Forbsova lista najbogatijih na svetu pokazala je da je broj milijardera smanjen za 87, te da se njihovo bogatstvo “istopilo” za 400 milijardi dolara.

U vrhu su i dalje, očekivano, Elon Musk i Džef Bezos.

Bogataši iz nekadašnjih jugosolovenskih republika takođe su u trci. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se razlika u bogatstvu dvojice Srba meri sa nepunih 200 hiljada evra.

Sto najbogatijih u regionu, u državama bivše SFRJ bez Slovenije, prema listi koju objavljuje Nedeljnik, vrede 69 milijardi evra. Listu 100 najbogatijih u regionu napravili su eksperti dve renomirane konsultantske kompanije koji rade na njujorškoj berzi, prenosi Mondo.me.
Prema toj listi, srpskih 48 milijardera “teški” su 33 milijarde evra, a 27 milijardera iz Hrvatske 24.

Prvi na tom spisku je Dubravko Grgić iz Hrvatske (Agram grupa) sa 2.840.000.000 evra. Najbogatiji biznismen u regionu poznat je u hrvatskoj javnosti kao “kralj osiguranja”.

Sledi Srbin Miodrag Kostić (MK grupa) sa 2.779.323.438. U prošloj godini njegova kompanija porasla je za oko 300 miliona evra.

Odmah iza je Miroslav Mišković (Delta Holding) „težak“ 2.779.127.103 evra. Vlasnik je kompanije Delta Holding, koja posluje u sektorima agrar biznisa, izvoza, uvoza, zastupanja inostranih kompanija, distribucije robe široke potrošnje, prodaje automobila, razvoja nekretnina i razvoja novih tehnologija. Delta Holding svoje poslovanje realizuje kroz pet organizacionih celina: Delta Agrar Grupa, Delta Food Processing, Delta Real Estate Grupa, Delta Distribucija i divizija novih tehnologija.

Slede biznismeni iz Hrvatske, Silvio i Robert Kutić i Izabel Jelenić (Infobip) sa 2.500.000.000 vrednosti kapitala i Mate Rimac (Rimac grupa) „težak“ 2.270.000.000. Mate Rimac je poznat kao proizvođač najbržeg električnog automobila na svetu.

Iz Srbije tu su i Petar Matijević (MI “Matijević”) procenjen na 1.597.272.145 i Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović (Mozzart) sa 1.353.004.180 bogatstva.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Srpski bogataši „teški“ 33 milijarde evra, Hrvatski 24 milijarde се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa evropskim prosekom, bruto proizvod po glavi stanovnika veći je za 161 odsto u malom Luksemuburgu.

Ovo se objašnjava činjenicom da su plate mnogih radnika iz pograničnih zemalja uključene u luksemburški rezultat, navodi Evrostat.

Zatim na spisku bogatih je Irska, koja svojim povoljnim oporezivanjem privlači mnoge multinacionalne kompanije, sa bruto proizvodom po glavi stanovnika 134 odsto višim od proseka EU.

Treća je Danska, a zatim slede Holandija, Austrija i Belgija.

Najsiromašniji su građani Bugarske i Slovačke.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Luksemburžani najbogatiji građani Evropske unije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj o bogatstvu stanovnika obuhvata 5,3 milijarde ljudi širom svieta. Prema tom izveštaju, bogatstvo Australijanca se povećalo tokom 2021. godine.

Australija ima čak 2,2 miliona milionera, a u vlasništvu jedan odsto najbogatijih Australijanaca je, prema podacima za 2021. godinu, 21,8 odsto bogatstva zemlje.

Glavni razlog za povećanje bogatstva u Australiji su cene nekretnina, koje su porasle za 23,7 odsto, što je povećalo prosečno bogatstvo po odraslom Australijancu za 28.450 dolara, prenosi RTS.

Poslije Australije, najbogatiji su stanovnici Belgije, Novog Zelanda i Hongkonga.

