Četrdesetih godina prošlog veka filozof Teodor Adorno objavio je da se gro moderne muzike proizvodi po određenoj formuli – pesme su približno iste dužine, imaju sličnu strukturu i izražavaju isti lirski sentiment.

Od tada je prošlo osam decenija a njegova tvrdnja nije izgubila na aktuelnosti. Portal The Conversation analizirao je pesme koje učestvuju i pobeđuju na Evroviziji i došao do zaključka da one uglavnom traju do tri minuta, da se često bave sličnom tematikom i da imaju sličnu strukturu.

Naime, od poslednjih 20 pobedničkih pesama na ovom takmičenju 17 je izvođeno na engleskom jeziku, isti broj njih bavio se ljubavnim vezama, u 13 se pominje reč “ljubav”, 18 sadrži direktno obraćanje jedne osobe drugoj, i svih 20 ima refrene koji se ponavljaju.

Sve ovo nije slučajno. Muzika se danas uglavnom ne pravi da bude originalna ili da pošalje neku značajnu poruku već da se svidi širim masama, da dobije što više “klikova”.

Sociolog Brajan Longurst objašnjava da pošto da ljudi koji gledaju finale Evrovizije i glasaju za pobedničku pesmu na televiziji mogu jednom da je čuju, njima “bolje legnu” pesme u kojima se ponavlja refren. Psiholog Danijel Levitin dodaje i da na slušaoce bolji utisak ostavljaju pesme koje imaju rimu i sadrže klišee, jer se lakše pamte.

Izvor: The Conversation

Foto: Austin Neill, Unsplash

Чланак Formula za uspeh na Evroviziji: Pesme pravljene po istom šablonu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pa tako, pastu „servirajte“ uz kancone, paelju uz zvuke flamenka, a grčku salatu uz sirtaki.

Slušajući sporiju muziku uz obrok, duže ćemo osećati ukus specijaliteta, dok brze melodije doprinose bržem iščezavanju senzacija. Suviše basa čini hranu gorkom zbog pojave koju Spens opisuje kao „transfer senzacija“ – ono što osećamo kad čujemo određenu muziku prebacujemo na jelo. Zato je neophodno pravilno upariti. Spens kaže da se zvuk klavira dobro uklapa sa jagodama, borovnicama i kajsijama, a klasična muzika doprinosi da nam vino deluje skuplje nego što jeste.

Za psihologa rezultati nisu iznenađujući jer kako kaže, hranu osećamo čulima, ne ustima. Zbog toga je okruženje u kom jedemo, a u to spada i muzika, veoma važno za kulinarski doživljaj.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Šta je „transfer senzacija“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle 20 godina zajedničke saradnje, jedna od tri najveće diskografske kuće na svetu, Warner Music Group (WMG) kupila je udeo u domaćoj kompaniji Mascom. To znači da naša kompanija više neće zastupati samo Warner Music na prostoru Srbije i Crne Gore, odnosno svetske zvezde iza kojih stoji ova kuća kao što su Madona, Metalika, Fil Kolins, Rolingstonsi i mnogi drugi, već će za nju pronalaziti i naše mlade muzičare koji imaju potencijal da postanu inostrane zvezde.

Potragu za perspektivnim izvođačima već vode Mascom-ovi timovi sastavljeni od takozvanih A&R stručnjaka (Artiste and repertoire), čiji je zadatak da u šarenolikoj ponudi muzičara prepoznaju osobe koje mogu napraviti komercijalni uspeh na globalnom nivou.

„Da biste postali muzička zvezda nije dovoljno samo da umete da pevate. Na primer, u našem slučaju bi vam koristilo i da dobro pevate na stranom jeziku mada to nije presudno, kao i da ste vrsni profesionalac i da poštujete zahteve koji su postavljeni pred vas. Takođe, potrebno je da imate još neku veštinu kao što je igranje, specifičan scenski nastup, sposobnost privlačenja pažnje, popularnost na društvenim mrežama i slično”, počinje priču za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

Ali, koliko je u današnje vreme, kada mladi neštedimice dele svoje autorske muzičke snimke po društvenim mrežama, teško pronaći talentovanog muzičara? „Odgovor na to pitanje bi vas mogao iznenaditi. Zahvaljujući napretku tehnologije pravljenje muzike je prilično pojednostavljeno. Sada svako, u sopstvenoj kući, može da napravi pesmu, pa čak i da ‘dotera’ svoj glas ukoliko ne ume da peva”, tvrdi sagovornik B&F-a i dodaje da ni put do slave više nije toliko trnovit kao nekada. Prema njegovim rečima, ni popularnost raznih jutjubera i tiktokera ne može biti orijentir prilikom potrage za talentima, jer je i broj pregleda sadržaja na ovim mrežama moguće veštački povećavati.

