Home VestiEkonomija Boljka srpske ekonomije i dalje naplata potraživanja

Boljka srpske ekonomije i dalje naplata potraživanja

by bifadmin

Iako smo na ekonomsku krizu iz 2008. godine kada su rokovi naplate u privredi išli i preko godinu dana, skoro i zaboravili, naplata među preduzećima u Srbiji i dalje je ozbiljan problem.

Prema najnovijim istraživanjima “Mreže za poslovnu podršku” firme u Srbiji na naplatu u proseku čekaju nešto duže od četiri meseca, a najveći problem je u građevinarstvu gde se na novac čeka i duže od 200 dana.

Poređenja radi, rokovi plaćanja u zemljama Evropske unije su 39 dana.
Najveći problem u Srbiji istovremeno imaju građevinari. Na naplatu potraživanja tako najduže čekaju izvođači građevinskih radova – u proseku 207 dana, kao i izvođači radova u oblasti elektroenergetike – oko 204 dana, pokazalo je istraživanje Mreže.

Slede ih proizvođači građevinskog materijala, nameštaja, kao i oni u oblasti metalske industrije koji u proseku da naplate svoj rad i usluge čekaju od 160 do 196 dana.

Ubedljivo najbrže potraživanja se naplaćuju u bankarskim uslugama privredi (bez kredita) i to u proseku oko devet dana. Proizvodnja auto-delova, ali i usluge u turzimu, recimo hotela i turističkih agencija su neki sektori gde se takođe nešto kraće čeka i to oko 70 i 80 dana.
Po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, rok za izmirenje računa između firmi ne može biti duži od 60 dana, dok u javnom sektoru moraju svoje obaveze prema privrednim subjektima da izmire do 45 dana.

Dragoljub Rajić iz “Mreže za poslovnu podršku” ocenjuje da je naplata potraživanja “jedna od boljki srpske ekonomije”.

“Firme su preopterećene i to na previsokom nivou u odnosu na njihovu finansijsku moć, tj. u odnosu na njihove ukupne prihode. I dalje naše firme rade u okruženju gde je prosečan rok naplate potraživanja 140 dana, ali i stalno postoji povećanje opterećenja. Recimo, podignuta su i zahvatanja poput poreza na imovinu, pa sada je svakom ko ima radnju ili mesto u kojem radi, porez višestruko skočio, a to se sve ‘obija’ o glavu zaposlenih”, tvrdi Rajić.
“To je siguran način da neka mala i srednja preduzeća, koja inače solidno posluju i zdrava su, zapadnu u teškoće. Ranije je bio rok i po 180 dana kod nekih velikih kompanija, pa su mala morala i da podižu kratkoročne kredite kako bi pokrili taj period. To je na neki način bila jedna vrsta ucene jer su kamate bile visoke”, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.

Mi u Srbiji i inače imamo naviku, kako dodaje, čak i kao pojedinci da ne obraćamo dovoljno pažnju na plaćanje računa, pa to kasnije sve dođe na naplatu u većem obimu nego što bi bilo da se plaća na vreme.
“Tako dugo čekanje za naplatu potraživanja može da vodi i u sivu ekonomiju i opasan je lanac nelikvidnosti, jer propadaju firme koje su u zdrave, “, ističe Savić.

Govoreći o načinu da se rokovi smanje, tvrdi da je potrebno samo poštovati zakon, a tu bi veliku ulogu trebalo da “odigra i država”.

Izvor Blic

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar