„Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja”, rekao je slavni španski slikar Pablo Pikaso. Nismo svi rođeni da postanemo poznati svetski umetnici, ali maštovitost jeste najvažniji pratilac detinjstva, dok ne počnemo da je gubimo sazrevanjem, pritisnuti realnošću i brigom da li ćemo zaraditi dovoljno novca za život. I tako, jureći novac da bismo živeli, često završimo u kreativnom siromaštvu.

Ipak, umetničke sklonosti i briga o materijalnoj sigurnosti ne moraju uvek biti najveći neprijatelji. O tome najbolje svedoči jedan domaći preduzetnički poduhvat, poznat mnogim roditeljima pod nazivom „Radionica Žvrlja“. U pitanju je mala firma čiji se nakit izdvaja iz mase raznobojnih đinđuva, ogrlica i narukvica koje se prodaju preko interneta. Ali ne po bojama ili nesvakidašnjim materijalima, već po tome što ovaj nakit ima dvojaku funkciju – da izgleda zanimljivo ali i da čuva najdragocenija sećanja. A to su sećanja roditelja na prve crteže njihove dece.

Dete je roditelj „Žvrlje“

Mina Vesković, profesorka srpskg jezika i književnosti, došla je na ovu ideju pre pet godina, a svoju ljubav prema deci prenela je i na novi posao. „Uvek pokušavam da definišem šta sam u ’Žvrlji’. U Agenciji za privredne registre kažu da sam vlasnica, a u radionici me zovu mama Žvrlja“, počinje Mina razgovor o svojoj poslovnoj filozofiji u kojoj nisu najvažnije brojke o produktivnosti, zaradi i sličnim ekonomskim pokazateljima, već – ljudi.

Vlasnica „Žvrlje“ ističe da je glavni „saučesnik“ u rađanju ove ideje bila njena ćerka, kada je kao mala nacrtala svoj prvi crtež. „Želela sam da sačuvam taj crtež, ali tako da mogu uvek da ga imam uz sebe. Da sam nosila presavijen papir u džepu ili torbi, on bi se verovatno do sada već izgužvao i pocepao. Razmišljajući o tome, shvatila sam da postoji bolji način za čuvanje ove uspomene – da pretočim crtež moje ćerke u ogrlicu, koja će me trajno podsećati na dane njenog detinjstva”, priseća se Mina Vesković.

Originalnu ideju je smislila mama, ali je u njenoj realizaciji pomogao tata koji je pronašao dobrog majstora za izradu nakita, koga u ovom malom porodičnom preduzeću nazivaju – mađioničarem.

Mađioničar je uspeo da od ćerkinog crteža napravi pravo malo umetničko delo, koje Mina i dan-danas nosi. Kaže da je ogrlica podseća i na to kako nam naša deca u detinjstvu pridaju mnoštvo pozitivnih osobina i vide nas drugačije nego što mi sami sebe doživljavamo. „Ćerka me je na tom crtežu prikazala kao ’Čiča Glišu’ sa gomilom čuperaka. I sve na meni je šareno, i kosa i haljina. To ne odgovara mom izgledu u stvarnosti, ali moram da priznam da mi je prijalo što me je dete videlo kao razigranu, veselu osobu”, prepričava Vesković kako je izgledao crtež iz kojeg je nastala „Žvrlja“.

Ogrlica i privezak izrađeni po tom crtežu uveli su je u svet preduzetništva. Kada su taj komad nakita videle tetke, prijateljice, njihove prijateljice i drugi, Mina je dobila mnoštvo pohvala, koje su je ohrabrile da se upusti u ovu, nesvakidašnju proizvodnju.

„Imala sam ogromnu sreću da ’Žvrlja’ nastane u krugu prijatelja, koji se bave različitim delatnostima. Oni su mi pomogli da osmislim ceo poslovni proces, od izrade nakita, njegovog pakovanja i fotografisanja, do toga kako da isplaniram prodaju“, priča Vesković. Razvoju poslovanja, koje je od početka bilo detaljno razrađeno, doprinele su i društvene mreže, koje početnicima u poslu pružaju mnoštvo mogućnosti za jeftinu, pa čak i besplatnu promociju.

No, i pored navedenih marketinških prednosti na internetu, naša sagovornica tvrdi da su najbolja reklama zadovoljne mušterije, koje svoju „Žvrlju“ svuda nose sa sobom i pričaju kako je ona nastala.