„Svedoci smo intenzivne trke za slavom mladih ljudi koji su odrasli na društvenim mrežama. Svi žele svojih pet minuta slave, ali zbog hiperprodukcije zvezda i njihovih sadržaja pažnja publike usmerena ka njima skraćena je na pet sekundi”, upozorava Nešović.

Kultura se više ne širi iz jednog centra

Ipak, Mascom je i u takvoj situaciji uspeo da pronađe nekoliko mladih muzičara koji imaju potencijal da budu primećeni na međunarodnom tržištu. Jedan od njih je Sergej Pajić, koji je pevajući popularnu muziku sa primesama hip-hopa već stekao status tinejdžerske zvezde u Srbiji i Bosni i Hercegovini. To je muzički pravac koji je u trendu u celom svetu, što znači da će ova kompanija odgovoriti zahtevima mejnstrim publike.

„Zahvaljujući WMG-u mi sada imamo infrastrukturu i stručnu producentsku podršku za kreiranje izuzetno kvalitetne muzike, kao i za njeno promovisanje u različitim zemljama sveta. Takođe, dobili smo i mogućnost da mladim muzičarima iz Srbije ponudimo saradnju sa poznatim svetskim imenima, koja bi ih mogla proslaviti. Upravo bi Sergej Pajić trebalo naredne godine da uradi singl sa nekim etabliranim izvođačem”, kaže Nešović.

Međutim, to ne mora nužno biti neka američka super zvezda. Kada se pomene razvoj muzičke karijere u inostranstvu, većina ljudi prvo pomisli na bogata zapadna tržišta. No, Mascom i Warner Music Group razmatraju ponajviše azijsko, bliskoistočno i severnoafričko tržište, jer smatraju da naši izvođači na njima imaju najveće šanse. Razlog za to je dvojak – tamo ima manje konkurencije i publika je tolerantnija prema izvođačima koji ne dolaze sa anglosaksonskog govornog područja. Uostalom, i kod nas su sve popularniji indijski hip-hop muzičari, kao i oni iz Južne Afrike koji donose autentičan afro zvuk, kaže sagovornik B&F-a.

Globalizacija se dakle više ne zasniva na zapadnoj dominaciji u kulturi i umetnosti, već omogućava svima da pokažu svoju autentičnost.

Ima li moderna muzika „dušu“?

Nekada ste morali imati instrumente da biste svirali, glas da biste pevali i diskografsku kuću da biste snimili pesmu. Sada sve to možete da uradite sami ili u saradnji sa profesionalcima, ali mnogo brže i jednostavnije.

„Na muzičkom tržištu u poslednjih deceniju-dve desile su se neke revolucionarne promene. Na primer, ako se zapitamo zašto i sa kojim ciljem se snima veći deo popularne muzike, možemo doći do zaključka da je motiv muzičara da zabave ljude. Muzika više ne sadrži emotivni naboj kakav je nekada imala. Postala je roba za kratkotrajnu upotrebu. Često slušam kritike da mi u muzičkoj industriji uglavnom ne proizvodimo kulturološki relevantne proizvode, već prolazne hitove. To je istina, ali u pitanju je diktat tržišta, gde je naš posao da publici ponudimo ono što ona želi”, tvrdi Nešović.

No, to ne znači da se starija muzika više ne sluša, već da je „preseljena“ u neke druge prostore. Mladi ljudi slušaju savremeni pop na žurkama, festivalima i sličnim manifestacijama, a kada se vrate kući često strimuju katalošku muziku, za koju starije generacije tvrde da je znatno kvalitetnija i da „ima dušu“.

„To pokazuje i prvih 10 pesama sa preko milijardu strimova na Spotifaju. Sve one su iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, osim numere ‘Smells like teen spirit’ koja je snimljena devedesetih”, kaže naš sagovornik.

Kako funkcioniše srpsko muzičko tržište?

Mascom u Srbiji beleži rast prodaje ploča i stagnaciju prodaje diskova. Striming muzike, kao i u svetu, raste, premda nedovoljno brzo, jer u našoj zemlji još nije ojačala svest o tome da muzika ne može biti besplatna.

Domaći muzičari žive od prodaje nosača zvuka i striminga, nastupa na koncertima i naplate autorskih prava. Tržište koje pokrivaju nije malo, budući da sem u Srbiji redovno nastupaju i u bivšim jugoslovenskim državama u kojima publika razume naš jezik.

Izvođači koji sviraju turbo folk i druge varijante „turbo muzike“ najveći deo prihoda ostvaruju u inostranstvu, gde je publika platežno sposobnija i više je navikla na plaćanje digitalnih muzičkih servisa. Oni tamo dobro zarađuju i od nastupa, na već poznatim „vikend turama“.

