• Dok pripadnici generacije Z i milenijalci preispituju ulogu rada u svom životu, ravnoteža između posla i privatnog života ostaje glavni prioritet a fleksibilni režim rada, uključujući poslove sa nepunim radnim vremenom, sve je popularniji.

• Pripadnici generacije Z i milenijalci navode životne troškove kao svoju glavnu društvenu brigu, a više od polovine ispitanika kaže da žive od plate do plate.

• Nivo stresa i anksioznosti i dalje je visok, izazvan finansijskim i ekološkim problemima, kao i pritiscima na radnom mestu.

• Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da im poslodavci pomognu da se pripreme za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika.

Deloitte -ovo “Istraživanje o milenijalcima i generaciji Z za 2023. godinu” govori o tome na koji način su dramatični događaji u poslednje tri godine oblikovali živote i stavove ispitanika. Istraživanje pokazuje kako su se menjala iskustva pripadnika generacije Z i milenijalaca na radnom mestu i otkriva da, iako je očigledno ostavila značajne negativne posledice, pandemija COVID-19 takođe je dovela do nekih pozitivnih trendova na radnom mestu.

Zabrinuti za svoju budućnost

Istraživanje osvetljava napredak koji su, kako ove generacije smatraju, postigli njihovi poslodavci, na čemu još treba raditi i gde bi moglo da dođe do potencijalnih teškoća. Takođe istražuje kako pripadnici generacije Z i milenijalci nastavljaju da donose odluke o načinu života i karijeri na osnovu svojih vrednosti.

U svom dvanaestom izdanju, istraživanje je prikupilo stavove više od 22.000 ispitanika, iz generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje. Njihovi odgovori otkrivaju da su, iako priznaju da je došlo do nekih pozitivnih promena, i dalje veoma zabrinuti za svoju budućnost. U izveštaju se naglašava stalna zabrinutost u pogledu ličnog finansijskog stanja, klimatskih promena i mentalnog zdravlja, i ispituje se promena odnosa pripadnika ovih generacija prema radu.

Pripadnici generacije Z i milenijalci priznaju da je došlo do napretka na radnom mestu, ali traže veći stepen fleksibilnosti i ravnotežu između posla i privatnog života

Pripadnici generacije Z i milenijalci su svedoci da poslodavci ostvaruju napredak u nekim ključnim oblastima u odnosu na period od pre pandemije. Približno trećina ispitanika sa punim ili delimičnim radnim vremenom tvrde da su veoma zadovoljni svojim radnim/životnim bilansom, dok je 2019. godine takav odgovor dao samo jedan od pet ispitanika, a zadovoljstvo fleksibilnošću na poslu, zajedno sa različitostima, ravnotežom i inkluzijom (DEI) takođe je poraslo.

Balans između posla i privatnog života

Pandemija je podstakla preispitivanje uloga koje rad ima u njihovom životu. Dok skoro polovina pripadnika generacije Z i većina milenijalaca kažu da im je posao i dalje glavni faktor identiteta, u centru pažnje im je balans između posla i privatnog života – glavno svojstvo koje cene kod svojih vršnjaka i glavno pitanje koje razmatraju prilikom izbora poslodavca.

Pripadnici generacije Z i milenijalci žele fleksibilnost i u pogledu mesta rada i radnog vremena. Mnogi ispitanici rade na daljinu ili u hibridnom režimu rada, a to je korist koju veoma cene. U međuvremenu, fleksibilni radni aranžmani, koji nude čitav niz struktura radnog vremena koje se menjaju kada se posao završi, odnosno broj radnih sati, sve su veći prioritet.

Životni troškovi i dalje su glavna briga

Pripadnici generacije Z i milenijalci bi voleli da njihovi poslodavci ponude bolje mogućnosti za napredovanje zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, generalno više poslova sa nepunim radnim vremenom, kao i mogućnost fleksibilnijeg radnog vremena za zaposlene sa punim radnim vremenom (npr. zgusnute četvorodnevne radne nedelje).

Iako priznaju napredak koji su poslodavci postigli poslednjih godina, ispitanici smatraju da tu još ima šta da se uradi. I brinu da će se taj zamajac zaustaviti dok se preduzeća ne obračunaju sa spoljnim izazovima kao što su ekonomska neizvesnost i uticaji rata u Ukrajini.

