U kojoj meri je marketinška struka i dalje atraktivna mladim talentima?

Marketing je definitivno privlačan mladim ljudima. Oni sada rastu sa tehnologijom, lako im je da isprate i svetske kampanje, a posebno im je interesantan digitalni marketing. Sve je više fakulteta koji prate trendove. Smatram da mladi ljudi mogu mnogo da daju marketinškoj struci. Naravno, potrebno je da se trude i uče, a još više da budu spremni na praksu i da korak po korak stasavaju u stručna lica koja će unapređivati tu scenu.

U kojoj meri mladi danas u struci imaju mogućnosti za dodatnu edukaciju, ali i da se čuje njihov glas?

Bitno je da nakon zvaničnog obrazovanja, pa čak i u toku fakultetskih obaveza mladi pokažu inicijativu da uče i u kompanijama. Sada mnoge agencije i kompanije omogućavaju praksu i mladi ljudi mogu brzo da uđu u te vode. Od njih i njihove inicijative zavisi koliko će se čuti njihov glas. Kada ste vredni i gladni znanja to se brzo prepoznaje. Mladi su dobrodošli u najrazličitije timove, posebno kada je digitalni marketing u pitanju i tu čini mi se mogu najbrže i da napreduju.

Možemo li reći da su mladi talenti danas „pogonsko gorivo“ struke i zašto?

Na mladima definitivno ostaje svet, činjenica je da su mlađe kolege pune energije i ideja, samo ih treba na pametan način usmeriti i njihove potencijale osloboditi. Ja radim upravo u jednoj takvoj sredini, tako da mi jesmo pogonsko gorivo i nagrade koje sam ja lično, moj tim i kompanija Shoppster dobili dokaz su da se one vide među istaknutim predstavnicima struke.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Mark je potvrda da je ono što smo uradili dobro i breme da sve što dalje budemo radili bude još bolje. Uvek ću moći da se pohvalim priznanjem za jednog od najuspešnijih mladih marketara u Srbiji, ali sada želim da moje ime menja i utiče na tržište marketinga i za 20 godina.

Чланак Filip Đorović, Marketing Director, Shoppster Srbija & Slovenija: U marketingu je veoma važno i praktično znanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na poslednji popis stanovništva iz 2011. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje.

Ipak, postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju, piše Euronews Srbija.

Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48,12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11,1 procenata ne želi da se odseli, dok 39,8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.

Među onima koji žele da se odsele dominiraju mlade žene – njih 29,8 odsto, naspram momaka kojih je 21,4 odsto
Posmatrajući kategoriju mladih od 15 do 30 godina, prema popisu iz 2011. godine, mladih je bilo ukupno 1.322.021. Prema popisu iz 2022. godine mladih je 274.000 manje – 1.047.543.

Samo u kategoriji mladih od 25 do 29 godina, Srbija je izgubila skoro 100.000 mladih.

Negativni prirodni priraštaj

Prema rečima savetnika u kabinetu premijerke Srbije za demografiju Ivana Brkljača, razlog zašto naša zemlja ima značajan broj mladih ne leži u migracijama već u negativnom prirodnom priraštaju.

„Pražnjenje Srbije se dešava zato što je nama prošle godine umrlo 110.000 ljudi, a rodilo se 62.000 beba“, istakao je za Euronews Srbija Brkljač.

On objašnjava da Srbija nema ništa veći problem sa migracijama od drugih evropskih država.
Brkljač ističe da u broj od 70.000 ljudi koji godišnje ode iz Srbije ulaze i sezonski radnici koji se vraćaju u zemlju. S druge strane, ističe da postoji i trend povratka ljudi u Srbiju.