„Kada gledate naše medije možete steći pogrešan utisak da je ta vrsta muzike u Srbiji izuzetno popularna, iako turbo folk i muzičari slične provincijencije oko 80% svojih prihoda ostvaruju u inostranstvu. S druge strane, nekih koji ovde znatno više nastupaju i prodaju muziku, gotovo da i nema u medijima. Primera radi, domaći hip-hoperi u Srbiji zarađuju skoro 80% svojih prihoda a o njima veoma malo znamo”, napominje Nešović, dodajući da se tako stvara iskrivljena slika u javnosti o nekom opštem „narodnom ukusu“.

Da je naša publika željna raznovrsnijih sadržaja pokazuje i primer Konstrakte, tvrdi naš sagovornik, koja se, iako nije bila favorit, kvalifikovala na Evroviziju zahvaljujući glasovima publike: „Ona je probudila svojevrsne ‘spavače’ – ljude kojima mediji u proteklim godinama nisu nudili ono što im je očigledno bilo potrebno. Konstrakta im je bila toliko osveženje da su poslali 40.000 poruka za nju“.

Mnogi muzičari, osim televiziji, nemaju ni pristup radio stanicama, koje su nekada služile za promociju novih pesama. U međuvremenu su radio stanice, u strahu od gubitka oglašivača, prestale da upoznaju publiku sa novom muzikom, plašeći se da za ta tri minuta nepoznate pesme slušalac ne okrene drugu stranicu. One sada prilikom uspostavljanja saradnje sa nekim pevačem ili grupom imaju veoma komplikovanu proceduru, koja uključuje i ispitivanje fokus grupa, pre nego što odluče šta će pustiti u etar. „Ranije su radijski di-džejevi pomerali granice i započinjali nove muzičke pravce puštajući muziku potpuno drugačiju od one na koje su slušaoci naviknuti, a danas retko ko sme da eksperimentiše“, zaključuje Nešović.

Marija Dukić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Чланак Može li Srbija da „izvozi“ svoje muzičare u svet: Koliko daleko se dobar glas čuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.

Чланак B&F 204/205: Konkurentnost malih i srednjih preduzeća – Biti svoj, biti poseban се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika Plana je rodno mesto jedinstvenog poslovnog poduhvata. U tom gradu, otac muzičar i sin ekonomista otvorili su fabriku za proizvodnju dobrog raspoloženja, koje izvoze i van Srbije. Istini za volju, otac, Željko Arsić, je to činio godinama unazad, nastupajući sa svojim orkestrom na različitim slavljima po zemlji i inostranstvu. No, posao je dobio sasvim novu dimenziju kada je njegov sin Nikola, posle završetka studija ekonomije, otvorio agenciju „Vesela fabrika“ za organizaciju scenskih nastupa na događajima.

Neobična fabrika zapošljava dvadesetak ljudi, među kojima su muzičari, tehničari koji vode računa o opremi i snimanju, režiseri događaja i ljudi koji se bave montažom i pravljenjem scenarija. Ali, zašto je slavljima potreban scenario? Da bi se izbegla jednoličnost, odgovara Nikola. Objašnjava da scenaristi svaki događaj dele na celine i za svaku od njih osmisle scenski nastup, sa različitom vrstom muzike, tematskim kostimima, specijalnim efektima… Ukoliko klijenti imaju posebne želje, angažuju i muzičke zvezde da im upotpune nastupe.

„Trudimo se da pratimo trendove i da sarađujemo sa popularnim muzičarima. Danas mnogi izvođači i numere postaju popularni preko TikTok-a ili drugih društvenih mreža. Zato mlađi klijenti, obično oni koji slave punoletstva, žele da se određene zvezde pojave na njihovim slavljima, otpevaju svoju najpopularniju pesmu i posle toga završe nastup“, kaže Nikola za B&F.

Zabavno i van posla

„Vesela fabrika“ uveseljava ljude na svim mogućim događajima, uključujući i one koje organizuju preduzeća, poput proslava godišnjica poslovanja, prezentacija novih proizvoda, koktel zabava… Trenutno imaju najviše zahteva za privatna slavlja ali nadaju se da će ubuduće privući još klijenata iz korporativnog sveta.

„Za svakoga ko želi da nas angažuje mi izdvojimo vreme da se upoznamo sa njim, da prvo saslušamo njegovu priču i želje, pa tek onda pravimo scenario za željeni događaj. Tako kroz posao stalno upoznajemo ljude i njihove sudbine“, priča Nikola, „ali srećom samo onaj lepši deo. Pošto ugovorimo nastup, ja ne mogu da ga dočekam. Ne znam zašto, ali svako to slavlje doživljavam kao da je moje. A kada se sve završi i kada vidimo koliko su klijenti zadovoljni, i meni je puno srce“.

