Ukoliko odete u nedozvoljeni minus, banke će vam poslati opomenu za prekoračenje koja će vas koštati 200 dinara. Ovo je samo jedna od naknada koju poslovne banke naplaćuju kod nas.

Sporazum Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o smanjenju naknada za platne usluge prestao je da važi 31. avgusta 2023. godine, pa su neke banke od 1. septembra provizije za stanovništvo i registrovana poljoprivredna gazdinstva vratile na nivo pre snižavanja, odnosno ponovo će se primenjivati naknade u skladu sa cenovnikom koji je važio od 1. avgusta 2021. do kraja avgusta 2022. godine.

Neke banke su mahom podigle cene održavanja tekućeg računa, izdavanja čekovnih blanketa, iznos koji naplaćuju za podizanje novca karticama bilo debitnim ili kreditnim na bankomatima ili šalterima drugih banaka. Istini za volju, to su usluge koje klijenti najviše koriste.

U jednoj od banaka dinarski tekući račun za penzionere od 1. septembra mesečno košta 230, a bio je 200 dinara. Dinarski tekući račun koštao je ranije 250 dinara, a sada 290. Premijum dinarski tekući račun sada mesečno iznosi 620 dinara, a do 1. septembra je bio 595. Namenski dinarski račun fizičkog lica registrovanog poljoprivrednog gazdinstva sada ima cenu od 290 dinara, a koštao je klijenta 250. Izdavanje čekova bilo je 35 dinara po blanketu, a sada 40.

Povećane su naknade za podizanje novca debitnim i kreditnim karticama na bankomatima drugih banaka ili na šalterima drugih banaka. Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250.

Banke još uvek nisu tražile povećanje usluga

Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250. Vođenje platnog računa, zavisno od vrste usluga, sada košta od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga iznosila od 154 do 559. Izdavanje čekova košta sada 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije bilo 21 do 24.

Podsećanja radi NBS je saopštila da banke mogu da vrate provizije i naknade na nivo od pre godinu dana i da primena onih tarifa koje su banke usvojile od 1. januara 2021. do avgusta 2022. ne predstavlja povećanje. Sve banke moraju da imaju platni račun sa osnovnim uslugama koji iznosi 150 dinara i građani mogu u svakom trenutku da pređu na njega kod iste ili druge banke čime će izbeći povraćaj na „stare“ cene.

Inače, nijedna banka nije tražila od NBS novo povećanje cena usluga. NBS je propisala obavezu za banke da ih obaveste o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena i da joj uz ta obaveštenja dostave svu propisanu dokumentaciju. Nekoliko banaka je dostavilo obaveštenje o uvođenju novih proizvoda, kojim su dopunili paletu proizvoda i usluga.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

Чланак Koje sve usluge naplaćuju banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Toni Merion iz Barselone objašnjava da je isprva sve počelo kao šala, ali se pokazalo da je obaveštenje poprilično delotvorno u podsticanju prodaje.

„Razgledanje dućana, 5 evra po osobi, hvala“, stoji na ulazu u radnju delikatesa, koja postoji u španskom gradu više od 100 godina piše sajt Timeout.

Kako ističe Merion, njihova namera nije uopšte da naplate radoznalim posmatračima, već da spreče turiste u ometanju rada i poslovanja radnje.

Pa tako, zaista, za sada još nikom i nisu naplatili. Ipak, obaveštenje je urodilo plodom.
Sada kada posetioci dođu da fotografišu, često na kraju kupe nekoliko artikala. Osim što kupuju proizvode, turisti pokazuju i bolje manire, nešto u šta vlasnici nisu verovali dok su im turisti konstantno ulazili sa fotoaparatima.

Naime, njihova radnja veoma je popularna među turistima zbog nostalgičnih reklama iz 1920-ih i modernističkog šarma.

Masovni turizam postaje sve veći problem u Barseloni. Iz tog razloga grad je zabranio pušenje na svim gradskim plažama, uvodeći kaznu od 30 evra za nepoštovanje odluke.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак „Razgledanje dućana 5 evra“: Vlasnik radnje doskočio turistima koji ulaze, a neće ništa da kupe се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Veneciji se i te kako vodi računa o dobrom ponašanju turista. Već nekoliko godina taj grad na severu Italije bori se protiv najgorih anomalija masovnog turizma.

I tokom ovog leta zato na području Venecije važe stroga pravila za posetioce. U slučaju nepridržavanja, turistima prete visoke novčane kazne. Između ostaloga se pazi na nepropisno oblačenje, a zabranjeno je skakanje i kupanje u kanalima.

Osim toga, turisti se ne mogu opuštati gde god im to padne na pamet, zabranjeno je sedeti ili ležati na trotoarima, uz fontane, na stepenicama ili mostovima, piše Deutsche Welle.

Gradska uprava bi vrlo rado htela da ograniči broj turista, pogotovo onih iz kategorije takozvanih dnevnih gostiju, ljudi koji ne prenoće u Veneciji. Službeni broj turista koji su posetili taj grad u 2019. je iznosio 5,5 miliona. I toj brojci treba pridodati još i dnevne posetioce, tako da stvaran broj gostiju iznosi i nekoliko puta više.

Testiranje na 20 dana

Kako dosadašnja iskustva pokazuju, teško je regulisati takvu vrstu turizma. Uvođenje svojevrsnih „ulaznica“, odnosno dozvola za ulazak na područje Venecije za turiste je nekoliko puta bilo najavljivano, ali i odlagano, po aktuelnim planovima uvođenje tog instrumenta je predviđeno sledeće godine.

Verovatno će se te „ulaznice“ sledeće godine testirati 20 dana, i to onih dana tokom kojih je navala gostiju na grad posebno velika.

– Ovo je pitanje vrlo kompleksno. Grad Venecija je prvi grad u Italiji koji implementira tu meru. Želimo biti sigurni da je sve napravljeno kako treba. Venecija nema uzora po kom bi se mogla orijentisati – napomenuo je predstavnik gradskih vlasti.

Kako će ove ulaznice funkcionisati u dva jednostavna koraka? Tako što će putnici rezervisati dan na koji žele da posete Veneciju preko aplikacije. Sledeći korak je plaćanje ulaznice koje će koštati između 3 i 10 evra, u zavisnosti od broja dana boravka u Veneciji.

Stanovnici i putnici moput studenata i radnika neće plaćati ovu kartu i očekuje se da će se uvesti popusti za ljude koji odluče da provedu više noći u Veneciji.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Od sledeće godine uvodi seplaćanje ulaza u Veneciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke za isplatu gotovine na bankomatima naplaćuju i do četiri odsto isplaćene sume ili tri do četiri evra po transakciji, u zavisnosti od ukupnog iznosa i od toga da li koristite debitnu ili kreditnu karticu.

Pre nego što otputujete u inostranstvo, potrebno je da kod izdavaoca platne kartice proverite da li ona može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su uslovi konverzije, osnovni troškovi i naknade za korišćenje te kartice u inostranstvu.

Ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćati karticom direktno kod trgovca od podizanja gotovine na bankomatu. Ukoliko nemate moguć́nost da direktno na prodajnom mestu izvršite plaćanje i primorani ste da podignete novac, koristite debitnu karticu jer su provizije najčešće niže nego za korišćenje kreditnih kartica.

Banke iz iste grupacije mogu naplatiti proviziju za podizanje gotovine

Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor sa vašom matičnom bankom u Srbiji.

Koje su zablude

“Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca sa bankomata ako je iz iste bankarske grupacije kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobnim sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti sa vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo”, upozoravaju naši sagovornici iz Narodne banke Srbije (NBS).

Takođe, savet je da korisnici memorišu broj telefona sa kartice u imenik mobilnog telefona kako bi, u slučaju potrebe, mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da izdavaoci platnih kartica u Republici Srbiji za transakcije podizanja gotovine na svojim bankomatima u praksi najčešće ne naplaćuju naknadu, dok za transakcije na bankomatima drugih banaka i za podizanje gotovine u inostranstvu, banke izdavaoci u skladu sa svojom poslovnom politikom naplaćuju naknade.

Tarifnici banaka za ove usluge javno su dostupni na njihovim portalima i korisnici na jednostavan način mogu proveriti te naknade.

Osim provizije može biti naplaćena dodatna naknada

Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani „surcharge“, što je dodatna naknada koju naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat.

“Iz tog razloga klijenti treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada na strani prihvatioca, jer ona mora biti prikazana na bankomatu, i da na osnovu informacija vide da li im se isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje dodatna naknada”, upozoravaju iz NBS, prenosi Biznis.rs.

Takođe, za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima neki prihvatioci pružaju DCC (Dynamic Currency Conversion) uslugu na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu.

Navedena usluga pruža mogućnost korisnicima da se transakcija izvrši u valuti zemlje u kojoj je kartica izdata, odnosno za korisnike iz Republike Srbije – u dinarima. Kod te usluge je važno da korisnici obrate pažnju koji kurs je banka prihvatilac koristila za konverziju jer može biti nepovoljan za korisnika i da na osnovu toga odluče da li će koristiti tu uslugu ili odustati od nje kako bi se transakcija izvršila na standardni način.

“Nisu ni sve banke ni platne kartice iste. Ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš devizni račun, da biste izbegli duple konverzije pre putovanja korisno je da se kod svog izdavaoca informišete koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putujete”, zaključuju iz NBS.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve banke naplaćuju kada podižete keš u inostranstvu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, JKP Naplata prevozne usluge Beograd oglasilo je pregovarački postupak za eksploataciju i održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu.

Navedeno preduzeće za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u Beogradu, navodi se u obaveštenju, „ima potrebu za sprovođenjem javne nabavke eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, sa privrednim subjektom Kentkkart southeast Europe doo Beograd“.

Kao razlog za sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, istaknuto je da „samo navedeni privredni subjekt može da pruži predmetnu uslugu zato što ima sva ekskluzivna prava u smislu održavanja, razvoja i unapređivanja hardvera i softvera u okviru uspostavljenog Sistema za naplatu karata i upravljanja vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, što je potvrđeno Izjavom o intelektualnoj svojini na softveru i proizvođačkim pravima hardvera, od 20. januara 2023. godine“.

Podsetimo, Kentkart, koji već deceniju napalaćuje karte u beogradskom javnom prevozu (ranije pod imenom Apex solution), dobio je 2021. taj posao na tenderu i za narednih 13 godina, ali je gradonačelnik beograda Aleksandar Šapić u više navrata najavljivao da će ugovor biti raskinut i da će naplatu karata preuzeti Grad.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак I dalje ostaje ista firma da naplaćuje karate u Gradskom prevozu Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je rečeno na sastanku ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića sa privrednicima iz više od 40 najvećih domaćih građevinskih kompanija u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Vesić je poručio da će se boriti za građevinsku industriju i da je spreman da čuje sve probleme sa kojima se suočava ta grana prvirede u Srbiji, objavila je PKS.

Ministar je rekao da će, redovno održavati sastanke sa predstavnicima građevinske industrije, uz podršku Udruženja za građevinsku industriju PКS.

„Privreda je izuzetno osetljiva na sve poremećaje koji se dešavaju globalno, građevinska industrija posebno. Poremećaji cena logistike i građevinskih materijala su do te mere uticali na građevinsku industriju, koja je bila motor rasta BDP-a i razvoja, da se sada ona nalazi pred velikim izazovima“, naveo je na sastanku direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Priprema se izmene zakona o planiranju i izgradnji i ukidanje naplate konverzije zemljišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravilnik o tarifi glasi naziv dokumenta koji bi trebalo dobro da prouči svaki građanin koji želi da postane investitor na berzi. Svako brokersko-dilersko društvo ima svoj pravilnik u kojem precizno definiše za koju uslugu naplaćuje koliko novca. A one su razne i obuhvataju i usluge finansijskih analiza i istraživanja, kao i savetovanja. Među više desetina tarifa, gde su i one za ispostavljanje naloga za trgovanje, kao i za njegovo izvršenje, nalazi se i trošak prenosa hartija od vrednosti na račun kod drugog člana Centralnog registra, takozvana – promena depozitara.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić za B&F navodi da u slučaju da klijent hoće da promeni brokersku kuću i pređe iz jedne u drugu, postoji mogućnost da prvobitna brokerska kuća naplati određenu naknadu od klijenta. „Ta naknada odnosi se na troškove održavanja računa hartija od vrednosti za tog klijenta, kao što i banke naplaćuju naknadu za održavanje računa”, poredi Jorgić.

