Udeo stambenih krediti iznosio je 15,5 odsto novih pozajmica stanovništvu, što je niže nego u trećem kvartalu lane, kada su u proseku činili 23,3 odsto novih kredita. Stamebni krediti su smanjeni usled povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja, ocenjuje se u Izveštaju Centralne banke.

Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, kao odgovor na inflatorne pritiske, nastavlja da se prenosi na cenu kredita stanovništvu, koja kao i kod privrede raste sporijim tempom nego ranije, navodi se u Izveštaju NBS Trendovi u kreditnoj aktivnosti za treće tromesečje ove godine.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u trećem kvartalu izbosila je u proseku 13,4 odsto. Pri tome, prosečna kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana je za 0,1 procentni poen na 14,2 odsto, a stopa na ostale nekategorisane kredite za 0,2 procentna poena na 11,3 odsto.

Prosečna ponderisana kamatna stopa građanima na novoodobrene kredite indeksirane u evrima povećana je u proseku u trećem kvartalu za 0,1 procentni poen na 7,3 odsto. Od toga, za po 0,1 procenti poen povećane su kamatne stope na stambene kredite (na 6,6 odsto) i potrošačke kredite (na 6,4 odsto).

Pre nego što je ECB započela ciklus povećanja kamatnih stopa, u odnosu na jun 2022. godine zaključno sa septembrom 2023. prosečna stopa na nove kredite stanovništvu u evro znaku bila je viša za 3,5 procentna poena.

Izvor:Nova Eekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Keš krediti najpotrebniji građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, ali je povećala stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, u cilju smanjivanja inflacije.

Takođe, povećani su procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena (na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine), kao i stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine.

Na koje će kredite ovo uticati?

Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta kaže da je povećanje stope obaveznih rezervi mera restriktivne monetarne politike kojom se smanjuje procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane.

„Time se smanjuje raspoloživa likvidnost banaka (i kreditni potencijal) i trebalo bi da se poveća cena likvidnosti odnosno novca kojim banke međusobno trguju. Dakle može se očekivati rast domaćih vodećih kamatnih indikatora (Belibor i Beonia), koji su osnova za određivanje kamatnih stopa na dinarske plasmane banaka. To znači da možemo očekivati da će poskupeti dinarski krediti“, ocenjuje Popović. Dinarski krediti inače čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka (većinom za likvidnost i obrtna sredstva) i nešto više od 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka (dominantno su to gotovinski krediti).

Za građane koji imaju fiksnu kamatnu stopu (to je oko 62 odsto odobrenih dinarskih kredita građanima) na već odobrene dinarske kredite, neće biti promena kamatne stope. Dakle rata kredita koji otplaćuju će ostati ista. Za građane koji imaju varijabilnu kamatnu stopu (na primer tromesečni ili šestomesečni belibor plus određena marža), kamata će se povećati, dakle plaćaće nešto veću ratu. Veća kamata odnosno rata kredita će biti kod novoodobrenih kredita, kaže Popović.

Prema njenoj napomeni, stambeni krediti neće poskupeti zbog ove mere, jer su dominantno vezani za evro. Kamatna stopa na hipotekarne kredite se formira uglavnom kao šestomesečni Euribor, plus određena marža.

Koliko bi Belibor mogao da poskupi?

Porast Belibora ne bi trebalo da bude drastičan, zbog velike likvidnosti banaka, kaže ona.

„Rast stope obaveznih rezervi ovde ima dominantno za cilj da smanji dinarsku likvidnost banaka koja je povećana kao posledica prekomerne emisije novca i da na taj način deluje na obaranje inflacije“, ocenjuje Popović.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Novog magazina.

Foto: Belgrade_City, Pixabay

Чланак Povećanje obavezne rezerve može poskupeti dinarske kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna banka Srbije stalno sprovodi aktivnosti usmerene na dugoročno održiv razvoj bezgotovinskih plaćanja u Srbiji.

Međutim, izričito je protiv inicijativa i analiza kojima se predlaže dodatno ograničenje i zabrana upotrebe gotovine na regulatorni način, saopštila je NBS.

Iz centralne banke navode da su protiv ovih ograničenja i zabrana zato što smatraju da će se gotovinska plaćanja smanjiti onda kada bezgotovinski instrumenti, poput platnih kartica internacionalnih kartičnih sistema i infrastruktura za njihovo prihvatanje na prodajnim mestima, kao što su POS uređaji, budu imali razumne troškove, prihvatljive za sve trgovce u Srbiji.