Životni troškovi i dalje su glavna briga, a ekonomska neizvesnost remeti sposobnost ispitanika da planiraju svoju budućnost

Otprilike šest od 10 pripadnika generacije Z i dve trećine milenijalaca mišljenja su da će se ekonomija pogoršati ili ostati na istom nivou u njihovoj zemlji u narednih godinu dana. Među njima, mnogi misle da će zbog toga biti teže ili nemoguće tražiti povišicu ili unapređenje, dobiti novi posao ili tražiti veću fleksibilnost na poslu. Njihove ekonomske brige takođe utiču na njihovu sposobnost da planiraju svoju budućnost na ličnom nivou, a mnogi kažu da će biti teže ili nemoguće kupiti stan/kuću ili zasnovati porodicu.

Životni troškovi kao glavna društvena briga

Pripadnici generacije Z i milenijalci i dalje navode životne troškove kao svoju glavnu društvenu brigu, pre nezaposlenosti i klimatskih promena. Više od polovine pripadnika generacije Z (51%) i milenijalaca (52%) kažu da žive od plate do plate (što je pet procenta više u odnosu na 2022. godinu).

Uprkos njihovim željama za boljom radnom/životnom ravnotežom i mogućnosti da smanje radno vreme, mnogi pripadnici generacije Z (46%) i milenijalci (37%) angažovali su se na još jednom poslu sa nepunim ili punim radnim vremenom pored svog primarnog posla da bi sastavili kraj sa krajem.

Najbolji sporedni poslovi odnose se na prodaju proizvoda ili usluga na internetu, bavljenje kratkoročnim honorarnim poslovima kao što su dostava hrane ili aplikacije za zajedničku vožnju, ostvarivanje umetničkih ambicija i uticaj preko društvenih medija. Dok društvene medije neki vide kao izvor prihoda, oni s druge strane pogoršavaju anksioznost u vezi sa finansijama – 51% pripadnika generacije Z i 43% milenijalaca kaže da ih društveni mediji navode da kupuju stvari koje ne mogu sebi da priušte.

Stalni stres i sindrom sagorevanja izlažu ove generacije velikom pritisku

Gotovo polovina pripadnika generacije Z (46%) i četiri od 10 milenijalaca (39%) kažu da su pod stresom sve ili većinu vremena, a nivo stresa je još veći među ženama, etničkim manjinama i osobama sa invaliditetom.

Pored zabrinutosti za svoje lične finansije i dobrobit svojih prijatelja i porodice, njihovom nivou stresa doprinose i nepovoljna ravnoteža između posla i privatnog života i veliki obim posla. Ispitanici se bore da posao ne donose kući, pri čemu 23% pripadnika generacije Z i 30% milenijalaca navode da odgovaraju na poslovne imejlove van radnog vremena najmanje pet dana nedeljno.

Ovi pritisci na radnom mestu takođe mogu biti uzrok većeg stepena sindroma sagorevanja u odnosu na prošlu godinu.

Na njihovu dobrobit i opšte stanje utiču i društvene mreže, zbog kojih se približno četiri od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca oseća usamljenim i nedovoljno uspešnim. Međutim, više od polovine ispitanika iz obe generacije kažu da je pristup resursima mentalnog zdravlja postao lakši zbog društvenih medija i da društveni mediji imaju sveukupan pozitivan uticaj na njihov život – posebno imajući u vidu mogućnost povezivanja sa prijateljima, porodicom i društvenim pokretima.

Odgovornost i briga o drugima su takođe važan faktor – više od jedne trećine pripadnika generacije Z (34%) i četiri od 10 milenijalaca (39%) svakodnevno ili periodično brinu o deci i roditeljima ili starijim rođacima. I dok je za pripadnike generacije Z manje verovatno nego za milenijalce da imaju svakodnevne odgovornosti brige za decu, malo je veća verovatnoća da će brinuti o roditeljima ili starijim rođacima. Više od četiri na svakih 10 ispitanika iz obe generacije saopštili su da te odgovornosti imaju značajan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Nastojanje da ostvare veću ekološku održivost i društveni uticaj usmeravaju način života i odluke o karijeri

Šest od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca tvrde da su osećali zabrinutost zbog životne sredine u poslednjih mesec dana, a otprilike isti procenat navodi ekstremne vremenske događaje i velike požare kao uzrok stresa. Te brige utiču na njihovo donošenje odluka, od planiranja porodice i unapređenja stambenog prostora, do toga šta jedu i kakvu odeću nose. Ispitanici preduzimaju niz aktivnosti, kao što su kupovina električnog vozila ili potpuno izbegavanje vožnje automobila, unapređenje energetske efikasnosti stanova, vegetarijanska ili veganska ishrana i izbegavanje brze mode a kupovinu polovne odeće.