U ugovoru sve piše

Kako objašnjava, zakonom i podzakonskim aktima nije regulisan iznos provizije, niti naknada koje se formiraju na relaciji klijent – brokerska kuća. „Međusobni odnosi između brokerske kuće i klijenta regulisani su ugovorom koji se sklapa između ova dva subjekta, pa u okviru toga i visina provizije i ostalih naknada”, ističe naš sagovornik.

Na sajtu Beogradske berze nalazi se spisak dvadeset jednog člana berze koji može da trguje hartijama od vrednosti na ovom tržištu. Među njima je osam banaka koje se bave brokerskim poslovima, a preostalo su brokeri i brokersko-dilerska društva. Svi oni, na svojim zvaničnim sajtovima, imaju svoje pravilnike o tarifama. I uglavnom ih svi definišu kao „maksimalne iznose“, što bi moglo da znači da ne moraju nužno da budu naplaćeni. Uvidom u svaki od dvadeset jednog pravilnika, našli smo svega nekolicinu brokera koji zaračunavaju ovu proviziju u istom maksimalnom iznosu.

Postoje dva načina na koji se obračunavaju ove provizije: u fiksnom, apsolutnom iznosu i u procentu od određene vrednosti hartija, tržišne ili nominalne. Tako najveći broj banaka, brokera i brokersko-dilerskih društava za uslugu promene depozitara – prenos hartija od vrednosti sa vlasničkog računa kod jednog člana Centralnog registra, na vlasnički račun istog vlasnika hartija ali kod drugog člana Centralnog registra, naplaćuje fiksnu tarifu. U tom slučaju ta tarifa se najčešće vezuje za jednog izdavaoca hartije od vrednosti.

Konkretno, u tri identična slučaja obračuna ove provizije, ona se računa kao „1.000 dinara po ISIN broju“. Pošto je ISIN broj jedinstveni međunarodni identifikacioni broj hartije (tako na primer sve obične akcije jedne kompanije imaju isti ISIN broj), jasno je da će veću proviziju platiti onaj investitor koji u posedu ima hartije više izdavalaca.

Jedan broker ovu proviziju definiše u maksimalnom iznosu od „10.000 dinara po ISIN-u“, drugi takođe u istom iznosu, ali nikako ne manje od 500 dinara po ISIN-u. Fiksne provizije formiraju se uglavnom na sličan način, „maksimalno 2.000 dinara ili 5.000 dinara po finansijskom instrumentu“.

Međutim, ima i onih koji navode fiksan iznos, nevezano za broj hartija i izdavalaca.

Tako dve banke ovu proviziju opredeljuju baš u apsolutnom iznosu, a kada je reč o građanima ona iznosi maksimum 50.000 dinara. Treća banka je tajnovita, pa se u svom pravilniku o tarifama maksimalno ograđuje i navodi da su naknade „u skladu sa potpisanim ugovorom“.

Više brokera, osim maksimalne naknade, navodi i minimalnu, bez obzira da li ovu proviziju određuju u apsolutnom ili relativnom iznosu. Tako od jednog brokera ne možete „pobeći“ kod drugih a da ne platite bar 5.000 dinara, dok maksimalna provizija iznosi 0,2 odsto od tržišne cene finansijskog instrumenta.

Drugi su maksimalno pojednostavili računicu – računaju 3% od vrednosti portfelja, naravno, ne manje od 5.000 dinara. Ima i onih koji su zakomplikovali, pa vam za prelazak kod drugog brokera računaju 3% od tržišne vrednosti finansijskog instrumenta, uz precizno navođenje kako se ta vrednost računa, ali tako da naknada ne sme biti manja od 6.000 dinara.

„Za prenos finansijskih instrumenata na vlasnički račun kod drugog člana Centralnog registra – promenu depozitara – naknada je 3% od vrednosti finansijskog instrumenta, izračunato množenjem količine i indikativne cene sa prethodnog berzanskog sastanka, a ne manje od 6.000,00 dinara po nalogu (za finansijske instrumente koji nisu kotirani na organizovanom tržištu, vrednost se izračunava množenjem količine i knjigovodstvene vrednosti finansijskog instrumenta) a ne manje od 6.000,00 dinara po nalogu”, objašnjenje je u Pravilniku o tarifi ovog brokerskog društva.