Svaka „Žvrlja“ ima poseban život

Svaka „Žvrlja“ ima svoju priču i svaka je namenjena nekoj posebnoj osobi. Najčešće su to mame, a odmah iza njih tate, bake i tetke. „U pitanju su uglavnom portreti dragih osoba, jer deca najčešće crtaju članove svoje uže familije. Međutim, dešava se i da izrađujemo nakit u vidu prvih slova, prvih reči ili prvih poruka, kao i portrete kućnih ljubimaca“, nabraja Vesković šta sve traže kupci, koji nakit uzimaju ili za sebe, ili kao poklon za osobu koja je bliska malim „umetnicima“.

Radionica izrađuje uglavnom one komade nakita na kojima je moguće reprodukovati crteže dece, a to su ogrlice, narukvice, minđuše, broševi, igle za kravate i privesci za ključeve.

Ogrlice se najviše prodaju, a njihov najvažniji deo je privezak koji prikazuje ono što su mališani nacrtali. Izrađuju se od plemenitih metala kao što su srebro i zlato, po dimenzijama koje su „Žvrljin“ standard, a cena se određuje na osnovu crteža. Radionica metale otkupljuje od građana, što je postupak za koji je registrovana kao proizvodna delatnost. Vesković napominje da se i u njenom poslu osećaju posledice aktuelne krize koja je podigla cene plemenitih metala, ali da se i dalje trudi da „Žvrlje“ budu cenovno dostupne „svakoj mami, u svakom delu Srbije“.

To ne znači da je prodaja ograničena samo na našu zemlju – ovaj nakit često putuje i u inostranstvo, ponajviše u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ali i na neke mnogo udaljenije destinacije, pa čak i preko okeana.

Kako se pravi „Žvrlja“

Da bi se „Žvrlja” zaputila po Srbiji i svetu, potrebno je mnogo rada u radionici. Na pitanje kako nastaje „Žvrlja“, Mina Vesković odgovara: „Kada crtež prosledim majstorima, najpre razaznajemo šta je nosić, a šta pupak ili mašna. Uvek im prepričam kako je nastao crtež, odnosno da li je to mama kada pođe na posao ili tetka koja se vratila od frizera. To je i najlepši deo ovog posla, jer sa ljudima delimo uspomene. Majstor, potom, verno precrtava svaku tačku i čuperak, pa obrađuje plemeniti metal na način koji taj komad nakita čini atraktivnim i originalnim. Tako postižemo taj neobični efekat, da nakit istovremeno izgleda kao naivni dečiji crtež, ali i kao nešto najvrednije na svetu. Opštem utisku doprinosi i činjenica da je ’Žvrljin’ nakit unikatan i da se izrađuje ručno“.

Radionica sada sarađuje sa nekoliko majstora, a posla je bilo i tokom pandemije, mada je broj porudžbina varirao od meseca do meseca. Najbolji mesec za ovo preduzeće je avgust, kada se, po nekom nepisanom pravilu, uvek naručuje najviše nakita.

Mina Vesković kaže da još ne može da živi samo od ovog posla, ali da to ne umanjuje uživanje u onome što radi. Uživanja je mnogo, i u radionici dok prave nakit, i van nje kada dele radost sa ljudima koji vole „Žvrlju“. Zato naša sagovornica ističe da nema ambicije da ovaj posao pretvara u industriju za što masovnije tržište, jer bi to obesmislilo ono što „Žvrlju“ čini – „Žvrljom“.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Žvrlja

Чланак Proizvodnja nakita prema dečjim crtežima: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Holandski umetnik i arhitekta Dan Roseharde kreirao je nekoliko rešenja za prečišćavanje vazduha u gradovima, i to višedimenzionalnih. Njegova Smog Free kula je, primera radi, sedam metara visok aluminijumski objekat koji usisava pljav vazduh u sebe. Pomoću jonizacije ona uspeva da prečisti 30 kubnih metara vazduha za sat vemena, a potom ga ispušta napolje. Za funkcionisanje joj je potrebna mala količina eletrične energije koju dobija iz obnovljivih izvora.

Ovakve kule za sada postoje u gradovima u Kini, Holandiji, Poljskoj i Južnoj Koreji.

Prsten od smoga

Kada Smog Free kule izbace čist vazduh napolje, u njima ostaju izdvojene čestice smoga. Te čestice se pod veoma velikim pritiskom mogu pretvoriti u sirovinu za pravljenje nakita.

Roseharde je osmislio i poslovni model koji apeluje na svest potrošača, a glasi ovako: ako kupite Smog Free prsten doniraćete 1.000 kubnih metara čistog vazduha svom gradu.

