Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

Prošle godine je u Srbiji je poslovalo preko 450.000. privrednih subjekata, među kojima je bilo skoro 121.700 preduzeća, dok su ostali radili kao preduzetnici. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je srpska ekonomija pre svega oslonjena na manje firme, budući da velike čine svega 0,6% domaće privrede.

Mikro preduzeća su prethodne godine bila zastupljena sa skoro 85%, ostvarila su više od 15% ukupnog prometa, angažovala su 14% ukupno zaposlenih i imala udeo od preko 11% u bruto dodatoj vrednosti na nivou cele Srbije. Mala preduzeća su činila 12% domaće privrede, ostvarila su više od petine ukupnog prometa, upošljavala su petinu aktivne radne snage i doprinela sa preko 18% ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti. Firme srednje veličine su imale udeo od svega 2,6% u ukupnom broju kompanija, ali su ostvarile skoro četvrtinu prometa, zapošljavale su 23% radnika i učestvovale sa istim procentom u ukupnoj dodatoj vrednosti.

Srednja preduzeća najprofitabilnija, mala najstabilnija

Srednja preduzeća su prema podacima Agencije za privredne registre (APR), sa prihodima koji su prethodne godine porasli na 3.711 milijardi dinara činila četvrtinu poslovnih aktivnosti cele privrede. Ona su uvećala poslovni dobitak za preko 53%, na 280,1 milijardi dinara i imala su najintenzivniji rast poslovne imovine i kapitala. Ujedno su zabeležila najveći rast profitabilnosti u celoj privredi, za skoro 85%, dostigavši dobit u iznosu od 236,2 milijarde dinara. Preduzeća srednje veličine su u svim sektorima poslovala pozitivno, s tim da su najveći dobitak ostvarila ona koja rade u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Ovaj deo domaće privrede je istovremeno povećao rashode na 3.433,2 milijarde dinara i zabeležio je najveći rast ukupnih obaveza, na 2.578,6 milijardi dinara, koje su veće za petinu. Srednja preduzeća su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 237,9 milijardi dinara, dok im je za stabilno finansiranje poslovanja nedostajalo 377,5 milijardi dinara dugoročnog kapitala, što je godišnji rast od preko 44%.

Mala preduzeća su najzastupljenija u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a značajan deo radnika zapošljavaju i firme koje posluju u uslužnim delatnostima. Ona su takođe uvećala prošlogodišnje prihode na 3.320,7 milijardi dinara i iskazala su pozitivan neto rezultat od 159,4 milijarde dinara, koji je za preko 31% veći u poređenju sa 2020. godinom. Mala privredna društva su angažovala približno 18% ukupne poslovne imovine i kapitala i raspolagala su većim sopstvenim kapitalom u poređenju sa godinom ranije.

Iako su mala preduzeća uvećala ukupne rashode za preko 15%, na 3.203,4 milijarde dinara, ona su imala najpovoljniju finansijsku strukturu. Dvostruko su uvećala pozitivan neto obrtni kapital na 477,1 milijardi dinara i skoro prepolovila iznos dugoročnog kapitala koji im je nedostajao za finansiranje stalne imovine i zaliha, koji je lane pao na 176,9 milijardi dinara.

Mikro firme i dalje kubure sa gubicima

Mikro privredna društva su zabeležila najsporiji rast ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, koji su imali najmanji udeo na nivou cele privrede, sa učešćem od približno 10%. Prihodi su porasli za oko 12% na 1.517,7 milijardi dinara, a rashodi za oko 10%, na 1.481,9 milijardi dinara. Više od trećine aktivnosti u ovom segmentu privrede ostvarile su mikro firme koje se bave trgovinom na veliko i malo, dok iza njih slede one koje posluju u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Mikro preduzeća, s druge strane, beleže najintenzivniji rast pozitivnog poslovnog rezultata, koji je uvećan za više od 57%, na 43,6 milijardi dinara. Za razliku od 2020. kada su iskazala gubitak od 22,7 milijardi dinara, prošle godine su poslovala sa dobitkom koji je dostigao 16,3 milijardi dinara. Posebno visok rast profitabilnosti imale su firme iz stručnih, naučnih i inovacionih delatnosti, informisanja i komunikacija, finansijske delatnosti i osiguranja.

Ovaj deo preduzeća je, međutim, kumulirao nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede, i to u iznosu od 1.767,2 milijarde dinara, većim za 1,8% u odnosu na 2020. godinu. Finansijska neravnoteža u poslovanju mikro firmi je lane bila još izraženija, budući da je negativni neto obrtni kapital uvećan za gotovo 12%, na 789,3 milijarde dinara. Istovremeno, za finansiranje stalne imovine i zaliha iz dugoročnih izvora nedostajalo im je 1.343,2 milijarde dinara, što je za skoro 11% više nego godinu ranije. Najveće probleme sa likvidnošću imala su preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i u trgovini na veliko i malo.

Tehnološki preduzetnici beleže najveći rast dobiti

Preduzetnici su najbrojniji u domaćoj privredi, a najveći broj radi u sektorima trgovine, prerađivačke industrije, smeštaja i ishrane, te u naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti. Podaci dobijeni na osnovu finansijskih izveštaja koje je APR obradio za 113.370 preduzetnika, pokazuju da su oni nastavili sa profitabilnim poslovanjem, uz rast poslovne aktivnosti i jačanje finansijskih kapaciteta. Preduzetnici su prošle godine zapošljavali preko 226.400 radnika, od kojih je približno 30% zaposleno u trgovini na veliko i malo.

Ovaj deo privrede je u 2021. godini povećao ukupne prihode na 1.096,7 milijardi dinara, dok su rashodi porasli na 1.031,6 milijardi dinara. Prihodi i rashodi preduzetnika su gotovo u potpunosti generisani iz primarne delatnosti. Poslovni prihodi u visini od 1.079 milijardi dinara pretežno su ostvareni prodajom robe, proizvoda i usluga, dok su u okviru poslovnih rashoda koji su dostigli 1.016,1 milijardi dinara, najveći udeo imali troškovi za nabavku robe, sirovina, goriva i energije.
Kada je reč o finansiranju, rashodi su znatno veći od prihoda. Finansijski rashodi su dostigli 4,4 milijarde dinara, i najveći udeo imaju rashodi po osnovu kamata i negativnih kursnih razlika.

Preduzetnici su u prethodnoj godini nastavili sa profitabilnim poslovanjem. Na nivou celog sektora, dobit je uvećana skoro za trećinu, na 44,9 milijardi dinara. Najprofitabilniji su bili preduzetnici koji posluju u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti, pri čemu su oni koji se bave tehnologijama i inovacijama ostvarili najveći godišnji rast dobiti, od preko 22%.

Nelikvidnost i dalje guši ugostitelje

Poslovna imovina preduzetnika je uvećana na 541,7 milijardi dinara, kapital je porastao na 218,4 milijardi dinara, ali su uvećane i ukupne obaveze čiji iznos je dostigao 341,5 milijardi dinara. U strukturi obaveza preovlađuju kratkoročna zaduživanja, od čega najveći deo čine obaveze iz poslovanja, a potom kratkoročne finansijske obaveze. Preduzetnici su za finansiranje poslovanja najviše koristili spoljne izvore finansiranja, s tim da je ukupna zaduženost blago opala u poređenju sa 2020. godinom.

Podaci vezani za ukupni gubitak pokazuju da je on na nivou sektora porastao na 31,4 milijardi dinara, a najveći gubitak su iskazali preduzetnici koji se bave trgovinom na veliko i malo, smeštajem i ishranom, a potom oni koji posluju u prerađivačkoj industriji. Preduzetnici su poslovali sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 100,6 milijardi dinara, dok im je za finansiranje poslovanja iz dugoročnih izvora nedostajalo 78,4 milijardi dinara, što je gotovo na nivou 2020. godine. Najveće probleme sa likvidnošću imali su preduzetnici koji se bave smeštajem i ishranom.

Izvor: Biznis i finansije broj 204/205, decembar-januar
Piše: Branko Bogavac

Foto: Pixabay

Чланак Poslovanje MSP i preduzetnika: Nekome kupus, nekome meso се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Azijsko-pacifičkom regionu, čak 73% kompanija nije uspelo da naplati deo svojih potraživanja u poslednje tri godine. U istom periodu, 82% azijskih firmi je imalo velikih problema zbog kašnjenja u plaćanju njihovih klijenata. Skoro trećina kompanija se tokom poslednje tri godine često suočavala sa nemogućnošću da naplati potraživanja ili da plaćanja značajno kasne.

To pokazuju rezultati istraživanja kompanije za osiguranje kredita Euler Hermes. Istraživanje je sprovedeno među više od 170 finansijskih direktora u azijsko-pacifičkom regionu u periodu od decembra 2019. do februara 2020. godine.

Izbegavanje kupaca slabije platežne moći

Prema dobijenim nalazima, teškoće sa naplatom potraživanja rastu u poslednje tri godine, uporedo sa razbuktavanjem trgovinskog rata između Kine i Sjedinjenih Država. Ispitanici su kao još jedan razlog za pomenute teškoće naveli i dugotrajne nemire u Hong Kongu koji su se u ogromnoj meri odrazili i na ekonomiju.

Na kraju, već postojeće probleme su dodatno uvećali ogromni ekonomski potresi sa izbijanjem panedemije korona virusa, navode analitičari kompanije Euler Hermes.