NBS je saopštenje objavila reagujući na analize i studije koje se u poslednje vreme objavljuju, a odnose se na bezgotovinska plaćanja u našoj zemlji i koja, kako navode iz NBS, stanje u ovoj oblasti prikazuje znatno nepovoljnijijim nego što ono zaista jeste, a sve radi stvaranja osnova za pokretanje projekata koji to navodno nepovoljno stanje treba da poprave.

Izvor: 24.sedam
Foto: Pixabay

Чланак NBS poručila da su protiv ukidanja keša се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saopštenju NBS stoji da u poslednje vreme građani dobijaju sumnjive poruke sa nepoznatih brojeva, često sa pozivnim brojem +33. U njima se pošiljalac predstavlja kao pružalac određenih usluga (Netfllix, Pošta Srbije, DHL i sl) i zahteva od korisnika da platnom karticom plati poštanske troškove, pretplate i sl. preko sajta, za koji je naveden link, a koji vizuelno podseća na originalne sajtove kredibilnih kompanija.

Međutim, ovde se uglavnom radi o lažnim internet stranicama koje su pod kontrolom kriminalaca. U uverenju da uplaćuju manje iznose (pretplate, poštarine i sl.), korisnici unose podatke s kartice na sajt. Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt, iako u poruci njihove banke u kojoj je taj kod dostavljen jasno piše da je to kod za aktivaciju platnog servisa (npr. ApplePay), a ne za plaćanje usluga za koje oni drže da ih plaćaju. Takođe, korisnici ne obraćaju pažnju ni kada dobiju SMS poruku da su uspešno aktivirali platnu aplikaciju, iako imaju još uvek dovoljno vremena za blokadu kartice pre njene zloupotrebe.

Prevara se otkrije tek posle zloupotrebe kartica

No, kada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu tako da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pri čemu omogućava korišćenje jedne kartice na više uređaja.

Korisnici shvataju da se nešto dešava tek nakon što kriminalci izvrše nekoliko transakcija. Zakon o platnim uslugama, kao i kartična pravila svih kartičnih brendova, u ovakvim slučajevima propisuju da gubitak mogu i u potpunosti snositi korisnici zbog odavanja jednokratne lozinke grubom nepažnjom. Drugim rečima, korisnici često moraju sami da snose posledice prevare, posebno u onim slučajevima gde se oceni da se ne radi o veoma sofisticiranim oblicima prevara.

Čak i kada je kartica blokirana nakon što su njom kriminalci kupovali određene proizvode i kada su ta sredstva još uvek „samo” rezervisana, ne znači da se ona mogu zaustaviti odnosno vratiti korisniku. Kod kartičnih transakcija rezervisana sredstva se ne mogu voljom banke izdavaoca kartice vratiti platiocu bez saglasnosti trgovca i njegove banke, odnosno bez saglasnosti kartične šeme. Naime, ne postoji obaveza trgovca, a u nekim slučajevima je to i fizički nemoguće (npr. na internetu), da svaki put kad neko plaća karticom proverava da li je kupac istovremeno i vlasnik kartice. To posebno važi u slučaju kada je transakcija autorizovana jednokratnom lozinkom, pa se zato u skladu s pravilima kartičnih šema i ne može uopšte pokretati reklamacioni postupak i tražiti povraćaj novca od trgovca i njegove banke.

Kako se zaštititi?

Korisnici bi zato trebalo da znaju da kredibilni pružaoci usluga svojim korisnicima poruke dostavljaju tako što korisnik ne vidi broj telefona s kojeg se šalje poruka, već samo naziv pošiljaoca (kao i poruke koje ste dobili od banke). Naime, kredibilni pošiljaoci ovih poruka su kod mobilnih operatora verifikovali posebne brojeve telefona za komunikaciju s korisnicima i time su praktično onemogućili da se ti brojevi telefona zloupotrebe. Kada korisnici dobiju poruku s nepoznatog broja (vidljiv je broj telefona umesto naziva pošiljaoca, dok se naziv pošiljaoca nalazi u samoj poruci) od pošiljaoca koji tvrdi da je banka, kablovski ili internet provajder (uopšte, pružalac usluga), a koji od korisnika zahteva da nešto uradi (da pristupi nekom sajtu putem linka koji se šalje u toj poruci) postoji visok stepen verovatnoće da se radi o fišing prevari.

Dakle, ako dobijete poruku s nepoznatog broja telefona u kojoj vam se dostavlja link kojem treba da pristupite, budite oprezni. Kada vam se zaista obraća vaš pružalac usluga nećete videti broj telefona, nego njegov naziv. Ako ipak pristupite linku i uneste podatke s kartice, pročitajte šta piše u SMS poruci koju ste dobili od svoje banke, da li autorizujete plaćanje usluge koju želite da plaćate ili je u pitanju nešto drugo (u tom slučaju odmah kontaktirajte banku i blokirajte karticu).