Naš sagovornik tvrdi da im je zabavno i kada nisu zvanično na poslu. „Jednom smo putovali na nastup našim autobusom kamperom i stali na naplatnu rampu da platimo putarinu. Pored rampe su bili prodavci voća koji su nas prepoznali i tražili pesmu. Moj otac je izveo orkestar napolje i počeli su da sviraju, a vozači su izašli iz kola i zaigrali. Napravili smo žurku na naplatnoj rampi koja je trajala pola sata. To je naša svakodnevica“, ilustruje mladi ekonomista kako to izgleda raditi sa muzičarima.

Elektronska kafana i škola harmonike

Ipak, ni u „Veseloj fabrici” nije baš uvek veselo. Agenciju su otvorili početkom 2020. godine i posao je delovao obećavajuće. Međutim, veselje je prekinuo nezvani gost – novi virus iz Kine.

Slavlja više nije bilo, a otac i sin su vreme provodili sređujući kuću i dvorište. Višak slobodnog vremena je Nikolu, koji nikada u životu nije uzeo neki instrument u ruke, podstakao da uči da svira harmoniku. Otac ga je podučavao s oduševljenjem, ali je muzičar početnik, kao i svaki pripadnik „onlajn“ generacije, potražio muzičke lekcije i na internetu. Nezadovoljan onim što je našao, dogovorio se sa ocem da naprave muzičke kurseve na svetskoj mreži.

„Moj otac je snimio kako pritiska dugmiće dok svira, naravno usporeno, da bi onome ko uči bilo lakše da ga prati. Gledajući taj snimak, naučio sam za nedelju dana da sviram kolo“, priznaje Nikola prednosti „stare škole“. Ali, pošto nije bilo lako snimiti sve pokrete rukom, čak i ako se snima iz više uglova, napravili su i patentirali animaciju koja prikazuje dodirivanje dirki i zvuke koje ono proizvodi. Tako se razvila ideja o onlajn kursu za sve one koji nemaju muzičko obrazovanje, a žele da nauče da sviraju repertoar prigodan za veselja. Zamisao je brzo prerasla u digitalnu platformu sa aplikacijama za Android i iOS.

’’Trenutno imamo kurseve za harmoniku dugmetaru i klavijaturu. Uskoro će biti završen i onaj za klavirnu harmoniku. Svi kursevi će imati oko 50 lekcija, koje će zainteresovani moći da prate kada god to njima odgovara. Pored toga, dobiće i udžbenike u PDF formatu, kao i savete koje numere su im potrebne da bi što pre mogli da nastupaju na veseljima i drugim događajima“, tvrdi on.

Naš sagovornik kaže da već ima interesenata, među kojima – zar treba ponavljati – i onih neobičnih, poput čoveka koji trenutno služi zatvorsku kaznu, ali želi da nauči da svira. Sa tim znanjem bi mogao da svira po slavljima, što Nikolu raduje jer kako ističe, „to je pošten i veseo posao“.

No, ni ovde nije kraj veselju. Pošto su već imali digitalnu platformu, otac i sin su smislili još načina kako da je iskoriste. Tako je napravljena prva e-Kafana na našim prostorima. Počeli su da organizuju svirke u svom studiju i da ih uživo prenose korisnicima platforme. Naravno, naplaćivali su ovaj sadržaj, ali je to opet bilo jeftinije od odlaska u pravu kafanu. Ljudi su tokom pandemije njihove nastupe gledali iz svojih domova, a preko četa su se međusobno upoznavali, naručivali pesme i elektronski slali bakšiš muzičarima.

„Prvi javni događaj ove vrste organizovali smo krajem 2020. na Svetog Nikolu. U pitanju je bio slavski specijal koji je trajao 3,5 sata. Tada smo imali desetak hiljada pratilaca. Ne znamo da li su svi ti ljudi organizovali pravu slavu sa fizički prisutnim gostima, pa su svi zajedno gledali naš nastup ili je to bila proslava u najužem krugu, ali svakako je bila presedan“, priseća se naš sagovornik. Usledio je još spektakularniji doček 2021. godine koji je trajao 9,5 sati i sadržao je program za decu, pop-rok muziku, nastup di-džeja, tamburaše, trubače i nastup „Orkestra Panorama“.

Rad u tri smene

Na pitanje da li onlajn nastupi zaista mogu da zamene pravu kafanu, Nikola tvrdi da mogu i dodaje: „Ali to je zato što atmosfera u našem studiju nije televizijska, već spontana i živa. Pravimo je i mi iz režije kada zaigramo i popnemo se na stolice, što onda vide muzičari pa se još više užive“.