„Kada govorimo o trendovima vidite dve stvari. Ljudi se vraćaju iz mnogo razvijenijih zemalja kao što je Švedska, zato što su se tamo neke oklnosti promenile i ljudi planiraju povratak. Možemo primetiti za vreme i nakon korone povećan broj ljudi koji se iz Kanade, Australije… čitave porodice su se vratile. Dakle u samim migratornim tokovima postoji neki balans. Ono gde je disbalans to je broj ljudi koji umire u odnosu na broj koji se rađa, ali postoji jedan pozitivni disbalans da mi po prvi put postajemo zemlja imigracija“, zaključio je Brkljač.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Prošle godine umrlo 110.000 ljudi, a rodilo se 62.000 beba се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je, barem, plan koji pokušavaju da prate. Ali, među mlađim radnicima se sada sve češće pojavljuje trend mekana štednja ili soft savings, koji dovodi u pitanje tradicionalni način razmišljanja.

Mekana štednja se odnosi na to da ostavljate manju količinu novca sa strane – za budućnost, a više tog novca koristite sada. Generacija Z — koja iskustva stavlja ispred novca — predvodi takozvani talas ovog vida štednje, piše CNBC.

S druge strane, to i ne čudi mnogo imajući u vidu porast cena, ali i način života mladih danas: on podrazumeva više komfora i težnju ka nižem nivou stresa, pri čemu se prioritet daje ličnom rastu i mentalnom zdravlju.

U izveštaju je utvrđeno i da je pristup ulaganju i ličnim finansijama generacije Z — onih rođenih posle 1997. godine — „mekši“ u odnosu na prethodne decenije. To znači da mlađi investitori ulažu svoj novac u priče koje odražavaju njihove lične stavove.

Oni, takođe, traže emocionalnu vezu sa brendovima i profesionalcima sa kojima se odluče za saradnju. Uz to, imaju želju da se oslobode restriktivnih finansijskih ograničenja. Tri od četiri pripadnika generacije Z kaže da bi radije imali bolji kvalitet života nego dodatni novac u banci.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Novi trend zvani mekana štednja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Generacija Z, oni rođeni između sredine 90-ih do ranih 2010-ih, izvor su frustracije za šefove koji ih karakterišu kao lenje, pokazuje izveštaj Volstrit džournala, prenosi Biznis insajder.

Jedan menadžer, iz generacije milenijalaca, opisao ih je kao “preterano emocionalne na poslu.”

Insajder je zamolio poslodavce da podele svoja iskustva s radnicima iz generacije Z. Više od 20 ljudi, od bumera do milenijalaca, poslalo je mejlove opisujući svoje situacije.

Dvoje ljudi izjavilo je da ne veruju da su mladi radnici lenji, no svi ostali su kritikovali radnu etiku zaposlenih iz generacije Z.

„Ne mogu da se fokusiraju na posao“

Džef Elkins, direktor bezbednosti u jednom kazinu na Floridi, optužio je mlade zaposlene da često traže “sive zone” u situacijama za koje on veruje da su crno-bele.

Njegovu industriju, priča Elkins, karakteriše visoka regulacija i stroge kontrole, a njegovi mladi zaposleni standardne procedure nazivaju zastarelima. Takođe, kritikuju pravila ponašanja kao staromodna i osećaju se “kao da se ta pravila ne odnose na njih”, govori Elkins.

Amber Forest, 28-godišnja menadžerka u piceriji, za Insajder kaže da mnogi zaposleni generacije Z sate na poslu provode jedući besplatnu hranu, ubirući napojnice i družeći se s prijateljima.

“Rekla bih da oko 70 posto njih ne uspe, jer ne pokazuju nikakvu motivaciju i inicijativu. To me iritira, jer većinu vremena ja moram da obavljam sav posao, iako se trudim da raspodelim zadatke”, žali se Forest.

Čitava situacija je i više nego frustrirajuća, dodaje ona. Forest je mlada milenijalka koja se jako dobro seća kako su nekad i njenu generaciju opisivali kao lenju.

“Neverovatno je kako se priča promenila”, kaže ona.