Sjedinjene Države ipak imaju najbogatija domaćinstva u 2021. godini.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatija nacija na svetu su Australijanci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tome su doprinele ponajviše Sjedinjene Države, sa učešćem većim od polovine ukupnog povećanja bogatstva, dok Kina doprinosi sa četvrtinom. U međuvremenu, Afrika, Evropa, Indija i Latinska Amerika zajedno su činile samo 11,1 odsto rasta globalnog bogatstva lani, navedeno je u izveštaju koji je objavila banka Kredi Svis.

Jedan odsto najbogatijih na planeti nastavlja da akumulira 45,6 odsto bogatstva u 2021. godini, piše El Pais.

Izveštaj Kredi Svisa predviđa da će ova mala grupa nastaviti da raste i to ovako:
– broj milionera će dostići 87 miliona
– broj ultrabogatih će dostići 385.000 u nardnih pet godina

U osnovi piramide su oni koji su 2021. imali kapital manji od 10.000 dolara i koji predstavljaju 53 odsto svetske populacije. U pogledu rasta, dve najuspešnije ekonomije su Sjedinjene Države i Kina, obe sa stopom rasta od oko 15 odsto.

Na dnu je Evropa, koja raste samo 1,5 odsto u 2021, ali akumulira drugu najveću masu bogatstva iza SAD i ispred Kine. U prognozama za narednih pet godina, izveštaj predviđa da će zemlje sa srednjim prihodima biti glavni motor svetske ekonomije, proizvodeći 42 odsto globalnog rasta.

Što se tiče raspodele bogatstva, izveštaj tvrdi da se tokom ovog veka globalna nejednakost smanjila, podstaknuta ubrzanim rastom tržišta u razvoju. U prilog toj pretpostavci govori i podatak da je segment onih sa bogatstvom između 10.000 i 100.000 dolara najviše porastao od početka veka (sa 504 miliona na 1.800 miliona pojedinaca).

U izveštaju Kredi Svisa se navodi i da je 2021. bila „dobra godina“ za finansije.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак U rukama 1% najbogatijih je skoro 50 odsto ukupnog svetskog bogatstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsetimo, samo godinu dana ranije, najveći prijavljeni prihodi bili su znatno manji, pa je tako najbogatiji građanin Srbije zaradio gotovo 11 miliona evra u 2020. godini.

Građani sa najvećim prihodima u Srbiji su – menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti, pravnici, što su najčešće prijavljivana zanimanja u poreskim prijavama.

Pravnik se, inače, prvi put u vrhu najplaćenijih profesija upravo pojavio – prošle godine.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primljila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu.

To je čak 4.463 prijave više nego prošle godine.

91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola

Udeo muškaraca u ovoj statistici se – ne smanjuje. Tako je ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio tek nešto veći – 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Ovo znači da je među 34.753 prijavljenih građana Srbije, koji su zaradili više od tri prosečne srpske plate – čak 31.625 muškog pola, dok je svega 3.128 žena.

Podsetimo, obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak, imali su građani koji su u 2021. godini ostvarili dohodak veći od 3.268.224 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objašnjavaju poreznici.

„Najviše prijava podneli su građani sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd – ukupno 22.978 prijava, zatim sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad – 7.010 prijava i teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Kragujevac – 2.740 prijava“, navodi Poreska uprava Srbije.

Gde žive građani sa najvećim prihodima

Poreska uprava Srbije obavila je listu opština u kojima je podneto najviše prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana.

Najveći broj ovih prijava podneli su građani koji žive u opštini Novi Beograd – ukupno 5.935.

Sledi centar Beograda sa podnete 5.574 prijave, pa Novi Sad sa 4.041 prijavom, dok je u Nišu podneta 1.211 prijava.

Još nekoliko beogradskih opština beleži značajan broj podnetih poreskih prijava.

Tako je na Čukarici 1.960 građana prijavilo da zarađuje više od tri prosečne plate, na Voždovcu 2.478, u Zemunu 2.137, a na Zvezdari 2.431.

Poređenja radi, u Subotici ima 433 „bogataša“, Pirotu 96, Vranju 66, dok ih je u Zaječaru – 330.

Među sto najvećih – 12 strani državljani

Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 69 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd (88 osoba su domaći državljani, a 12 su strani državljani).