Ipak, pošto im ovakvi javni nastupi oduzimaju mnogo energije i zahtevaju ozbiljnu organizaciju, „Vesela fabrika“ se sada više bavi onlajn privatnim proslavama. Nikola kaže da e-Veselja uglavnom poručuju naši ljudi iz dijaspore, „kada organizuju neku svoju zabavu na kojoj strimuju naš program u realnom vremenu. Ponekad su to slavlja na koja su gosti fizički došli, a ponekad su gosti, ukoliko žive u drugim delovima sveta, prisutni onlajn. Nastupamo kad god naručiocu odgovara, a pošto su naši klijenti često u drugim vremenskim zonama, šalimo se da smo jedna od najaktivnijih fabrika u Srbiji, jer radimo u tri smene“.

„Vesela fabrika“ je na ovaj način sebi obezbedila dodatni izvor prihoda za period godine u kojem obično nema mnogo nastupa. Najveći broj slavlja organizuje se od kraja aprila do kraja oktobra, pri čemu su jul i avgust udarni meseci. Tada ovi muzičari 25 dana mesečno provode na nastupima. Međutim, više im ni zima neće biti „mršav period“, zahvaljujući selidbi u onlajn svet.

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Organizacija proslava u realnom i onlajn svetu: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tuča između repera Stefana Đurića Raste i vlasnika agencije „Maskom“ Slobodana Nešovića završila se kontuzijom jetre, odlaskom u Urgentni centar i danima nakon toga naslovnim stranama velikog broja medija. Epilog fizičkog obračuna između pevača Vlade Georgijeva i muzičkog menadžera Saše Dragića je bio šesnaest kopči za Georgieva i pritvor od 48 sati za Dragića. Između toga bilo je i svađe u lobi baru jednog hotela, ali i udaranja pištoljem po glavi. U julu prošle godine počela je i pravna bitka između tri bivša člana legendarnog pank sastava Seks pistols. Gitarista Stiv Džons i bubnjar Pol Kuk tuže pevača Džona Lajdona.

Možda, na prvi pogled, ova tri potpuno zasebna događaja nemaju baš nikakve sličnosti, ali to uopšte nije tačno. Sva tri događaja vezuju dve stvari – autorska prava i novac. Poslednjih godina ovo su postale velike teme sporenja u muzičkoj industriji, i u nekim drugima naravno, ali u muzičkoj industriji, čini se, najviše se o tome priča, tuži sudovima pa čak i rešava batinama.

Nikola Jovanović ima više od 15 godina iskustva u muzičkoj industriji i trenutno je na poziciji šefa odeljenja u „Universal Music Groupi“ i ujedno je potpredsednik „Virgin Music Label & Artist Services, Zapadni Balkan“. Prema njegovim rečima, postoje autori i muzičari koji pristojno žive od autorskih prava, ali se niko nije obogatio od jednog hita, za razliku od inostranstva gde ima takvih primera.

„Ipak je potreban ozbiljniji katalog pesama, koje radite za sebe i druge, potreban je i dijapazon žanrova koje će emitovati najrazličitiji mediji. Ovde još uvek vlada pogrešna pretpostavka da je dovoljan jedan hit ili da ste se jednom pojavili na televiziji i sad ste bogati. To je mit. Kao i kod servisa, isto je sa autorskim i srodnim pravima. Da biste dobili dosta novca morate da imate puno emitovanja u medijima, da ste prisutni i aktivni“, stav je Jovanovića.

Korišćenje muzike mora da se plati

Društvo za zaštitu autorskih prava SOKOJ postoji u Srbiji 70 godina. Od tada do danas promene u njihovom poslovanju, ali i sam uticaj su se naravno nekoliko puta menjali. Ipak, ljudi u muzičkoj industriji se slažu da je danas situacija zaista bolja nego pre dvadesetak godina.

„Svakako da kod nas stanje sa organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava nije savršeno i puno je prostora za napredak. Mi smo još uvek tržište u razvoju. Uostalom, napredak u toj oblasti je i naša obaveza prema EU – transparentnost rada organizacija, njihovo trošenja novca, isplata autorima i nosiocima prava… Organizacije kao što je SOKOJ postoje svuda u svetu i tu ništa nije sporno. Princip raspodele prihoda od upotrebe muzike i postavka odnosa između kreatora i korisnika muzike je višedecenijska, globalna tekovina koja i kod nas funkcioniše, no moramo biti bolji i uspešniji u tome. Svako korišćenje muzike mora da se plati i ja tu u potpunosti podržavam rad organizacija. Muzika i autorski rad, kao i sve drugo imaju svoju vrednost i vreme je da ljudi još posvećenije počnu da cene rad muzičara i ljudi iz kreativne industrije. Mi svakako moramo da težimo boljoj naplati, ravnopravnijim i transparentnijim modelima“, ističe Jovanović.

