U centru prestonice, u Lominoj 7, prekoputa pijace Zeleni venac, otvoreno je javno kupatilo za migrante i građane, koji nemaju uslove za održavanje lične higijene.

Kako za „Novosti“ kaže jedan od zaposlenih, poreklom iz Brazila, usluga će biti potpuno besplatna, a zbog pandemije virusa korona i mogućih gužvi, potrebno je zakazivanje unapred.
Reporteri „Novosti“ obišli su juče novootvoreni objekat u sklopu tržnog centra i zatekli nekoliko grupa migranata ispred ulaza. Svako od njih posedovao je papirić, na kom je pisalo zakazano vreme i koji je „ulaznica“ za objekat u Lominoj.

Prostor za 50 do 80 ljudi

Osim našeg sagovornika, koji se predstavio kao Brazilac, u lokalu se nalazilo još nekoliko osoba.
Ovde će dnevno moći da se istušira 50 do 80 ljudi, zavisi koliko njih se prijavi za ovu uslugu“, kaže zaposleni. „U četvrtak smo imali 30 korisnika, dok je juče taj broj bio još veći. Ovde se može dobiti šampon za kosu i telo, kao i peškiri koji se odmah posle korišćenja peru“.

Glavni organizator iz SAD

Prema njegovim rečima, objekat su otvorili „humani ljudi“, a glavni organizator se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama. Naš sagovornik, koji ne zna srpski i sa kojim smo razgovarali na engleskom, dao nam je broj telefona svog „gazde“, ali on nam se nije javio.
Iako se objekat tek otvorio, na vratima i staklu objekta mogu se videti razne lične poruke migranata ispisane na engleskom jeziku.

Nepoznati donator

Ko je vlasnik lokala koji je izdat za ovu namenu, juče nismo uspeli da saznamo. U sklopu Tržnog centra, gde je sada otvoreno javno kupatilo, prethodne tri godine nalazio se frizerski salon. Komšije kažu da su novi zakupci došli „neprimetno“, ali niko nije želeo da kaže ko je vlasnik ovog prostora.
Iz Opštine Savski venac, na čijoj teritoriji se nalazi tržni centar, takođe niko nije odgovorio na naše pozive.
Inače, javni toaleti u centru grada, kako je naš list nedavno izveštavao, i dalje su zatvoreni za korisnike zbog pandemije korone.
Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Kupatilo za migrante i siromašne Beograđane, ne zna se donator се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plan pod imenom “Obavezni mehanizam solidarnosti” je, kako navodi BBC, rešenje na kojem je insistirala Nemačka. Njegova najupečatljivija stavka je plaćanje državama po broju osoba koje će prihvatiti, i to 10.000 evra po odrasloj osobi i 12.000 evra po detetu. Predviđene su i sankcije za one koje ne žele da poštuju nova pravila, u vidu sudskih postupaka protiv njih ali i finansijskih kazni.

EU izražava nadu da će se sve njene članice obavezati da zajedno podele teret migrantske krize.

Međutim, unapred se očekuje veliko protivljenje ovom planu i to ne samo od strane Poljske i Mađarske, koje vode neskrivenu antiimigracionu politiku, već i od Austrije čiji premijer je oštro kritikovao “prisiljavanje EU zemalja” da prihvataju izbegle iz ratom i siromaštvom zahvaćenih zemalja, ali i generalno “diktat moćnih ekonomija” koje manjim državama nameću nove troškove, ili, u ovom slučaju, obaveze.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак EU predlaže da države po migrantu dobijaju 10.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovako senzacionalistički uvod ipak ne objašnjava kako je buknula prva varnica. To se zapravo desilo na protestu pokrenutom posle zabrane pristupa jedinom mestu na kojem je bilo moguće podići novac.

Naime, zbog širenja korone unutar ovog objekta migrantima iz kampa Morija zabranjen je izlazak napolje, pa čak i do jedinog bankomata koji im je bio u blizini. Oni su se i pre toga žalili na loše životne uslove, posebno kada su u pitanju redukovane porcije hrane za koje su satima čekali u redovima. Zato im je ušteđevina i pomoć koju im uplaćuju rođaci bila od velikog značaja – kako bi kupili osnovne potrepštine. Međutim, više nisu imali gde da podignu taj novac.

Prema svedočenju nekih od stanovnika ovog kampa, odjednom su se našli u još većoj oskudici od one na koju su navikli. Nedostajali su im hrana, sredstva za ličnu higijenu, pa čak i mleko i pelene za bebe.