Druga rešenja za prečišćavanje vazduha

Među rešenjima ovog umetnika nalazi se i bicikl koji čisti vazduh po sličnom principu kao i pomenuta kula. On usisava vazduh, provlači ga kroz filtere i zatim ga ispušta napolje. Osim što čisti vazduh, ova sprava i promoviše zdraviji način života – bicikliranje umesto vožnje automobila.

Pored ovog dvotočkaša, Dan Roseharde je kao gostujući profesor na UDEM univerzitetu u Meksiku zajedno sa studentima osmislio i bilborde koji prečišćavaju vazduh. Bilbordi su premazani specijalnom hemijskom smešom koja privlači štetne čestice i prečišćava vazduh fotokatalizom. Fotokataliza se inače koristi i u kućnim prečišćavačima vazduha, samo ovde je u pitanju tehnologija većeg obima. Naime, ispitivanja su pokazala da jedan ovakav veliki bilbord može da prečisti vazduh na površini od 100 metara od mesta na kojem je postavljen.

Ove nedelje bi nam dobro došlo nekoliko hiljada takvih bilborda i kula u Beogradu, Valjevu i drugim gradovima u kojima se vazduh može videti golim okom.

Foto: Daan Roosegaard, Wikicommons

Чланак Mašina koja prečišćava vazduh a od smoga pravi nakit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, britanska kompanija Lajtboks koja u laboratorijama proizvodi dijamante nedavno je u SAD otvorila novi proizvodni pogon vredan 94 miliona dolara. U njemu će proizvoditi dijamante sa ukupno 200.000 karata na godišnjem nivou. Već je potpisala i ugovore sa prestižnim juvelirima koji će od ovih dijamanata kreirati luksuzan nakit.

Iako ovo na prvi pogled deluje kao neka velika naučna inovacija, dijamanti se u laboratorijama proizvode već pola veka. Kompanija De Birs, koja je vlasnica Lajtboksa, je do sada tako pravila dijamante za industriju.

Dijamanti su, zahvaljujući svojoj čvrstoći, često u fabrikama korišćeni za sečenje, obradu i poliranje drugih čvrstih supstanci i materijala. Njima se ojačavaju i žice kojima se seče najtvrđe kamenje, kao i burgije kojima se obrađuju stene. Upravo za te potrebe su korišćeni veštački proizvedeni dijamanti. Oni će se međutim sada upotrebljavati i u proizvodnji nakita.

Cena proizvodnje ovih dijamanata u traženim bojama (bledo roze i bledo plavo) je 800 dolara po karatu, što je mnogo jeftinije od prirodnih dijamanata. Tako će dijamanti postati pristupačniji i ljudima koji ne zarađuju milione.

Partner Lajtboksa, juvelirnica Blu Najl, uskoro će na svom sajtu ponuditi minđuše, priveske, narukvice i prstenje sa veštački nastalim dijamantima po cenama od 600 dolara pa naviše.

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Novost u svetu mode: Jeftiniji nakit od dijamanata proizvedenih u laboratoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Španiji, kao i u ostatku sveta, karantinske mere su uništile mnoge biznise, a posebno one iz oblasti turizma i ugostiteljstva. Ljudi koji su mesecima bez prihoda nemaju drugih opcija nego da prodaju vrednosti iz kuće. A zadesilo se da je jedna od njih upravo postigla dobru vrednost na trištu. Zlato, naime, trenutno ima najveću cenu u poslednjoj deceniji.

Slična je situacija i u susednom Portugalu. Izgleda da su zalagaonice i zlatare među retkim dobitnicima ove krize – neke od njih beleže čak 10 puta veći promet nego prošle godine. Klijenti su im, kako kažu, veoma raznovrsni. To su porodice koje su tokom pandemije ostale bez prihoda, mladi ljudi koji su izgubili posao, ili osobe koje su upravo dobile porodično nasledstvo i koriste visoku cenu zlata da dođu do keša. Pre krize, to su uglavnom bili stariji ljudi.

Sličan rast prodaje zlata zabeležen je u ovim zemljama pre nekoliko godina, odnosno tokom prethodne ekonomske krize i rasta cene zlata na 1.900 dolara po unci. Sada međutim ono vredi i preko 1.930 dolara po unci.

Iako na prvi pogled nema logike u otkupu zlata u trenutku kada je njegova cena ovako visoka, prema ekonomskim analitičarima to je zapravo dobar potez. Jer, pretpostavlja se da će njegova cena još rasti.

Izvor: El Pais

Foto: anneileino, Pixabay

Чланак Zbog krize, ali i rasta cene zlata, sve više Španaca prodaje porodični nakit се појављује прво на Biznis i Finansije.