U Srbiji nema zbirnih podataka o tome koliko se novca „vrti“ u muzičkoj industriji. Ali ljudi koji na bilo koji način „žive i rade od muzike i sa muzikom“ procenjuju da je ova industrija finansijski unosna i vrednost se procenjuje u milijardama dolara kada se obuhvati kompletna muzička industrija, izdavaštvo, koncerti… Sve je više autora, izdanja, festivala i sve to mora da prati industrija i profesionalci koji su u timovima svih tih uspešnih izvođača, izdanja ili događaja. Takođe, ako se pogleda IFPI-ev globalni muzički izveštaj iz 2021. (IFPI Global Music Report 2021), samo prihodi od snimljene muzike porasli su za 7,4 odsto, sa trendom rasta šestu godinu zaredom, što i kroz činjenice potvrđuje da se industrija širi i ekonomski napreduje, uprkos otežavajućim okolnostima.

„Ako pričamo o životu od muzike i sviranja, naravno da zavisite od popularnosti. Imate kafanske ili bendove za svadbe koji zarađuju više od nekog alternativnog benda. Imate autore i izvođače u regionu koji su jako poznati i uspešni i koji, naravno, žive od svog rada. Što vam je veća slušanost na servisima više i zarađujete, što ste popularniji više će vas medija emitovati i više će vas ljudi čuti, a sa više emitovanja ostvarujete i veću zaradu od autorskih i srodnih prava. Što imate veću popularnost prodaćete više ulaznica. Što više ulaznica prodajete dobićete više sponzorstava… Sve je to u ovom poslu jako bitno i međusobno povezano. Opet, mislim da svi mi u industriji moramo da budemo spremni da učimo i da po potrebi radimo i druge poslove kada nam karijera možda krene u drugom pravcu. Imate primere muzičara koji su postali jako uspešni producenti, ili bivši interpretatori koji sada pišu jako uspešno pesme za druge“, kaže Jovanović.

Nedostižni honorari stranih zvezda

„Long Play“ je jedna od najvećih promoterskih i koncertnih agencija u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Zastupaju nekoliko vrhunskih muzičara regiona i organizuje gostovanja brojnih svetskih bendova najrazličitijih žanrova. Zoran Vulović Vule, iz ove agencije, koji između ostalog zastupa i Momčila Bajagića Bajagu, tvrdi da je danas zapravo pravo pitanje da li muzička industrija uopšte postoji u našoj zemlji. Ipak, i on smatra da se situacija u oblasti autorskih prava znatno popravila u poslednjih nekoliko godina, ali da je daleko od idealne. Samo od autorskih prava, u Srbiji je vrlo teško živeti.

„Iako je muzički posao vrlo fleksibilan, trebaće najmanje godinu do dve dana da se vrati u stanje pre pandemije. Pitanje je kako će trenutna situacija u Ukrajini uticati na velike svetske turneje, koliko će biti otkazivanja, što će se sve sigurno posredno odraziti i na celokupni, pre svega koncertni posao u svetu ali i u Srbiji. Sve velike svetske krize automatski se odražavaju na dešavanja u svetskoj muzičkoj industriji“, naglašava Vulović.

Prema njegovom iskustvu, koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt. Međutim, razlika u organizaciji koncerta neke inostrane i neke muzičke zvezde iz Srbije je vrlo velika.

„Kada dogovorite honorar i potpišete ugovor sa stranom agencijom, a to je najmanje šest meseci do godinu dana ranije, potrebno je da pre najave koncerta platite avans od 50 procenata. To je odgovor na česta pitanja zašto u Srbiji nemamo koncerte velikih svetskih zvezda. Nije baš jednostavno investirati veliki iznos šest meseci do godinu dana pre održavanja koncerta. Inače honorari muzičkih izvođača, ni stranih ali ni domaćih nisu se smanjili u vreme i posle pandemije. Tako da imamo dosta nelogičnosti, većina izvođača ne opravdava visinu svojih honorara“, objašnjava Vulović. Napominje da je dodatni problem kod angažovanja inostranih muzičkih zvezda i to što su njihovi honorari pravljeni na osnovu cene ulaznica u tim zemljama, ali i broja ljudi koje mogu da privuku.

„Koncert ’Placeba’ koji će ove godine svirati na ’Arsenal festu’ uspeli smo da dobijemo tako što su imali dogovoren nastup na velikom festivalu u Grčkoj za honorar koji je za nas nedostižan i mi smo uspeli da dogovorimo dan posle koncert u Kragujevcu. Druga mogućnost su dobri kontakti sa nekim agentima koji se grade godinama i koji vas se sete kada treba da popune neki datum“, objašnjava Vulović.