Кlimatska pitanja takođe igraju važnu ulogu u odlukama pripadnika generacije Z i milenijalaca o karijeri. Više od polovine ispitanika rekli su da istražuju politike brenda i njegov uticaj na životnu sredinu pre nego što prihvate ponuđen posao, dok jedan od šest kaže da je već promenio radno mesto ili sektor zbog zabrinutosti u vezi sa klimatskim pitanjima, a oko četvrtina ispitanika ističe da to planira da uradi u budućnosti.

U stvari, sposobnost da se pokrenu promene u vezi sa socijalnim pitanjima uopšte je potencijalni prelomni momenat u zapošljavanju i zadržavanju pripadnika ovih generacija. Skoro četiri od 10 ispitanika navodi da su odbili radne zadatke zbog etičkih pitanja i dilema, dok je više od jedne trećine odbilo poslodavce koji nisu u skladu sa njihovim vrednostima.

Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da imaju pravo i mogućnost da pokreću promene unutar svojih organizacija, i smatraju da mogu pozitivno da utiču na svoje organizacije u oblastima vezanim za proizvode i usluge, raznolikost, jednakost i inkluziju, razvoj i obuku i upravljanje dodeljenim obimom posla, uticaj u drugim kritičnim oblastima, kao što su društveni uticaj i održivost.

Zadržavanje talenata

Otprilike polovina pripadnika generacije Z i milenijalaca izjavilo je da vrše pritisak na svoja preduzeća da preduzmu korake u vezi sa klimatskim promenama, ali manje od jednog u šest ispitanika oseća se sposobnim da utiče na aktivnosti svoje organizacije usmerene na održivost.
Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da im poslodavci pomognu, da ih osnaže i obezbede im obuku i podršku, u oblasti donošenja održivijih životnih odluka, kao i da razviju veštine potrebne za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika.

Više od polovine pripadnika generacije Z (56%) i polovina milenijalaca (50%) ističu da već dobijaju takvu obuku, ali da će biti od suštinskog značaja da se ovo učenje proširi jer se procenjuje da je približno 800 miliona radnih mesta podložno ekstremnim klimatskim promenama.
Poslodavci mogu – i moraju – da deluju

Dok se kompanije suočavaju sa novim preprekama, biće važno za njihov rad na regrutovanju i zadržavanju talenata da poslodavci održe napredak koji su postigli i pomognu da se pokrene veći zamah u tom pravcu.

Чланак Više od polovine milenijalaca, kaže da žive od plate do plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deloitte-ovo istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z Millennial Survey 2021, čije je ovo deseto izdanje, otkriva da ispitanici svoju energiju usmeravaju na značajniju akciju – povećanje političkog učešća, usklađivanje potrošnje i izbora karijere sa sopstvenim vrednostima, i podsticanje promena kada je reč o društvenim pitanjima koja su im najvažnija. Zauzvrat, kao što smo tokom godina više puta utvrdili, ove generacije očekuju da institucije kao što su vlade država i kompanije urade više.

„Već deset godina Deloitte sprovodi istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z, njihov život se promenio, ali vrednosti za koje se zalažu su veoma postojane. Oni su održali svoj idealizam, svoju želju za boljim svetom, i svoje uverenje da kompanije treba da urade više da pomognu društvu u kome posluju“, rekao je Ivan Stefanović, rukovodilac u Sektoru za konsalting.

Pitanje životne sredine ostaje u vrhu liste prioriteta

Кlimatske promene i zaštita životne sredine bile su na vrhu liste ličnih briga milenijalaca pre godinu dana. Međutim, ne iznenađuje činjenica da su im zbog situacije sa pandemijom sada najveće brige u vezi sa zdravljem i zaposlenjem. Ipak, njihova stalna usredsređenost na pitanja životne sredine (koja je ove godine na trećem mestu ličnih briga) i činjenica da je to i dalje tema broj 1 za generaciju Z, pokazuje koliko je ovo pitanje važno za mlađe generacije.