Šon Kjuzak je 41-godišnji direktor biotehnološkog startapa. On brani pristup generacije Z radu i kaže da je pronašao načine na koje oni najbolje rade.

Na primer, “sažimanje podataka u uredne digitalne formate” pomoglo je mladim zaposlenima da budu uspešniji, kaže on, u odnosu na sastanke uživo koje više vole pripadnici generacije X ili još stariji zaposleni.

Mladi radnici ponekad se mogu jednostavno isključiti na poslu, ali to nije zbog lenjosti, smatra Kjuzak.

“Rekao bih da se oni povuku u sebe zato jer se boje grešaka”, dodaje.

Poslodavci moraju da razumeju motivaciju generacije Z

Stručnjaci kažu da novi zaposleni, koji su većinu svog školovanja proveli na onlajn lekcijama i radeći od kuće, jednostavno nemaju potrebne socijalne veštine. To znači da im je teško da pišu mejlove, a rad u profesionalnom okruženju za njih predstavlja izazov.

Poslodavci im mogu pomoći da razviju te veštine, a trebalo bi i da razgovaraju sa svojim mladim radnicima kako bi saznali šta ih motiviše, savetuju stručnjaci.

Stručnjak za karijere iz Indije za Insajder kaže da mnogi zaposleni generacije Z žele da rade poslove koji im zaista nešto znače, a ne motiviše ih isključivo visoka plata.

“Verovatnije je da će oni žrtvovati visoku platu zbog boljeg kvaliteta posla, iako je plata, naravno, važan faktor”, kaže on.

“Ipak, većina organizacija ne nudi kvalitetne uloge na početničkom nivou, što je veliki razlog za nedostatak motivacije mladih zaposlenih”, dodaje.

Ovaj stručnjak za karijere veruje da generacija Z “prioritizuje lični karijerni razvoj na svom putu”.

U januaru je stručnjakinja za ljudske resurse Đana Drajver izjavila da čelnici kompanija moraju da “neguju kulturu psihološke bezbednosti” i balans između privatnog i poslovnog života, kao i da zapošljavaju ljude iz svih sfera života, kako bi usrećili generaciju Z.

“Mnogim pripadnicima generacije Z važniji su misija i ciljevi kompanije od stvari poput plate”, kaže Majkl Jan, osnivač kompanije za traženje posla Simplify.

TikTok i kursevi za uspeh

Neki pripadnici generacije Z takođe se osećaju zbunjeno i ignorisano na poslu. Gotovo polovina ispitanika ankete na LinkedInu, članova generacije Z i milenijalaca, izjavila je da ne shvataju žargon koji se koristi u njihovoj kancelariji.

Kako bi se borili protiv osećaja izgubljenosti, mnogi radnici generacije Z okreću se TikToku u potrazi za savetima kako da razgovaraju sa svojim nadređenima ili kako da se obuku za posao.

Volstrit džournal navodi da drugi upisuju kurseve gde uče pravila ponašanja u kancelariji.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Poslodavci se žale: Generacija Z ništa ne radi i nema nikakve socijalne veštine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tržištu rada u Srbiji najviše nedostaju zanatlije, dok su neka odnajtraženijih zanimanja trgovci i prodavci, IT stručnjaci i administrativni radnici, rekao je danas predstavniksajta za zapošljavanje „Infostud“ Miloš Turinski.

On je za Tanjug naveo da je do juna ove godine na „Infostudu“ objavljeno više od 38.000 oglasa za posao, što je za 10 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada ih je objavljeno oko 42.000.

Sve više nedostaju i profesionalni vozači i kuvari

„Trgovina i prodaja drži prvo mesto od osnivanja ‘Infostuda'“, rekao je Turinski i dodao da su poslovi u mašinstvu, elektrotehnici i ugostiteljstvu najtraženiji već godinama i da u tom smislu nema velike razlike u odnosu na prošlu godinu.