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku.

Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je, kako se ističe – 43 odsto prijava.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji građanin Srbije zaradio 18 miliona evra u 2021. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima FactSet-a, Aramcoova tržišna vrednost u sredu je bila nešto ispod 2,43 biliona dolara, koji je svu svoju tržišnu kapitalizaciju pretvorio u američku valutu.

Apple, koji je pao više od 5% tokom berzanskog trgovanja u SAD-u u sredu, sada vredi 2,37 biliona dolara.

Deonice i cene energije rastu jer ulagači rasprodaju dionice u nekoliko industrija, uključujući tehnologiju, zbog straha od pogoršanja ekonomskog okruženja. Apple je pao gotovo 20% od svog vrhunca od 182,94 dolara dostignutog 4. januara ove godine.

CNBC ocenjuje da su drastične tržišne promene posledica borbe globalne ekonomije s rastućim kamatnim stopama, inflacijom i problemima u lancu snabdevanja.

Deonice Aramca porasle su više od 27% do sada u 2022. U martu je naftni div saopštio da se njegov celogodišnji profit prošle godine više nego udvostručio, zbog rastućih cijena nafte.

Apple je titulu najvrednije svetske kompanije stekao 2020, nadmašivši Saudi Aramco.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Apple više nije najvrednija svetska kompanija, tron preuzeo naftni div Saudi Aramco се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos padu ekonomske aktivnosti lično bogatstvo raslo je u 2020., prvoj godini pandemije, navodi se u istraživanju kojim je obuhvaćeno 16 zemalja EU-a i Švajcarska.

Nemačka prednjači u Evropi s ličnim bogatstvom od 16.400 milijardi evra, a slede Francuska s 12.600 milijardi evra te Britanija i Italija s po 10.000 milijardi evra, pokazalo je istraživanje Redesigning Financial Servicesa (RSF), instituta sa sedištem u Cirihu, prenosi Seebiz.

Realni bruto domaći proizvod 16 zemalja Unije i Švajcarske smanjen je u pandemijskoj 2020. godini 6,4 odsto, dok je lično bogatstvo poraslo za 3,9 odsto, na rekordnih 69 biliona evra.

To pokazuje da se jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih povećava, a takav će se trend po proceni autora istraživanja nastaviti.

Švajcarska i milioneri

Prema njihovom izveštaju o bogatstvu u Evropi, Nemačka je beležila i najveći broj milionera, njih 2,9 miliona, a slede Britanija i Francuska s po 2,5 miliona.

Švajcarska pak prednjači po udelu milionera, koji doseže 14,1 odsto, što znači da približno svaki sedmi građanin pripada toj grupi.

Istraživanje je pokazalo i sve izraženiju koncentraciju bogatstva. Tako je u vlasništvu najbogatijih 10 odsto evropskih domaćinstava otprilike polovina neto evropskog bogatstva. Najbogatijih jedan odsto Evropljana vlasnici su 19 odsto ukupnog bogatstva.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Svaki sedmi Švajcarac je milioner се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najbogatiji Francuz, ujedno najbogatiji Evropljanin, je Bernard Arnault. Njegovo bogatstvo iznosi 112 milijardi dolara i on je četvrta najbogtija osoba na svetu.

On je vlasnik kompanije LVMH koj je najveći svetski proizvođač luksuzne robe. Među njegovim brendovima su Louis Vuitton, Bulgari, Moet, Hennessy, Dom Perignon šampanjac, TAG Heuer satovi.

Najbogatiji Španac je Amancio Ortega, koji je trenutno 18. najbogatij čovek na svetu sa oko 63 milijarde dolara. Vlasnik je kompanije Inditex koja uključuje modne marke poput nama dobro poznatih Zare, Pull&Bear, Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius… Ove marke poslednjih godina dobro su poznate i prisutne i u Srbiji.

Giovanni Ferrero, sa skoro 34 milijarde dolara, najbogatiji je Italijan. Vlasnik je čuvene kompanije poznate po slatkim proizvodima, poput Nutelle, Raffaella, Ferrero Rochera… Giovanni je preuzeo uprvljanje kompanije nakon smrti svog brata 2011. godine.