Mnogi veruju (37% milenijalaca i 40% pripadnika generacija Z) da će se više ljudi obavezati da će preduzeti mere u vezi sa ekološkim i klimatskim pitanjima nakon pandemije. To može podrazumevati različite aktivnosti, od recikliranja, preko veće upotrebe javnog prevoza, do promene njihovih prehrambenih i kupovnih navika. Кao potrošači, milenijalci i pripadnici generacije Z nastavljaju da donose odluke usklađene sa svojim vrednostima. Više od četvrtine ispitanika kaže da je uticaj kompanija (i pozitivan i negativan) na životnu sredinu uticao na njihove odluke o kupovini.

Međutim, otprilike 60% milenijalaca i pripadnika generacije Z strahuje da će kompanije biti manje posvećene rešavanju problema životne sredine i klimatskih promena, budući da se poslovni lideri suočavaju sa brojnim ekonomskim izazovima koje donosi pandemija.

Ističe se rastuća potreba da se kompanije fokusiraju na brigu o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih
Pandemija COVID-19 donela je neizvesnost i strah – 41% milenijalaca i 46% pripadnika generacije Z oseća da je pod stresom sve vreme ili veći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli dugoročne finansije, brigu za porodicu i izglede za posao.

Odmor zbog stresa i anksioznosti izazvane pandemijom

Otprilike trećina svih ispitanika – 31% milenijalaca i 35% pripadnika generacije Z – uzela je odmor sa posla zbog stresa i anksioznosti izazvane pandemijom. Međutim, gotovo polovina ove grupe dala je poslodavcu drugačiji razlog odsustva, verovatno zbog stalne stigme oko mentalnog zdravlja. U stvari, samo 38% milenijalaca i 35% pripadnika generacije Z se osećalo dovoljno komforno da otvoreno razgovaraju sa svojim nadređenima o stresu koji osećaju. A otprilike 40% kaže da se njihovi poslodavci nisu dobro pokazali u kada je reč o podršci mentalnom zdravlju tokom pandemije.

„Negovanje otvorenih i inkluzivnih radnih mesta, na kojima se ljudi osećaju prijatno kada govore o stresu, anksioznosti ili drugim izazovima na polju mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju, je presudno“, rekao je Stefanović. „Poslodavci su odgovorni za stvaranje radnog okruženja koje brine o mentalnom zdravlju i dobrobiti zaposlenih i omogućava im da napreduju.“

Pandemija pojačava finansijske brige i zabrinutost zbog društvene nejednakosti

Pandemija COVID-19 povećala je neizvesnost milenijalaca i pripadnika generacije Z kada je reč o njihovoj finansijskoj budućnosti. Dve trećine svih ispitanika kaže da se „često brinu ili su pod stresom“ zbog svoje finansijske situacije. Isti broj kaže da ih je pandemija dovela do ponovne procene i promene njihovih finansijskih ciljeva.
Samo 36% milenijalaca i 40% pripadnika generacije Z veruju da će se njihova lična finansijska situacija popraviti do 2022. godine.

Iako sve tvena tema. Dve trećine anketiranih milenijalaca (69%) i pripadnika generacije Z (66%) smatraju da se bogatstvo i prihod nejednako raspoređuju u čitavom društvu.

Mnogi veruju da je možda potrebna intervencija vlade za podsticanje promena. Gotovo trećina je glasala ili, na neki drugi način podržala političare koji žele da smanje nejednakost u prihodima.

Poverenje u kompanije i njihovo poslovanje nastavlja da opada, kao i lojalnost u odnosu na poslodavca

U skladu sa stalnim padom tokom poslednjih nekoliko godina, manje od polovine ispitanih milenijalaca (47%) i pripadnika generacije Z (48%) misle da kompanije imaju pozitivan uticaj na društvo. To je prvi put da je ta cifra pala ispod 50%. Treba napomenuti da je od 2017. opala za skoro 30 procentnih poena.

Lojalnost poslodavcu je takođe malo opala u odnosu na prošlu godinu. Više milenijalaca i pripadnika generacije Z bi, ako im se ukaže prilika, napustilo svoje trenutne poslodavce u roku od dve godine (36% i 53%, u poređenju sa 31% i 50% u 2020. godini), dok približno isti broj kaže da planira da ostane najmanje pet godina (34% milenijalaca, 21% pripadnika generacije Z). I, 44% milenijalaca i 49% pripadnika generacije Z kažu da su doneli odluku o vrsti posla za koji su spremni da rade i organizacijama za koje su spremni da rade na osnovu njihove lične etike u poslednje dve godine.