Pronašli smo i brokera koji za promenu depozitara računa, čini se, najskromniju naknadu od svega 1.000 dinara, ne vezujući ovaj iznos ni za šta drugo (dva puta smo proverili). Nismo, doduše, proverili koliko taj isti broker računa neke druge naknade.

Branislav Jorgić ima jednostavan savet: „Što se tiče visine naknada, klijenti bi o tome trebalo da vode računa kod izbora brokerske kuće i zaključenja ugovora sa njom”. Podataka koliko brokeri često naplaćuju ove naknade – nema. Isto važi i za njihov ukupan iznos.

„Brokerske kuće su komercijalne institucije i za svoje usluge naplaćuju proviziju i naknade. Međutim, ukoliko klijenti misle da su obmanuti ili prevareni, uvek mogu da traže kontrolu i zaštitu od Komisije za hartije od vrednosti”, kaže Jorgić i dodaje da ne postoje javno dostupni podaci o ukupno naplaćenim naknadama, osim onih koji se nalaze u pojedinačnim bilansima brokerskih kuća.

Uporedne tarife na jednom mestu

Kao što Narodna banka Srbije objavljuje uporedni pregled pojedinih provizija koje banke zaračunavaju građanima, tako i Komisija za hartije od vrednosti to čini kada je reč o naknadama koju zaračunavaju brokeri. Oni koji žele da investiraju, prilikom odabira odgovarajućeg brokera, mogu da krenu „prečicom“ i provere uporedne tarife koje na svom sajtu ažurira Komisija za hartije od vrednosti.

Tako se na stranici ove komisije, pod oznakom „učesnici“, nalaze spiskovi tarifa, doduše ne svih ali nekoliko najčešćih, među kojima je i ova koja se odnosi na promenu brokera.

Podaci o tarifama su razvrstani u odnosu na vrstu hartija od vrednosti kojima se trguje, kao i na posrednika: da li je reč o akcijama, obveznicama, brokersko-dilerskom društvu ili ovlašćenoj banci.

Komisija za hartije od vrednosti prava je adresa na kojoj mogu da se nađu i spiskovi svih brokera sa dozvolom za rad u Srbiji, kao i pomenutih ovlašćenih banaka.

Koliko je naplaćeno

U Srbiji je 2019. i 2020. godine, prema podacima APR, poslovalo 16 brokersko-dilerskih društava. Godinu dana kasnije bilo ih je za jedan manje. Prvu godinu pandemije završili su u plusu od 14,4 milijarde dinara, a 2021. takođe sa dobitkom, ali manjim za čak 73,2 odsto – 3,86 milijardi dinara.

Tih 15 brokersko-dilerskih društava je lane ostvarilo prihode od obavljanja delatnosti u iznosu od 660,29 miliona dinara. Izveštaj o tokovima gotovine pokazuje da su tokom 2021. imali prilive gotovog novca iz poslovnih aktivnosti u visini od 3,5 milijardi dinara. U tom iznosu se, između ostalih naknada – za prijem i izvršenje naloga klijenta, za upravljanje portfoliom klijenta, za investiciono savetovanje, za dilerske poslove, za usluge pokrovitelja – nalaze i prilivi po osnovu naknada za promenu brokera. Koliko tačno, možemo samo da nagađamo.

Daniela Ilić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Scott Graham, Unsplash

Чланак Promena brokerskog društva povlači plaćanje dodatnih naknada: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do kraja septembra očekuje se uvođenje zajedničkog sistema elektronske naplate putarine „Otvoreni Balkan“.

Sistem elektronske naplate putarine na auto-putevima zemalja članica Inicijative Otvoreni Balkan u fazi je testiranja, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Do kraja septembra krećemo sa upotrebom jednog TAG-a između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Bilo koji korisnik ETC naplate u bilo kojoj od tih zemalja moći će samo s jednim TAG-om da plaća putarinu, bez zaustavljanja ili kupovine bilo kakvog dodatnog uređaja ili kartice u zemljama u kojima nije njegovo vozilo registrovano – izjavio je ministar Momirović.

Kako je ranije najavljeno, novi sistem naplate je trebalo da počne sa primenom tokom avgusta, a vozači praktično treba da dođu na pumpu i da traže da im TAG uređaj bude Open Balkan.
Pritom je bitno i da preko servisa Puteva Srbije registruju svoju platnu karticu, a inicijativa podrazumeva da putarina sa ovim TAG-om putarina bude jeftinija za pet odsto i u Srbiji, i u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kazali su u junu u JP Putevi Srbije.

