– „Najbolje upotrebiti do“ (nem. Mindesthaltbarkeitsdatum – MHD) zbunjuje mnoge od nas. Zbog toga se mnoga hrana baca iako je još jestiva – istakao je on, a prenosi Fenix-magazin.

Čaj, pirinač ili med imaju veoma dug rok trajanja. Prema Ozdemirovoj želji, ove namirnice više ne bi trebalo da imaju rok trajanja.

– To bi trebalo da pomogne da se manje hrane baca – rekao je političar Zelenih pre sastanka sa svojim kolegama iz EU u Luksemburgu.

– Potreban nam je obvezujući popis izuzetaka za određene proizvode koji se čuvaju na policama – rekao je Ozdemir.
Po njegovom mišljenju, „potpuno je besmisleno“ da dugotrajne namirnice poput čaja, pirinča ili meda imaju rok trajanja.

Ozdemir smatra da je odgovornost komisije EU-a da predloži obvezujuće propise za Evropsku uniju.

Prema podacima komisije, svake godine u EU nastane gotovo 59 milliona tona otpada od hrane, što iznosi oko 130 kilograma po stanovniku.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Nemačka određenim namirnicama ukida rok trajanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok neke namirnice poboljšavaju fokus, koncentraciju i energiju, postoje i one koje tome ne doprinose već naprotiv, doprinose razvoju veće količine stresa, kaže psihijatar i nutricionista Uma Najdu i navodi pet najgorih namirnica koje možete da pojedete za doručak, a prenosi Večernji.hr.
Voćni smuti koji je zapravo „prerušeni“ milkšejk

Iako se smuti često preporučuje kao jednostavan način za unos veće količine proteina, voća i povrća, mnogi smutiji su zapravo prerušeni slatki milkšejkovi.

Konkretno, smutiji napravljeni samo od voća, na primer banane ili manga sa visokim glikemijskim indeksom, i jogurti sa ukusom voća sadrže veliku količinu šećera i nisu najzdraviji izbor.

Bez masti ili proteina koji bi smanjili efekte povećanje šećera u krvi, takvi napici mogu da prouzrokuju trenutni skok energije koji za posledicu ima njen pad samo nekoliko sati kasnije, što rezultira umorom, teskobom i razdražljivošću.

Kafe sa raznim dodacima

Za mnoge je ispijanje dobre šoljice kafe omiljeni način za početak dana, ali kafa može da se posluži na više načina, na primer kao kapućino sa bademovim mlekom.

Poznato je da kafe mogu da budu pune veštačkih aroma, rafinisanih šećera i mlečnih proizvoda i kao takve povećavaju upalu u telu i mozgu. Upala je povezana sa pojačanim simptomima psihijatrijskih bolesti i oslabljenom kognitivnom funkcijom.

Žitarice

Samo nekoliko namirnica za doručak možete da pripremite tako brzo kao žitarice kojima treba samo dodati mleko, ali vrsta žitarica koju odaberete ima važne implikacije na kognitivnu funkciju tokom ostatka dana.

Kada je reč o žitaricama, dobar izbor su celovite žitarice sa orašastim plodovima, zdravim masnoćama i dosta vlakana za hranjenje creva.

Često, međutim, gotove kaše kupljene u prodavnici nude malo ovih hranjivih supstanci i time propuštate priliku da ujutru unesete hranjive supstance koje jačaju mozak.

Pokušajte sami da napravite domaću mešavinu žitarica kako biste kontrolisali šećer i povećali unos hranljivih supstanci, piše Mind Body Green.

Voćni jogurti

Voće sa niskim glikemijskim indeksom, poput bobičastog voća, poželjno je da konzumirate zbog vlakana i polifenola, kao i grčki jogurt od punomasnog mleka ili alternativni koji nije mlečni proizvod, a podržava crevni mikrobiom.

Međutim, jogurt sa ukusom voća je još jedan prikriveni izvor šećera koji se maskira kao uravnoteženi doručak. Važno je proveriti oznake hranljivih vrednosti jer četiri grama šećera je jedna kašičica šećera, pa pazite da ne konzumirate šest ili osam kašičica šećera u svom navodno zdravom jogurtu za doručak.

Uvek je bolje jutro početi sa običnim jogurtom, pa dodati naseckano voće po izboru, malo meda i sve posuti cimetom.

Kombinacija krofne i kafe

Iako je lako doći do njih, poneti ih, a i vrlo su dostupne, krofne i kafa ne pružaju odgovarajuću osnovu za koncentraciju i raspoloženje tokom dana.
Krofne su bogate rafinisanim ugljenim hidratima i prže se u ulju, što može kratkoročno da izazove pometnju u mozgu, a dugoročno lošije pamćenje.

Kvalitet doručka neraskidivo je povezana sa kvalitetom kognitivne funkcije tokom dana. Iako je popularan izbor ovog obroka lako dostupan, namirnice poput gore navedenih su na spisku ne baš tako zdrave hrane za mozak, prenosi Večernji.hr.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Pet najgorih namirnica za doručak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Meki sirevi

Koliko traju: jednu do dve nedelje, u zavisnosti od vrste

Tvrđi sirevi kao što su čedar ili gauda imaju duži rok trajanja u frižideru jer je teže da ih bakterije i plesni napadnu. Međutim, kada se otvore, tvrdi i prerađeni sirevi traju oko tri do četiri nedelje, prema Akademiji za ishranu i dijetetiku.

Ali, sirevi poput rikote, krem sira ili kozjeg sira podložniji su bakterijama i treba ih baciti na prvi znak kvarenja ili čim istekne rok trajanja. Po pravilu, što je sir mekši, to je kraći rok trajanja, tako da krem sir ima najviše dve nedelje, a rikota nedelju dana, kažu stručnjaci Akademije za ishranu i dijetetiku, prenosi Readers digest.