„Tokom godina, ovo istraživanje neprekidno pokazuje da su milenijalci i pripadnici generacije Z vođeni vrednostima i orijentisani ka akcijama, te se drže odgovornim i za poslovanje“, rekao je Stefanović. „Čak i tokom teške godine, oni nastavljaju da insistiraju na pozitivnim društvenim promenama. Кompanije koje dele ovu viziju i podržavaju ih u njihovim naporima da stvore bolju budućnost imaće prioritet kao poslodavci.“

Foto: Pixabay

Чланак Milenijalci i pripadnici generacije Z odlučni – vreme je za pravedniji i održiviji svet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najstariji milenijalci ove godine pune 40 godina i ulaze u srednje doba. Pripadnici ove generacije sada su stari između 25 i 40 godina, a najmlađi najstarije već zovu „gerijatrija“. Iako se milenijalci u medijima i dalje najčešće prikazuju kao mladi ljudi koji su opsednuti „selfijima“, troše previše novca na tost sa avokadom i ostale pomodnosti, ta slika je daleko od stvarnosti, ističu analitičari Istraživačkog centra Pju.

Pre svega, kao i svi drugi, i milenijalci stare, a oni što ulaze u četrdesete već su u dobu kada se očekuje da su porodični ljudi sa stabilnim poslovima i prihodima. Da li je to zaista tako u slučaju današnjeg tipičnog četrdesetogodišnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je život obeležila posustala ekonomija?

Manja zarada a veći troškovi

Kada je 2007. godine izbila finansijska kriza u SAD koja je ubrzo zaplila ceo svet, današnji četrdesetogodišnjak je imao 26 godina. To je starosno doba u kome je malo ko počeo da obezbeđuje značajne prihode, i kada svaka generacija tek krči svoj put ka zaposedanju pozicija u poslovnom svetu.

Umesto proboja, današnji četrdesetogodišnjaci su već na samom početku svoje karijere bili „zakucani“ svetskom krizom i postali njene najveće žrtve. Ušli su na sumorno tržište rada koje se dugo oporavljalo, plate su stagnirale, a posledice prethodne krize osećale su se i kada je svet zakoračio u novu, izazvanu korona virusom.

Tipični četrdesetogodišnji milenijalac u SAD zarađuje oko 73.000 dolara godišnje. Generacija bejbi bumera je sa 40 godina u proseku zarađivala 112.000 dolara, a generacija X oko 94.000 dolara godišnje. Uporedo sa padom zarada, rasli su svi životni troškovi, od zdravstvene zaštite do stanovanja.

Dvostruko veće školarine

Primera radi, školarine su se više nego udvostručile od osamdesetih godina prošlog veka, a dug po osnovu studentskih kredita dostigao je nacionalni rekord od 1,5 hiljada milijardi dolara 2019. godine. Mnogi milenijalci preuzeli su dobar deo ovog dužničkog tereta.

Tipični četrdesetogodišnji milenijalac upisao je fakultet 1999. godine, a diplomirao 2003. godine. Zvanična statistika pokazuje da je 73% studenata koji su diplomirali te godine imalo studentski kredit. Te godine prosečan dug po diplomiranom studentu bio je 16.070 dolara, što bi danas iznosilo 22.170 dolara.

Ali ta suma je opet manja u poređenju sa dugom po istom osnovu koji sada ima najmlađi milenijalac, koji ove godine puni 25 godina. Kada je diplomirao, njegov dug za studentski kredit je iznosio oko 29.500 dolara.

Najviše kredita za stanovanje

Stoga od ukupnih 128.000 dolara dugovanja koje ima današnji četrdesetogodišnjak, dobar deo potiče od stambenih kredita. Podaci pokazuju da 62% najstarijih milenijalaca poseduje sopstvenu kuću, što je ipak znatno manji procenat u poređenju s prethodnim generacijama. Sa 40 godina kuću je posedovalo 66% bejbi bumera i 68% pripadnika generacije X.

Kao jedna od posledica ekonomske krize koja je zadesila milenijalce, u javnosti se često zaključuje da su oni „odložili“ sve obaveze koje su karakteristične za odrastanje, poput zasnivanja braka i roditeljstva. Gotovo svaki dan u javnosti se upozorava da žene danas rađaju kasnije nego ikada pre. Podaci delimično demantuju takvu sliku, budući da 66% milenijalaca starih 40 godina ima decu, ali najveći broj njih su postali roditelji znatno kasnije u odnosu na prethodne generacije.