Izvor: 24sedam.rs

Foto; Pixabay

Чланак U septembru se uvodi nov sistem naplate putarine „Otvoreni Balkan“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom pomenute četiri godine, inače, firme su na ime ove naknade platile 4,6 milijardi dinara – a trebalo je 4,8 po rešenjima, dok su građani platili 5,7 milijardi dinara, a u dostavljeniim rešenjima im piše – 8,5 milijardi dinara. Kada je, međutim, reč o sistemima za odvodnjavanje, revizori su utvrdili da nema

Javna vodoprivredna preduzeća (JVP „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“), u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuju naknadu za dvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou u skladu sa Zakonom o naknadama od januara 2019. godine.

Najveći broj obveznika naknade  nalazi se na teritoriji AP Vojvodine

Ova preduzeća su, od januara 2017. godine, preuzela nadležnost obračuna i zaduženja za 1,1 milion građana – obveznika plaćanja naknade od Ministarstva finansija – Poreske uprave, kada se naknada za odvodnjavanje utvrđivala u skladu sa Zakonom o vodama i Uredbom o visini naknada za vodu.

Počev od 2017. godine, pa do kraja 2020, ova javna preduzeća su obračunala naknadu za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,8 milijarde dinara i fizičkim licima u iznosu 8,5 milijardi dinara, stoji u izveštaju DRI.

„U istom periodu, naplaćena je naknada za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,6 milijardi dinara i fizičkim licima u iznosu 5,7 milijardi dinara. Na osnovu dostavljenih podataka JVP, potraživanja po osnovu naknade iznose 10,9 milijardi dinara na dan 31. decembar 2020. godine. Primetan je porast potraživanja za 43 odsto u odnosu na isti dan 2017. godine. Primera radi, samo potraživanja od jedinica lokalne samouprave iznose 1,6 milijardi dinara od čega su 42 odsto kamate“, ukazuju državni revizori.

Revizori ističu da se najveći broj obveznika naknade (čak 69 odsto) nalazi – na teritoriji AP Vojvodine.

Nedovoljno efikasna naplata naknade za odvodnjavanje

Konstataciju da ova javna preduzeća imaju nedovoljno efikasnu naplatu naknade za odvodnjavanje, državni revizori zasnivaju na nekoliko nalaza kontrole i zaključaka.

„Javna vodoprivredna preduzeća dužna su da od nadležnih organa prikupe podatke o obvezniku naknade za odvodnjavanje – o vlasniku, odnosno korisniku zemljišta i objekata na melioracionom području – a radi utvrđivanja obaveza plaćanja naknade. Internim aktom JVP Srbijavode predviđeno je da se za potrebe donošenja rešenja kojim se utvrđuje naknada za odvodnjavanje za sledeću godinu zahtev za podacima nadležnim organima podnosi najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Međutim, navedeni zahtevi nadležnim organima su (u periodu za koji je vršena revizija) podneti godinu dana kasnije odnosno uopšte nisu podnošeni. S druge strane, JVP Vode Vojvodine je podnosilo zahteve početkom godine za potrebe donošenja rešenja u toj godini, ali ne i svim nadležnim organima (iako u ovom slučaju za razliku od Srbijavoda to nije uređeno internim aktom)“, navodi DRI.

Nepotpuna evidencija RGZ

Podaci o obveznicima naknade za odvodnjavanje koja su JVP preuzela od Republičkog geodetskog zavoda radi utvrđivanja naknade su jednim delom nepotpuni.

„To najpre ima za posledicu da podaci nisu bili upotrebljivi kako bi se donela rešenja. Na primer, na osnovu preuzetih podatka u 2020. godini procenjujemo da JVP Srbijavode nije donelo rešenja kojim bi utvrdilo naknadu u iznosu 304 miliona dinara (32 odsto ukupnog iznosa naknade), a JVP Vode Vojvodine u iznosu 460 miliona dinara (15 odsto ukupnog iznosa naknade)“, navode državni revizori.

Žalba na rešenje 480 dinara

DRI upozorava da javna vodoprivredna preduzeća utvrđuju naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije za koje ne postoji obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje.