On je istakao da će ti poslovi biti traženi i u narednom periodu a da se može očekivati da će ubuduće automehaničari, frizeri, stolari i vodoinstalateri biti u deficitu.

Turinski je rekao i da tržištu rada, sve više nedostaju i profesionalni vozači i kuvari.

On objašnjava da nema dovoljno zanatlija jer je veliki broj kvalifikovanih radnika otišao u Zapadnu Evropu, dok mladi u Srbiji nisu zainteresovani da se bave tim zanimanjima, već žele da rade neke savremenije poslove.

IT sektor je ove godine pretrpeo blagu krizu

„Moramo da radimo na edukaciji, da mladi shvate da ova zanimanja nisu manje vredna i da mogu da im donesu, siguran i stabilan posao sa jedne strane, a sa druge i visoku zaradu“, rekao je Turinski.
Kada je reč o zanimanjima koja su najbolje plaćena, Turinski navodida prednjače poslovi u IT sektoru, gde je prosečna zarada oko 1.700 evra, a dobro su plaćeni i zanati, gde zarada može da iznosi do 3.000 evra.

„IT sektor je ove godine pretrpeo blagu krizu i tu imamo blagi zastoju zapošljavanju, ali očekujem da će se to promeniti već početkom sledeće godine“, kazao je Turinski.

Pandemija je donela brojne novine u načinu poslovanja, poput rada od kuće koji je postao praksa u mnogim firmama, a Turinski ističe da sena godišnjem nivou nudi oko 4.000 poslova koje omogućavaju rad od kuće ili sa nekog udaljenog mesta.

„Dovoljno je da imate laptop, internet ili mobilni telefon u zavisnosti od pozicije i posla kojim se bavite“, rekao je on.

Turinski je istakao je da je digitalna pismenost važna za svaki posao i da se očekuje da ljudi znaju da koriste barem osnovne alate.

Izvor: Kamatica.com/Alo.rs

Izvor: Pixabay

Чланак Da li mlade treba više edukovati o zanatima jer ti poslovi donose dobru zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, beleži se porast udela kupaca stanova mlađih od 30 godina u ukupnom broju kupoprodaja stanova, što, prema RGZ, označava snažan zaokret u svetu nekretnina.

U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 15,2 odsto svih transakcija stanova bili su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina.

Ovaj broj je izuzetno značajan u poređenju sa podacima iz prethodne godine, kada je ova kategorija kupaca predstavljala 13,6 odsto tržišta, a naročito ako uporedimo sa 2019. godine, kada je udeo mladih iznosio skromnih 7,9 odsto.

U regionu Vojvodine, kupci mlađi od 30 godina učestvuju u stambenom tržištu sa udelom od 16,1 odsto, dok je najmanji udeo zabeležen u regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 13,5 odsto.

U glavnom gradu Beogradu, gde se stvara puls modernog života, 15,7 odsto mladih se odlučuje za svoj prvi korak na stambenom putovanju.

Primetno je i da se starosna struktura kupaca menja. Prosečan kupac stana u Srbiji je postao sve mlađi, sada sa 45 godina u 2023. godini, u poređenju sa 46 godina u 2022. i čak 49 godina 2018. godine.

U istom periodu, analiza starosne raspodele pokazuje da su stanove najčešće kupovali pojedinci između 31 i 45 godina (40 odsto), dok su grupa od 46 do 60 godina i oni preko 60 godina zauzeli 27,7 odsto i 17,1 odsto tržišta. Ovi podaci oslikavaju dinamiku života i raznovrsne potrebe različitih generacija.

Uspon mladih kupaca na srpskom stambenom horizontu u skladu je sa globalnim trendom. Prema izveštaju Nacionalne asocijacije za nekretnine za 2022. godinu u Sjedinjenim Američkim Državama udeo mladih kupaca iznosio je 20 odsto.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак SZS: Porast kupaca stanova mlađih od 30 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suprotno obrazovanim pojedincima koji iz grada odlaze na selo, manje od četvrtine mladih na selu namerava da se bavi tom delatnošću u budućnosti. Među onima koji ne žele da žive od poljoprivrede, skoro dve trećine su mlade žene, pokazuje istraživanje koje je Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada sproveo u deset sela u Vojvodini.