Još jedno nama poznato ime je Dieter Schwarz, koji je najbogatiji Nemac. On je vlasnik maloprodajnog lanca Lidl . Njegovo bogatstvo procenjuje se na više od 27 milijardi dolara.

Najbogatiji Britanac je James Dyson sa 26 milijardi dolara. On je izumitelj, industrijski dizajner, zemljoposjednik i poduzetnik koji je osnovao firmu Dyson Ltd. Tradicionalno je najpoznatiji kao izumitelj usisivača Dual Cyclone bez vrećice koji deluje na principu ciklonskog odvajanja.

Dietrich Mateschitz, suvlasnik kompanije Red Bull, najbogatiji je Austrijanac.

On poseduje 49 posto kompanije za proizvodnju energetskih pića.

Najbogatija Holanđanka je Charlene de Carvalho-Heineken, koja stoji iz drugog najvećeg proizvođača piva na svietu – Heineken International.

Izvor: BiznisInfo.ba

Foto: Pixabay

Чланак Ko su najbogatiji Evropljani? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnik je najveće britanske petrohemijske tvrtke Ineos, a njegovo bogatstvo procenjuje se na 17,5 milijardi funti.
Procenjuje se da će zbog selidbe u Monako uštedeti četiri milijarde funti, prenosi portal Indeks. Ljudi koji žive u Monaku najmanje 183 dana godišnje ne plaćaju porez na dohodak i imovinu. Najviša poreska stopa u Velikoj Britaniji iznosi 45 odsto na dohodak iznad 150.000 funti godišnje.

Pre nego što je otputovao u Monako, Retklif je bio treći najveći pojedinačni poreski obveznik u Britaniji, koji je u državnu blagajnu tokom 2017. i 2018. uplatio 110 miliona funti.

Vatreni pristalica Bregzita

Njegova odluka da napusti Britaniju došla je ubrzo nakon što ga je kraljica proglasila vitezom, a Velika Britanija je izglasala izlazak iz Evropske unije.

Retklif je bio vatreni pristalica Bregzita koji je tvrdio da će Velika Britanija napredovati bez birokratske administracije.

Retklif je tvrdio da je EU potreban pristup britanskom tržištu podjednako kao i Britaniji pristup evropskom.

„Nikad ne zaboravite da imamo pristojan set karata“, rekao je, dodajući: „Mercedes neće zaustaviti prodaju automobila u Velikoj Britaniji. A London je jedno od dva ključna finansijska središta i to se neće promeniti.“

Izvor: B92

Чланак Najbogatiji Britanac, vatreni pristalica Bregzita napustio Veliku Britaniju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom ovog meseca Žong Šanšan, osnivač kompanije Nongfu Spring koja proizvodi flaširanu vodu, postao je treći najbogatiji čovek u Kini posle uspešne inicijalne ponude akcija te firme.

Međutim, nije prošlo ni mesec dana a on se već našao na vrhu liste najbogatijih Kineza, postavši tako 17-ti najbogatiji čovek na svetu.
Prvo je bio “težak” 51 milijardu dolara, ali budući da biznis sa flaširanom vodom nije bio njegovo jedino ulaganje, ovih dana je dodatno “otežao”.

Naime, Žong je imao većinski vlasnički udeo i u farmaceutskoj kompaniji Vantai biolodžikal, koja radi na razvoju vakcine protiv korona virusa. I njena vrednost je, posle skorašnje inicijalne ponude akcija, vrtoglavo porasla – za čak 2.000 odsto.

Tako je bogatstvo Žonga posle ova dva uspešna poslovna poteza naraslo na 57,2 milijarde dolara, zbog čega je na listi najbogatijih Kineza pretekao Džeka Maa iz Alibabe i Ponija Maa iz Tensenta.

Foto: fotoblend, Pixabay

Чланак Od proizvođača flaširane vode do najbogatijeg čoveka u Kini се појављује прво на Biznis i Finansije.