U analizi se dodaje da je skoro 36% anketiranih finansijskih direktora izjavilo kako pokušavaju da ublaže rizike od problema sa naplatom tako što značajno umanjuju poslovanje sa kupcima manje platežne moći.

Svetska trgovina pada, nelikvidnost raste

Zbog velikih zastoja uslovljenih karantinskim merama koje su trajale u proseku dva meseca u zemljama koje čine više od polovine globalnog stanovništva i BDP-a, dogodio se „ekonomski šok neviđenih razmera“, ocenjuju autori izveštaja. Oni napominju da se očekuje pad globalnog BDP-a u 2020. godini za 3,3%, umesto ranje prognoze o rastu od 0,5%. To je, ujedno, dvostruko veća šteta od one koju je proizvela globalna finansijska kriza.

Analitičari kompanije Euler Hermes predviđaju da će svetska trgovina u ovoj godini opasti za petinu, a da će se globalna nelikvidnost povećati najmanje za 20%.

U Azijsko-pacifičkom regionu sve ključne ekonomije – osim Kine i Indije – verovatno će doživeti tehničku recesiju u prvoj polovini 2020. Sektori koji će najteže pogoditi posledice Kovida-19 biće elektronika, maloprodaja neprehrambenih proizvoda, transport i automobilska industrija.

Ukolko bi se do polovine naredne godine privreda stabilizovala, globalni BDP bi mogao da zabeleži rast od 5,6% u 2021. godini, prognozira se u izveštaju.

Foto: Dieterich01, Pixabay

Чланак Globalna nelikvidnost će porasti za petinu, najkritičnije azijske firme се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanije u Srbiji svoja potraživanja naplate u proseku za godinu dana i sedam meseci. To loše utiče na njihovu sposobnost da plaćaju svoje redovne obaveze. Izvesno je da će novonastala situacija usled pojave korona virusa dodatno prolongirati naplatu. Odnosno, da će produbiti ovaj problem, posebno u situaciji kad sudovi i drugi državni organi ne rade punim kapacitetom, kažu u NALED-u.

S druge strane, država bi mogla da pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi. To je jedan od čestih apela privrednika upućenih resornim institucijama od proglašenja vanrednog stanja, navode u toj alijansi.

„Nije lako proceniti kako će se pandemija korona virusa odraziti na likvidnost naše privrede. Može se očekivati da se ista situacija oslika na celu Evropu”, kaže Dejan Vuković, potpredsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam i osnivač advokatske kancelarije Vuković i partneri.

Pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, on je naveo da su srpske firme i do sada pokretale sudski postupak naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana). Njihove evropske kolege reaguju tri puta brže i na taj korak se u proseku odluče nakon 82 dana čekanja.

Sudski troškovi čine čak 40 odsto vrednosti potraživanja

Vuković naglašava da će popravljanju situacije sa naplatom potraživanja, nakon prolaska pandemije virusa, pomoći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.

Pored unapređenja zakonskog okvira, deo odgovornosti je i na samoj privredi, ističe Vuković. „Ukoliko epidemija bude relativno brzo zaustavljena, privreda bi i sama mogla da utiče na dužinu postupka naplate, tako što bi znatno ranije zahtevala pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, kompanije su kod nas i do sada bile sklonije tome da pokušaju da se vansudski naplate, jer tako izbegavaju troškove postupaka koji prema Duing biznis listi iznose čak 40 odsto vrednosti potraživanja”, ističe Vuković.

Dodaje da je jedan od preduslova za efikasnu naplatu potraživanja i njihov pravilan tretman. Kako objašnjava, to znači da se status potraživanja prati od dana izdavanja fakture do konačne naplate.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju, rešenje može da bude angažovanje specijalizovanih kompanija koje se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Svaka ćetvrta firma u lancu nelikvidnosti

Kada je reč o razlozima neplaćanja, u European Payment Report 2018. je navedeno da je ubedljivo najveći problem što kompanije nemaju dovoljno novca.

I dok u Evropi svaka druga kompanija koja kasni sa plaćanjima (54 odsto) čini to zato što je u finansijskim problemima, u Srbiji je to mnogo češći slučaj, pa 72 odsto firmi kasni s izmirenjem duga upravo iz tog razloga.

Veliki problem je i administrativna neažurnost kupaca s kojim se kod nas bori svaka treća kompanija, dok je svaka četvrta upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika.

Tek svaka deseta kompanija nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge, navode u NALED-u.

Prema izveštaju Duing biznis 2020, privreda je u proseku naplaćivala potraživanja za 622 dana, što je blagi napredak u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo potrebno 12 dana više.

Izvor: Tanjug

Чланак Pandemija uvećava problem naplate potraživanja се појављује прво на Biznis i Finansije.