Anketa je rađena među 500 mladih oba pola, starosti od 18 do 29 godina, koji žive na poljoprivrednim domaćinstvima. Najviše anketiranih živi na malim zemljišnim posedima od jednog do tri hektara, tek nešto preko 11 odsto njih ima površine od pet do 10 hektara, dok samo jedan ispitanik živi na gazdinstvu sa više od 100 hektara zemlje.

Ne vide sebe u poljoprivredi i kada su nezaposleni

Dobijeni rezultati pokazuju da se mladi u najvećem broju slučajeva ne bave poljoprivredom kao osnovnom delatnošću koja im je glavni izvor prihoda, odnosno, nisu poljoprivrednici po zanimanju. Iako je najveći broj mladih radno aktivan na gazdinstvu sebe ne smatraju poljoprivrednicima, niti planiraju da se bave poljoprivredom u budućnosti, već imaju neko drugo zanimanje ili se izjašnjavaju kao nezaposleni, iako neki od njih čak ni ne traže aktivno posao.

Sve poljoprivredne poslove redovno obavlja nešto manje od trećine anketiranih, još toliko se povremeno uključuje kad se od njih zatraži pomoć, dok više od petine uopšte ne učestvuje u radu na imanju. Uočljivo je da u ukupnom broju mladih koji redovno učestvuju u poljoprivrednim aktivnostima preko 80 odsto čine muškarci, dok žene dominiraju u povremenom radu i među onima koji ne obavljaju nijedan poljoprivredni posao. Nalazi pokazuju i da učešće u poljoprivrednim poslovima raste sa starošću, pa više od dve petine onih koji obavljaju sve aktivnosti čine ispitanici od 27 do 29 godina.

O svemu odlučuje tata

Preko 90 odsto anketiranih koji ne rade na gazdinstvu kažu da ih poljoprivreda uopšte ne interesuje i da žele da se bave nekim unosnijim zanimanjem. Jako je zastupljen stav da je poljoprivreda kazna za one koji ne žele da se školuju, pa čak više od tri četvrtine anketiranih izjavljuje da da se neće baviti ovom delatnošću u budućnosti. Što su ispitanici mlađi, to ih poljoprivreda manje zanima, a među onima koji u tome ne vide perspektivu skoro dve trećine su mlade žene.

Mladi u vojvođanskim selima kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan. Jedan od razloga, posebno kada su u pitanju žene, je i izrazito patrijarhalan odnos u porodici, koji favorizuje muške naslednike.

Ispitanici oba pola navode i da je problem u tome što najčešće sve ključne odluke donosi „glava porodice“. To pokazuje i podatak da mlađi članovi domaćinstva učestvuju više u odlukama tek u starosnoj dobi od 27 do 29 godina, pri čemu tek trećinu čine žene. Većina ispitanica izjavljuje da nemaju pravo glasa, a one koje su uključene u odlučivanje navode da su to jedino situacije kada se raspravlja o raspodeli budžeta i oko brige o porodici.

Чланак Mladi na selu o poljoprivredi: Kazna za neškolovane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kroz ovo partnerstvo UniCredit Fondacija će uložiti 6,5 miliona evra za realizaciju trogodišnjeg programa u deset zemalja u kojima UniCredit posluje: Srbiji, Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Program je namenjen učenicima uzrasta od 10 do 19 godina, a cilj je ponovno angažovanje učenika u školi, poboljšanje rezultata, sprečavanje napuštanja škole i inspirisanje učenika da istraže i pronađu karijere koje im odgovaraju.

