Mitrović.

Dodao je da je malim privrednicima pre svega neophodno da se otpišu porezi i doprinosi na zarade koji su prošle godine odloženi i stižu za plaćanje ovog meseca.

Do kada će se povećavati takse?

Mitrović je rekao i da je neshvatljivo da država ništa ne čini da ukine akontaciono plaćanje poreza na dobit firmi za prošlu godinu u situaciji kada zbog bolesti kovid-19 i ograničenog kretanja više nisu radili nego što su radili.

Pomoć koju je država dodelila privrednicima prošle godine u obliku minimalca za radnike nije, prema njegovim rečima, imala velikog efekta na same firme jer je poslodavcima ostao teret dažbina.

Umesto da se u krizi velikih razmera, kako je rekao, smanjuju fiskalna opterećenja i razne takse, one se povećavaju, a pomoć je imala za cilj samo da zadrži nivo zapislenosti i prisili poslodavce da ne otpuštaju radnike.

„Prošle godine u sred krize dobili smo rešenja da platimo ekološku taksu od 5.000 dinara do dva miliona, pri tome smo na crnoj listi banaka i ne možemo da dobijemo kredit“, rekao je Mitrović.

Skoro ceo iznos subvencija namenjen strancima

Dodao je da su „veliki trgovinski lanci u privilegovanom položaju jer mogu da rade u dužem vremenskom intervalu sa objašnjenjem da prodaju hranu, a uvlačili su u radnje drugu robu kao što su automobilske gume“.

Država, prema njegovim rečima, „mora da se oslanja pre svega na domaću privredu koju ‘cedi’ dažbinama kao suvu drenovinu“.

„U budžetu za 2021. godinu od predviđenih subvencija skoro 94 odsto sredstava namenjeno je strancima, a samo šest odsto domaćoj privredi“, rekao je Mitrović.

Bez posla će ostati oko 200.000 ljudi

Pojedini sektori u privredi su, kako je rekao potpuno devastirani i firme će se gasiti, a prema grubim procenama u 2021. godini bez posla će ostati oko 200.000 ljudi.

„To ljudi će otići na tržište rada i postaće teret državi koja će izgubiti prihode po osnovu poreza i doprinosa“, rekao je Mitrović. Ocenio je da je neprihvatljivo da država u najvećoj krizi traži da naplati porez od frilensera.

„Država je kriva što nije na vreme naplatila porez od tih ljudi koji su honorarno angažovani. Ne može sada da traži da naplati tu dažbinu za nekoliko godina unazad. To će naterati ljude da napuste ovu zemlju“, rekao je Mitrović.

Izvor: Beta

Foto: Bru-nO, Pixabay

Чланак Privrednici: Najavljena državna pomoć nije primerena krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Imajući u vidu složenost uticaja okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 na građane i privredu, Narodna banka Srbije utvrdila da postoji prostor za preduzimanje dodatnih mera koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika koji se suočavaju sa teškoćama usled pandemije kovida 19 i odgovorno upravljanje kreditnim rizikom banaka i davaoca finansijskog lizinga u trenutnim okolnostima, navedeno je u saopštenju.

NBS ovim odlukama propisuje mere i aktivnosti koje su banke i davaoci finansijskog lizinga dužni da primene u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, što podrazumeva blagovremeno identifikovanje potencijalnih poteškoća kod dužnika i preduzimanje odgovarajućih koraka.

Upravo iz tog razloga, NBS propisuje im obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku i privrednom društvu), koji usled okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema banci ili davaocu finansijskog lizinga, odnosno koji može imati teškoće u izmirivanju tih obaveza, na njegov zahtev, odobri olakšicu u otplati obaveza.

Ko ima olakšice?

NBS je procenila da potrebu za olakšicama imaju posebno nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10% ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40% tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od najmanje 15% u odnosu na 2019. godinu ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19.

Takođe pravo na navedene olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje. Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.

Odobravanje grejs perioda od 6 meseci

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

Drugi kreditni proizvodi ‒ kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu pri čemu se period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu.

„Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)“, navedeno je.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine

U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22.12.2020. godine na svojoj internet-prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.
Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, s tim da dužnicma savetujemo da zbog trenutne epidemiološke situacije prednost daju elektronskom načinu komunikacije.

Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga, dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, s dužnom pažnjom pratiti uticaj izmenjenih okolnosti na sve relevantne tržišne učesnike i odgovorno preduzimati korake iz svoje nadležnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što je preduslov za očuvanje i unapređenje privrednog rasta u celini, saopšteno je.

Чланак NBS donela nove mere koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) zajedno sa Privrednom komorom Srbije (PKS), uputila je Vladi Srbije predlog da se obezbedi pet mera za pomoć privredi. Cilj je da se u novom talasu pandemije i produžene ekonomske krize istovremeno zaštiti zdravlje stanovništva, ali i spreči kolaps domaće privrede.

Najugroženiji ugostitelji i manje firme

Prva mera se odnosi na smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10 odsto. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.
Drugi predlog je odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.

Treća mera je obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou.

Četvrto, predlaže se nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda.

Na kraju, peta mera se odnosi na nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog, a koja iznosi najviše do 50% zarade, u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.

Bez privredne podrške nema ni ulaganja u zdravstveni sistem

Komentarišući iznete predloge, Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije ističe da je njihov glavni cilj uspostavljanje ravnoteže između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanja ekonomije. „Očuvanje privrede je preduslov da, između ostalog, obezbedimo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Drobnjaković.

Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Kovid-om 19, kao što i radi od marta od ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta, navodi se u saopštenju

Чланак Pet mera za podršku domaćoj privredi u nastavku krize се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ocenjuju da su mere dobro osmišljene, i na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i olakšanje otplate obaveza po osnovu kredita“, dodaje se u saopštenju.

U Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs

Navodi se i da je Odbor MMF-a konstatovao da je u Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs i da je fiskalni paket koji je donet kao odgovor na krizu jedan je od najvećih u regionu, i da pruža potrebnu podršku domaćinstvima, preduzećima i zdravstvenom sistemu.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa očekivana i dodala da je tokom jula Misija MMF-a ocenila da je NBS kroz svoje reakcije nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.

Odbor MMF-a projektuje da će u uslovima globalnog šoka koji je snažno uticao na eksternu tražnju i uslovio poremećaje u globalnim i regionalnim lancima snabdevanja, stopa realnog rasta BDP-a Srbije biti na nivou od minus tri odsto u 2020. godini.

Očekuje se snažan privredni rast Srbije od 6 odsto u 2021. i 2022. godini

„Uprkos tome što su u junu u odnosu na april i dodatno smanjili projekcije rasta za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju upravo zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu. Nakon toga, u uslovima već započetog ekonomskog oporavka, očekuju snažan privredni rast Srbije od 6 odsto u 2021. i 2022. godini, što je jedan od najbržih oporavaka, kao i održiv rast od minimum 4 odsto u srednjem roku.

Odbor MMF-a očekuje i da će inflacija u Srbiji ostati pod kontrolom Narodne banke Srbije i u 2020. godini i u srednjem roku. Za ovu godinu projektuju prosečnu inflaciju na nivou od 1,5 odsto, a nakon toga projektuju njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku.

Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremen karakter mera fiskalne politike u ovoj godini, prema oceni MMF-a, fiskalni deficit bi već u 2021. godini trebalo da bude na nivou od oko 2 odsto odstorati na silaznu putanju, pri čemu MMF projektuje da će i u ovoj, kriznoj godini, njegovo učešće ostati ispod 60 odsto BDP-a.

MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini

Odbor MMF-a procenjuje i da će Srbija nastaviti sa dobrom politikom rasta javnih investicija i u 2021. godini, za koje očekuju da u periodu od 2021. godine budu na nivou iznad 5 odsto BDP-a.