Stanovnici ovog kampa otpočeli su protest kako bi primorali lokalne vlasti da im omoguće pristup novcu ili bar poboljšaju sledovanja hrane. Neki od njih, koji su već godinama u tom kampu, želeli su i da izvrše pritisak da se pitanje njihovog boravišta malo brže reši.

Međutim, nekolicina mladih je tokom protesta počela da pali vatru koja je potom buknula i raširila se po čitavom mestu. Požar se lako proširio zahvaljujući obližnjim mstablima masline, ali i mnoštvu plastičnih šatora. Tako je, za samo jednu noć, skoro 12.000 izbeglica ostalo bez smeštaja.

Izvor: Biznis insajder

Foto: skeeze, Pixabay

Чланак Požar u izbegličkom kampu buknuo zbog zabrane pristupa bankomatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom pandemije korona virusa konačno su “uvezeni” radnici na evropskim poljoprivrednim plantažama postali vidljivi. Šta više, oni sada važe za “esencijalnu radnu snagu”. Međutim, šest decenija unazad, o njima se malo govorilo, a još manje pisalo.

Prema istraživanju Euronjuza, na njih ni zakonodavstvo EU nije mnogo obraćalo pažnju. Zato su oni ostajali bez zaštite kakvu bi trebalo da im pruži dobra primena zakona iz oblasti radnog prava. Prema rečima Danijela Frojnda, doskorašnjeg parlamentarca Evropskog parlementa, čak i neke životinje su bile bolje zaštićene zakonima od radnika koji iz siromašnih zemalja dolaze u EU da beru voće i povrće, i brinu o zasadima.

Migranti koji se u Uniji bave poljoprivrednim poslovima naime ne dobijaju naknadu za prekovremeni rad, nemaju dobre uslove stanovanja, a često toliko naporno rade da uništavaju sopstveno zdravlje. Oni su podložni verbalnim, fizičkim pa čak i seksualnim zloupotrebama.

Ako je nešto pozitivno učinila u Eropi, korona-kriza je bar rasvetlila njihov položaj. Sada, kada ih nema dovoljno da bi poljoprivreda normalno funkcionisala, jasno je da su oni neophodni za proizvodnju hrane u EU i da se njihovi uslovi rada moraju poboljšati.

Loši primeri

Uslovi u kojima ovi ljudi rade i žive su, blago rečeno, katastrofalni.

U Španiji migranti koji su ujedno i sezonski radnici, žive u kolibama napravljenim od starih plastenika zakrpljenih kartonom, bez struje, vode i bilo kakvih sanitarnih uslova. Često spavaju na starim dušecima na podu. Očekivano, ne dobijaju ni zaštitnu opremu kao što su maske za lice i rukavice. Žive pod konstantnim pritiskom da moraju sakupiti što više voća, jer ako ne ispune normu – bivaju kažnjeni. A kazna podrazumeva dva-tri neradna dana, odnosno gubitak prihoda, koji im je preko potreban jer ga šalju svojim porodicama.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja. U ovoj zemlji poljoprivrednici dobijaju više podsticajnih sredstava nego bilo gde druge u EU, a opet ne obezbeđuju svi dobre radne uslove sezoncima. Na pojedinim farmama, poput Larrère, oni žive u veoma lošim uslovima. Po četrdesetoro senzonskih radnika je nagurano u jednu kuću, za koju još, od svojih malih plata, plaćaju i najam. Na sve to, nisu im obezbeđeni ni posteljina ni jastuci. Ova praksa krši francuski zakon koji se bavi zaštitom prava sezonskih radnika, međutim, čini se da malo ko mari za to.

U Nemačkoj, s druge strane, novine pišu o lošoj situaciji u klanicama u kojima rade migranti iz siromašnih evropskih zemalja. Oni nisu adekvatno zaštićeni pa je ova grana privrede poznata po velikom broju zaraženih korona virusom.

Unapređenje regulative

Upravo zbog ovih, i mnoštva sličnih negativnih primera, Evropski parlament je krajem juna usvojio rezoluciju kojom bi trebalo bolje da se regulišu položaj i zaštita sezonskih i radnika migranata. Pre pandemije, o njima se veoma malo govorilo. Sada se međutim menja regulativa ali i pojačava inspekcijski nadzor. Evropska komisija izdala je i smernice kako bi njene članice trebalo da obezbeđuju poštovanje prava na zdravstveno i socijalno osiguranje ovih radnika.

Ovaj potez je pak došao u trenutku kada se već oseća deficit radne snage u poljoprivredi.

Foto: lenanicholson, Pixabay

Чланак EU mora da unapredi položaj sezonskih radnika iz siromašnih zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.