Cene ulaznica, za izvođače srednje kategorije su u proseku 100 evra. Takođe, inostrane zvezde vrlo retko u Srbiji nastupaju vikendom, jer su ti dani rezervisani za zemlje gde se može uzeti veći novac.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Muzička industrija u Srbiji: Koliko emitovanja, toliko para се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program festivala je predstavila umetnička direktorka i osnivač ArtLink festivala Jovanka Višekruna – Janković koja je najavila učesnike festivala, i najavila ovogodišnje partnere i generalnog pokrovitelja festivala, UNIQA osiguranje.

Muzika na tvrđavama uz zvuke vode, tema su festivala, koji je deo nove evropske platforme Gradovi festivali zajedno sa nekoliko evropskih gradova i festivala u okviru programa Evropske asocijacije festivala.
Festival je i inicijator i nove regionalne platforme za promociju regiona kao kulturno turističke destinacije uz kampanju Umetnici za prirodu uz podršku Fonda za Zapadni Balkan i Evropske Unije.

Programi 10. Art link festivala će se ove godine odvijati na Beogradskoj tvrđavi, na tvrđavama Golubac grad, Ram, Pirot, Petrovaradin i Felix Romulijana. Umetnici iz Austrije, Belgije, Italije, Danske, Španije, Nemačke, Brazila, Maroka, Egipta, Izraela, Češke, Slovačke, Mađarske i regiona svojim nastupima oživeće neke od najznačajnijih i najlepših spomenika kulture u Srbiji i u isto vreme podržati kampanju za zaštitu prirode.

Svečano otvaranje festivala biće na Beogradskoj tvrđavi 25. juna uz nastup ansambla Janoške, a zatim će se predstaviti pijanisti Dina Bensaid, Adi Nojhaus, Vaško Dantaš, Luis Agus iz Španije, Pablo Rosi, Mohamed Shams, Belgijski duo – harfa i udaraljke, kao i čelisti Izabel Vaz, Jan Fogler, Kamerata Balkanika.
Međunarodni dan Dunava biće obeležen 29. juna koncertom na tvrđavi Ram uz podršku “Srbija voda” i međunarodnog Dunavskog komiteta čiji je Srbija član.

Festival će prestaviti i svoje porudžbine, kao i premijerna izvođenje kompozicija srpskih, brazilskih, meksičkih i španskih autora.

Ove godine održaće se i muzički maraton koji će izvesti danski čelista Toke Moldrup, koji će trčati i svirati Baha u 36 kilometarskom maratonu.

Partneri u realizaciji ovih programa su Beogradska tvrđava, Tvrđava Golubac grad, Grad Pirot, Kulturni centar Novog Sada, Grad i kulturni centar Zaječar i Evropska

asocijacija festivala, a podršku pružaju Grad Beograd, Privredna komora Srbije, Srbija vode, Ambasade Belgije, Španije, Portugala, Maroka, Brazila, Nemačke, Italijanski institut za kulturu, Austrijski kulturni forum, Britansko – srpska privredna komora i klaviri Behštajn na Kojima će se izvoditi pijanistički recital.

Na događaju su se obratili i :
Nj.E. Raul BARTOLOME MOLINA, Ambasador Španije
Nj.E. José Mauro Couto, Ambasador Brazila
NJ.E Adam Koen, Ambasador Belgije
Adrien Faix, Direktor, Austrijski kulturni forum
Simohamed El Laiti, Ataše za kulturu, Ambasada Maroka
Jelena Dobrić, Srbija vode

“Umetnost i osiguranje spaja neraskidiva nit jer za nas, osigurati znači sačuvati. Društvenu odgovornost UNIQA osiguranja reflektuje opredeljenost ne samo na očuvanje umetničkih dela i kultrne baštine za buduće generacije, već i na podršku širenju, razvoju i promociji umetnosti i kulture. Na taj način već 15 godina podržavamo događaje, institucije, ideje koje građanima Srbije približavaju vrednosti domaće i svetske kulturne scene. To je ujedno i potvrda da umetnost i biznis ne mogu jedno bez drugog. Izuzetno nam je drago što ćemo se ovoga puta naći i na muzičkoj sceni i po prvi put zaigrati sa 10. Art link festivalom uz Muziku sa tvrđava. Tokom dva meseca biće priređen pravi muzički praznik, imajući u vidu da će se festival odvijati u autentičnim prostorima, pod otvorenim nebom naših najlepših tvrđava uz reku Dunav i završiti pravim muzičkim maratonom. Istovremeno zajedno ćemo poslati i važne poruke o važnosti zaštite prirode. Nestrpljivo čekamo početak i sigurno nezaboravno izdanje ovog festivala koje će uz veliku podršku brojnih partnera i prijatelja uz prisustvo velikih imena svetske muzičke scene biti događaj koji se ne sme propustiti”, rekla je Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja, generalnog sponzora festivala.