Andrea Orćel, predsednik UniCredit Fondacije, istakao je: „UniCredit je složan u zajedničkoj nameri da osnaži zajednice da napreduju, pa je rad UniCredit Fondacije u obrazovanju od suštinske važnosti za to. Važnije je nego ikad da smo posvećeni izgradnji svetlije budućnosti za našu omladinu kroz obrazovanje, stvarajući tako put za budući rast i razvoj zajednice. Partnerstvo Fondacije sa Junior Achievement mrežom pomoći će nam da to uradimo tako što ćemo se direktno boriti protiv jednog od najvećih izazova sa kojima se prosvetni radnici našeg kontinenta suočavaju u ovom trenutku: stope napuštanja škole, koje guše mogućnosti zapošljavanja i ostavljaju trajan uticaj na životni standard. Kroz ovo novo partnerstvo, UniCredit Fondacija i Junior Achievement imaju za cilj da dopru do više od 400.000 učenika u 10 zemalja osnažujući ih kroz transformativnu moć učenja“.

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija, rekao je: „Naša banka u Srbiji godinama veoma uspešno sarađuje sa organizacijom Dostignuća mladih u Srbiji, a sada će partnerstvo na nivou UniCredit Fondacije i evropske mreže Junior Achievement omogućiti još više prilika i razmenu prakse za osnaživanje mladih za napredak, učenje i razvoj širom Evrope. Ovo partnerstvo i razmena iskustva i različitih modela pristupa osnaživanju obrazovanja u različitim zemljama značajno će uticati na poboljšanje uslova za obrazovanje mladih na lokalu. Naši zaposleni će svakako nastaviti da pružaju podršku mladima kroz mnogobrojne edukativne programe Dostignuća mladih, jer verujemo da budućnost svih nas leži u razvoju veština mladih i njihovoj pripremi za buduće karijerne korake“.

Darko Radičanin, izvršni direktor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji, rekao je: „Misija organizacije Dostignuća mladih je da približava stvarni svet biznisa mladim ljudima i razvija njihove potencijale a da bi se to ostvarilo neophodno je aktivno učešće poslovnog sektora u procesu obrazovanja. Veoma nam je drago što je UniCredit Fondacija posvećena istom cilju i što ćemo zajedničkim snagama uticati na kreiranje preduzimljive generacije koja je otvorena za promene, osnažena i spremna za suočavanje sa budućnošću. Verujemo da je uključivanje učenika u zanimljive, interaktivne i edukativne programe najbolji model za sprečavanje ranog napuštanja škole i motivisanje mladih da istražuju svoje mogućnosti“.

Program „Osnaži se za budućnost“ biće sprovođen u saradnji sa školama, organizacijama i poslovnim sektorom a aktivnosti će u zavisnosti od pristupa biti podeljene u tri kategorije – „inspirisani“, „spremni“ i „uspešni“.

Tokom tri godine trajanja programa, organizacije članice Junior Achievement mreže zajedno sa UniCredit mentorima će osnažiti učenike za sticanje osnovnih znanja, veština i stavova neophodnih da preuzmu kontrolu nad svojom budućnošću i ostvare svoje ambicije. Učenicima će biti pružena sveobuhvatna podrška dok prelaze iz oblasti učenja u sticanje zarade, kroz omogućivanje vrednih prilika kao što su učešće u programu „Menadžer na dan“, stažiranje, zapošljavanje ili čak otpočinjanje preduzetničkog putovanja.

Чланак Program vredan 6,5 miliona evra za osnaživanje mladih u 10 evropskih zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su najvažnije po(r)uke sa omladinske Erazmus+ razmene na projektu „There is always a way“, u kom su učestvovali mladi iz Italije, Španije, Letonije, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.

„Razmena znanja, iskustva i nova poznanstva sastavni su deo omladinskih razmena. Mnogo je sličnih problema i dilema sa kojima se mladi ljudi u svetu susreću pa su ovakve aktivnosti sjajna prilika da probiju kulturološke barijere i razviju osećaj zajedništva“, priča nam Emilija Stojilković iz organizacije No limit Hub iz Niša, koja je realizovala razmenu u partnerstvu sa Info Frontom iz Prilepa.