„Kako JVP nemaju podatke o ovim područjima, obveznici naknade se jedino mogu izuzeti od plaćanja naknade ulaganjem žalbe na navedena rešenja“, upozoravaju revizori.

Žalbe obveznika naknade se taksiraju sa 480 dinara administrativne takse (u 2019. i 2020. godini).

„U velikom broju slučajeva obveznik naknade dobije rešenje da plati naknadu koja mu je obračunata za parcelu na kojoj postoji uređen sistem atmosferske kanalizacije, a utvrđen iznos naknade je niži od administrativne takse koja se plaća za podnošenje žalbe“, ukazuju revizori.

Oni navode i konkretan primer kada je obvezniku naknade iz gradskog naselja Futog obračunata naknada za odvodnjavanje za period januar–decembar 2019. godine u ukupnom iznosu od 304,08 dinara. U žalbenom postupku rešenje o naplati naknade je poništeno, ali je firma imala veće troškove žalbe od iznosa naknade.

Kad se piše rešenje

Revizori su, takođe, naveli bi blagovremeno utvrđivanje naknade za odvodnjavanje i odlučivanje o žalbama obveznika doprinelo efikasnijoj naplati naknade.

„Od 2015. godine zaposlena lica u Službi za naknade su primenjivala interni akt koji nije ažuriran u skladu sa Zakonom o naknadama koji je počeo da se primenjuje od 2019. godine. JVP Vode Vojvodine nije donelo interna akta kojim bi uredilo postupak utvrđivanja i naplate naknade za odvodnjavanje. To dovodi do toga da zaposleni koji obavljaju poverene poslove nemaju unapred uređeno u kom trenutku se utvrđuje naknada za odvodnjavanje, kada i kako se kontrolišu rešenja, kada se dostavljaju rešenja obveznicima naknade, kako postupati u situacijama dospele a nenaplaćene naknade, kako postupati po žalbama izjavljenim protiv rešenja i drugo“, navodi DRI.

Kasni dostava rešenja

Javna vodoprivredna preduzeća u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuje naknadu za odvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou.

„Za period revizije, JVP Srbijavode je utvrdilo naknadu obveznicima osam meseci nakon pribavljanja podataka od strane nadležnih organa, iako je internim aktom predviđen rok od 30 dana. Nadalje, oko 380 hiljada rešenja, kojim je utvrđena naknada za odvodnjavanje istovremeno za dve godine (2019. i 2020. godinu), poslato je obveznicima naknade krajem 2020. godine ili početkom 2021. godine, od kojih je čak 24 odsto ostalo neuručeno građanima. To za posledicu ima da utvrđivanje naknade i zaduženje obveznika nije vršeno u tekućoj godini kada je dug i nastao, a sve u cilju blagovremene naplate naknade“, navode revizori.

Sudski troškovi – 20 miliona dinara

Protiv rešenja JVP („Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“) kojima je utvrđena naknada za odvodnjavanje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja i to Republičkoj direkciji za vode (za teritoriju Srbije koja ne uključuje pokrajinu) i Pokrajinskom sekretarijatu (za teritoriju AP).

„Najveći broj izjavljenih žalbi na rešenja JVP odnosi se na tvrdnju žalioca da su pre donošenja prvostepenog rešenja otuđili nepokretnost, kao i da nisu obveznik naknade za odvodnjavanje iz drugih razloga. Kako JVP (kao prvostepeni organ) i Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat (kao drugostepeni organ) nisu odlučili po žalbi stranke u zakonom predviđenom roku, obveznici naknade podnosili su tužbe Upravnom sudu

zbog nedonošenja zahtevanog akta, što za posledicu najčešće ima gubitak ovih sporova od strane organa koji su nadležni za donošenje akata i samim tim obavezu plaćanja sudskih troškova za izgubljeni spor (20 miliona dinara za 2019. i 2020. godinu), kao i izostanak plaćanja naknade“, ističe DRI.

Izostanak slanja opomena dužnicima kao i izostanak pokretanja postupaka za prinudnu naplatu potraživanja, uticale su, navodi se, na povećanje iznosa nenaplaćenih potraživanja i rizika od apsolutne zastarelosti potraživanja i nemogućnosti naplate sudskim postupkom.

Nema novca za održavanje sistema za odvodnjavanje

JVP upravljaju vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama prvog reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji Srbije – bez teritorije APV, koje održava JVP Srbijavode, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su dve milijarde dinara godišnje (za 100 odsto redovnog i investicionog održavanja).

„Realizovana sredstva za ove namene su bila 27 odsto normiranih u 2019. godini i 22 odsto normiranih sredstva u 2020. godini. Naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje su 449.000 dinara u 2019. godini i 221.000 dinara u 2020.godini, što je manje od realizovanih sredstva za održavanje sistema za odvodnjavanje“, navodi DRI.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji AP Vojvodine, koje održava JVP Vode Vojvodine, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su četiri milijarde dinara godišnje (za 100 odsto održavanja). Sa ovim sredstvima trebalo bi da se obezbedio zakonski propisan minimum radova koji obezbeđuje održavanje i zaštitu područja od poplava od unutrašnjih voda (odvodnjavanje).

„Realizovano je 42 odsto sredstava od potrebnog obima redovnog i investicionog održavanja sistema za odvodnjavanje. Međutim, u 2020. godini situacija se malo poboljšala pa je uloženo 47 odsto potrebnih sredstva po normativu za održavanje sistema za odvodnjavanje. Ukupna naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje u 2019. godini su 2,1 milijarda dinara, a u 2020. godini 2,5 milijardi dinara“, ističe DRI.

Izvor: N1.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kontrola revizora: Ko plaća i koliko naknadu za odvodnjavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji raste kreditna aktivnost. Građani najviše podižu gotovinske kredite (47 procenata), stambene i kredite za adaptaciju (42), a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.

S druge strane, prošle godine prodato je na doboš 13.750 stanova, kuća, njiva, pokućstva.

Advokat Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve politike različite naplate istih dugova.

Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 prošlog februara na 2,5 procenta ove godine.

Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

„Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU“, rekao je advokat.

Tako da ove stope apsolutno ne pokazuju problem u zaduženosti. Ne želim da animiram ljude da dalje idu, svako odlučuje prema svojim potrebama, napominje Vuković.

Kada banke kreću u aktivaciju i namirenje potraživanja

Podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu.

Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da putem kol centara i SMS-ova podsete dužnike, ukoliko to traje obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja – praksa je da od 6. meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

Kod komunalnih preduzeća i teloparetera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.

Kada su u pitanju hipoteke, kao najostljivija tema vezano za prinudne naplate – banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke, ukazao je Vuković.
Kako kaže, dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene.

Obezbeđenje za kratkoročne gotovinske pozajmice

Odgovarajući na pitanje kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković pojašnjava da to zavisi od politike svake banke, ali u praksi to su najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi jesno svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji vezano za brzinu i manjak sredstava obezbeđenja tih kredita.

Do kog iznosa plata može da se optereti

Problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju.

Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.

„Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije bila varijanta do 60. Ona više nije na snazi“, ističe Vuković.

Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sinndikalnih organizacija.

U suprotnom, navodi da bi oni odgovarali poveriocu za štetu koju bi pretrpeli zbog netačnih podataka.

Može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu

Vuković kaže da definitivno ne samo da može nego i mora i to je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način to ispostave, nego da daju tačno stanje, naravno ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administartivne zabrane.

U 2021. na E-aukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća, njiva i 11.000 pokretnih stvari. U prvom krugu imovina se nudi po 70 odsto procenjene vrednosti, u drugom se cena prepolovi.

Advokat kaže da su E-aukcije nešto na šta su u Naledu ponosni i to nas, kako dodaje, svstava u rang 11 zemalja EU koje jedine imaju E-aukciju.

„To nije ništa drugo nego transparentan, efikasan, pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na javnim aukcijama, elektronskim putem, postignu najbolje cene. Kada kažemo najbolje cene, svi misle da se tu ide protiv dužnika i da se ide na nekorektan način, a postizanje najbolje cene je u najvećem interesu dužnika jer često dug bude manji od visine imovine koja se prodaje, dužniku ostane više kada se nekretnina proda po dobroj ceni“, zaključio je Vuković.

Izvor: Danas-RTS

Foto: Pixabay

Чланак Da li Srbin živi na kredit, a umire na rate? се појављује прво на Biznis i Finansije.