Чланак 10. Art link festival od 25. juna do 25. septembra Muzika na tvrđavama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komunalna milicija može oduzeti uređaj koji emituje preteranu buku, izjavio je danas načelnik komunalne milicije Beograda Ivan Divac i naveo da imaju savremene aparate za merenje buke kojima jednostavno i brzo može da izmeri nivo buke, recimo u nekom ugostiteljskom objektu.

– Taj uređaj je otprilike veličine mobilnog telefona i njime se za pet minuta može izmeriti da li se u nekom objektu emituje buka koja je iznad ili iznad nivoa dozvoljenog za kraj u kome se nalazi – objasnio je Divac gostujući na TV Pink.

On je najavio da će komunalna milicija u Beogradu do 8. februara, preventivno i informativno obilaziti ugostitelje, objašnjavati im u kojoj su zoni i koliki je nivo buke u toj zoni dozvoljen, a meriće i nivo buke u njihovim objektima.

Naveo je i da će te posete biti usmerene na, kako je rekao, problematične lokacije, kojih sada u gradu, budući da je hladno i da se zatvaraju prozori, nema mnogo, već se taj broj kreće između 10 i 15.
– Divac je istakao da cilj kontrole buke u skladu sa novim zakonom, nikako nije da se ugostiteljski objekti zatvore već da se obezbedi mir njihovim komšijama.

U tom smislu je naveo da ugostitelji mogu da zvučno izoluju izvor buke i da nastave normalno da rade.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ko bude pravio buku može ostati bez zvučnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ali, vratimo se na početak. Roganov podkast je jedan od najslušanijih na platformi Spotify, i verovatno zato ona nije htela da ga se odrekne iako već mesecima brojni naučnici i medicinski stručnjaci ukazuju da je on krivac za širenje laži o korona virusu.

Njihov stav zastupa i muzičar Nil Jang. “Spotify je postao mesto za širenje dezinformacija o kovidu koje su opasne po život”, rekao je na svojoj veb stranici i dodao: “Laži se prodaju za novac”. Iz tog razloga objavio je da će povući svoju muziku sa pomenutog servisa za strimovanje. Njegov primer sledila je pevačica Džoni MIčel, rekavši da ne može biti na strani neodgovornih ljudi koji šire laži opasne po ljudske živote.

U samo tri dana od Jangove objave, vrednost akcija Spotify-a je toliko pala da je izgubio 2,1 milijarde dolara vrednosti. Početkom januara vrednost njegove akcije je bila iznad 244 dolara, a u petak, poslednji dan trgovanja prošle nedelje, 172 dolara.

Zašto se Spotify ne odriče Rogana?

Iako iz godine u godinu privlači nove korisnike, Spotify to čini sporije od nekih konkurenata. On polako gubi tržišni udeo zbog pojave novih igrača na tržištu platformi za striming muzike, posebno onih iza kojih stoje jake kompanije, poput YouTube Music, Tencent Music isl.

Baš iz tog razloga počeo je više da se oslanja na podkaste nadajući se da će njima privući još korisnika pored onih koji tu najčešće dolaze da slušaju muziku. Podkast Džoa Rogana je jedan od najstarijih i najslušanijih. Ovaj čovek je od 2009. do danas snimio 1.800 epizoda u kojima su gostovala veoma poznata imena poput Ilona Maska, Kventina Tarantina i Bernija Sandersa, ali i osobe za koje šira javnost smatra da ne bi trebalo da im se daje medijski prostor poput Aleksa Džonsa, koji je zbog širenja teorija zavere suspendovan sa mnogih društvenih mreža.

Međutim, izgleda da nisu problem ni isključivo gosti. Rogan i sam ima neke izjave koje se kose sa zvaničnom zdravstvenom politikom. On je, primera radi, pozvao mlade i zdrave osobe da se ne vakcinišu protiv kovida jer ova bolest za njih nije opasna. To je prouzrokovalo talas negodovanja ali i podrške u javnosti.

A onda je došlo do nesuglasica i sa muzičarima, na kojima je Spotify izgradio svoj poslovni model. Međutim, tada je striming servis, bar kako javnosti izgleda, stao na stranu onoga ko mu donosi više novca – Rogana. Zato su mnogi muzičari ljuti na Spotify i tvrde da on više nije u muzičkom biznisu već je prerastao u tehnološku platformu.

Foto: Pixabay

Чланак Kako su tačno vakcine uticale na vrednost muzičkog servisa Spotify? се појављује прво на Biznis i Finansije.