Širenje mreže kontakata i usavršavanje jezika doprinose boljem razumevanju međusobnih potreba i pružaju širu sliku o problemima u svetu, dodaje Emilija.

„Mladi ljudi na ovaj način doprinose rešavanju aktuelnih problema, daju idejna rešenja i predloge, ali i stiču iskustva i nezaboravne životne uspomene.“

Tokom boravka u Prilepu u Severnoj Makedoniji, mladi su imali mogućnost da uče i razmenjuju iskustva. Govorilo se o temama koje su sami odabrali: kritičko razmišljanje, snalaženje u kriznim situacijama, organizacija vremena i finansijskih resursa, učenje na daljinu, freelancing platforme…

Timovi sastavljeni od učesnika iz različitih zemalja zajedno su istraživali, a potom prezentovali svoje radove. Organizovano je i Internacionalno veče na kome su učesnici predstavili kulture svojih zemalja, nacionalnu hranu i piće. Nije moglo, naravno, da prođe bez obilaska Prilepa i njegovih kulturoloških znamenitosti.

Ovakvi susreti samo su mali „tizer“ za podsticaje koje Evropska unija nudi mladima i sportu u Srbiji. Obrazovanje, mobilnost i uključenost u donošenje odluka, uz razvoj sporta i promociju zdravog života – čiji je Evropska nedelja sporta zaštitni znak – odlika su sada već čuvenog programa Erazmus+. Ovaj program, koji za period 2021-2027. ima budžet od 26 milijardi evra, tokom godina okupio više od 16.000 mladih ljudi iz Srbije.

Ako si mlad, studiraš ili voliš sport, EU je uz tebe – pronađi više informacija na www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Smeh, saradnja i učenje u gradu Kraljevića Marka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milica Radulović, izvršni koordinator tog udruženja, tvrdi da je to jedan od razloga što je pre više od decenije nastao UMPS sa ciljem da se njegovi članovi međusobno ispomažu, bilo da se radi o razmeni informacija o klijentima i poslovnim saradnicima, bilo da je u pitanju savet kako rešiti određeni problem od onih mladih privrednika koji su već prevazišli isti takav problem.

Izazovi sa kojima se suočavaju mladi preduzetnici

„Istraživanja koja smo radili, kako među članovima, tako i širom Srbije sa partnerskim organizacijama, obično su nam davala nekoliko istih odgovora. Prvi problem je pomenuti nedostatak poslovnog iskustva, koji ide ruku pod ruku i sa nedostatkom kapitala i mreže kontakata. Neretko, mladi imaju utisak da ne mogu da konkurišu onima koji u biznis ulaze iskusni i da samim tim učestvuju u nefer borbi na tržištu. Ipak, entuzijazam i inovatvni pristup često pomažu da se te razlike anuliraju“, kaže Radulović.

Dodaje da je mladim privrednicima problem i nedostatak informacija o preduzetništvu. Naime, prilikom pokretanja sopstvenog biznisa mladi se često ne pripreme dovoljno dobro za administrativne izazove, fiskalne i nefiskalne namete, koji su obično nerazumljivi početnicima u biznisu. O postojećim olakšicama za preduzetnike mladi nisu dovoljno informisani, zbog čega ih i ređe koriste.

Pored svega ovoga, mladim osnivačima kompanija potrebno je i ono zbog čega se veliki broj njih pridružio UMPS-u: podrška. Preduzetništvo seu našem društvu i dalje smatra rizikom. Ono nije popularan karijerni put, pa se tako mladi neretko susreću sa nerazumevanjem u okruženju. Zato im je povremeno potrebno i ohrabrenje, kaže ona.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Berkeley Communications, Unsplash

Чланак Šta najviše muči mlade privrednike u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.