Namazi i sosovi u teglama

Koliko traju: mesec dana ili godinu dana, u zavisnosti od namaza, bacite ih ako promene boju

Može izgledati kao da namazi i sosovi traju zauvek, ali samo zato što su u staklenoj tegli skrivenoj u hladnom frižideru ne znači da su nedodirljivi za bakterije.

„Kada otvorite poklopac, taj sigurnosni pečat je slomljen i trebalo bi da koristite taj namaz na vreme“, kaže Krendal.

Senf može da izdrži i do godinu dana u frižideru, ali bacite salsu nakon mesec dana, majonez nakon dva dana, roštilj sos nakon četiri meseca i kečap nakon šest, prema njujorškom Ministarstvu poljoprivrede. Međutim, ako primetite da voda pluta na vrhu sosa, promenu boje ili čudne mirise, najbolje je da ga bacite bez obzira koliko dugo je bio u frižideru.

Krompir salata

Koliko traje: tri do pet dana

Slično namazima u teglama, salate od krompira, tunjevine ili jaja su podložnije bakterijama.

Hladno ceđeni sok

Koliko traje: pet dana nakon otvaranja, ali može trajati i do 30 dana ako je prošao kroz obradu pod visokim pritiskom.

Sveži, neobrađeni sokovi su neverovatno popularni među onima koji vode računa o zdravlju jer su bogati hranljivim sastojcima, ali je važno da ih konzumirate vrlo brzo nakon kupovine. Za razliku od tipičnih prerađenih sokova, sveže ceđeni sokovi nisu pasterizovani, što ih čini mnogo sklonijim bakterijskoj kontaminaciji. Neki hladno ceđeni sokovi se tretiraju obradom pod visokim pritiskom, koja se ponekad naziva hladnom pasterizacijom. Ovo može produžiti rok trajanja svežeg soka na oko 30 dana, a obično su u redu kada se pravilno čuvaju u frižideru pet dana nakon otvaranja.

Sveže meso

Koliko traje: Ravnajte se po datumu prodaje mesa

Morate da ga pojedete ili da ga zamrznete kada dođete kući.

Etikete govore kada je poslednji dan kada treba da pojedete meso, ali je rok drugačiji ako je meso zamrznuto. Čest je slučaj kontaminacije mesa salmonelom. Zato birajte pažljivo od koga kupujete meso i jedite ga najbolje dok je sveže.

Borovnice

Koliko traju: Između tri dana i dve nedelje, u zavisnosti od vrste bobica

Bilo da ih kupujete u prodavnici ili na pijaci, bobice imaju kratak vek. Maline i jagode su dobre samo oko tri dana nakon kupovine, dok borovnice mogu da traju i do dve nedelje. Ako želite da vam traju duže, zamrznite ih.

Izvor: Politika/021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Posle isteka roka ne treba jesti sledeću hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba će se primenjivati u trajanju od 60 dana, u cilju dalje zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija, saopšteno je iz Vlade.

Vlada je usvojila i izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte kojom se prosečna veleprodajna cena derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 na teritoriji Srbije uvećava za po sedam dinara.

Ova Uredba važiće od stupanja na snagu, 29. aprila, do 31. maja ove godine.

Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava u obavezi su da nastave da isporučuju ove derivate utakanjem u pogonske rezervoare prevoznih sredstava i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 60 litara, navodi se u saopštenju.

Članovi Vlade doneli su i odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte za 15% od objavljenih usklađenih iznosa na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja, a imajući u vidu aktuelnu situaciju sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu, kao i njenu tendeciju daljeg rasta, koja negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Cene osnovnih životnih namirnica, ograničene na još 60 dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo pokazuju podaci statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu godinu. Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u EU, a iza nas je još pet država.

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ističe da ovo istraživanje potvrđuje da građani u našoj zemlji prehrambene namirnice plaćaju daleko ispod proseka EU.

“Značajno je da za tu cenu dobijaju jednak, ako ne i viši kvalitet, s obzirom na to da je gotovo 80 odsto namirnica iz posmatranih kategorija, srpskog porekla”, kaže Malinović za “Novosti”.

“Mi smo dominantna prehrambena industrija u regionu i ako gledamo redovne cene istih proizvoda, a ne akcijske, veoma smo konkurentni u regionu.”

Malinović objašnjava da je razlog zbog koga deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona to što je kod nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda, koji prosek vuku nagore.

“Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar kategorija”, navodi on. “Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od 60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to situacija u regionu i onda je i prosek viši.”

Zato, kako kaže, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći o svežem mesu na našem tržištu, on ističe da je tokom korona-krize prestalo da se uvozi i da je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

Kod nas kilogram prve klase teletine bez kosti dobijete za 800 dinara, a to je manje od sedam evra, naglašava Malinović. “A da vidim gde ćete da ga kupite za te pare u Italiji, Nemačkoj, da ne pominjem skandinavske zemlje.”

U trgovinskim lancima kažu da je u ovoj godini zabeležen pad cene mesa. Cene mesa u Srbiji su u odnosu na početak godine niže, navode u jednom poznatom megamarketu za Novosti.

“Na to je uticao pad cena žive vage, do koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.”

Statistika Evrostata u kategoriji mesa obuhvata govedinu, teletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ovčetinu, perad, kao i mesne prerađevine.

Najskuplje pod Alpima

Podaci Evrostata pokazuju da hranu najskuplje plaćaju Švajcarci, za 66,3 odsto iznad proseka EU, a meso čak 134 procenta više.

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Izvor: Bizinfo.rs

Foto: Pixabay

Чланак Građani u našoj zemlji prehrambene namirnice plaćaju daleko ispod proseka EU се појављује прво на Biznis i Finansije.