Generacija bez generacije

Ipak, ono što najviše izdvaja današnjeg četrdesetogodišnjaka ne samo od drugih, već i od njegove generacije je osećaj da on nema generaciju sa kojom bi se u potpunosti poistovetio. On pamti bolja ekonomska vremena i način na koji su živeli njegovi roditelji i istovremeno deli neizvesnost i probleme mlađih, koji odrastaju u vremenu „iz jedne krize u drugu“.

Generacija koja danas ima 40 godina je i „analogna“ i „digitalna“, za razliku od mlađih zna da se služi tradicionalnim sredstvima u poslovanju i svakodnevnom životu, a nasuprot svojim roditeljima veoma brzo se prilagođava digitalnim novotarijama i još uvek je zanima budućnost.

Stoga neki sociolozi najstarije milenijalce svrstavaju u posebnu, mikrogeneraciju, koja se izdvaja po tome što po svom načinu razmišljanja i vrednostima predstavlja most između prethodnih i novih generacija. To je generacija koja najbolje može da premosti ogroman generacijski jaz između onih koji su se družili u životu a ne na društvenim mrežama, i onih koji ne mogu da razumeju kako je svet uopšte mogao da postoji bez društvenih mreža.

Foto: Pixabay

Чланак Tipičan najstariji milenijalac: Ni približno bogat kao njegovi roditelji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izrazio je svoje gledište na konferenciji BlockShow koja se održala od 7. do 11. decembra na inicijativu Singapura i bila posvećena području fintecha.

Tokom svog govora Zach Prince je istaknuo tri glavna trenda koja će ubrzati usvajanje kriptovaluta. Izvršni direktor BlockFi-a na prvo je mesto stavio prelaz milenijalaca u kriptovalute.
Trenutno svedočimo prenosu kapitala starih investitora na njihovu djecu i unuke. Ta će se sredstva verovatno uložiti u inovativne alate, uključujući kriptovalute.

Rast tržišne kapitalizacije kriptovaluta i brzi razvoj inovativnih alata takođe će doprineti intenzivnijem distribuciji potonjih. Mladi slede trendove na kripto tržištu i aktivnije će ulagati na to tržište ako vrednost bitcoina nastavi rasti, smatra Prince.

“Milenijalci su vrlo vredna grupa [potencijalnih investitora]. Oni su ispred svih trendova “, istakao je.

Ostali učesnici konferencije koji su pozornicu delili s princom – Michael Sonnenshine iz Grayscale-a i Aya Kantorovich iz FalconX-a – složili su se i dodali da su mladi, osim bitcoina, zainteresovani i za najveći tzv. altcoini. Najpopularniji među njima su ether (ETH) i litecoin (LTC).

Izvor: Seebiz.eu

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se milenijalci klade na bitkoin? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U milenijalce inače spadaju generacije rođene između 1981. i 1996. godine. Oni su sada u punoj radnoj snazi i predstavljaju najveću starosnu grupaciju na svetu. Prethodili su im Generacija X, rođena od 1965. do 1981. i tzv. “bejbibumeri” koji su na svet došli između 1944. i 1964. godine.

Međutim, iako to nije uobičajeno za mlade generacije, ispostavilo se da su milenijalci zapravo manje demokratični od svojih starijih sugrađana. Ovo je, kako piše Rojters, posebno uočljivo u SAD, Brazilu, Meksiku, Južnoafričkoj Republici, Francuskoj, Australiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, nije svuda baš tako crna slika. Zadovoljstvo demokratijom među mlađom populacijom raste u Nemačkoj, Južnoj Koreji i mnogim postkomunističkim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Glavni razlog za nezadovoljstvo funkcionisanjem demokratije je, prema autorima ove studije, velika ekonomska nejednakost među građanima, što i ne čudi ako se ima u vidu da, primera radi, u SAD milenijalci čine četvrtinu populacije a imaju samo tri odsto celokupnog bogatstva. U toj zemlji najbogatiji su bejbibumeri koji “drže” 21 odsto bogatstva.

Osim novca, na njih utiče i rastući populizam koji je vidljiv širom sveta posebno u kriznim vremenima.

Foto: Olichel, Pixabay

Чланак Milenijalci su nezadovoljni demokratijom се појављује прво на Biznis i Finansije.