„S obzirom na veliku neizvesnost u vezi sa ekonomskim izgledima na globalnom nivou, preporuka MMF-a svim zemljama jeste da pažnju usmere i na praćenje fiskalnih rizika, kao i na razmatranje mera za vanredne situacije“, navodi se u saopštenju.

MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini, da će zatim nastaviti da se postepeno smanjuje u srednjem roku, i da će zadržati potpunu pokrivenost neto prilivom stranih direktnih investicija.

Guverner Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju dosta dobar, da projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu, uz nisku inflaciju, dobre javne finansije i poverenje investitora koje se ogleda i kroz visoke prilive stranih direktnih investicija. Za ovu godinu guverner smatra da će privredni rast Srbije biti i bolji od ocena MMF-a, o čemu se i tokom junskih i julskih sastanaka sa Misijom MMF-a detaljno razgovaralo.

Instrument za koordinaciju politike odobren (PCI) je Republici Srbiji u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.

Ekonomski program Srbije koji je MMF podržao svojim Instrumentom ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i dalji rast životnog standarda naših građana.)

Чланак MMF: mere su bile snažne, pravovremene i sveobuhvatne се појављује прво на Biznis i Finansije.

MERE je pridružnica ruske „Torgservis“ grupe, osnovane 2009. godine, koja trenutno posluje na više od 800 lokacija širom Rusije pod brendom „Svetofor“ i treći je po veličini lanac iza trgovačkih kompanija X5 i „Magnit“.

„Do sada smo otvorili 1.500 diskont marketa i poslujemo u 10 zemalja. Došlo je vreme da proširimo svoje poslovanje i na srpsko tržište sa bar 100 marketa i prosečnom površinom od oko 1.000 kvadrata“, istakli su iz filijale ruske kompanije u Srbiji.

Kako je navedeno, planiraju da rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačkom maržom. Ističu da će njihove cene biti 20 odsto niže od prosečnih.

MERE je ulaskom na nemačko tržište bio prinuđen da zbog velike potražnje i nestašice robe na zalihama privremeno zatvori svoje prodavnice.

U regionu kompanija poseduje diskont markete u Rumuniji, a u ponudi ruskog diskontera prisutni su i neki srpski proizvodi.

Kompanija planira da, pored Srbije, poslovanje proširi i na tržište Grčke.

Diskonti MERE prostiru se na površinama od 800 do 1.200 kvadrata i nude od 1.500 do 2.000 raznovrsnih artikala, navodi portal „Retail Serbia“.

Izvor: RTS

Foto: igorovsyannykov, Pixabay

Чланак Ruski trgovački lanac najavljuje dolazak u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

60 odsto minimalca

Vučić: Daćemo u naredna dva meseca, jul i avgust, za hrabre preduzetnike, mikropreduzeća, mala preduzeća, srednja preduzeća, daćemo po 60 odsto minimalca za sve njihove radnike.

Ne zato što nisu radili. Radili su! Hoćemo dodatno finansijski da pomognemo. Od frizera, obućara, do ljudi konimajj svoje privatne kompanije za proizvodnju nameštaja. To je najšira mera, fantastična mera, velika mera!

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa

Vučić: Najmanje još jedan mesec ćemo odložiti plaćanje poreza i doprinosa. Pokušaćemo i još jedan mesec, ali ne mogu da obećam. To je važno za ugostitelje i turističke agencije.

Projekat “Moja prva plata”

Vučić: Posebno ćemo da finansiramo za novozapošljavanje srednjoškolca jednog, 9 meseci mi plaćamo 20.000 dinara. Za zapošljavanje jednog srednjoškolca za prvu platu. A za zapošljavanje fakultetski obrazovanog ili sa višom školom 24.000 dinara.

Moratorijum na otplatu kredita

Vučić: Razgovaraću sa Jorgovankom (Tabaković, guvernerkom NBS) i ona će izaći u naredna dva dana sa dodatnom merom moratorijuma na plaćanje kredita kako za pojedince, tako i za preduzeća. Bar na još dva meseca.

Izvor: Blic

Чланак Nove mere za pomoć privredi се појављује прво на Biznis i Finansije.