Izvor: NBS

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак NBS upozorava na novu prevaru preko SMS-a: Ne delite podatke sa svojih kartica sa nepoznatima се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije“, navodi se u saopštenju NBS u kome je glavna vest povećanje kamata.

Naredna sednica Izvršnog odbor NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

Kako se navodi, inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.

Inflacija „gura“ kamate

Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki.

Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena.

O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope.

To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka.

Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu.

Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu daljeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemljama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka imajući u vidu njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1 odsto međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji.

Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine.

Ulazak inflacije u granice cilja 31,5 odsto očekuje se polovinom naredne godine.

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.

Industrija raste

Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januarapril 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povoljna kretanja i u aprilu robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao za 5,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8 odsto međugodišnje.

U okviru robnog izvoza, beleži se dalji rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra.

Oporavak svetske ekonomije od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda sa raspona 2,03,0 odsto u ovoj godini na raspon 3,04,0 odsto od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 odsto godišnje.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta, navedeno je u saopštenju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji ponovo povećana referentna kamatna stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, kada je reč o danskoj i norveškoj kruni, poslovne banke iz inostranstva s kojima u poslovima kupoprodaje efektivnog stranog novca najčešće sarađuju banke iz Srbije, trenutno ne otkupljuju ove valute, usled čega je smanjen interes domaćih banaka i ovlašćenih menjača za njihov otkup.

– Nakon obaveštenja poslovnih banaka iz inostranstva s kojima sarađuje Narodna banka Srbije u kupoprodaji efektivnog stranog novca da trenutno prestaju sa otkupom norveške krune od poslovnih i centralnih banaka, kao i usled činjenice da Norveška centralna banka ne otkupljuje ovu valutu od banaka, Narodna banka Srbije je prestala do daljeg s prijemom novčanica u ovoj valuti od banaka u Republici Srbiji, o čemu su banke obaveštene. Kada je reč o danskoj kruni, Narodna banka Srbije je krajem 2022. godine prestala do daljeg s prijemom novčanica u ovoj valuti iz istih razloga – navode iz NBS.

Pojedine inostrane banke prestaju sa otkupom

Kada je reč o švedskoj kruni, promet ovom valutom u formi efektivnog stranog novca i dalje se obavlja i na domaćem, i na međunarodnom tržištu. Narodna banka Srbije još uvek ima mogućnost i za prodaju ove valute u formi efektivnog stranog novca bankama u inostranstvu. Međutim, postoje naznake da pojedine inostrane banke prestaju i sa otkupom ove valute u formi efektivnog stranog novca.

Iz Narodne banke navode da su u kontaktu sa inostranim poslovnim bankama i centralnim monetarnim vlastima relevantnih zemalja radi dobijanja detaljnijih informacija i smernica u vezi s navedenim poslovima u narednom periodu.

Napominju da banke, ovlašćeni menjači i javni poštanski operator slobodno donose odluku da li će trgovati nekom valutom s liste valuta kojima je dozvoljena trgovina na deviznom tržištu Republike Srbije, u zavisnosti od njihovog interesa, poslovne politike i operativnih mogućnosti.

– Narodna banka Srbije pomno prati aktuelna dešavanja i u slučaju promene situacije na međunarodnom tržištu u vezi s poslovima kupoprodaje efektivnog stranog novca u navedenim valutama i eventualnog ponovnog omogućavanja otkupa danske krune i norveške krune, blagovremeno će banke obavestiti o tome – kažu iz NBS.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Da li je u Srbiji moguće zameniti švedske, danske i norveške krune? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, navela je centralna banka.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Usporavanje domaće inflacije u narednom periodu

Izvršni odbor je naveo da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

„Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu (sa 8,5% u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7 odsto međugodišnje (sa 5,6% u februaru)“, ističe se u saopštenju.

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je, kako se navodi, u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

Dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata

„I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa“, navodi NBS.

Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Rast BDP-a od 2 do 3 odsto

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od dva do tri odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

„Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri odsto, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, Narodna banka Srbije će, kako se navodi, procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Referentna kamatna stopa povećana za 6 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ivana Joksimović iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije istakla je da je navedenim propisima omogućeno banci da bez uticaja na svoj kapital fizičkim licima u finansijskim poteškoćama restrukturira potraživanje po osnovu odobrenog potrošačkog, gotovinskog ili drugog sličnog kredita na tri godine dužu ročnost u odnosu na važeće regulatorno rešenje.

