Više od tri četvrtine mladih u vojvođanskim selima ne namerava da se bavi poljoprivredom, jer smatraju da je ova delatnost kazna za one koji ne žele da se školuju. Kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan.
Suprotno obrazovanim pojedincima koji iz grada odlaze na selo, manje od četvrtine mladih na selu namerava da se bavi tom delatnošću u budućnosti. Među onima koji ne žele da žive od poljoprivrede, skoro dve trećine su mlade žene, pokazuje istraživanje koje je Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada sproveo u deset sela u Vojvodini.
Anketa je rađena među 500 mladih oba pola, starosti od 18 do 29 godina, koji žive na poljoprivrednim domaćinstvima. Najviše anketiranih živi na malim zemljišnim posedima od jednog do tri hektara, tek nešto preko 11 odsto njih ima površine od pet do 10 hektara, dok samo jedan ispitanik živi na gazdinstvu sa više od 100 hektara zemlje.
Ne vide sebe u poljoprivredi i kada su nezaposleni
Dobijeni rezultati pokazuju da se mladi u najvećem broju slučajeva ne bave poljoprivredom kao osnovnom delatnošću koja im je glavni izvor prihoda, odnosno, nisu poljoprivrednici po zanimanju. Iako je najveći broj mladih radno aktivan na gazdinstvu sebe ne smatraju poljoprivrednicima, niti planiraju da se bave poljoprivredom u budućnosti, već imaju neko drugo zanimanje ili se izjašnjavaju kao nezaposleni, iako neki od njih čak ni ne traže aktivno posao.
Sve poljoprivredne poslove redovno obavlja nešto manje od trećine anketiranih, još toliko se povremeno uključuje kad se od njih zatraži pomoć, dok više od petine uopšte ne učestvuje u radu na imanju. Uočljivo je da u ukupnom broju mladih koji redovno učestvuju u poljoprivrednim aktivnostima preko 80 odsto čine muškarci, dok žene dominiraju u povremenom radu i među onima koji ne obavljaju nijedan poljoprivredni posao. Nalazi pokazuju i da učešće u poljoprivrednim poslovima raste sa starošću, pa više od dve petine onih koji obavljaju sve aktivnosti čine ispitanici od 27 do 29 godina.
O svemu odlučuje tata
Preko 90 odsto anketiranih koji ne rade na gazdinstvu kažu da ih poljoprivreda uopšte ne interesuje i da žele da se bave nekim unosnijim zanimanjem. Jako je zastupljen stav da je poljoprivreda kazna za one koji ne žele da se školuju, pa čak više od tri četvrtine anketiranih izjavljuje da da se neće baviti ovom delatnošću u budućnosti. Što su ispitanici mlađi, to ih poljoprivreda manje zanima, a među onima koji u tome ne vide perspektivu skoro dve trećine su mlade žene.
Mladi u vojvođanskim selima kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan. Jedan od razloga, posebno kada su u pitanju žene, je i izrazito patrijarhalan odnos u porodici, koji favorizuje muške naslednike.
Ispitanici oba pola navode i da je problem u tome što najčešće sve ključne odluke donosi „glava porodice“. To pokazuje i podatak da mlađi članovi domaćinstva učestvuju više u odlukama tek u starosnoj dobi od 27 do 29 godina, pri čemu tek trećinu čine žene. Većina ispitanica izjavljuje da nemaju pravo glasa, a one koje su uključene u odlučivanje navode da su to jedino situacije kada se raspravlja o raspodeli budžeta i oko brige o porodici.