“Iz ugla dužnika, navedeno zapravo znači da će, ako dužnik ima probleme u izmirivanju obaveza ili je procena da će te probleme imati uskoro, banka nesmetano moći da mu produži rok za otplatu ove vrste kredita tako da taj rok za gotovinske i potrošačke kredite bude najduže devet godina, a za kredite odobrene za kupovinu motornih vozila najduže 11 godina”, naglasila je ona.

Ustupak u otplati kredita

Takođe, u okviru ovih rokova, dužniku može da se odobri ustupak u otplati kredita, bez obzira na stepen njegove kreditne zaduženosti u trenutku restrukturiranja.

“Važno je istaći i to da banke mogu da odobre dužniku opisani ustupak i na svoju inicijativu, uz njegov pristanak, postupajući po obrazloženom zahtevu dužnika. Dakle, u slučaju da podnosite zahtev za ovu vrstu ustupka, potrebno je da upoznate banku sa okolnostima koje negativno utiču na vašu mogućnost da uredno izmirujete svoje obaveze prema banci, nakon čega će banka oceniti da li postoje posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje vašeg finansijskog položaja”, istakla je Joksimovićeva.

Rok u kojem se može podneti zahtev banci za odobravanje restrukturiranja, po novim pravilima, nije ograničen, ali se ustupak pod propisanim uslovima može koristiti samo jednom. Pored toga, predviđeno je i to da uslovi otplate potraživanja ugovoreni odobravanjem restrukturiranja na opisani način ne mogu biti nepovoljniji u odnosu na ranije ugovorene uslove.

“Iako je reč o mogućnosti, a ne i obavezi za banku da dužniku odobri olakšicu u izmirivanju obaveza, Narodna banka Srbije je ovim unapređenjem regulatornog okvira kreirala sistemsko rešenje kojim se banke podstiču da izađu u susret građanima kojima je to zaista potrebno i u zajedničkom interesu ugovornih strana pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju”, kaže Ivana Joksimović.

Produžavanje rokova otplate stambenih kredita

Pored mogućnosti ugovaranja olakšica za gotovinske, potrošačke i druge slične kredite, izmenama propisa produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima.

“To podrazumeva da banke i tokom ove godine, tačnije do 31. decembra, mogu da vam ponude olakšice u vidu produžavanja roka otplate stambenih kredita za najduže pet godina od datuma dospeća poslednje rate kredita, a da se to produženje ne odrazi na regulatorni tretman potraživanja. Na taj način banke se dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na ročnost koju ste inicijalno ugovorili s bankom, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama i sprečiti rast problematičnosti stambenih kredita”, napominje ona.

Izvor: eKapija

Foto: Recha Oktaviani, Unsplash

Чланак Šta građanima donose smernice NBS za olakšice prilikom otplate kredita? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove. Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saopštenju NBS.

Ovo povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno osmo uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine povećana za ukupno 350 baznih poena.

„Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“, poručuju.

Globalni inflatorni pritisci jači

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je, kažu, istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih.

„Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilja ne očekuje se pre kraja 2024. godine. Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemljama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada. U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignut“, saopštava NBS.

Evropska centralna banka je i u oktobru odlučila da znatno poveća svoju osnovnu kamatnu stopu (za 75 baznih poena, na 2,00 odsto), a u istoj meri je reagovao i Sistem federalnih rezervi početkom novembra s povećanjem svojih osnovnih stopa na raspon 3,75-4,00 odsto.

„Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja“, nadaju se u NBS.

Rast cena energenata i hrane

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je, navode, imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci, dok je bazna inflacija (8,6 procenata međugodišnje u septembru), koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalje na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14 procenata međugodišnje u septembru).

„Tome doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u ovim izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima. Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, kažu iz NBS.

I dodaju: nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 odsto međugodišnje, privredna aktivnost je usporila u trećem tromesečju – prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 1,1 procenat.

Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog

„Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog, na šta su se pre svega odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Narodne banke Srbije povećala referentnu kamatnu stopu, skuplji krediti се појављује прво на Biznis i Finansije.

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.
„Izvršni odbor nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti“, navela je NBS u saopštenju.

Procenjeno je da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. NBS će na taj način, kako je ukazano, doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

NBS od oktobra prošle godine postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, centralna banka cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji, istakla je NBS.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

„Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja“, navela je NBS.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće, po oceni NBS, dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rastu cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 6. oktobra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак NBS povećao referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.